Jump to content

Украјинска Православна Црква

Оцени ову тему


Guest Оливера

Препоручена порука

  • Гости
Guest Оливера

ПРЕДСТОЈАТЕЉ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ОБРАТИО СЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Постављена слика

Објављено од стране Светигора на 26. јун 2010.

КИЈЕВ, 26. јуна – Поводом рјешења Европског суда за људска права о забрани истицања Распећа на јавним мјестима у Италији, предстојатељ аутономне Украјинске Православне Цркве (Московска Патријаршија), Блажењејши Митрополит Кијевски и цијеле Украјине Владимир, писмом се обратио предсједнику ове високе установе, г. Жан Пол Костију.

Часни г. Предсједниче!

Вишемилионска паства Украјинске Православне Цркве била је непријатно изненађена и веома узнемирена решењем Европског суда за људска права, којим је забрањено постављање икона, крстова и распећа Господа Исуса Христа на јавним мјестима у Италији, посебно у школама. Иако се ово решење у пракси тиче унутрашњих послова једне земље, оно дубоко додирује питања вјерских слобода и културног идентитета осталих земаља – чланица Савјета Европе.

Историја и култура већег дијела Европе обликовани су под утицајем Хришћанства, зато се без сумње Европа може назвати хришћанским дијелом свијета. При том, Хришћанство се, како о томе свједоче дешавања последњих деценија, с уважавањем односи, како према осјећањима вјерујућих, тако и оних који себе сматрају атеистима.

Присуство хришћанских симбола на јавним мјестима ни на који начин нема за циљ унижавање било чијих вјерских осјећања, потискивање или искључивање било кога из друштва, већ представља јасан и отворен израз, за овај дио свијета, традиционалног вјероисповиједања и подсјетник на високоморалне јеванђелске вриједности. Љубити ближњега и чинити другима оно што желиш да и теби чине – то су главне Христове заповијести, за које је Он пострадао за све људе. Отуда у Хришћанству Распеће оглашава спасење и слободу човјечанства. Оно не намеће одређену религију, већ изражава највиши алтруизам и великодушност, као и најдубљу солидарност, коју нуди свима.

На овај начин, хришћански идентитет аутохтоних народа Европе, чији су видљив израз хришћански симболи, може да се очува и преда наредним покољењима у складу са вјероисповиједањем и традицијом предака. Зато је постављање вјерских симбола на јавним мјестима, а посебно у школама, међу дјецом, тако важно, чак и неопходно.

Такође треба примјетити да у свим европским земљама постоје, и све се више утврђују, права на слободу вјероисповиједања. Поред тога, у многим земљама свијета вјерски симболи су законом дозвољени или опште прихваћени. Слобода религије и вјероисповиједања доступна је и отворена за све, али не би требало да се права на слободу вјероисповиједања једних остварују путем лишавања других, одвајајући их од културних корјена свог народа, традиције и обичаја.

На крају, желио бих да изразим наду да ће се Европски суд за људска права с разумијевањем односити према питању постављања вјерских симбола на јавним мјестима у Италији. Током двије хиљаде година Хришћанства у овој земљи, као и у свим европским земљама, оно је постало неодвојиви дио друштвеног, културног и личног живота. Зато могућност отвореног исповиједања својих вјерских увјерења, користећи, између осталог, традиционалне симболе, представља практичну пројаву слободе вјероисповиједања.

+Владимир

Митрополит Кијевски и цијеле Украјине

Предстојатељ Украјинске Православне Цркв

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 178
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Изврстан одговор милитантном секуларизму (а заправо делићу онога што се у новозаветном језику препознаје као "тајна безакоња").

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uh... sto su lepe ove Freske  :bla: trening :) :)

Evo nesto "taze" sa FB Profila O.Gavrila bas o Cernobilu + Ima i o Ovoj Crkvi Svetog Arhangela Mihaila

http://www.facebook.com/photo.php?pid=152588&id=111591225537354

Černobilski baćuška "Imamo čak i crne rode…"

Otac Dionisije se tako tiho popeo škripavim stepenicama prijemne prostorije u Optinskoj pustinji, da ugledavši ga, nisam odmah shvatio: Da li je to java? Preda mnom je stajao visok čovek u tamnoj monaškoj odeždi. Bledo i produhovljeno lice.

- Želite li čaj? Imam i meda.

- Kako da ne - sa zadovoljstvom je odgovorio. Shavtio sam, da se ceo dan molio sa bratijom, pa je čak zaboravio i da jede. ... Види повеќе

Posle čaja je započeo naš razgovor.

- Ja sam jeromonah Dionisije, sveštenik. Po poslušanju sam u Belorusiji, u Černobilskoj zoni. Od samog početka, kako je ona postala - zona.

Služim u Crkvi Svetitelja Nikolaja, u starom gradu Braginu. Ljudi su bili veoma uplašeni zbog katastrofe. Jedno su samo shvatali: ovde ne sme niko da bude. A ja sam im govorio, da treba živeti sa Bogom, i da je tad uvek moguće sve pobediti.

To je izazvalo zadivljenost i zbunjenost. Kako? Na šta se ovde može računati?!

A jos sveštenoslužitelj… Sada, posle mnogo godina, mnogi se vraćaju, jer je iskušenje beskućništva bilo teže od straha od radijacije, nas grad oživljava, i pomalo se menja. Ali su ljudi još smeteni, i dolazi mnogo izbeglica iz bivših sovjetskih republika, i njih takođe treba uključivati u duhovni život.

- Odakle su izbeglice?

- Iz Srednje Azije, Kazahstana, Azerbejdžana. Ja sam došao u tu Svetu obitelj, da bih se duhovno ukrepio.

Mi imamo vidljivu i nevidljivu borbu: s đavolom i 'atomsku'. "Mirni atom" se pokazao neprijateljskim.

Grad Bragin je 35km udaljen od reaktora.

Ovde služim već 10 godina. U mene nema mnogo onoga što od sebe znam. I ako ne bi Gospod Bog… Naravno, ja sam često u samoj zoni, na sahranama po selima. Narocito često - na Radionicu ili kada voze na pogreb iz Minska ili iz drugih gradova. Zabranjena zona je od grada udaljena 500m. Tamo je postavljena barijera.

- Da li ima mnogo sahrana?

- U poslednje vreme - da. Uglavnom - stari. Ali i mladih mnogo umire. Juče sam poslednji put ispratio privrednog predsednika. Imao je 45 godina. Radio je nedaleko od zone. Imao je srčanu manu. Puno obaveza, zalaganja. Sada ima mnogo mana, zbog ljudskih potreba.

Čovek se iscrpljuje. Ako ih duhovno ne podržite, ne ukrepite, mnogi malaksavaju, i stvaraju sebi mnogo veće teškoće.

Ovde ljudi opstaju samo verom, Tajnama, Bogosluženjem. Ipak, svako mora imati nadu, podršku, da bi se borio, suprotstavljao.

Oslonac je jedan - Gospod nas Isus Hristos.

Gospod je to dozvolio.

Znaci, to sve treba pobediti.

Bog daje iskušenje prema snazi. I mi treba da živimo sa Božijom pomoći i da ne padamo duhom.

Mnogima je posle Pričešća bilo bolje, lakše.

- A kako vi, kao sveštenik objašnjavate černobilsku katastrofu?

- To je dopuštenje Gospodnje. Gospod naređuje ali On i miluje, spasava.

Jednom je Gospod to dopustio i to se desilo, i treba se umiriti u vezi toga.

A okolo je sve živo. Zemlja je prekrasna, plodna. Ja još takvu nisam video. I zato sam ubeđivao: ne odlazite, ostanite. Znamo, da nas niko ne čeka u drugim gradovima i selima. Mene su gledali neprijateljski. O čemu on govori? Ljudi su molili mesnu vlast: brzo nas otpremite bilo gde.

Jednom su me pozvali na miting: umirite ih, baćuška.

Šta sam ja? Opet svoje. Sada, kada su protekle godine, ti ljudi koji se vraćaju, sećaju se mojih reči. Dolaze u otadžbinu sa suzama. Žale što su otišli.

A neki su tamo ostali, zauvek. Nisu izdržali rastanak sa rodnom kućom. A zemlja, kao pomoćnica, je čak postala bolja, odmorila se. Oni koji se vraćaju blagodare Gospoda Boga i nas, zato što smo ostali i sačuvali naš grad i našu zemlju. Celivaju je sa suzama.

- Da li proveravaju njene plodove? Da li su plodovi koji se rađaju na toj zemlji ekološki čisti?

- Da, uglavnom su čisti. I specijalisti se čude. Kako to može biti? Desila se dosad neviđena katastrofa, i ljudi su tu nesreću pobedili sa Bogom. Takav narod treba čuvati. I tu zemlju.

Recite nam oče Dionisije o deci koja se ovde rađaju.

- Dolaze mladi, mole: baćuška, blagoslovite, i ja ih venčavam. Žene u drugom stanju se pričesćuju. Zdravu decu rađaju oni koji idu u Crkvu, žive sa Bogom. A za sve ne mogu da kažem.

Da li su kod vas naučnici mnogo radili?

- Bilo je mnogo ekspedicija. Izumiru plodovi, radijacija je povećana - odslužim moleban, osvetim te plodove Bogojavljenskom vodicom, i radijacija nestaje.

Ja sam se svih godina hranio od te zemlje. U zoni sam viđao i tetrebe, i divlje svinje. Jeo sam ribu odatle. Već imamo crne rode.

Priroda je prekrasna. Kad sam se vraćao iz zone parohijani su pitali:

"Baćuška, zašto ste tako veseli?"

Ja sam odgovarao: "Išao sam u ribolov."

Verujte, ne pričam gluposti. Profesori iz Minska su uzeli moju krv na analizu. A zatim pitali: "Baćuška, zašto su svi vaši rezultati normalni?" Ja sam odgovarao: Gospod je sa mnom."

Bio sam bolestan, ali bolesti nisu bile zbog radijacije. Bilo je velikih nevolja. I lukavi se sve vreme starao da me slomi, jer sam mu 'pomrsio račune'.

- Oče Dionisije, da li ste mogli da otkažete odlazak u tu parohiju?

- Mogao sam. Mogao sam i da odem. Ali ja nikada nisam otišao. I do danasšnjeg dana nisam čak ni razmišljao o tome. Trenutno u Braginu ima mnogo promena na bolje. Ako i odem odatle, to će biti zato, što sam ja monah, i vreme mi je za manastir. Istina, naš Nikolajevski hram još uvek nije dobro uređen.

Nekoliko puta sam se obraćao: pomozite… Crkva u tom gradu treba da bude za sve nas velika pomoćnica, ali je ona u veoma lošem stanju.

Čak do današnjeg dana. Te godine smo mogli samo da uvedemo vodovod. Izgradimo podno grejanje. Napravimo čvrsta vrata. Zimi je unutra hladno.

- Oče Dionisije, kako vi sve to savladjujete?

Gospod i Majka Božija daju snagu. Plače za nas Carica Nebeska. Imamo i mnogo izbeglica. Koliko oni tek imaju nevolja?! Oni idu u prvi red u hramu, ka baćuški. Čoveku treba pomoći da pronađe sebe.

Neki parohijani imaju veoma teške probleme, da je teško i prisećati se. Bragin sa svojom okolinom je - epicentar černobilske katastrofe. I ljudi odlaze u tu zonu, jer moraju da idu negde.

26. aprila svake godine je pomen.

Gledajući na meštane i pridošlice, mislim: Crkvu treba čuvati ona je jedinstvena za sve nas. Crkva je - naša mati. Njena vrata su uvek otvorena. Svi nesrećni ljudi su bili u njoj. I svakakve nevolje smo s Božijom pomoći rešavali.

- Vi, istina, više sahranjujete nego što krstite?

- U poslednje vreme su sahrane učestale. Bilo je takvih perioda da je u svakoj kući bila sahrana. Često me pitaju: "Baćuška, pođimo u zabranjenu zonu, povedimo oca…" Prolaze pored svoje kućice, a ona razrušena…Kako je teško preživljavati sve to. I dolaze im misli: bolje da ostanemo kući - lakše je preživeti nevolju u otadžbini, nego u tuđini.

- Kakvo je zdravlje meštana?

- Bili su bolesni. I ne znamo, čime ćemo još biti zastrašeni, ali su se mnogi po veri isceljivali.

Imali smo molebane, Akatiste.

Ljudi su se ispovedali, pričešćivali Hristovim Telom i Krvlju… I kada su ih drugi lekari pregledali, prosto nisu verovali svojim očima.

Na primer, jednom dečaku Volođi, koji trenutno živi u Minsku, su noge otkazivale i imao je i drugih nemoći. I majka je počela da ga dovodi često u Crkvu. Ispovedao sam ga, pričešćivao. I ozdravio je. Povratila mu se kosa. … Počeo je da hoda normalno. Svi parohijani su to videli. A lekari su se divili.

Sada smo nekako smireni. A koliko smo pretrpeli sve ove godine. Naš narod je uzeo na sebe podvig da ostane u nevidljivoj nevolji, tinjajućoj nevidljivoj opasnosti. Podnosili smo svaku tugu. I sad se ne bojimo nikakvih posledica. Pobedili smo - radujemo se, blagodarimo Gospoda Boga.

Danas sam s takvim uzbudjenjem došao u tu Svetu obitelj da ukrepim svoj duh. Neprijatelj je jak. I u to vreme, odmah posle katastrofe, on je duboko ranjavao. Napadalo je i uninije, i očajanje, stremio je da nas uništi iznutra, da rastoči našu veru, našu pastvu, našu otadžbinu, našu zemlju.

- Oče Dionisije, a kako su se zli duhovi ponašali?

- Strasno , ali ne želim ni da pričam o tome. Dopuštenje Gospodnje…Ali Gospod zna, vidi, i još će više da nam pomaže. I Majka Božija.

Da, tad su zli duhovi veoma strasni, kada se verujući ljudi trude da se suprotstave spoljašnjoj zarazi i strahu, oni jako napadaju. Onda se vodi borba ne na život, nego na smrt…Nije jednostavno pričati o tome. I ne treba pričati.

- Da li ima Crkva koja je bliže epicentru katastrofe?

- Priznaću vam, tu sam se molio. 4 km od reaktora se nalazi hram Arhistratiga Mihaila. Tamo postoje svi uslovi za tihovanje. Naravno, pastva ne bi pošla, ali sam ja hteo da sačuvam Crkvu.

Došao sam do nje zajedno sa vojskom.

Oni su počeli da mere radijaciju, a zatim da govore: "Baćuška iza ograde tog hrama, uređaj registruje radijaciju, a u porti i u samom hramu nema ničega - sve je čisto".

O tome su pisale i novine.

http://www.facebook....jovan.cakareski

Love the life you live. Live the life you love. Bob Marley...

Административно уређење Цркава по националном кључу је тумор на телу Православља - Александар

Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу - но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...
  • Гости

Постављена слика

Обраћање митрополита Кијевског Владимира поводом злочина у Запорожју

Поводом експлозије у цркви у украјинском граду Запорожју, у којој је пострадала монахиња Људмила а осморо је повријеђено, Његово Блаженство митрополит Кијевски и све Украјине Владимир обратио се епископу Запорожском, свештенству и вјернима епархије, као и свим житељима Запорожја.

Ваше преосвештенство!

Часни оци, монаси и монахиње, браћо и сестре, сви вјерни Запорожске епахије и житељи Запорожја!

Примите искрено саучешће и молитвену подршку све пуноће Украјинске Православне Цркве. Црква се моли за упокојење душе новопрестављене монахиње Људмиле, коју је Господ примио у насеља гдје нема ни жалости, ни болести, ни уздисања, него гдје је вјечни живот и вјечна радост. Црква се моли за опоравак свих повријеђених у експлозији. Црква се моли за представнике полицијских снага, да им Господ да разума и снаге не би ли што прије открили починиоце овог злочина, и онемогућили да се овако нешто понови.

Црква се моли и за оне који су постали слуге зла и подигли руку на људе, који су образ Божији, и на храм, који је дом Божији. Црква моли Господа да их уразуми и приведе покајању и одречењу од служења злу. „Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети“ (Гал. 6,7). И боље је човјеку да буде кажњен за свој преступ сада, него да буде осуђен на вјечне муке.

+Владимир,

Митрополит Кијевски и све Украјине

Предстојатељ Украјинске Православне Цркве

Извор: Радио Светигора

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Монахиња погинула и осморо повријеђено у експлозији у цркви на југу Украјине

Једна монахиња је погинула а осам особа је повријеђено у експлозији која се догодила у сриједу 28. јула у цркви Покрова Мајке Божије у Запорожју, на југу Украјине. Осамдесетогодишња монахиња Људмила је подлегла повредама на операционом столу.

Полиција не искључује могућност терористичког напада.

„Испитујемо све могуће мотиве, почев од личних сукоба до терористичког акта“, саопштио је представник Министарства унутрашњих послова Украјине, Димитриј Андрејев.

Оно што је у овом тренутку извјесно, додаје је г. Андрејев, да се ради о експлозивној направи ручне израде.

Експлозија се догодила на дан прославе Крштења Русије.

Извор: Радио Светигора

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Троје ухапшено у вези са експлозијом у цркви у Украјини

Министар унутрашњих послова Украјине, Анатолиј Могилев, саопштио је да су три особе ухапшене у вези са експлозијом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Запорожју прошлог мјесеца.

Током сусрета са предсједником Виктором Јануковичем, он је изјавио да је, по прелиминарним подацима, мотив овог акта био освета, саопштила је прес-служба предсједника Украјине.

Како је раније саопштено, у експлозију 28. јула у 16.30, погинула је монахиња Људмила, а осморо је повријеђено.

Радио Светигора

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • 1 month later...
  • 1 month later...
  • Гости

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ НА ПРОСЛАВИ 75-ГОДИШЊИЦЕ МИТРОПОЛИТА КИЈЕВСКОГ ВЛАДИМИРА, ПРЕДСТОЈАТЕЉА УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Објављено од стране Светигора на 23. новембар 2010.

ЦЕТИЊЕ, 23. новембра (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије учествовао је данас на Божанственој Литургији, којом је, поводом 75-годишњице Блажењејшег Митрополита Кијевског и цијеле Украјине Владимира, у Светоуспењском храму Кијево-Печерске Лавре у Кијеву, началствовао Свјатјејши Патријарх Московски и цијеле Русије Кирил. На Светој Литургији су саслуживали многи архијереји и представници свих Помјесних Православних Цркви, а присуствовао је и највиши државни врх Украјине на челу са предсједником Виктором Јануковичом.

Митрополит Амфилохије у Кијеву борави на позив Блажењејшег Митрополита Владимира, а у име Српске Патријаршије поред њега је у делегацији Епископ моравички Антоније, викар Свјатјејшег Патријарха Српског и старјешина Подворја Српске Патријаршије у Москви. У пратњи Господина Митрополита је и протопрезвитер Обрен Јовановић, секретар Митрополије Црногорско-приморске.

На свечаном пријему одржаном након Божанствене Литургије у част Митрополита Владимира, Митрополит Амфилохије је изговорио пригодну здравицу Блажењејшем Митрополиту Владимиру за његов усрдни труд и велику љубав коју улаже за корист васцијеле Православне Цркве и за јединство православних вјерника у Украјини. Поводом ове годишњице, Господин Митрополит је Блажењејшем Владимиру овом приликом уручио икону Богородице Тројеручице, рад монашког сестринства манастира Дуга Морачка из Црне Горе.

У оквиру своје посјете Митрополит ће, као гост Украјинске православне цркве, посјетити неке од многобројних светиња града Кијева и украјинске земље. (И.Б.)

Детаљније о прослави 75-годишњице Митрополита Владимира доносимо у наставку из извјештаја Прес-службе Патријарха Московског и Украјинске Православне Цркве

На дан празновања 75-годишњице митрополита Кијевског Владимира, Предстојатељ Руске Православне Цркве началствовао Божанственом Литургијом у једном од храмова Светоуспењске Кијево-Печерске Лавре

КИЈЕВ, 23. новембра – 23. новембра 2010. године, на дан празновања 75-годишњице Предстојатеља Украјинске Православне Цркве, Блажењејшег митрополита Кијевског и цијеле Украјине Владимира, у храму посвећеном преподобним Антонију и Теодосију Печерским, Светоуспењске Кијево-Печерске Лавре одслужена је Божанствена Литургија.

Богослужење су предводили Свјатјејши Патријарх Московски и све Русије Кирил, Блажењејши Архиепископ Прашки, Митрополит Чешких земаља и Словачке Христофор, Блажењејши митрополит Кијевски и цијеле Украјине Владимир, којима су саслуживали: предсједник Одјела Спољних Црквених Веза Митрополит Волоколамски Иларион, са многобројним архијерејима Руске Православне Цркве, као и представници Помјесних Цркава: Константинопољске Православне Цркве – митрополит Швајцарски Јеремија; Александријске Православне Цркве – митрополит Кирински Атанасије; Антиохијске Православне Цркве – архиепископ Филипопољски Нифонт; Јерусалимске Православне Цркве – архиепископ Јордански Теофилакт и архимандрит Стефан (Диспиракис); Српске Православне Цркве – митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и епископ Моравички Антоније, Грузинске Православне Цркве – митрополити Потијски и Хобски Григорије и Некрески Сергије; Румунске Православне Цркве – архиепископ Нижедунавски Касијан; Бугарске Православне Цркве – митрополит Доростолски Амвросије; Кипарске Православне Цркве – епископ Месаоријски Григорије; Јеладске Православне Цркве – епископ Христианопољски Прокопије; Албанске Православне Цркве – архимандрит Јустин (Лазарос); Пољске Православне Цркве – епископ Горлицки Гурије; Православне Цркве Чешких земаља и Словачке – протојереј Алексеј Јушченко, Православне Цркве у Америци – епископ Сан-Франциски и Западно-Амерички Венијамин и архимандрит Закхеј (Вуд).

Богослужењу су присуствовали и Предсједник Украјине Виктор Ф. Јанукович; шеф кабинета Предсједника Украјине – С.В. Левочкин, шеф кабинета Предсједника Руске Федерације – С.Е. Наришкин, амбасадор Руске Федерације у Украјини М.Ј. Зурабов, представници државних структура, друштвених организација, и осталих Хришћанских Цркава.

На богослужењу су појали хор Кијевске Духовне академије и Богословије под вођством игумана Романа (Пидлубњака) и Митрополитски хор на челу са архиђаконом Геронтијем (Борисевичем).

И поред велике кише, богослужењу је присуствовао велики број вјерника, који су дошли да се заједно помоле за Блажењејшег митрополита Кијевског и цијеле Украјине Владимира.

По свршетку Божанствене Литургије са ријечима честитке митрополиту Владимиру обратио се Патријарх Московски и Цијеле Русије Кирил, који је блажењејшем Валдимиру поклонио и двије панагије и крст које су направили мајстори са Урала. Свјатјејши патријарх Кирил је срдачно поздравио и Предсједника Украјине В.Ф. Јануковича, блажењејшег митрополита Христифора, представнике Помјесних Цркава и све сабране на свечаном Богослужењу у Кијево-Печерској Лаври.

„Желио бих да Вам се захвалим, Блажењејши Владика, за цио Ваш животни пут, а особито за посљедње тешке године служења као Предстојатељ. Вјерујем да ће Вашим молитвама Богу и молитвама Вашег епископства и свег епископства Цркве Руске, бити превазиђене разлике, подјеле, и да ће људи схватити да тамо гдје је љубав нема опасности. Тамо гдје је љубав, престају људски конфликти. Тамо гдје је љубав, Бог се дотиче људских срцâ. И зато је Ваша најважнија проповијед, међу свим осталим прекрасним проповиједима – сам Ваш живот.“

Предсједник Украјине В.Ф. Јанукович честитао је Предстојатељу Украјинске Православне Цркве следећим ријечима:

„Ми данас прослављамо јубилеј великог сина украјинског народа – Блажењејшег митрополита Владимира. Животни пут, којим је прошао Блажењејши владика, јавља се јарким примјером служења Православној Цркви, примјером служења свом народу. Ми знамо Блажењејшег као човјека који је својом ријечју увијек сједињавао и сакупљао људе око добрих дјела.

Ја сам увијек осјећао и помоћ, и благослов, и љубав Блажењејшег, и данас ја сам дошао да се поклоним пред мојим духовником, пред човјеком који је положио своју руку на мене и на моју душу. Дозволите ми Блажењејши да вам се у част вашег јубилеја најтоплије захвалим  ријечима огромне љубави и благодарности коју према вама осјећам ја, моја породица и моја политичка странка.

Данас смо изабрали тежак пут. Кренули смо у модернизацију наже државе, и сваки наш корак почињемо са благословом. Ми тежимо ка томе, да Господ помогне нама и читавом украјинском народу, да прођемо нимало једноставан пут реформи и модернизације наше државе, да нам помогне да нађемо излаз из тешке економске кризе, да пребродимо тешкоће, и утврдимо нашу државу и ослободимо украјински народ од сиромаштва.“

Предсједник Украјине уручио је Предстојатељу Украјинске Православне Цркве „Орден Слободе“.

Владика Владимир је одговорио на честитке пригодним ријечима и бесједом, послије чега је примао поздраве и честитке учесника прославе.■

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...