Свети Василије Острошки

[Драгана Милошевић]

Kada smo bili u Ostrogu moja komsinica je telefonom htela da slika Donji manastir . Slikala je, naravno , ali slika momentalno potamni i postane crno bela. Bas me zvala da se uverim u to.

[Ignjatije]

Kada smo bili u Ostrogu moja komsinica je telefonom htela da slika Donji manastir . Slikala je, naravno , ali slika momentalno potamni i postane crno bela. Bas me zvala da se uverim u to.

 

Чиме је сликала ? Можеш ли да поставиш ту слику овде ?

[Драгана Милошевић]

Mislim da je ona tu sliku izbrisala. Jer smo shvatile da mucenik Stanko ne dozvoljava slikanje.

[Срђан Ранђеловић]

Светац исцелио потпуно одузетога

 

                       
 
Протојереј Раде Радовић, из Колашина, испричао је како је био свједок исцјељења потпуно одузетог младића мухамеданске вјере:

Био сам ученик првог разреда Богословије у Београду. Године 1971. дошао сам у Манастир Острог на поклоњење Св. Василију. Као радознали дечко свратио сам у конак кулицу.
Видео сам тамо једну муслиманску породицу из Улциња. Они су на под положили болесника. Младић је имао око 28 година и имао је оштећење кичмене мождине, тако да су му сви удови били одузети, само је врат могао да помера. Непокретан је био већ 14 година. Живели су у Швајцарској и били су веома богата породица.
После вечерње службе болесника смо поставили на столицу и унели га код Ћивота Св. Василија. Отац Георгије му је прочитао молитву.
Био сам са њима, негде пре један сат ноћу, када је болесник подигао леву руку. Видео сам чудо Божје, па сам све време остао са њима. Око један сат после поноћи подигао је и десну ногу, а око три сата је подигао и десну руку и леву ногу. Ујутру је био потпуно исцељен, са тим што је покрете правио са напором и споро.
Отац Георгије је рекао породици да је Господ болеснику повезао центре, а да сада треба да иде на рехабилитацију и да ће потпуно оздравити. Возили су ме до Главе Зете и тај младић је плакао од среће.


http://eparhijaniska.rs/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83/2673-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86-%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0

[Драгана Милошевић]

Сећам се овог чуда. Слава Богу!

[Мара]

ИСЦЕЉЕЊЕ ОД МЕТАСТАЗА НА ЈЕТРИ

 

Манастирски записивач је, 21.октобра 2005. године, записао сведочење Ненада Стојанова из Ирига, о томе како га је Свети Василије исцелио од метастаза на јетри:

Ненад Стојанов из Ирига је, данас, 21. октобра 2005. године по четврти пут дошао да се захвали Светом Василију за исцељење од рака и ради молитве за потомство.
Ненад се 2001. године разболио од малигног тумора лимфног система. Лечио се годину дана цитостатицима и зрачењем. После тога болест је неко време мировала, да би средином 2004. године лекари открили метастазу на јетри (два лекара су дала исту дијагнозу).
Ненад је, после тога, дошао у Острог, гдје је боравио два дана, а трећег му је обављена Света Тајна Јелеосвећења. После повратка из Острога извршен је ЦТ јетре и три доктора су констатовала да на јетри више нема ни трага од метастазе!
Од тада, на контролу иде два пута годишње, а последњи пут је био на контроли 5. октобра 2005. године и стање је, по констатацији хематолога, одлично.

Слава Богу и Светом Василију!

[Мара]

ГОДИНУ ДАНА ПОСЛИЈЕ МОЛИТВЕ СВЕЦУ ДОБИЛИ ЋЕРКУ

 

Милица и Лука Тодоровић су се, приликом поклоничког боравка на Острогу, 5. августа 2007. године, у писму захвалили Светом Василију што им је помогао да добију ћерку:

Поштовано монаштво!

Желимо да вам се захвалимо путем овог писма.

Наиме, пре близу три године посетили смо, као супружници, ваш манастир у нади да ће нас Св. Василије Острошки помиловати, да од срца добијемо пород.

Након годину дана догодила се трудноћа, а сада имамо лепу и веселу и здраву девојчицу Лару. Лара има седамнаест месеци и девојчица је која осваја околину својом умиљатошћу и неком дивном енергијом коју носи у себи. Нисмо пристрасни, само мислимо да то није случајно, с обзиром на то да се њено зачеће и роћење издешавало након наше посете Острогу.

Бескрајну захвалност вам дугујемо и вечито поштовање. Хвала вам. Хвала Св. Василију што нам је од Бога послао Лару!

Да не заборавим да поменем да сте и мојој сестри Маји послали љубав коју заслужује, и за коју сам вас том приликом замолила. Хвала и у њено име.

Вечито захвални.

[Neda Andjelic Radan]

Да заиста су велика чудеса Божија !Чула сам приче о многим чудима и вјерујем у нјих .Ихвала Богу што нам је подарио такву светинју као што је манастир Острог и СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ И ТВРДОШКИ !

[Neda Andjelic Radan]

Ovo sam cula danas: Jednu bulu ,zgrcenu, skroz nepokretnu doneli su na nosila pred Sveca. Posle par ocitanih molitvi dobila je isceljenje i u znak zahvalnosti prilozila povecu kolicinu zlatnog nakita.Vratila se kuci,dosle su joj komsinice i ona ce im reci: "E, iscelio me vlaski svetac posto sam platila( zlatom)". Legla je da spava. Ujutru ono zlato je bilo pored nje ,ali se i bolest vratila!

 

Е ову причу сам чула као мала.

[Ljubičasta]

Slava Mu i milost! srcee

[Срђан Ранђеловић]

 

ИСЦЈЕЉЕЊЕ ЗГРЧЕНЕ МУСЛИМАНКЕ И КАЖЊАВАЊЕ ЊЕНОГ НЕЗАХВАЛНОГ МУЖА

 

Максим Јововић шездесетих година 20. вијека записује свједочење Ф.О., муслиманке из Титограда (Подгорице): 

"Дуго година била сам болесна и згрчила сам се толико да нијесам могла да се крећем никуда. Водили су ме код многих љекара, али је све било узалуд. Једне ноћи с прољећа 1952. уснила сам да треба да пођем у Острог, па да ћу да оздравим тамо. Али, мој муж ми није дозвољавао да за Острог кренем. Најзад, на молбу мојих сусједа, одобрио ми је да одем једну вечер у Манастир и да се сјутридан вратим. 

Пошла сам била са два пратиоца, који су ме једва извели од Доњег до Горњег манастира, пошто нијесма могла на своје ноге да се опрем никако. Послије читања молитава, оставила сам на Ћивоту Свеца неколико златних дуката, којима сам се китила. Изјутра, у манастирском конаку устала сам потпуно здрава и чило се вратила кући, захвална сили Божијој и светом Василију. 

Али, код куће, мој муж ме је укорио и злостављао читава два дана зашто сам давала поклоне ђаурском свецу, који, говораше, "помаже само за мито." 

Трећег дана отада муж је освануо згрчен исто онако као што сам била ја. 

Однијели су га у Острог, гдје је молио за помоћ, али ништа му није помогло. Остао је згрчен у очајању и кроз двије године умро је у јаду, не нашавши лијека ни код мјесних љекара ни код манастирских духовника."

[Драгана Милошевић]

Шта рећи? Скоро код светог Амвросија прочитах отприлике ово: ако одете на свето место па не осетите корист у било ком смислу(духовном или телесном) каже старац није до места него до вас самих!?!

[Мара]

ИСЦЕЉЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ ОКА И ИЗБАВЉЕЊЕ ОД БОЛОВА КОЈИ СУ ТРАЈАЛИ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА

 

Нада, из Сомбора, описује како јој је Свети Василије исцијелио повређено око и избавио је од великих болова који су је мучили једанаест година:

1993. године повредила сам око, радећи на њиви. Болови су убрзо постали неиздрживи. Ишла сам код очних лекара, давали су ми лекове, пила сам их, па су мало ублажавали болове који су се поново, после тога, појачавали. Тако је то трајало 11 година.
По наговору сестре отишла сам на Острог 2004. године.
Чим сам дошла у Горњи манастир и поклонила се Свецу, осетила сам велико олакшање. Када сам се вратила кући, мазала сам се светом водом. После месец дана бол је нестао и до дана данашњег није се поново јавио.
Сада сам дошла по трећи пут у Острог, у знак захвалности Свецу. Немам речи да искажем захвалност за све што је Свети Василије учинио за мене.
Ко год да се јави да иде под Острог, ја пошаљем неки дар да се понесе у Манастир, а и сама гледам да доћем на Острог када год сам у могућности.

Захвална 
Нада М. из Сомбора

http://www.eparhijaniska.rs/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83/2707-%D0%B8%D1%81%D1%86%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

[Драгана Милошевић]

Кад сам отварала ову тему нисам ни слутила колико ће бити "популарана". Слава Богу и светом Василију!

[Александар С]

Једне прилике, био сам у Горњем манастиру Острогу, у црквици Часног Крста (за оне који не знају, она се налази горе на врху, код звоника)... Након неких сат времена, сишао сам доле, и људи ми причају како је једна жена из Подгорице која је боловала од церебралне парализе, често долазила код Светог Василија а тај дан је осјећала некакве јаке грчеве, ипак је дошла код Свеца којем се помолила, и десило се чудо - изашла је из храма, одбацила оне штаке помоћу којих се једва кретала и буквално стрчала низ оне степенице...

 

Слава Господу и Његовом угоднику Светом Василију Острошком!