Aва Јустин Поповић

Александар Милојков · Мај 26, 2012

Ако се Адам схвати као корпоративна личност (као многи), онда се све боље разумева. Овако, све се своди на јуридику, а она са првородним грехом ипак нема везе. Ава Јустин је у својо догматици више наводио учења Отаца, него што је он лично богословствовао. Мишљења Отаца, пак, нису међусобнно у свему до танчина сагласна.

Мај 27, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. у Недељу Светих Отаца Никејских[1 ]

1966. године у манастиру Ћелије

Данас је Недеља Светих Отаца, недеља између Вазнесења Господњег и Духовдана, када се јуче Господ узнео на Небо и све засенио. Ко је славан међу људима да га можемо славити, када је Он васкрсао и узнео се на Небо и вазнео људску природу изнад свих Небеса, изнад свих Херувима и Серафима? Ето, ми славимо Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Зашто? - Зато што су нам они сачували, озаконили и у Символ вере, у Вјерују, занавек унели сву Истину о Господу Исусу Васкрслом и Вазнесеном, сву Истину. Јер, Он, Он је дошао у овај свет - ради чега? Рекао нам је данас у Светом Еванђељу: да свему да Живот Вечни[2]. Дошао је у овај свет да свету да Живот Вечни.

Ето, сва је тајна откривена, сва тајна Богочовека Христа. Они (Свети Оци) су сачували тог Господа Христа Богочовека и предали Га нама жива, сву Истину о Њему, и све истине о Њему, они су се потрудили да унесу у Символ вере и да то оставе као тестамент, вечни, непролазни тестамент Цркве Христове у овоме свету. А хришћани знају шта је главно у њиховој вери. Главно је то да је Господ дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, и теби и мени и сваком људском бићу, да да Живот Вечни. У томе је сва тајна Богочовека Христа, у томе је сва Истина Његова. У томе је сва тајна Светих Отаца Првог Васељенског Сабора на коме је учествовао и Свети Николај кога данас славимо.[3]

Јер Свети Оци ништа ново нису давали свету, не, они су се само трудили да сачувају сву Истину о Христу и предају нама потомцима својим. Тако све до краја историје рода људског. У томе је не само њихова тајна, него тајна свих Светих Отаца уопште, тајна свих Исповедника Господа Христа. У томе је тајна на првом месту Светих Апостола, у томе је њихов подвиг, њихово апостолство. Да, они који су добили од Господа Христа, шта? Њега Самог и Њиме дају Живот Вечни свима који поверују у Господа Христа. "Ми вам јављамо Живот Вечни"[4] - објављује Свети Јован Богослов у својој Посланици хришћанима. Ми вам јављамо Живот Вечни, ништа мање од тога! Иако си у овоме свету, који је острво смрти, земља - острво смрти, ми, ми вам јављамо Живот Вечни. Ми смо хришћани изузетак у овоме свету.

"Живот вечни који беше у Оцу јави се нама"[5]. Када, Свети Апостоле? Ето, јави се Бог у телу[6], јави се Господ Христос! И ми, ми Њега знамо, ми са Њим једосмо и писмо, ми проповедамо Њега. Оно што очи наше видеше, што уши наше слушаше, што размотрисмо и руке наше опипаше, то вам ми јављамо, то, не измишљене бајке и скаске[7]. Ми вам јављамо Богочовека Христа, Бога Који је постао тело, Бога Који је постао човек. И ми знамо, и проверили смо, и уверили смо се да је Он заиста Истинити Бог и у Њему Живот Вечни[8]. Тај Живот Вечни Он је дошао да да нама људима, то је тајна Његова, тајна љубави Његове према човеку - да нам да оно што нам нико не може дати.

Како су могли Свети Мученици, како могу и данас да радосно дају живот свој за Господа Христа ако Он није тај Који даје Живот Вечни, ако Он није испунио душе њихове том силом Божанском, која разлива по човечијем бићу, по целоме бићу, и по свести, и по савести, и по осећању, и по срцу, разлива - шта? Осећање Бесмртности, Вечнога Живота. То даје Господ Христос, теби и мени и свакоме човеку. То су давали Свети Мученици који су тело своје давали и скидали га као одело са себе, радо умирући за Господа Христа. Да! Њима је Господ дао Живот Вечни, а у томе је сила, у томе је моћ сваког хришћанина. Јер, шта је хришћанин? - Хришћанин је поседник Вечнога Живота. Шта је Хришћанство? - То је имати Живот Вечни. Сваки хришћанин тиме се и одликује од свих људи у овоме свету што зна и осећа да је он вечан, да је добио Живот Вечни од Господа Христа, и да живот његов као хришћанина у овоме свету није ништа друго него непрекидно додавање живота животу, непрекидно испуњавање себе Божанским силама, које човека чине свебесмртним, свеживим и свевечним.

Улица[9] Вечнога Живота... Она непрекидно даје Живот Вечни. Једно "Господи помилуј", гле, оно слази (=низводи) с Неба у твоју душу Божанске силе, а свака Божанска сила је бесмртна и вечна. А шта да кажемо тек о Светој Литургији, о Светом Причешћу? Ту Господ Себе целог даје човеку, свакоме хришћанину. И тиме му даје не само Живот Вечни, него све што Бог може дати преко тога: и Истину Вечну, и Правду Вечну, и Љубав Вечну и Добро Вечно, и Радост Вечну, и све што ми можемо мислити и измислити, и што не можемо замислити; што око наше не виде, и ухо не чу, и срце не наслути,[10] то Господ Благи Христос донесе, остави Цркви Својој, и кроз њу и данас, као у телу Свом чудотворном, непрекидно оживотворава Вечним Животом сваког хришћанина, свако људско биће које верује у Њега. Ето, вера у таквог Спаситеља, ето то је живот, ето то је живот доброг хришћанина, то је сва радост, то је сав рај за људско биће у свима световима.

Кад се Господ растаје са Својим Ученицима у дан Вазнесења, када се узносио на Небо, Он је рекао и послао ученике Своје на проповед Еванђеља целоме свету и свакоме створењу, благословио их и рекао им: "Ко се крсти, ко поверује и крсти се спашће се. Ко не верује биће осуђен"[11]. Остајем у смрти, остајем у греху, остајем у паклу - зар има већег ужаса од тога? Зар има страшније осуде од те? На ту осуду осуђује себе човек који неће да верује у Господа Христа. Ко поверује, спашће се. Који верује у Мене, има Живот вечни[12] - објављује Господ Христос. Има Живот Вечни. И шта је вера у Њега? - Вера у Њега, то је примање Њега у себе, то је наш живот у Њему. А Он - Он је Бог! И ми крстећи се у Њега, у име Његово, крстимо се у име Бога и испуњујемо се Њиме. "Који се у Христа крстисте , у Христа се обукосте"[13] - вели Свети Апостол. А који се Христом причешћујете кроз Свето Причешће, ви се испуњујете сваком пуноћом Божанском[14]. Гле каква радост, каква вечност теби се даје, човече хришћанине!

Све су то имали у виду (Свети Оци) када су на Првом Васељенском сабору бранили ту истину хришћанску, односно, истину да је Христос Богочовек. Не нешто ниже од Бога, него прави Бог и прави Човек. То је истина иза које Света Црква стоји, као што је стајала и тада пре хиљаду седамсто година, и стајаће до Страшнога Суда, и кроз сву Вечност. Богочовек је све и сва! - ето истине коју су нам Оци Првог Васељенског сабора оставили у тестаменту свога Символа вере, који ми читамо сваки дан по неколико пута. Ту је казано све. Ту је дато све што је потребно нашем срцу - људском срцу, што је потребно нашем уму - људском уму, што је потребно нашем животу - људскоме животу у свима световима. Богатство непотрошиво! Живот такав никада није такав, живот такав је бескрајна радост у Господу Христу, има божанску вредност и радост. Та вера, једина истинита вера - њена чудеса непрекидно се лију и разливају по свим нашим бићима и срцима.

Ми непрекидно славимо Светитеље Божје, који и нису ништа друго него оличење свих тих Божанских истина Христових, оличење целог Еванђеља Његовог. Они - носиоци Господа Христа, христоносци, богоносци. То је сваки хришћанин уствари: христоносац и богоносац. Јер ми у овоме свету, живећи по Еванђељу Господа Христа, непрекидно увећавамо у себи оно што је божанско. Сви се бојимо пакла, сви ми хришћани бојимо се не само ђавола, него свих ђавола и свог мрачног и пакленог света. Господ Христос је васкрсао, победио смрт, узнео се на Небо, и дао нам кроз веру све то, дао нам Живот Вечни, дао нам Себе - а ко је јачи од Њега?! Када је Он у теби, какав грех, каква страст, какав ђаво! Све је то сенка и сан кад Он стоји у теби.

"Вера је наша победа која побеђује свет"[15] - вели Свети Апостол Јован. Да.та вера јесте вера којом уносиш Живога Христа у себе. "Нека се Христос усели вером у срца ваша"[16] поручује Свети Апостол Павле. Вером се усељује Господ у срца наша, а кад се Он усели, Он изгони из нашег бића све што је смртно, изгони сваку смрт, изгони све што је грешно, сваки грех, изгони све што је страсно, сваку страст; изгони све што је ђаволско и сваког ђавола. И онда усељује у нас Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, и све свете еванђелске врлине.

Господ Христос је уистину Спаситељ рода људскога. "Нема другог имена под небом које нас може спасти[17]. Чега? Спасити страхота пакла, ђавола, греха, страсти, смрти, безбројних смрти! Он, Чудесни Васкрсли Господ, Он слављен и прослављан кроз Свете Оце и кроз све хришћане свих времена, нека буде и кроз нас слављен и прослављен, и овога и онога света. Да ми попут Светих Отаца, и са њима, служимо Му у све дане живота свога на земљи, и кроз све вечности у ономе свету на Небу...[18]

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 17,1-13
1 Јн. 2,25; Јн, 12,50
То је Пренос моштију Св. Николаја, 9. маја. - Прим. уредн
1 Јн. 1,2
1 Јн. 1,2
1 Јн. 2,25; Јн, 12,50
То је Пренос моштију Св. Николаја, 9. маја. - Прим. уредн
1 Јн. 5,20
Овде вероватно недостаје реч Црква. - Прим. уредн.
1 Кор. 2,9
Мр. 16,15-16
Јн. 5,24
Гал. 3,27
Кол. 2,9-10
<a name="note15">1 Јн. 5,4
Еф. 3,17
Д. Ап. 4,12
Беседа нема завршне речи, због недостатка траке. - Прим. препис.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Мај 27, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Недељу Светих Отаца Никејских[1 ]

1967. године у манастиру Ћелије

Ето недеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора. Откуда то? После чудесних невиђених догађаја, после Васкрсења Спаса, после Вазнесења, после Голготе, после целокупног живота Спаситељевог на земљи тридесет три и по године, Црква прославља Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Зашто? Зато што су Свети Оци Првог Васељенског Сабора највећи борци са Светим Апостолима и уз Свете Апостоле највећи борци за једну истину истину да је Христос Исус Истинити Бог. То је њихова главна борба, то је њихова главна битка: Христос је Истинити Бог! У томе је сва њихова проповед, у томе је срце њихово, душа њихова, савест њихова. Христос је Истинити Бог, Христос је Богочовек. Ето, то је та сва истина коју Оци Првог Васељенског Сабора неустрашиво проповедају и исповедају. У дивним стихирама они се називају божанствени борци, борци који се боре неустрашиво, боре за најважније истине у свима световима и за најважнију Личност - за Истинитог Бога.

Шта је за човека важније у свету од тога? Зашто? Шта је то Богочовек Христос дао свету за шта су ових триста осамнаест Богомудрих Отаца сав живот свој дали Њему, посветили Њему, живели Њиме и за Њега, и данас владају световима из Небеског Царства. Шта су они то дали свету? Они су пренели и посведочили веру Апостола, веру да је Исус Христос Истинити Бог, да је Исус Христос Истинити Богочовек. Јер само као Истинити Бог и Истинити Богочовек Господ Христос је могао дати људима Вечни Живот. Јер борба за Истинитог Бога, уствари је борба за Вечни Живот.

Чули сте данас у Светом Еванђељу, где Спаситељ вели да је Он дошао у овај свет да свему да Живот Вечни.[2] То је циљ Његовог доласка у овај свет - да свему да Живот Вечни, да победи смрт, победи грех, победи ђаволе, да разори пакао, да људима осигура Живот Вечни. А шта је више и веће од тога? Шта је Бог могао дати веће људима од Вечнога Живота, и шта је Бог могао дати веће људима од Себе Сама? А Господ Христос је дао Себе Сама људима. Постао је човек, Он Истинити Бог. То је највећи дар који је Бог дао човеку...[3]

НАПОМЕНЕ:

Јеванђеље по Јовану 17,1-13
Јн. 17,2
Беседа није завршена. - Прим. препис.

Мај 27, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3. у Недељу Св. Отаца I Васељенског Сабора и Св. Мученице Гликерије[1 ]

1974. године у манастиру Ћелије

Ево чудне Благовести данашњег Светог Еванђеља.

Благовест: нема смрти више! Нема смрти више. Господ Христос је дошао у наш земаљски свет, спустио се на ово острво смрти, да га претвори у острво бесмртности. Спустио се у овај свет, како се каже у данашњем Светом Еванђељу, да свему да Живот Вечни[2]. Свему, сваком људском бићу и сваком створењу. Је ли Господ то учинио? Несумњиво је то Господ учинио Својим Васкрсењем из мртвих. Победио смрт! Победио је смрт за свакога од нас, за свако људско биће и за сав род људски. И не само победио, него и дао Живот Вечни.

Чудне су и дивне црквене песме. У једној се вели: - Христос васкресе из мртвих и дарова нам Живот Вечни. А шта Он од нас тражи кад нам дарује Живот Вечни? Чиме то Господ Христос дарује Живот Вечни? Дарује нам Својом Вечном Истином, јер Вечна Истина порађа у нашим душама Вечни Живот. Дарује нам Вечну Правду, јер Вечна Правда порађа у нама Живот Вечни. Дарује нам Вечну Љубав и Вечну Радост, јер јој је главна мука уништена и уклоњена са ове земље, мука од смрти, невоља од смрти, пакао од смрти.

Зато је Господ Христос заиста незаменљив за нас људе. Не само да је Он победио смрт у Своме сопственом телу, него је победио смрт у име свих нас и ради свих нас. И ми, на врло лак начин постајемо поседници Вечнога Живота. Како? Вером. "Који верује у Мене, има Живот Вечни"[3], вели Спаситељ. То Он од мене и тебе тражи. Веру - у кога? У Њега Истинитог Бога. Јер, чиме је доказао да је Једини Истинити Бог? Својом свемоћи, Својом силом, Својим Васкрсењем, Вазнесењем на Небо, узношењем тела људског, тела Његовог изнад свих Анђела и Арханђела, изнад свих светова. Тако је Господ прославио тело људско и показа нама да је то пут сваког тела људског. Зато је створио човека, да телу људском подари Живот Вечни, да целом људском бићу подари Живот Вечни, и да настани човека у блаженству изнад свих Арханђела и Анђела.

Да, величина је и истинитост Господа Христа, као Јединог Истинитог Бога, у томе што је Он даровао роду људском Живот Вечни, не тражећи од нас неке нарочите подвиге, него по великом Свом човекољубљу Он је подарио Живот Вечни. У чему је тај Живот Вечни, казао нам је кроз данашње Свето Еванђеље, Еванђеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора: да је познање Тројичног Бога, Оца и Сина и Светога Духа, и служење Њему, главни циљ људскога бића, људскога живота и овога света, и да позна Истинитог Бога и да живи у Оцу и Сину и Светоме Духу.[4]

И Господ је то показао на безброј примера на сваком Светитељу: да је Он заиста дошао у овај свет да дарује човеку Живот Вечни; да подсети људе да се они створења Божија; да је душа њихова с Неба; да је душа њихова бесмртна; да бесмртна душа обесмрћује и тело. И тело је створено за Господа,[5] како вели Свето Еванђеље. И тело је створено за Живот Вечни и оно ће васкрснути, и свачије тело, и моје и твоје и сваког људског бића васкрснуће на дан Страшнога Суда да се придружи својој души и наследи Царство Небеско.

Тако, нико није показао тај прави циљ човечијег живота сем Господа Христа. То је назначење људскога бића: узнети се изнад свих светова, (изнад) Херувима и Серафима, и живети у Божанском блаженству и Божанској слави. И Господ је за то дао сва средства нама људима у Цркви Његовој. У Цркви свака реч, сваки уздах, свака суза, води у Живот Вечни, јер уклања грехе душе, уклања страсти душе, уклања оно што је смртно, оно што вуче смрти. И Господ је дао Свете Тајне и свете врлине да помоћу њих испунимо себе свим оним што је вечно и бесмртно. И Црква, ево, две хиљаде година бори се против - кога? Против греха, против смрти, против ђавола - и осигурава нам Живот Вечни.

Гле, безбројни сведоци тога. Ми данас славимо Свете Оце Првог Васељенског Сабора, њих триста осамнаест који су нам и показали и посведочили истинитост Христовог Еванђеља и истинитост Његове Благе вести: Да је овај свет престао бити острво смрти и постао је острво бесмртности. И сваки је позван да то доживи, да нађе свој смисао као људско биће у овоме свету, прави смисао, једини смисао.

Ево: триста осамнаест Отаца - шта су они сведочили, чега су они сведоци? Сведоци су Васкрслог Богочовека Христа, сведоци су Њега као Истинитог Бога. Чиме су Га сведочили? Сведочили су својим светим животом, својом победом над гресима, над смртима, победу над паклом и над свима ђаволима. Тако, они су уствари једини праве Војсковође хришћанске војске Христове у овоме свету. Војсковође које се боре за нас и са нама и око нас, против сваког греха, против сваке смрти, против сваког ђавола, и осигуравају Живот Вечни. Зато Црква слави и прославља Светитеља сваки дан, јер су они сведоци, сведоци Васкрслог Богочовека Христа, Свемоћног увек. Не само они Свети Оци, већ и сваки Светитељ и сваки Мученик и сваки Исповедник, сви су они сведоци једне истине, главне истине у овоме свету - то је Васкрсење Христово! И тиме сведоци живота нашег.

Ето, и Света Мученица Гликерија сведок је Васкрслог Богочовека Христа, сведок је истинитости Његове вере, сведок је истинитости Његове Истине, Његове Правде, Његове Љубави. Мучена и кидана, она је неодступно исповедала Њега. Бачена у огањ, у пећ ужарену, она је остала недирнута. Исповедајући Господа Христа као Истинитог Бога, и ружећи и одбацајући басне и гатке незнабожаца и многобожаца, тиме нам и она показује да је смрт заиста побеђена, грех заиста побеђен, и свима нама осигуран Живот Вечни. Од нас тражи - шта? Веру у Господа Христа, веру и напор да извршимо Његове заповести, да живимо по Његовим Светим врлинама. И Господ даје силе свима који показују такву веру у њега.

Ето, и Света Гликерија, и сви Свети Мученици, и Свети Оци сведоче - шта? Сведоче да је Господ Христос заиста Свепобедни Бог, Истинити Бог, и да је све друго лаж, ако не служи Њему. Тако и човек, и свако људско биће. Ми осуђујемо себе на смрт, вршимо самоубиство ако не верујемо у Господа Христа, ако не држимо Његове заповести, ако не живимо Његовим Светим Еванђељем. Безброј је у овоме свету духовних самоубица који убијају себе - чиме? Тиме што одбацују веру у Господа Христа. Не верују у Њега, у Једног Истинитог Бога, Који заиста осигурава победу над смрћу и дарује блаженство човечијем бићу. Како? Човек ван Христа и без Христа не зна.

И ми, као Православни хришћани имајући сву Христову Истину са нама у Цркви нашој, добијамо моћи и силе да се боримо против свакога греха и да очистимо себе од свакога греха. Немој рећи: ја сам немоћан, ја не могу да се борим против овог греха, или против оног греха. Помисли, Апостол Павле је човек као и ти, а шта је он од себе дао? Свети Великомученик Георгије је човек као и ти, а шта је од себе дао? И многобројни Праведници у Цркви Христовој, то су људи као и ти, као и ја, само, у чему се разликују од нас? - Ревношћу и вером. Приморавај себе на свако добро[6], јер не можеш бити хришћанин у овоме свету, ако не примораваш себе на добро. Јер греси вуку и на једну и на другу страну, горе и доле, искушења су многобројна. И ти си дужан да примораваш себе на свако добро.

Гле, увредио те тај и тај, шта треба да чиниш? Приморај себе да му опростиш, помоли се Богу за њега, онда си на добром путу. Грде те, пљују те, руже те - моли се Богу за њих да их Господ ослободи тог порока, јер они уствари убијају себе а не тебе. Тако, нико неће имати изговора за неизвршење заповести Христових, јер нам је Господ дао сва средства да заиста победимо сваки грех: да гордост победимо смиреношћу, да мржњу победимо љубављу, да охолост, безочност победимо смиреношћу, да сваки грех победимо врлином. И ми живећи у овоме свету, живећи у Цркви Христовој, увек смо помагани Светитељима Божијим на том храбром и праведном путу - на путу борбе са грехом и победе над грехом, на путу борбе са смрћу и победе над смрћу.

Нека би данашњи Свети Оци и Света Мученица Гликерија, коју празнујемо и славимо, били од помоћи свима нама да и ми извршимо заповести Христове, да и ми узрастамо своју веру у нама у Васкрслог Господа Христа. Да се не бојимо ни греха, ни смрти, верујући у Бесмртног и Безгрешног Господа.

Нека би молитве Светих Отаца Првог Васељенског Сабора и Свете Мученице Гликерије помогле свакоме од нас да и ми у овоме свету јавимо се као победници над сваким грехом, над сваком смрћу, над сваким ђаволом. И тако, њиховим молитвама, осигурамо Живот Вечни.

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану17, 117. Године 1974. у Недељу Св. Отаца Никејских пао је и спомен Св. Гликерије (13. маја). - Прим. уредн.
Јн. 17,2 :
Јн. 5,24
Јн. 17,3; 4,23; 1Јн. 5,20
1 Кор. 6,13 и 19
Мисао Св. Макарија Великог, често навођена од оца Јустина. - Прим. уредн.

мирођија · Јун 3, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1, на Педесетницу[1]

1965. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведни ка, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана - Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек - човек би престао бити човек и извитоперио би се у козна какво чудовиште.

Данашњи Велики Свети Празник, данашњи Велики Свети Догађај: Силазак Духа Светог на Апостоле и прве ученике Христове, дао је биће Цркви Христовој. Данас је рођендан Цркве Христове. Данас се родила Црква Силаском Духа Светога на Свете Апостоле. Господ је био у свету у телу, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и узнео се на Небо. А гле, Његови ученици беже плашећи се од Јевреја, крију се. Штаје, где је Његова сила, где је Његово обећање: ,Дајем вам власт да стајете на змије и на шкорпије и на сваку силу вражју"?[2] Они беже, крију се, бегунци, страшљивци... Куда ћете? И данас, Педесети Дан после Васкрса Господа Христа, силази Дух Свети у облику огњених језика и стаје на сваког од Светих Апостола, од Светих Ученика. И сви стадоше говорити разним језицима. Прости рибари, галилејски, људи неумни, говоре разним језицима истог тренутка кад Дух Свети сиђе на њих. Помиње се седамнаест разних народа, чули сте данас у Делима Апостолским, који су били присутни, и сваки је чуо свој језик да говоре неуки рибари галилејски.[3]

Шта се десило, шта је то? Свети Апостол Петар им објашњава да је то испуњење пророштва Јоиловог: да ће Дух Свети сићи на свако тело, и прорицаће синови и кћери ваше, и дати Силу Божанску сваком људском бићу.[4] И заиста, тај плашљиви Петар бегунац, истог дана кад је Дух Свети сишао на њега, неустрашиво проповеда Господа Васкрслог, Господа Вазнесеног и вели да је у Њему спасење: И да нема другог имена под небом којим се људи могу спасти.[5] Чега? - Греха, смрти, ђавола, пакла.

Ко то може учинити у свету осим Господа Христа?! Сишао је Дух Свети, обећање је испуњено, највеће обећање, највећа нада - испуњена је. Дух Свети је сишао и слабе, немоћне ученике Христове претворио у свемоћне људе, у свемоћне јунаке. Њих смртне претворио у бесмртне. Обукли су се у Силу с висине - по речи Господа Христа.[6]

На данашњи дан Свети Апостоли су се обукли у Силу с висине. Каква је то сила? Сила јача од сваке земаљске силе, сила јача од греха, сила јача од смрти, сила јача од ђавола, сила јача од пакла. То што су данас доживели Свети Апостоли више се не гаси у њима. Њих Дванаесторица и остали са њима, расули су се по целоме свету, и тог истог Светога Духа, те огњене језике, раздељују сваком људском бићу које поверује у Господа Исуса. И Дух Свети, браћо, постао је душа Цркве Христове.

Гле, Господ се оваплотио, Господ је узео тело на Себе, а у то тело сишао је, у Цркву Христову која је тело Христово, сишао је Дух Свети[7] - та божанска душа Цркве, и дао јој свемоћ. И као што наше тело живи душом, тако и Црква Христова живи Духом Светим - душом својом. И Празник, и догађај који је почео на данашњи Дан не престаје никако, ево две хиљаде година. Јер, шта је Црква Христова? Црква Христова је непрекидан Духовдан, непрекидан Празник Светога Духа. Не може се бити хришћанин и постати хришћанин ако Дух Свети не сиђе на човека, ако Дух Свети не уђе у биће човеково, ако га Дух Свети не освети, не препороди, не обнови, не преобрази.

Сваки од нас хришћана доживљује данашњи Велики Празник као свој лични празник. Када? Када се крсти - јер, Дух спасења, Дух Свети силази на крштеног, и улази у њега, и остаје у његовој души за сва времена и за сву вечност, сем ако Га човек гресима и страстима и порочним животом не отера из себе. Али Га никада не може потпуно отерати из себе.

И ми у Цркви Христовој непрекидно живимо у слави Духом Светим, Његовом силом, Његовим моћима. Он је Тај Који раздељује све дарове у Цркви[8]. Он је Тај Којим расте наша вера, расте наша љубав еванђелска, расте наша молитва, расту свете врлине у нама. Он је Тај Који цело Еванђеље Христово чини нашим. Он је Тај Који нам даје силе да ми остварујемо заповести Христове у овоме свету...[9]

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 7,37-52; 8,12
Лк. 10,19
Д. Ап. 2,1-12
Д. Ап. 2,14-17; Лк. 24,49
Д. Ап. 4,12
Лк. 24,49
<a name="note7">Еф. 2,16-22; 4,36
1 Кор. 12,39 и 13
Беседа незавршена због прекида магнетофонске траке. - Прим. препис

мирођија · Јун 3, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. на Педесетницу[1]

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Завршено је све и са земаљским и са небеским све ТОМ за нас људе. Ми данас, на Велики Дан Свете Педе сетнице, Свете Тројице, Духова, ми данас знамо сву Ј тајну свих светова. Ето, Света Тројица и јесте сва Тајна ; нашег земаљског света, сва Тајна сваког човека, тајна је моја и твоја, тајна моје душе и твоје душе. Ко си ти? Ко сам ја? Ми - ми смо икона Божија, ми икона Пресвете Тројице. Тако нас је Господ створио[2], дао нам је душу која је боголика, душу која је тројицолика, душу која је донела у овај свет Тројично Божанство, силу Тројичног Божанства.

А гле, данас, на овај Светли Велики Празник, завршава се Божић, завршава се долазак Спаситеља у овоме свету и казује нам се због чега је Он дошао. Пре свега да да Вечни Живот сваком људском бићу.[3] Зато је Господ дошао у овај свет, браћо моја. Зато се Господ родио као човек, да би се човек овечио, обесмртио, наследио Царство Небеско и добио Царство Небеско. Од кога? Од Тројичног Бога: Оца и Сина и Светога Духа.

На Спасовдан Господ је казао и показао - шта? Какав је пут човечији у телу, од чега полази човек и докле има да путује човек, људско биће, природа људска. Полази са земље а узноси се изнад свих Небеса, изнад Херуфима и Серафима, изнад Анђела и Арханђела. Ето, то је пут којим људско биће, људска душа има да прође, људско тело да прође, најдужи пут. Гле, твоје тело није створено за смрт, него за бесмртност. Какву бесмртност? За славу изнад свих слава, изнад славе Херувима и Серафима, да седиш с десне стране Бога Оца. Ради тога је тело теби дато. Тело је створено ради Господа, вели Свето Еванђеље, и тело је за Господа[4]. Пази шта радиш са својим телом, пази! Чувај га од сваке болести, од греха, јер болест је сваки грех: гордост, крађа, прељуба, све су то страшни греси, све су то страшне болести. А ти? Имаш тело да га припремиш за онај свет, за Живот Вечни, тамо где је Господ Христос.

Јер ми, вели Свето Еванђеље, ми живимо онде где је Господ Христос на Небесима,[5] са нашим људским телом. Пази, припремај своје тело! Зато ти се даје живот на земљи, даје ти се педесет, сто година. Пази, чисти своје тело, испуњуј га Божанским силама, изгони из њега све што је смртно, све што је пролазно, сваки грех! Грех смрди, грех је смрад пред Богом - када ти чуваш у себи у души својој у телу свом неки грех, знај, ти чуваш смрад, мали пакао. Сваки грех је мали пакао, припрема те за пакао, ако га се не ослободиш.

На Спасовдан, тако, нама је казана тајна тела људског, тајна свачијег тела, и мог и твог. Нема другог пута. Ако не идемо за Господом Христом, за Њим, Који тело наше води и одводи у Небеско Царство, онда идемо за Његовим непријатељима, за оним који помоћу греха и страсти и смрти одводи и тебе и мене у пакао. Да, то је наш пут: или горе ка Небу, или доле ка паклу. Господ дошао у овај свет да нам каже тајну, да нам да силе да ми заиста можемо победити сваког ђавола, значи пакао победити.

Зато је данас и сишао Дух Свети на Свете Апостоле, на Цркву Христову; зато је данас Господ основао Цркву пославши Духа Утешитеља, послао је Огањ, послао је огњене језике, послао Божанску Силу[6]; сву Силу Божанску послао, јер само та, сила могла је учинити да данас проговоре разним језицима неуки рибари галилејски, да почну чинити чудеса каква свет видео није. Људи прости, неуки, некњижевни, како веле за њих фарисеји и садукеји[7], а гле, ти људи примају данас Духа Светога, ти се људи данас крштавају Духом Светим - како је Спаситељ обећао[8]. Крштење Духом Светим, шта је? То је обнова човека, то је уношење Вечне Истине у душу човекову, Вечне Божије Правде, Вечнога Живота Божијег. То је Дух Свети донео сада и данас Светим Апостолима, Цркви Христовој, да сви ми суделујемо и учествујемо у том Вечном Животу, у тој Вечној Истини, Вечној Правди, да се сви испуњујемо њима као што су се Свети Апостоли испунили на данашњи дан.

Чудиш се... Зар ја и ти? Да, и ја к ти! Јер, шта је Свето Крштење? Свето Крштење није ништа друго него Крштење Духом и водом, као што вели Спаситељ; Крштењем огњем и ја и ти васкрсавамо, уствари, доживљујемо Педесетницу, доживљујемо Духовдан, доживљујемо данашњи Велики Празник, јер се дају силе Духа Светога, дају се ономе који се крштава. То је велика милост Божија, али и велика тајна Божија, Света Тајна. Она нам каже зашто се ми рађамо као мала деца: уствари, рођени смо и створени да испуњавамо себе Богом, Божијим силама - а зато је Бог постао човек, зато је Бог постао Богочовек! Да би показао да је то наш пут, пут сваког човека, пут од човека до Бога, пут од земаљског живота до Вечног Живота, пут до земаљске истине до Вечне Истине Божије. И као што је на Спасовдан казана сва тајна човечијег тела, казана од Господа Христа, тако је на данашњи дан казана велика и света тајна духа човечијег.

Шта је дух човечији? Шта је дух човеков, из чега је саздан? Из чега? Душа је велика духовна сила Божанска, та икона Божија, тај лик Божији, који ради у нашем телу непрекидно. Како оживите? Духом оживите, душа умире. Када мртвац лежи на столу, овог момента је умро, очи не виде јер је душа изашла из тела. Душа је та која слуша кроз уши, душа је та која говори кроз језик. Душа је та која говори кроз тело човечије. Шта је душа у човеку? Је ли она савршена? Не! Бог је створио душу у човеку и дао му је да је усавршава. И ето, на данашњи дан је сишао Дух Свети да допуни душу у човеку, да је испуни, да покаже нама људима да је душа створена од Бога као бескрајно биће које може сместити Бога у себе, и да ништа мање (од Бога) не може душу испунити, да душа уствари треба да се доврши и усаврши Богом, Духом Светим. Дух мој, дух твој треба да се усаврши Духом Светим! Ето, то је тајна нашега духа, зато је дух створен: да га допунимо Духом Божијим, да га испунимо, да га обожимо, да га усавршимо до крајњих савршенстава. Значи: тело је човеково створено да постане тело Божије, као што је постало у Богочовеку Христу, а и дух је човеков створен да постане Духом Божијим, боголико савршено биће.

То је Дух Свети данас створио сишавши на Свете Апостоле, а то понавља кроз Свето Крштење сваки хришћанин. Он треба да сваскрсава када прима Свето Крштење. Не верујеш?! Ми се крштавамо водом и Духом Светим. Водица којом се дете крштава чим се освети, постаје нетрулежна, несмрдљива, непокварљива. Е, кад то бива са водом, мртвом водом, шта бива тек са духом човековим кад се крсти Духом Божијим? Веруј да се Духом Божијим, пламеном, огњем Божијим, крштаваш и ти и ја и сваки хришћанин у Светој Тајни Крштења! Јер је ради тога Света Водица. Сила Духа Светога и воду претвара у непропадљиву, и воду такорећи обесмрћује, даје јој вечне особине, да би показао и нама људима да је и дух наш зато створен, да се крсти Духом Божијим - а крстити се Духом Божијим то значи спалити све грехе у себи, у души. Крштењем се, збиља, спаљују сви греси у човеку. У дивним песмама данашњим, Дух Свети се назива чистилачком силом, чистилачком силом која очишћује сваки грех; да! сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, све што је нечисто. Кад се човек крсти, он из Крстионице излази чистији од сунца, како веле Свети Оци.

Да, тако је на данашњи дан, данашњи Велики Празник, откривена велика и света тајна човечије душе, човечијег духа, ради чега је човеку дат дух. Тако је Господ Христос осигурао Вечни Живот и за тело наше и за дух наш, душу нашу, осигурао тиме што је постао Он човек, узео тело на Себе, послао нам Духа Свог да Дух Свети испуни душе наше и да то буде творачка Божанска, Боготворећа сила у Цркви Христовој. Дух Свети, Који је сишао на данашњи дан на Свете Апостоле, основао је Цркву и до данас непрекидно живи и чини иста чудеса која је чинио кроз Свете Апостоле: оживљујући људе, дајући им Живот Вечни, Правду Вечну, дарујући све Божанске силе! И данас, данас су се Апостоли свети обукли у Силу с висине, као што је обећао Господ[9]. Дотле немоћни и слаби бегунци, плашљивци и страшљивци, од данашњег дана постају неустрашиви борци. Иду у све смрти, против свих смрти, јуришају на све ђаволе овога света, јуришају на све грехе, на све паклове и побеђују - побеђују Силом с висине. Њих, просте рибаре галилејске, данас је Господ начинио свемоћним победиоцима, мудрацима којима нема равних, људима који су једини са Господом Христом победили смрт, победили све ђаволе кроз свој смрти грех, победили пакао! Да, нема веће победе. А они у спољашњем животу просјаци, ништа немају! Спаситељ им забранио да не носе ни торбе ни штапа, ни новчића у појасима својим[10], ништа просјаци! Тако, идите кроз свет, дајте свету шта? Царство Небеско. Дајте свету највећа богатства! Зашто тако, Господе? Зар ми, ми који обогаћујемо свет Небеским Царством и Тобом, Богом Истинитим и Духом Светим, зашто да будемо просјаци?! Да се не бисте погордили, да не бисте помислили да је то од вас. Не, то није од вас, то је дар Божији. Да бисте показали да је човек створен не за пролазности овога света него за Вечну Живот, за Вечност, за Вечну Правду.

Заиста, Дух Свети је дат Цркви Христовој, Светим Апостолима - ради чега? Ради чега се Он даје? Ради утехе, ради Богосазнања, ради Истине Вечне! Он ће вас, Утешитељ, Дух Свети, Он ће вас научити свему[11] - вели Спаситељ. И дошао је, и заиста научио род људски, научио свему, научио људе Истине Вечној - Он, Дух Истине. Упутиће вас на сваку истину[12] о Богу, о свету, о човеку, о биљкама, о звездама, о небу... Све те истине Он објашњава, јер је Он Творац. На данашњи Дан те истине, или боље рећи та Вечна Божанска Истина, постала је истина земаљског света у коме дела и ради Црква Христова, кроз Свете Апостоле, Светитеље и кроз свештенство. И ми људи данас на земљи знамо све истине које су нам потребне у овоме животу и ономе животу. Ми знамо шта нам треба: ми знамо шта је истина, а шта је лаж; ми знамо шта је живот, а шта смрт; ми знамо шта је Бог, а шта је ђаво; ми знамо све што треба за Живот Вечни, који почиње у овоме свету, а продужује се бескрајно у ономе свету. И зато што је све то Божанско и Вечно, нама је потребан Дух Божији, Дух Свети, да уђе у наш дух, нашу душу, и да унесе у њу све што је Божанско и што је Вечно.

Зато је хришћанин само онај човек који има Духа Христовог, Духа Светог у себи. "Ко нема Духа Христовог, није Христов"[13] - вели Свети Апостол. Само онај који има Духа Христовог, Духа Светог, то јесте хришћанин. Такав човек, такав човек овде на земљи, хришћанин - живи како? Као путник ка Богу! Сваки дан, свака ноћ за њега није ништа друго него пут и путовање ка Царству Небеском, непрекидно приближавање Царству Небеском. И зато он чисти душу и тело од сваке нечисте мисли, од сваке нечисте жеље, силази дубоко у своје срце, изгони из њега сваки мрак, сваку таму, сваку помрчину греха. Хришћанин онда, знајући куда путује, како треба да буде чист, стално се бори, стално мисли на то, стално мисли и дању и ноћу, а то је главни циљ његовог живота, ништа друго није циљ човечијег пута у овом животу. Треба да свој живот на земљи употреби тако да га Господ прими у Царство Небеско, у вечне радости Христовог Царства.

Зато је и данашњи Дан уствари рођендан, рођендан новог хришћанина и објашњава нам шта је хришћанин. Код нас хришћана све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме[14]. Ми се крштавамо у Име Оца и Сина у Духу Светоме[15]. То је сав пут сваког хришћанина. Ако си прави хришћанин, ти си стално опкољен Светом Тројицом, стално Је носиш у себи, и, како се вели у једној дивној црквеној песми: "Ти јављаш светлост Свете Тројице". Свака се хришћанска душа светли Светом Тројицом: "светдејста свјашченотајње" Светом Тројицом. Наш живот на земљи, хришћански живот, историја наша, није ништа друго него ето, тај живот, свакодневни живот у Оцу и Сину и Светоме Духу.

Шта је Црква Христова? Црква Христова је Царство Свете Тројице, Царство Свете Тројице[16]. Ево, најсветије најснажније богослужење, то јест Света Литургија: на љој се такорећи Господ оваплоћава и поново јавља у облику Вина и Хлеба (који постаје Тело и Крв Христова) јавља се као Богочовек пуни и савршени. Та велика тајна збива се на свакој Светој Литургији. А та Света Служба почиње речима: "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа", то је почетак Свете Литургије, а то је и завршетак. Ви чујете у Цркви да се све молитве завршавају призивањем Оца и Сина и Светога Духа, Божанске Свете Тројице. Да, Царство Христово, царство у овоме свету јесте Црква Христова - то је Царство Свете Тројице. А у Царству Божијем, како се царује? Тамо, тамо царује Вечна Истина, Божанска Истина, Божанска Правда Божија, царује Вечна Правда, Божанско Вечно Добро, Божански Вечни Живот. Зато је Црква уствари Вечни Живот на земљи. Царство Божије почиње још овде у Цркви Христовој, да се продужи вечно на ономе свету.

Ти си као хришћанин позван да нечисте жеље одмах у корену сузбијаш и одбациш од себе, ако ћеш да спасиш себе од царства греха и смрти, од царства ђавола, од пакла, и пренесеш себе у Царство Божије, у Цркву Христову, где царује Вечна Истина, Вечна Правда, Вечни Живот Господа Христа.

Када човек обасја себе Еванђељем Христовим, када светлошћу Духа Светога озари душу своју, када себе погледа из Еванђеља, када себе погледа у огледалу Еванђеља, онда тек види у каквом је стању његова душа, његово срце, цело његово биће. Онда тек сагледа све што је у души његовој, срцу његовом, и угледа ли грехе, угледа ли страсти, угледа ли пороке, одмах ступа у борбу са њима, јер зна да му ти греси и страсти припремају пакао, вечни мрак и вечне муке на ономе свету.

Нема малога греха, браћо. Опсовао си, псовка је изашла на уста твоја, како тежак и опасан грех? "За сваку реч даће човек одговор на дан Страшног Суда"[17] - објавио је Спаситељ. За сваку реч, а камоли за псовку. Крадеш, и мислиш то није ништа. Гле, ти уже сам себи око врата све више стежеш, вучеш себе у пакао. Гордиш се, немилосрдан си, сиромаха пуно око тебе а ти имаш свега, не погледаш на њих као на сабраћу и на браћу, не сећаш се да је Господ рекао: "Кад нахраните једног од ових гладних, мене нахранисте; када обукосте једног од ових, мене обукосте; када чашом студене воде једног напојисте, мене напојисте"![18] Ти си хришћанин, одговараћеш за све своје грехе, ништа те неће оправдати, јер је Господ дао сва средства, све свете силе, дао Духа Светога, Светог Духа, Васцело Божанство дао теби и мени да бисмо се ослободили греха, смрти, ђавола и пакла. Он се ставио у службу мени и теби, и нама прљавим и бедним људима. Он Бог постаје човек и објављује: ,Ја сам као слуга међу вама"[19]. Јер је Духа Светога послао као слугу, цело

Божанство је дошло да служи мени и теби, човече, брате! Помисли увек на то и онда ћеш савладати сваки грех, никад нећеш поћи за грехом, ни за тамом, јер ако идеш за грехом, идеш за ђаволом.

Богочовек у данашњем Светом Еванђељу вели: Ја сам светлост свету, видело свету. Ко иде за Мном неће ходити по тами, имаће светлост Живота"[20]. Ето, то је Правда, то је Истина, не само истина, него Вечна, Вечна Небеска сила! "Ко иде за мном неће ходити по тами", вели Спаситељ! Заиста, идући за Господом Христом - како ми идемо за Њим? Идемо вером, идемо молитвом, идемо постом, идемо милосрђем, идемо творењем Његових светих заповести. Када идемо за Њим, онда је све чисто пред нама, онда нема спотицања, онда нема тешких падова у грех. И ако паднеш, ти имаш средство да се дигнеш. Шта је - покајање? Нема греха великог, ни највећег, који Господ није опростио покајнику. Нема! Зато немамо изговора, нећемо имати изговора на дан Страшног Суда ако будемо остали у гресима.

Нажалост, ми несрећни Срби, мало шта од реченог знамо, а оно што знамо не извршујемо. Не приступамо често Светој Исповести, да кажемо своју душу Богу, да кажемо своје грехе, да их избацимо из себе. Дешава се да греси се толико окоте и умноже у теби и мени, да помраче савест и ум, и ти живиш у гресима као да је то нешто природно, као да тако треба да буде. Него, ти - пробуди се! Крени за Господом Христом! Пробуди се, удари себе бичем покајања, реци себи: Гле, ти си створење Божије, ти си икона Божија, а шта чиниш, човече? Из греха у грех идеш, из пада у пад, из пакла у пакао... Тргни се! Исповеди се, причести, пости, моли се Богу, дај милостињу. Тада приступи Господу Христу, све Му дај, све што у животу имаш. Твој пут, пут је Христов. А Он, Он чудесно њиме води те у Царство Небеско.

Данашњи Велики Свети Празник, Празник је свете Небеске силе, показавши нам да је Хришћанство, да је Света Христова Сила Божија непобедива. Сила Божија, Свепобедна Сила Божија, наша је вера не у речима надговорљивим, него у сили, у Духу Светоме, вели Свети Апостол. У сили Божијој и у Духу Светоме, у томе је наша вера[21], у томе је сила наше вере, у томе је свемоћ наше вере, и моје и твоје, у томе је Хришћанство непобедиво! Зато нико, нити грђење хришћана и Цркве Христове, не могу разорити Цркву Христову на свету, ни уништити је. Не! Надживеће она све њих, као што је надживела и надживљаваће све до Страшног Суда. Истина Христова, Слава Христова то је Дух Свети увек у њој даван кроз Свете Тајне и свете врлине. Данашња велика и славна победа човека кроз Силазак Светога Духа у Цркву Христову, та велика победа јесте и највећа слава човечијег бића и људског рода.

И ми, празнујући на данашњи дан Пресвету Тројицу Која нас је спасла, Која нам је осигурала сав домострој спасења, Свету Тројицу од Које је Отац Прво Лице, Син Друго Лице, Дух Свети Треће Лице - ту смо ми Свету Тројицу примили данас, и прима је сваки хришћанин да живи Њоме у овоме свету увек, увек, да се сав живот наш креће и бива и збива од Оца и Сина у Духу Светоме. Светој Тројици част и слава и свака моћ и сила кроз све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 7,37-52; 8,12
1 Мојс. 1,27; 2,73
Јн. 17,2
1 Кор. 6,13
Фил. 3,20; Кол. 3,13
Д. Ап. 2,24; Лк. 24,49
<a name="note7">Д. Ап. 4,13
Д. Ап. 1,5
Лк. 24,49
Мт. 10,9-10
Јов. 14,26
Рим. 8,9
Рим. 8,9
Чест израз код Светих Отаца и код о. Јустина. - Прим. уредн.
Мт. 28,19
Почетак Свете Литургије. - Прим. уредн.
Мт. 12,36
Мт. 25,40
<a name="note19">Мт. 20, 28
Јн. 8,12
1 Кор. 2,5

мирођија · Јун 3, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3. на Педесетницу[1]

1974. године у манастиру Ћелије

Данашњим Празником завршава се спасење рода људског. Завршава се сав живот Господа Христа на земљи. Ради чега је Он дошао? Он је на земљи нашао људе савладане смрћу, људе савладане грехом, људе савладане ђаволом. Спасити људе од свега тога - то је био Његов циљ. Три и по године Апостоли су ишли за Њим, и када им је Он дао силе чинили су велика чудеса. Али, кад је дошло Распеће, кад је Господ распет на Крсту, висио и умро, нестало је све силе и снаге у Светих Апостола. Разбегли су се јаки људи. Где су они могли бити јачи од смрти? А гле, и њихов Учитељ виси на Крсту мртав! Нема ништа од нас, све је пропало. Људи, људи су плен смрти. Има ли излаза из тога? Ради чега људи живе у овоме свету, зашто је Бог створио људе? Да ли зато да се сурвамо у роб и претворимо у црве? Не! Господ је сувише Велики, сувише Милостив и Човекољубив, да би нас за то створио.

Данашњи Празник нам говори зашто је нас Господ створио у овоме свету. Створио је нас и створио људе, човека на првом месту, и сав род људски, да буду јачи од смрти, да победе смрт. Како? Васкрсењем Христовим! Зато је Господ узео на Себе тело људско, да покаже да је тело људско створено за бесмртност и Живот Вечни. Не само душа наша, него и тело наше. И заиста, Он је то показао кад је низпослао Духа Свог Светога на данашњи Празник, на Своје Свете Апостоле.[2] Он је објаснио зашто је дао духа човеку. Душу, дух човеку је дао Господ да се тај дух усаврши Духом Божијим, да постигне последње савршенство, а то је да постигне Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Истину. Зато је створен дух човеков.

А тело? Казао нам је Господ на Спасовдан, када се са телом узнео на Небо и сео са десне стране Бога Оца.[3] Гле, какве части се удостојило тело људско, које је било плен смрти, плен црва, плен ђавола. Одједанпут, оно узлази над свим Херувимима и Серафимима. Тиме је показао Господ да је то пут нашега тела: да и њега очисти, да и њега Господ спасе од смрти, да га васкрсне у последњи дан, да га васкрсне на дан Страшнога Суда. И ако је Господ са њим и његовом душом, увешће га у Царство Небеско. Тако је на данашњи Свети Празник, заиста, објаснио нама људима ради чега је Господ створио човека и куда ми идемо. Да ли само мало корачамо кроз земљу док не дођемо до гроба, или је наш пут далеко дужи. Да, несумњиво далеко дужи, Господ је показао и доказао.

А Дух Свети, ето, сишао је данас, и шта је Он урадио? Основао је Цркву. Данас је рођендан Цркве. Дао је Господ у Цркви и кроз Цркву сва средства која су нам потребна да победимо грех, да победимо зло у себи, да победимо смрт, да победимо ђавола. И Црква, ево, чини то две хиљаде година.

Како ћете објаснити да није то тако, када су бегунци, прости рибари Галилејски, од данашњег дана устали смело и почели смело објављивати Свето Васкрсење Господа Христа, и даровати Еванђеље свима и свакоме, и чинити чудеса неисказана? То се не може објаснити код душе другачије него баш силом Духа Светога. То је обећање Господа Христа које Он дао ученицима Својим, пошто је васкрсао и упутио их у Јерусалим да чекају да на њих сиђе Дух Свети, то јест, да се обуку у Силу с висине, у Силу с Неба, у Духа Светога[4]. И данас, Свети Апостоли су се обукли (у Силу) и заиста постали од неуких врло учени и најученији људи овога света...[5]

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 7,37-52; 8,12
Д. Ап. 2,1-11
Мк. 16,19
<a name="note4">Лк. 24, 49; Д. Ап. 1, 48.
Беседа нема краја на траци. - Прим. препис.

Јун 10, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. у Недељу Свих Светих[1]
1965. године у манастиру Ћелије

Данас је Недеља Свих Светих, данас Црква прославља Све Светитеље од памтивека, сва Света Бића, почевши од Анђела, Арханђела, Херувима и Серафима, па кроз сва Света Бића, све Свете Људе од почетка света до данашњег дана. Зашто Црква данас слави Све Светитеље? Прве Недеље после Духова, прва Недеља после Свете Тројице, Црква слави Све Светитеље. Зашто? Да покаже да су Светитељи исповедници Свете Тројице, да је сав њихов живот у овоме свету од Оца кроз Сина у Духу Светоме[2], да је овај свет створен да постане Царство Божје.

Данас Црква открива душе Свих Светих и казује нам њихову тајну: чиме се они живели, ради чега живели, како живели у овоме свету, како су посветитли се? Открила је Црква свету тајну људскога бића кроз њих, да покаже да је човек створен да постане храм Пресвете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа. Човек је створен да постане обиталиште Господа Христа у Духу Светоме са Оцем Богом.[3]

Зато је Спаситељ говорио ученицима Својим на Тајној Вечери, откривајући им тајну човека и овога света, да ће Он доћи и уселити се у њих, у свакога ко има љубав к Њему, ко држи заповести Његове, са Оцем и Духом Светим[4]. То значи Еванђеље Господа Христа: није ништа друго него обожавање Пресвете Тројице, и живот у Оцу и Сину и Светоме Духу. То је крајња мета, то је крајњи циљ људског живота у овоме свету, да човек телом његовим и душом његовом постане обиталиште Пресвете Тројице. То су постигли у највећој мери Светитељи Божји, сваки Светац од првог до последњег, а то је и наш циљ. То је наш главни задатак у овоме свету, свакога хришћанина: да од себе, од душе своје начини обиталиште Господа Христа, Духа Светог и Бога Оца. Зато је Еванђеље Господа Христа у овоме свету, зато је Господ основао Цркву, зато је Света Тројица сишла у овај наш земаљски људски свет да нам покаже, да нам да силе да ми заиста можемо постати, и да постанемо обиталиште Пресвете Тројице.

Доказ - сваки Светитељ... Први доказ: Свети Апостоли; на дан Педесетнице на њих сишао Дух Свети,[5] Сила небеска, Сила с висине, Божја Сила, и претворио их у свемоћне људе, свемоћна бића и свемудре људе. Свемоћни и свемудри - ето то су Свети Апостоли постали на дан Педесетнице. Попут њих, и за њима и сви Светитељи Божји. Сви су они Духом Светим постали свети и свемоћни и чудотворци и богомудри.

Све долази од Духа Светога, од те Небеске Божанске Силе, све од Свете Тројице. Различити су дарови - вели се у Светом Еванђељу - али је Дух један. Различне су силе, али је Бог који чини, све у свему.[6] Све у Светој Цркви бива по Светој Тројици: од Оца кроз Сина и Духа Светога. Нико не може Господа Христа Богом назвати без Духа Светога - вели се у Светом Еванђељу.[7] И све што је Господ дао, све што је Господ Христос донео као Човек, Бог Који је постао Човек, све је то Сила Божја, све је то средство да ми постанемо свети, да осветимо себе, да посветимо себе, живимо у овоме свету ради Господа.

Данашње Свето Еванђеље није ништа друго него живопис свакога Светитеља. Данашње Свето Еванђеље уствари јесте житије сваког Светитеља, јер нам открива тајну како је сваки од њих постао Светим, како човек грешан, или човек блудник, или човек убица, или човек крадљивац, како такав човек постане Светим човеком. Који је то пут који он пређе, које је то средство које он употребљава? Шта он постиже са собом, да од највећег грешника постаје највећи Праведник, од несветог постаје Светим човеком. Ту тајну нам открива Господ кроз Своје Свето Еванђеље.

Прва сила, прво средство којим сваки човек постаје Свети, ретко који није постао Светитељ, јесте вера у Господа Христа
- Истинитог Бога - и исповедање своје вере пред свима људима у овоме свету пуном лажних богова. Веровати у Господа Христа - ето, то је прво средство, прва сила која човека освећује и просвећује. Чули сте да Господ вели у данашњем Еванђељу: "Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем Својим Који је па небесима"[8]. Вера у Господа Христа - то је почетак и твог и мог освећења, то је почетак, то је темељ сваког Свеца Божјег.
Исповедати Истинитог Бога - то душа човекова може у пуној мери само кад Духом Светим сиђе на њега Сила и испуни га. Нико не може Исуса назвати Господом, ни истинитим Богом без Духа Светога. Дух Свети је та Сила која ...[9] Господа Христа и усељује Га у нашу душу.
Ако човек не верује у Господа Христа, ако Га се одриче, тешко њему! "Који се одриче мене, одрећи ћу се и ја њега".[10] Човек - човек престаје бити човек без Господа Христа. Човек уствари и није човек ако не верује у Њега. Неверујеш у Истинитог Бога? Чиме онда живиш, човече, на чему је темељ твоје куће, твога тела, твоје душе, твоје савести? Без вере у Господа Христа ти престајеш бити човек, без Богочовека ти не можеш постати човек. Ти си стално неко недовршено биће.

Човек који не верује у Господа Христа, који не живи по Његовом Светом Еванђељу, он је увек качовек; он путује ка човеку, а никада да постане човек, никад да доврши себе, да оствари циљ божански због кога је створен. Такав човек обично отпада и пропада и завршава тиме што постаје подчовек и нечовек. Тако вера у Господа Христа, Истинитог Бога, прва је основна сила која човека подиже из понора греха, из понора незнања, из помрчине незнања, и води га у светлост истинског богознања и казује му да је Господ Христос Једини Истинити Бог у свима световима, и да од Њега зависи сав човек у свима световима.

Иза те почетне силе, иза вере, иде - љубав. Чули сте Спасове речи данас: Који љуби оца и матер већма него мене, није мене достојан; који љуби сина свога и кћер више од мене, није мене достојан.[11] Тешке и страшне речи!... Шта је то? С каквим правом Исус из Назарета тражи од мене и од тебе да Њега више волимо него оне које треба највише волети у овоме свету, родитеље, браћу, сестре? Шта је то? Зар љубав наша према родитељима, према деци, није достојна ако испред ње не стоји љубав наша према Господу Христу? То је истина данашњег Светог Еванђеља.

Човек - прави човек, који зна смисао људскога бића у овоме свету, божански смисао човекова бића, такав човек дужан је да Господа Христа претпостави свему: и сестри, и браћи, и пријатељима, и природи, и сунцу, и месецу, и свима и свакоме; сваком створењу и свакој твари да претпостави Господа Христа, и да Њега воли више него ма кога и ма шта у овоме свету.

Зашто? С каквим правом то Господ Христос тражи од тебе и од мене и од сваког људског бића? С каквим правом да Њега више волимо него родитеље браће и сестре? Шта нам родитељи дају, шта браћа и сестре, а шта Господ Христос? Могу ли родитељи и браће и сестре да нам дају Живот Вечни? Не, то само Господ Христос даје! Могу ли родитељи и браћа и сестре да нам дају Вечну Истину? Р1е, то само Господ Христос даје! Могу ли родитељи, браћа и сестре, пријатељи и сав род људски да нам дају Вечно Добро? Не, то само Господ Христос даје! Могу ли родитељи и браћа и сестре да нам дају Царство Небеско, сва блага Небеског Царства? Не, не, не! то само Господ Христос даје за веру у Њега и за љубав према Њему. Зато Господ с правом тражи од свакога од нас да Њега више волимо неголи ма које људско биће, ма коју твар у природи.

Све у овоме свету: родитељи, браћа, сестре, сунце, месец, звезде, без Господа Христа - лешина, лешина до лешине. Шта ће ми, шта ће ми те лешине ако ме једнога дана самеље смрт, самеље грех, самеље ђаво. Зато захтева од Светих Апостола, а захтева и од сваког човека, сваког људског бића, да Њега више љубимо и волимо неголи ма које створење. И све такозване љубави у овоме свету: љубав према деци, према пријатељима, према жени, према породици, према природи, према сунцу, све те љубави, ако не извиру из нашег христољубља, из наше љубави према Христу, све су то лажне љубави, све су то смртне љубави, јер свака од тих љубави не освећује се ако не извире из Христове љубави, ако је Господ не благослови. Без Христа те љубави су смртне, а то значи - шта? Те љубави претварају наше тело и нашу душу у зверињак, у смрад, у смрад смрти. Помириши таквог човека он заудара на смрт, мирише на смрт. А Христов човек - душа му мирише на бесмртност! А у Светитеља и тело мирише на бесмртност, тело из кога је истеран сваки грех. Грех је смрад пред Господом. Зато Свете мошти Светитеља Божјих миришу.

Наша љубав, свака земаљска љубав сва је грех, смрт. Љубав према деци, ако није из наше љубави према Христу, шта она даје нашој деци - шта? Опет смрт, опет грех, пакао. Зар то родитељи желе својој деци? Не, али ако родитељи љубе своју децу Христовом љубављу, еванђелском љубављу, ако им желе Вечни Живот, они их уче вери у Христа, и уче их животу по Еванђељу Христовом. Тако и друга сила, стваралачка сила, сила делатна која непрекидно дела код сваког Светитеља љубав, Христољубље... Христољубље и у њој све врсте љубави, љубави освећене.

И та сила ствара се у души сваког Светитеља, сваког Свеца (ствара) јесте Христос. (Он) објављује у данашњем Еванђељу стваралачку силу. Сваки Светитељ је крстоносац и тиме Христоносац: јер ићи за Господом Христом непрекидно, то значи: носити крст, крст страдања, крст борбе, непрекидне борбе са самим собом. Јер, шта је борба против греха? Сваки Светитељ се непрекидно бори против греха, целог живота себе спасава искушења и саблазни. То је патња, то је мука, то је подвиг. Не може се лако из себе ишчупати грех који ти је омилио ако не понесеш крст, ако не постиш, ако не страдаш, ако не чупаш из себе своју страшну страст.

Који су хришћани - вели Свети Апостол Павле - распеше своје тело са страстима и сластима,[12] распеше тело своје. Горд си, поносан си, грех, страшан грех. Ти мораш, ако хоћеш Царство Небеско, да распнеш себе, то јест да гордост своју сатреш, да распнеш себе на крсту смирења, на крсту смирености. Пробај, то је мука, то је подвиг, то је бол, патња, али спасоносна патња, јер само тако се иде за Господом Христом, носећи крст свој.[13] Идеш за Њим, јер хоћеш да постанеш крстоносац: то можеш постати само кроз крстоношење. Борба са гресима, са страстима то је уствари борба са ђаволима, јер иза свих наших страсти стоје ђаволи. Зато Апостол и објављује свима хришћанима да наш рат није са крвљу, него са духовима зла испод неба, са управитељима таме,[14] са демонима, са сатаном. Тако је страшна наша борба.

И ти, ако хоћеш да победиш те страшне противнике, наоружај се свеоружјем Божјим[15] - како вели Свети Апостол. Узми оклоп вере, узми мач молитве, обуци се у сваку врлину, јер гле, свака еванђелска врлина и јесте оружје, свепобедно оружје које побеђује свакога врага, свакога ђавола. А борба са гресима, борба са страстима, борба са ђаволима? О, колико рана човек прима од њих, колико рана! Често као рањеник пада, али завапиће: "Господе, опрости и помози"! Сила Божја доћи ће сигурно, Сила Божја помоћи ће и ти ћеш савладати и најстрашнијег ђавола, и најстрашнију страст своју.

Када су Светог Андреја Јуродивог питали како изгледа ђаво? Ђаво - вели он - само изгледа страшно, изгледа страшно. Али он је слабић, он је немоћан пред Крстом Христовим, пред Христовим човеком. Бори се са њим кроз грехе, рви се са њим. Само рашири руке своје, вели он, и гле ти постајеш крст. Појури на ђавола, појури на демоне, појури на сатану, и он ће побећи од крста твог.[16]

Вера, вера у свемоћ Господа Христа, вера у Духа Светога: кад имаш ту Силу са висине, пред тобом сваки грех се претвара у немоћног слепца, у леш се претвара, и односиш победу над сваким непријатељем спасења свог. Тако, када на молитви стојиш па се и замориш на молитви, ето - то је крст, то је крст који ти носиш и идеш за Господом Христом. Или у манастиру си вршио послушање, заморио си се, чак и падаш од умора, али крст који носиш идући за Господом Христом води право Царству Небеском. Зато прими крст кроз служење Господу Христу, јер нема васкрсења без умирања Господа Христа ради. Кад смо с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем[17] - објављује Свети Апостол.

Али, да би прошао кроз Његову смрт, мораш примити на себе све муке Христове, муке овога спасења. "Сви који хоће да живе побожно у овоме свету, биће гоњени"[18] - вели Свети Апостол, биће гоњени. Ти хоћеш да победиш грехе своје, страсти своје, тебе ће гонити силно сви демони. Не могу људи да познају и да виде, али знај, ако си прави хришћанин, тебе бију ђаволи непрекидно, и у сну и на јави. У томе је основна патња хришћана у овоме свету, и борба. Који хоће победу у Живом Христу Исусу биће гоњени од нечистих сила, које делују невидљиво, кроз људе делају. Ти никада не малакши вером, знај да је Крст Христов увек јачи од сваког зла, од свакога демона у свим световима.

Кад су Светог Варсануфија Великог питали монаси: "Којим ми то виђењима да верујемо и визијама, и којим то сновима? Треба ли веровати свима или не веровати? Шта да радимо оче"? Он је одговорио: "Не веруј никаквим виђењима, макар ти се јавио Господ Христос, знај да ти се ђаво јавља у обличју Господа Христа. Да ти се јаве сви Светитељи у сну или на јави, не веруј никоме. Веруј само ономе виђењу, ономе сну где има Крста Христовог, јер од Крста ђаво бежи и на јави и у сну".[19] Ако сањаш нешто и Крст није ту, ту нема Бога. Ако нема Крста, не веруј. Ако имаш иеку визију, виђење, на јави или у сну, не веруј ако нема Крста Христовог. Таква је сила Крста Христов. Ту силу Крста Христовог наћи ћете у свакој души сваког Светитеља. Гле, Крст блиста из душе сваког Светитеља!

Хришћани су уствари крстоносци у овоме свету. Зато они носе Крст што је Он Крстом васкрсао из свих смрти. Да! То је душа свих Светитеља, вера, љубав, Крст! Ето у њима све врлине и све силе. То је данашње Еванђеље Светих, али не само Свих Светих. Чули сте да то Еванђеље важи за свакога од нас. Светитељи нису лакши од нас по природи: иста природа је у њима као у нама, исто тело са истим бројем чула, душа у њима, савест у њима као и у нама, воља у њима као у нама. Али се разликују од нас - по чему? По вољи, по одлучности својој, по жељи да постану Христови.

Апостол Петар вели Господу Христу: кад већ то захтеваш од нас људе да оставимо све и идемо за Тобом, ето, ми смо оставили све и идемо за Тобом - шта ће бити с нама?[20] Спаситељ одговара да ће они, Дванаест ученика Његових, кад дође дан Страшнога Суда седети на Дванаест престола и судити свету. И сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или земљу своју мене ради, примиће сто пута толико, и у ономе свету живот вечни.[21] То је Његово обећање, обећање Истинитог Бога. То што даје Светитељима, Он то тражи и нуди свакоме од нас. Сваки, вели он, сваки добиће Живот Вечни.

Када су Серафима Саровског, великог Светитеља Руске Цркве питали: зашто данас нема тако много подвижника, много Светитеља, као што их је било у стара времена, Светитељ одговори: "Зато што је вера наша слаба и воља наша неодлучна".[22] Треба бити одлучан, наредити себи, приморати себе, приморати себе на свако добро.

Нема спасења - вели Свети Макарије Велики - ако човек не приморава себе на свако добро, ако хришћанин не приморава на свако добро себе. Када се молиш па ти се неће, раслабљена воља, раслабљена душа, савест малаксала, и ти приморавај себе онда; приморавај себе, вољу своју скрши и Бог Који гледа и тражи од тебе твој труд, твој мали земаљски труд, када види да примораваш себе на молитву а немаш је, ти онда добијаш од Њега Небеску силу. Он ти даје благодатне Небеске силе с висине, и теби молитва постаје лака, и ти све више и више волиш молитву, док је једног дана потпуно не заволиш и она се непрекидно лије из срца твога.

То важи не само за молитву, него за сваку еванђелску свету врлину. То важи и за смирење. Немаш смиреност, мислиш о себи високо: ја оно, ја ово, ја могу, ја сам бољи од тебе, бољи од онога. Гордост смрди по твојој души, убија све што је живо у њој. Шта треба да радиш? Приморавај себе на смиреност... Погледај себе добро, завири у све своје грехе - какав смрад, какав ужас! Ти имаш грехе и јавне и тајне, а ти их онда склониш са себе па се смириш пред Господом. Кад се смириш пред Њим лако ти је осудити себе а покрити грехе брата свог, сестре своје. Љубав покрива мноштво грехова.[23] Зашто? Зато што човек Христов види све грехе своје, стално осуђује себе, стално осуђује себе а не друге, не сматра себе достојним тога, нити има права на то. И кад Господ види да ти примораваш себе на смирење, Он ти даје Небеске силе и ти постепено збиља стичеш смирено срце, збиља све више осећаш како си грешан.

Свети човек све више осећа грехе своје. Светитељи осећају себе и увек исповедају себе као најгрешнија бића, као врло грешне људе. То је искуство свих Светитеља, а то је тајна вере хришћанске. Што је човек светији и смиренији, што се више смирава пред људима, све више осуђује себе а не своје ближње. Приморавајмо себе, јер смо раслабљени због наших страсти и сласти, па нам се неће да се потрудимо у овој или оној врлини. Али ту има један лек: приморај себе, и кад примораш себе Господ ће ти дати силе да ту врлину са радошћу стекнеш, и учиниш је бесмртном и вечном у својој души.

Не реци: Ах немогуће! Гле, шта су Светитељи? Ето, Светитељи су заиста примери тога како се побеђује грех. То је пример и за мене и за тебе, да и ми на исти начин победимо грех, сваки грех. То је пример да се победе ђаволи, сви ђаволи овога света. То је пример и мени и теби, који су људи показали, да и ми то можемо чинити. Како? Са вером у Господа Христа, са љубављу према Њему и са Крстом Христовим.

Ми хришћани у Цркви Христовој, ми стално живимо са Свима Светима. Данас их прослављамо, данас је њихова Недеља, али сваки дан пуно Светитеља Црква празнује. И сви Светитељи живе заједно са нама у Цркви Христовој, која је духовно тело Христово, и сви су они савремени нама. Данас, Свети Апостоли Петар и Павле и Сви Свети ту су поред нас. Они су савремени нама и свима поколењима хришћанским. Сви ми чинимо једно у Вечноме Животу у Цркви Христовој. Сви ми стално живимо са Свима Светима. Зато Апостол Павле не престаје препоручивати хришћанима да буду стално са свима Светима, еда би се учили великој тајни Цркве Христове, светоме животу.[24]

Ви чујете на дан по неколико пута ону дивну молитву упућену Пресветој Богомајци и Господу Христу: "Помињући Пресвету, Пречисту, Преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе, један другог и сав живот свој Христу Богу предајмо".[25]

Не можемо ми задобити Живот Вечни ако нас Сви Светитељи не воде, ако ми не живимо с њима у посту, молитви, и свима светим врлинама; ако испред нас, испред свих наших жеља не иде Пресвета Богомајка са Свима Светитељима, и води нас ка Сину Свом, да живот свој сав предамо Њему. И уствари, ти си хришћанин, и ја сам хришћанин, и сваки је човек хришћанин тек онда када га Пресвета Богомајка и Сви Свети воде кроз све Свете Тајне Цркве Христове и кроз све свете врлине; воде и руководе и одводе у Царство Небеско, у Живот Вечни, где царује Чудесни Господ наш, Господ љубави Христос, коме част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Матеју 10,32-33, 37-38 и 19,27-30
Израз чест код Светих Отаца и о. Јустина. - Прим. уредн.
Еф. 2,18-22; Јн. 17,11-23.
Јн. 14,20-23 и 15,9-10.
Д. Ап. 2,24; Лк. 24,49.
1 Кор. 12,47.
1 Кор. 12,3.
Мт. 10,32
Пар речи нејасне на траци. - Прим. препис.
Мт 10,33
Мт. 10,37
Гал. 5,24.
Мт. 16,24.
Еф. 6,12.
Еф. 6,11.
Види његово Житије под 2. октобром. - Прим. уредн.
Рм. 6,5.
2 Тим. 3,12.
Види Житије његово под 6. фебруаром. - Прим. уредн.
Мт. 19,27-28.
Мт. 19,29.
Види његово Житије под 2. јануаром. - Прим. уредн.
1 Кор. 13,49.
Еф. 3,18.
Прозбена јектенија. - Прим. уредн.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Јун 10, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Недељу Свих Светих[1 ]

1974. године у манастиру Ћелије

Данашња Света Недеља је посвећена Свима Светима. И данашње Свето Еванђеље казује нам тајну Светитеља, али у исто време тајну и моју и твоју као хришћана. Једно исто Еванђеље важи и за Анђеле и за људе, и за Небо и за Земљу. Данашња Блага вест код Господа Христа изгледа путем горчина ...[2]

"Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан, вели Спаситељ. И који љуби и цени сина више него мене није мене достојан"[3]. Који је то од људи икада смео да каже роду људском? Који философ, који научник, који мудрац, који цар, који краљ? - Нико! Све муком ћути и мучи се.

С каквим правом Спаситељ од нас тражи, и од мене и од тебе и од свакога од нас, да Њега више љубимо него родитеље, него своју браћу и сестре? Каква је то тајна? Јасно је, браћо моја, јасно доласком Господа Христа у овај свет. Јер Он, Он је дошао у овај наш земаљски свет, у ову тамницу смрти, да нам дарује Живот Вечни. И Он дарује Живот Вечни сваком ко верује у Њега. Као што је даровао Свима Светима, дарује и данас. Зато, ко од људи може дати Живот Вечни, пут Истине Вечне, пут Правде Вечне, Љубави Вечне и свега Божанскога?

И зато што је то донео свету и човеку, Господ има право да тражи да Њега више волимо неголи своју децу, и да Њега више волимо него ма кога. И да ништа и никога у овоме свету не претпостављамо Њему. Он да буде изнад свега, јер и јесте изнад свега. Ко је роду људском донео оно што је Он донео? Ко је такве дарове излио на род људски? Ко је дао огњене језике, ко је дао Духа Светога Цркви? Он! А са тим дао је све лекове за све наше болести.

А болест, главна болест и моја и твоја и сваког људског бића, јесте грех. Грех! Једино страшно у овоме свету, вели Свети Златоуст, то је грех. И заиста, једино страшно и за мене и за тебе јесте грех. Зато што грех производи смрт, смрт вуче у пакао, у царство ђавола. И Господ Благи није се постидео да постане човек, најпоруганије биће, најсрамније биће. Нема срамнијег бића од човека - све док се не сретне са Господом Христом, и док га Господ Христос не спасе те страшне ругобе и ругобности, коју ми имамо ако нисмо са Њим.

Ко је у овај свет увео оно што је најстрашније - смрт? Ко је увео? Човек! Људи су увели у овај свет. Нису ни тигрови, ни лавови, ни звериње, него - човек. И тиме постао најстрашнији и најубитачнији проналазач у роду људском. Пронашао је оно што ми по природи својој никад не би могли пронаћи а да не злоупотребимо своју слободну вољу. Човек је не само увео грех и смрт у овај свет, него и ђавола, нашег највећег непријатеља. Ко је могао да се бори са њим? Ми знамо, људи, поворка лешева... док Господ Христос ниј.е дошао у овај свет. Поворка лешева, то су људи.

Зато је Бог и постао човек, што је човек увео ђавола у овај свет, што је човек постао, такорећи, ђавочовек. И Господ, по великом човекољубљу Свом, силази у наш земаљски пакао, силази у наш земаљски смрад, у црвље. Шта је ова планета била без Господа Христа и пре Господа Христа? Шта, осим једна огромна мртвачница, а у њој људи, који овај свет и ову планету Божију засипају и потапају - чиме? Својим смрадом, својим гресима. "Нека се нико не хвали човеком", пише Апостол Павле хришћанима.[4] Чиме се човек може хвалити? Та он је увео грех и смрт у овај свет, увео ђавола, нема хвале за њега. Једини који има право да се хвали човеком, то је Светитељ, то је Христов човек. Јер, Христов човек прво што победи у себи то је грех, а са њим смрт и ђавола. Светитељи су то доживели у највећој мери.

А сви смо ми позвани да будемо Светитељи. Пуно је Еванђеље тих позива и Благих вести, где се вели да смо ми позвани на светост. Да будемо свети као што је свет Господ, Који је дошао у овај свет[5]. А Светитељи су Божји постали мирис Христов овоме свету[6], како вели Апостол Павле. Испуњени Његовом Божанском Правдом, Небеском Љубављу, Небеском Добротом.

Светитељи су заиста постали мирис Христов у овоме свету. И тако је биће људско мило и Небу и земљи. Чиме су то они постали? И да ли ми можемо постати исто као што су они постали? Данашње Еванђеље то нам казује, ту Благовест: "Који год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем мојим Који је на Небу; а који се одриче мене пред људима одрећи ћу се и ја њега"[7].

А шта је то вера? Који верује у Господа Христа, ето једине силе и моћи да са наше људске стране у душу своју уведемо Анђеле и Небески свет, и самог Господа Христа. И да из ње истерамо сваки грех, свако зло, сваког ђавола. И то што Светитељи Божији остварују у овоме свету, сваки хришћанин у малој или великој мери то остварује. Јер ми, ми се спасавамо вером у Господа Христа, у Његову милост, у Његову бескрајну љубав за човека. Он нам даје силе и зато је основао Цркву. Даје нам Духа Светога да бисмо ми могли савлађивати све што је греховно у нама, све што је зло, све што је ђавоље. Али, не треба мислити и говорити седећи: па ја нисам у тим слабостима, ја сам Христов, ја сам изнад свих људи.

Диван Светитељ Божји, Свети Максим Исповедник вели: Око нас непрекидно круже нечисти духови, и труде се да убаце у душу нашу ма коју прљаву мисао, прљаву жељу, да нас поведу са собом и да испуне душу нашу свим оним што је противно Христу. Зато је и вера, зато је и љубав, зато је и молитва. На првом месту и поврх свега, зато је Свето Причешће, јер ми Господа Христа примамо у себе. Није Господ дошао у овај свет само да буде поред тебе, него да буде у теби, да буде жива стваралачка Сила, и да Њиме живи сваки од нас.[8] Зато је Црква, како вели Свети Апостол Павле, тело Христово, и ми постајемо сутелесници Христови вером у Господа Христа.[9] То значи, постајемо живи чланови Његове Личности, Његовог Бића. И ти када кажеш једно Господе помилуј, ти се обраћаш Господу Христу Који је поред тебе и Који је у теби, ако си достојан, ако се трудиш да потиснеш из тебе оно што је грешно, оно што је зло, оно што је ђавоље. А Господ је дао сва средства за то: то су Свете Тајне и свете врлине.

Шта је покајање? То је највећи добротвор рода људског. Оно је васкрситељ из мртвих, васкрсава и мене и тебе из свакога греха, а то значи из сваке смрти, из свакога гроба. И гледајући човека и род људски кроз покајање еванђелско, ми морамо рећи: Гле, то је лако спасење! Како је лако спасити се! Тражи се од тебе оно што се тражи од разбојника на Крсту. Шта? Вера у Господа Христа Богочовека, Који је висио на Крсту поред њега, и зато и добио од Спаситеља одговор: Данас ћеш бити са мном у Рају[10]. Таква је сила покајања. Не треба набрајати многе Светитеље: Марију Египћанку, Марију Магдалену, Мојсеја Мурина разбојника, који се покајао и постао Светитељ; и пуно сличних разбојника и злочинаца, који су силом вере Христове спасли себе од греха, то значи, од смрти, од ђавола.

И Црква Христова сваки дан прославља много Светитеља: или једног, или десеторицу, или стотине, а данас прославља Све Светитеље. И казује нам тајну њихову и тајну нашу: да ништа не треба у овоме свету претпоставити Господу Христу. Отац и мајка си, нека између тебе и твоје деце увек буде Господ Христос, и онда, онда ће сав твој живот заиста бити хвала Богу. Онда твој живот неће бити срам и стид за Господа Христа. Али, не треба заборавити: није Господ Христос дошао само за Светитеље, него за свакога од нас. Што више греши човек, Господ је све већу милост показивао према њему, и показује. Он је дошао да грешнике зове на покајање, а не праведнике,[11] мада пред Њим нема праведника. Он је дошао да сваког извуче из његовог греха, из његове смрти, из његовог пакла. Примери тога су безбројни.

Међу Светитељима имате најразноврсније типове људи и личности, а сваки од њих лечи главну болест према њему у овоме свету, а то је грех. И борећи се против греха, нема боље апотеке, нема више лекова, него у рукама Господа Христа. Ма какав грех био у теби и на теби, не бој се - само веруј. И тада ће се десити велико чудо васкрсења твог личног - васкрсења душе твоје из мртвих. А душа васкрсава из мртвих, када се удаљи од греха кроз покајање, кроз молитву, кроз пост, и кроз све друге свете врлине.

А Светитељи су Божији оличење свих еванђелских врлина. Не можеш рећи: ја сам слаб човек, ето не могу, сувише су тешке заповести Христове. Како си слаб и зашто си слаб? Исто тело, исту душу, тело са пет чула имају сви Светитељи, и Апостол Павле и ти. Ни по чему се ми не разликујемо од Светител>а Божјих, него само по вољи, по слободној вољи, и по нашој ревности. Они су имали огромну веру и у тој ревности испуњавали заповести Божије. А ми, испитајмо себе саме, како се боримо против греха, и колико се боримо против греха. А имамо сигурна оружја против свакога греха, против сваке страсти, јер свака молитвена мисао, жеља, молитвени уздах, сваки дан поста, све то помаже теби и мени да се очистимо од свакога греха и да испунимо себе Божанском васкрсном силом.

Господ Христос се никога не стиди, и сећа те се. Ушао је у кућу цариника Закхеја[12]. Закхеј је био толико грешан човек да су јавно у његовом дому фарисеји и садукеји говорили у очи Спаситељу: Дошао си у кућу грешноме човеку. А Спаситељ одговара: Данас дође спасење кући овој. Ја сам дошао да зовем грешнике на покајање, а не праведнике.[13] Тако. IIIта се десило? Десило се да се Закхеј толико покајао, раздао све своје имање, све своје богатство, постао ученик Господа Христа и Апостол, и пострадао за Господа Христа. Ето каква је сила покајања! Шта Господ ствара од највећег грешника! Зато: Горе имајмо срце! како се вели у Светој Литургији. Сваки дан горе срце сваки човек да узнесе, јер Господ је дошао ради њега у овај свет, као што је дошао ради Закхеја и ради разбојника покајаног на Крсту.

Нека би Сви Светитељи Божји, на челу са Пресветом Богомајком, водили нас кроз овај свет, водили нас Црквом својом ка ономе свету, да бисмо се ослободили свих грехова, свих страсти, и свих својих зала, и свих својих ђавола. Када кренемо у онај свет, душом се растанемо од тела, да нас прихвате Светитељи Божији и проведу кроз страшна места и узнесу у Царство Небеско.

Васкрсли Господ васкрсе за свакога од нас. Послао је Духа Светога за свакога од нас, и непрекидно шаље. Ради чега? Ради тога да се припремимо за Живот Вечни, а уствари наш Живот Вечни одавде са земље почиње, да се вечно продужи у ономе свету. Зато, пазимо како живимо. Нека наш живот буде само припрема за онај свет, за онај живот. А Господ даје силе и снаге свакоме, кроз пост, кроз молитву, кроз Свето Причешће, кроз све свете врлине.

Нека би Пресвета Богомајка, на челу Свих Светитеља, и нас водила кроз овај живот, и све наше, и спасла нас од сваког зла и греха. Да би са Њом и са Свима Светима у ономе свету уживали блаженство у Господа Христа и славили Њега, Јединог Истинитог Бога у свима световима. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Матеју 10,32-33, 37-38 и 19,27-30
Пар речи нечујно на магнетофону. - Прим. препис.
Мт. 10,37
Рм. 1,15.
1 Петр. 1,16
2. Кор. 2,15
Мт. 10, 32-33
1 Јн. 4,9.
Еф. 2. и 4. глава.
Лк. 23,34
Лк. 19,8,
Лк. 19,5
Лк. 19,78

Јун 10, 2012

Преподобни Јустин Ћелијски: Сви Свети – Црква

10 недеља јун 2012

Posted by radiosvetigora in Духовност

≈ Оставите коментар

Синаксар Свих Светих казује нам ову еванђелску благовест: у Недељу Свих Светих празнују се сви Свети, јер је било потребно Свеце, који се празнују посебно сваки дан, сабрати у један дан, да се покаже да су се сви они подвизавали у једном Христу, и да су сви хитали једним истим поприштем врлине. И тако сви они, слуге једнога Бога бише достојно овенчани, и саставише Цркву; они и нас потстичу на исти подвиг, да сваки свим срцем, по мери својих сила, хита тим истим путем. Треба знати, данас ми празнујемо све Свете, које благодаћу освети Дух Свети. И то празнујемо: превелике и освећене Умове, девет, чинова Анђелских; Праоце и Патријархе; Пророке и свете Апостоле, Мученике и Свештеноначалнике, Свештеномученике и Преподобномученике, Преподобнике и Праведнике, и све саборе светих Жена, и све друге Светитеље чија имена не знамо. Α пре свих, и у свима, и са свима — светију од свих Светих, Пресвету, и од самих Небеских Чинова несравњено бољу, Госпођу нашу Владичицу, Богородицу Марију, Увекдјеву.[1]

Светитељи су живе, ходеће свете врлине. Помоћу њих они стичу Духа Светога, стичу Бога Сина, стичу Бога Оца. Речју: отројичују се, обогочовечују се, расту „у човека савршена, у меру раста висине Христове” (Еф. 4, 13). Света, молитвена мисао Цркве благовести: Светитељи су као јарке звезде, које украшавају небо Цркве — разним даровима и разним красотама, у правди, у здравоумљу, у храбрости, у разуму.[2] Господ прослави на земљи Светитеље, јер они у телу примише ране и муке; њима украшени и божанским лепотама обдарени они су као неувенљиви цветови, као истинске звезде Цркве— као добровољне жртве.[3] Божанствени Светитељи, управљајући Црквом Христовом као лађом, сачуваше је непотопљивом усред страшних валова злих.[4]

Сваки је светитељ пун благодатно-врлинских, богочовечанских сила, помоћу којих оврлињује, освећује, обогочовечује, оцрквењује сваког верника по мери његове вере и ревности. Молитвена мисао Цркве нас учи: Претеча није био трска коју љуљају супротни ветрови већ наше бо жанско утврђење и непоколебљиво Цркве окрепљење; и он је молитвама својим чува непоколебљивом, угушујући свако искушење.[5] Само „са свима Светима” ми јачамо у светим врлинама и обесмрћујемо себе богочовечанским православљем. Зато нас све молитвена ревност Цркве призива:

Нека нам свима заигра срце од радости придруживши се Светим Саборима Отаца, преко којих видесмо светлост Православља. Јер они су светионици који упућују све како да нађу истину.[6] Сабравши сву науку душе и расудивши заједно са Божанским Духом, чесни Оци богописано — θεοуράφως — написаше небески и свети Си.мвол вере; у њему они, богославни и пребогати, ваистину и богомудри, следећи очигледно учењу светих Апостола, уче да је сабеспочетни Логос на најочигледнији начин свеистинито — једносуштан са Родитељем.[7] Примивши свеколико умно сијање Светога Духа, надприродно добрословље, свети Оци кратко и веома мудро, богонадахнуто — Οεοπνεΰότας — изразише, као Христови проповедници, блажени представници еванђелских догмата и побожних предања, очигледно примивши се неба откривење ο томе, и просветивши се изложише веру Богом дану.[8]

Сабравши сву пастирску уметност — ποιμανηκήν έπιατήμην (= науку, знање, искуство), и потстакнути најоправданијим гњевом, свети Оци осветнички одагнаше тешке и пагубне вукове од црквеног народа — као неизлечиво болесне. То учинише божанствени пастири као најверније слуге Христове и најсвештенији повереници божанствене проповеди.[9] Сабор светих Отаца, који се стекао са свих крајева света, јасно предаде Цркви тајну богословља — и ми, славећи их величамо у вери, говорећи: О, божанска војско, богоречити оклопници ратника Господњих, пресјајне звезде Умнога неба — τοϋ νοητοϋ ότερεαιματος (= духовнога неба, свода, тврђаве), необориви стубови тајанственог Сиона, миомирисни цветови рајски, свезлатна уста Бога Логоса — славо Никеје, украсе васељене, усрдно се молите за нас.[10]

Свети Оци на Никејском Сабору: „безумног Арија из Католичанске (= саборне, васељенске) Цркве саборно — изгнаше”.[11] Вера православља је увек апостолско-светоотачка. Зато се Православна Црква са захвалношћу моли Господу Христу: Свепрослављен си, Христе Боже наш, светила на земљи Оце наше као темељ си поставио, — и преко њих нас истинској вери научио, Многомилосрдни, слава Теби.[12]Блажени Оци, ви се заиста на земљи јависте свету као свесветли светионици истине Христове.[13] Чујмо Божију Цркву која узвишеном проповеђу гласно призива: Ко је жедан нека дође κ мени и пије из чаше коју држим. чаше мудрости; ово пићe истине — речју захватих, воду … исповедања, коју пијући садашњи Израиљ види Бога који громко објављује: Видите, видите … ја сам Бог први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога; који се одавде причешћује наситиће се и хвалиће велику тајну побожности.[14] Свети Оци, ви постадосте познати чувари апостолских предања.[15]

Молитвена мисао Цркве благовести: Са Седам Свештених Сабора светих Отаца објаснио си, Христе, чесну Цркву, као светлошћу седам светионика одагнавши далеко таму обмане.[16]

Пророк Исаија рече: Седам духова отпочинуше на Христу; а Христос са Оцем и Божанственим Духом отпочину на Седам Сабора.[17] Повинујући се закону Твоме Сабори блажених Отаца, просветивши се разноврсним врлинама, наследише обитељи небеске, Владико, радујући се.[18] Седам кула тврђава сагради Премудрост Божија — са Седам Сабора светих Отаца чува Господ Цркву Своју од сваковрсних јереси.[19]

Божанско је, неприкосновено је, неизменљиво је свето правило Цркве: Не треба ништа ни додавати, ни одузимати Светом Предању православне вере наше. Α који тако нешто учине, с правом се предају проклетству.[20] Нека нам свима срца, присаједињена Светим Саборима Отаца, заиграју од радости, јер преко њих видесмо светлост Православља. Они су светионици који нас воде проналажењу правог учења.[21] Измоливши очишћење душама, постарајмо се побожно проводити живот, да постанемо заједничари светих Отаца, у којима је богатство православног учења.[22] Цар Константин: Просвећен лучама Духа Светога, објаснио је Цркву Христову, одасвуд сабравши саборе верних.[23]

Све у свему: Црквом = Богочовеком је казана сва тајна Бога и сва тајна човека, казана кроз Богочовека. И кроз то сва тајна свих Божјих светова. Речју: казана сва тајна Богочовека — Светајна. Јер у Њему, у Његовом Богочовечанском телу = Цркви, казана је Светајна свих светова: од Пресвете Тројице па до најмање бубице. И сви путеви њихови, и све истине њихове. И све то богонадахнуго и богомудро изражено за сва времена и за сву вечност у деветом члану светог Символа Вере: Верујем „у једну, свету, саборну и апостолску Цркву”. — И у том чудесном Богочовечанском бићу што се Црква зове, казана је сва истина и највеће и најмање тајне: од Свете Тројице до мајушне, али логосне и свете љубичице, и сваке најмање тварчице и бубице.

НАПОМЕНЕ:

[1] Синаксар у Недељу Свих Светих.

[2] У Недељу Свих Светих, на јутрењу, Канон Свима Светима, песма 8.

[3] тамо, на хвалите стихире Cвимa Светима.

[4] У суботу, јутро, Канон Светитељима, песма 7; Глас 3, Осмогл.

[5] У уторак, јутро, Канон Св. Јовану Претечи, песма 9; Гл. 5, Осмогласник.

[6] Служба општа светих Отаца, на Саборима, Канои Оцима, песма 9; Минеј Општи.

[7] Недеља седма по Ускрсу, на хвалит, стихире Отаца; Пентикостар.

[8] тамо.

[9] тамо.

[10] тамо.

[11] Недеља 7. пο Ускрсу, светих 318 богоносних Огаца, на литији, Слава, Оцима.

[12] тамо, на јутрењу, Слава, тропар Отаца.

[13] тамо, сједален Оцима.

[14] Недеља 7. по Ускрсу, на јутрењу, Икос; Пентикостар.

[15] Вече, на литији стихира; Служба општа св. Отаца, на Саборима; Општи Минеј.

[16] тамо, на, јутрењу, Канон, песма 3.

[17] тамо, песма 4.

[18] У Недељу Свих Светих, на јутрењу, песма 3; Пентикостар.

[19] Служба општа Св. Отаца, па Саборима, на јутрењу, Канон, песма 6; Општи Минеј.

[20] тамо, песма 9.

[21] тамо.

[22] тамо.

[23] Служба царевима: Константину и Јелени, вечерње, на литији, стихира.

Архимандрит др Јустин Поповић

Догматика, III том

Перезвон · Јун 13, 2012

Предавање Њ.П. умировљеног Епископа захумско-херцеговачког. Г. Атанасија (Јевтића) поводом прославе празника Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског (12.6.2012. Врање):

http://www.radioiskon.org/Emiview.asp?IDEmi=4875

pink panter · Јун 14, 2012

Знам да ћу испамовати ову тему поновним снимком филма али то радим из разлога зато што је данас његов дан и празник те у част поново ћу убацити овај филм!

Свети Јустине моли бога за нас грешне!

Филм: Ава Јустин

14 четвртак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Видео

≈ 1 коментар

Јун 14, 2012

У част данашњег празника светог и преподобног аве Јустина освежавам ову тему која је скоро постављена!

Свети Јустине моли Бога за нас!

Јун 14, 2012

Hvala na linkovima, a inače koga interesuje muzika u pitanju je Teogulija i Madam Piano- Priče iz davnina i zaista ima prelepih pesama! Toplo preporučujem svima!!! http://www.yu4you.com/slike/velike/cd/1492.jpg

Јун 14, 2012

Izvinjavam se, znam da skrećem sa teme, ali nisam mogla da odolim! .smesko. Svako dobro!

Пријави се

Aва Јустин Поповић

Препоручена порука

Александар Милојков

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Макрина

dragisa

Number15648

Постоване слике

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Перезвон

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest JelenaLela

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest JelenaLela

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова

Живе Речи

Активност

Више