Украјинска Православна Црква

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

БОГОСЛУЖЕЊА НА УКРАЈИНСКОМ

У недавно освећеном кијевском храму Преображења Господњег у предграђу Теремка, убудуће ће се Света Литургија служити на украјинском језику. Првојерарх УПЦ МП митрополит Владимир дао је свој благослов „на тражење многих верника“. У Кијеву се напомиње да се овим показује да није тачно, како се обично тврди, да је забрањено служити на „народном језику“. Пре више година, на једном скупу упућено је питање митрополиту зашто нема служења на украјинском. Он је одговорио да он то одобрава, „ко може, нека се припреми“. Диригент хора на Теремки, Богдан Плиш, припремио се, а литургијски превод је преузет од архиепископа турчинско-брацлавског Јонатана (Јелциха), који је добио високу оцену јерархије и богословских школа у Москви и Одеси за превод. Он је такође разјаснио неке нејасноће црквенословенског текста. Он је члан богословско-канонске комисије и аутор великог броја студија и чланака.

Аутор: Живица Туцић, Број 1047

[Guest Оливера]

Црквенo одликовање рок групи

Блажењејши Митрополит све Украјине Владимир 13. децембра служио је Божанствену литургију у храму Мајке Божје „Живоносни источник“ Покровског Голосјејевског мушког манастира. Блажењејши је честитао вјерницима празник светог апостола Андреја и очитао молитву за покој душе мати Алипије која се подвизавала у тој обитељи. Затим је рок музичарима,  члановима групе Браћа Карамазови уручио орден светог Димитрија Ростовског. Бенд ове године пуни двадесет година постојања, саопштава прес-служба Украјинске православне цркве.

Музичари, на челу са лидером групе Олегом Кривошејем, већ годинама помажу Украјинску православну цркву. Музичари су много уложили да се препороди Голосјејевска обитељ. 2008. године по благослову Блажењејшег Митрополита Владимира група је имала турнеју која је била посвећена 1020-ој години крштења Русије. Турнеја је имала добротворни карактер.

Радио Светигора

[Оља]

СВЕШТЕНИК ОСНОВАО КЛУБ МЛАДИХ ПАДОБРАНАЦА

Објављено од стране Светигора на 14. март 2011.

КИЈЕВ, 10. марта - „С нами Бог и два падобрана!“ – ову девизу оснивача совјетске падобранске војске, генерала Маргелова – одлучио је да у буквалном смислу оваплоти сеоски свештеник из Дњепропетровске области. У родном мјесту Вољное он је основао клуб младих падобранаца. Сваке недјеље, не скидајући мантију, послије службе баћушка иде на полигон, гдје заједно са војницима припрема тинејџере за лет.

Свакога дана отац Георгије се моли за здравље свих украјинских војника. Он сам је бивши војник и увјерен је да нема достојанственије ствари од служења отаџбини. Међу парохијанима Свето-Духовског храма су младићи и дјевојке у маскирним униформама, који након службе са оцем Георгијем иду на комплекс за слетање.

Свој падобрански клуб он је назвао једноставно „Батја“ (Тата). Ту се сабирају тинејџери из околних села. Дјеци од 12 до 16 година дозволу за скакање са падобраном су дали не само родитељи него и љекари. Сваки члан је успио бар једном да посјети небо. Али, ипак недјељни тренинзи су обавезни.

Алена Рубљева (15 година), члан падобранско-десантног клуба „Батја“ каже: „Најбоље је гледати по хоризонту. Ако будеш гледао у земљу, просто можеш почети да је„хваташ“, али она је још увијек далеко и може доћи до повреда“.

Протојереј Георгије Ханов, настојатељ Свето-Духовског храма, шеф падобранског клуба „Батја“: „Ја мислим да приближавање небу заиста чисти дјечју душу. Оно им помаже да распознају истинске и лажне вриједности“.

Необични клуб постоји свега пола године. За то вријеме отац Георгије је успио да постане најекстремнији баћушка у области. А са висине од 900 метара скакало је више од двадесет његових штићеника.

Тренутно је у клубу „Батја“ нова падобранска сезона. Свештеник каже да је спреман да „отвара брод“ два пута мјесечно, ако се нађе пара. Један лет кошта више од три хиљаде гривни и те трошкове увијек сноси отац Георгије.

Извор: Blagovest-info.RU

[Оља]

Руско православље као елемент духовног уједињења Украјине

У Руску Православну Цркву (РПЦ) последњих година има поверење скоро половина Украјинаца. О томе сведоче подаци социолошке анкете, коју је спровео Институт за социологију Народне академије наука Украјине. Истраживања су објављена уочи посете поглавара руског православља Патријарха Кирила републици поводом 25-годишњице несреће на Чернобиљској нуклеарци (од 25. до 27. априла).

По цифрама, припадници скоро половине становника Украјине сматрају себе члановима Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије (УПЦ МП) – једине канонске црквене организације, коју признају све Православне Цркве света. Поређења ради, у расколничку цркву Кијевске патријаршије сврстава се тек нешто више од 20 процената верника. Ово сведочи о томе да се у току последњих година значај Руске Православне Цркве у украјинском друштву повећао, а да расколничка расположења опадају.

Наравно, још увек је прерано давати изјаве о превладавању међуцрквеног разграничења, али је тенденција очигледна. Руска Православна Црква као ниједна друга, данас уједињује украјински народ, сматра порт-парол УПЦ МП Василије Анисимов.

Ових дана, имам у виду све манифестације посвећене трагичној годишњици несреће на Чернобиљској АС, сви смо били сведоци како нас уједињује Руска Православна Црква. И то је веома важно. Данас Руска Црква има утицаја на украјинско друштво и власт. И надамо се да ће РПЦ наставити да врши своју социјалну мисију у Украјини.

Многи стручњаци су сигурни да се извесна стабилизација у међуцрквеном расколу, који је био изузетно оштар почетком 1990-их година сад одвија захваљујући промени политичких власти у Украјини. Није тајна да су од тренутка кад је република прогласила своју независност, антируска расположења углавном диктирана одозго. А у покушају да се што више удаљи од Кремља – Кијев је покушавао да прекине све односе с Московском Патријаршијом, вештачки подржавајући и чак финансирајући раскол у Украјини. С доласком на власт 2010. године председника Виктора Јануковича, националистичке идеје су престале да добијају подршку од државе. У многоме је управо то одредило извесно усклађивање односа између Русије и Украјине, не само у области политике, већ и у духовној сфери. Велику улогу у томе одиграла је и активна позиција РПЦ.

Јасно је да држава не може да заобиђе електорат као што је скоро половина украјинских верника, који имају поверења у Московску Патријаршију. Јер ови бирачи могу изабрати било кога, а парохијански свештеник може ненаметљиво да препоручи за кога треба гласати. Зато ће држава, без обзира на то што је одвојена од Цркве, увек ослушкивати њено мишљење.

Идеја „руског света“ као цивилизацијске заједнице људи јединствене националне, културне и духовне традиције, која је донедавно непријатељски дочекивана у Украјини, данас има много присталица и међу Украјинцима. Тим пре што је Патријарх Кирил више пута давао изјаве о томе да Руска Црква никад није претендовала на политичке погледе верника, али је увек покушавала да сачува духовно заједништво. У овом смислу је трагедија Чернобиља представљала изванредан пример народног јединства, истакао је Патријарх Кирил за време проповеди у Чернобиљу.

Руси, Украјинци и Белоруси су се нашли раме уз раме. Заједно су се борили против трагедије. То је изванредан пример људске солидарности пред заједничким непријатељем. Нека он заувек остане у нашем сећању. Нека нас надахњује на чување међусобних братских однсоа. Нека границе, које постоје међу државама никад не деле наше народе – духовно јединствене и већином православне.

Од 2008. године, након прекида који је трајао више од десет година, доласци поглавара РПЦ у Украјину се одвијају сваке године. А то што је Патријарх Кирил посетио различите епархије, разговарао с верницима, као и мноштво проповеди и Литургија, дали су наду Украјинцима у то да их Црква није напустила и да је спремна да их подржи у свакој ситуацији. Не само то, у Московској Патријаршији се тренутно припрема низ социјалних мисионарских програма, који ће у најскорије време почети да се реализују у Украјини.

Патријарх Кирил планира да ове године посети Украјину још два пута. Почетком маја допутоваће у званичну посету Харковској епархији. А у току лета ће, сад већ традиционално, предводити свечаности у част Крштења Русије. Оне се сваке године одвијају 28. јула, на дан сећања на светог кијевског кнеза Владимира – Крститеља Русије.

Глас Русије

[Оља]

ПРВИ БОГОСЛОВСКИ УНИВЕРЗИТЕТ У УКРАЈИНИ

Објављено од стране Светигора на 20. јун 2011.

КИЈЕВ, 20. јуна - Свети Синод Украјинске православне цркве дао је благослов за отварање богословског универзитета који ће бити посвећен архистратигу Михаилу.

За настојатеља цркве и ректора универзитета Владимира Кончука то је радосна вијест. Благослов Синода је чекао више година.

Ректор има у плану да сарађује са свјетовним универзитетима Луганска како би стручњаци са тих универзитета обучавали будуће пастире економији, праву, социологији и осталим наукама. Студенти ће имати стипендију, а за ванредне студенте цијена студија је сасвим прихватљива – свега 2 хиљаде гривни годишње. Конкурсног пријема такође неће бити.

„Колико их се пријави, толико ћемо узети. Потрудићемо се да их све примимо“, каже Кончук, „Имамо све што је потребно, слушаонице и уџбенике“.

Првога септембра ове године новоосновани Универзитет ће примити под свој кров прве студенте.

Извор: Blagovest-info.RU

[Оља]

Украјинско село дало 220 свештеника

У украјинском селу Залисци, са 500 кућа, свака породица је дала свештеника.

„Наш народ је побожан, криминала нема. Нико од сељана се не усуђује да крши Божије заповијести“, казао је секретар сеоског одбора.

220 свештеника родом из села Залисци служи данас у православним храмовима у Украјини, Русији и Њемачкој. Сељани сматрају да је за ово заслужан старјешина сеоског храма у совјетско вријеме, отац Сава, који је био велики духовник.

Сваке године на празник светог пророка Илије, 2. августа, сви свештеници се саберу на службу у своје родно село.

Радио Светигора

[Оља]

Украјински сабор треба да ојача канонско јединство Москве и Кијева

8.07.2011

Сабор Украјинске православне цркве Московске патријаршије одржава се данас, 8. јула у Кијеву. Последњи пут форум је одржан пре скоро 20 година. На дневном реду су најактуалнија питања везана за стање Украјинске и Руске православне цркве. Сабор који још није стигао ни да почне, изазвао је бојазни поводом јачања аутокефалних расположења у републици.

Украјински архијереји тврде: никакве опасности по јединство Цркве сабор не представља. А као узрок сазивања наводи се насушна потреба. Говори представник УПЦ Московске патријаршије архиепископ Митрофан.

Последњих година Украјинска црква се променила и квалитативно и квантитативно. Увећан је број епархија, манастира, синодалних одељења. Активизирана је не само унутрашња, већ и спољна делатност. Десиле су се промене у државном закодонавству у погледу Цркве. Како би се све ове промене осмислиле и довеле у ред, појавила се неопходност сазивања сабора.

Ипак неким московским експертима овакво објашњење не одговара. Вест о сазивању сабора појавила се тек пре неколико дана. Шта више, у украјинској и руској штампи појавила су се саопштења да Украјинска црква жели да повећа статус заступника патријархијског престола и питање о томе треба да реши сабор. Ако се то деси, то ће практично значити једно – активизацију аутокефалних расположења УПЦ Московске патријаршије. Дужност заступника патријаршијског престола уводи се када сам поглавар Цркве више не може да испуни своју мисију. Гласине о болесни поглавара канонског украјинског православља Митрополита Кијевског и све Украјине Владимира одавно колају. Сматра се да их пуштају присталице раскола. Значи ли то да се сабор спрема нешто пре посете Патријарха Московског и све Русије Кирила Украјини, а представници Московске патријаршије на сабор нису позвани. Поглавар РПЦ традиционално ће посетити Кијев, како би учествовао у свечаностима поводом Крштавања Русије 28. јула.

Московска патријаршија се према сабору односи мирно. Овде га сматрају важним догађајем у животу украјинских верника и у односима са РПЦ. Експерт за односе цркава Игор Гаслов уверен је: сабор неће раздвојити, већ ојачати канонско јединство Москве и Кијева.

Основни догађај сабора ће бити усвајање новог статута УПЦ. Првобитни статут је био усвојен 1990. године, тачније још пре раскола у Украјини 1992. године. Он у делу тачака не одговара документима руског православља. Зато се данас појавила потреба усвајања нове верзије статута, која ће бити усклађена са документима оне цркве чији део је украјинско православље.

Поправке између осталог предвиђају увођење система црквених судова. У Руској цркви они су се појавили сасвим недавно, али већ прилично активно раде. Такође ће се појавити тачка о потврђивању статуса самоуправљања Украјинском православном црквом.

Игор Гаслов не скрива да јачање веза УПЦ Московске патријаршије са Московском патријаршијом уз помоћ унутарцрквених статута може да изазове нови талас аутокефалних расположења у републици.

Глас Русије

[Оља]

Објављен превод Светог Писма на украјински

Украјинска Кућа Светог Писма је отворена 21. јуна у Кијеву, и тим поводом је објављено четврто комплетно издање Светог Писма на украјинском језику. Овим догађајем је обележена двадесетогодишњица постојања Украјинског библијског друштва (УБТ), које је међуконфесионална организација чији су чланови и православни и римокатолици и протестанти.

„Отварање Украјинске Куће Светог Писма ће бити добро за све“, рекао је Високопреосвећени Митрофан, Архиепископ Биле Церкве и Бохуслава Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. „Циљ нам је да привучемо пажњу јавности, да охрабримо људе да у свом свакодневном животу примене вредности које Свето Писмо проповеда и да тиме учествујемо у духовном узрастању нашег друштва“, додао је Архиепископ.

Председник УБТ-а, Хрихориј Комендант, објављивање четвртог комплетног превода Светог Писма на украјински језик назива кључним догађајем двадесетогодишње активности ове организације. Он сматра да овај превод, којем је требало скоро двадесет година да угледа светлост дана, испуњава захтеве времена у којем је објављен. Свето Писмо је превео доктор теологије, уважени библиста Рафаило Турконијак. Радна група која је такође учествовала у овом преводу је обухватала и специјалисте за древне језике, филологе и теологе, представнике различитих хришћанских конфесија. Турконијак каже да овај превод представља превод словенског канона, јер су претходни преводи припадали јеврејском канону или канону Римокатоличке Цркве, и да је ово први пут да на украјински језик буду преведене оне књиге које припадају словенском Светом Писму.

Православље - новине Српске патријаршије