Молитве на језеру - Свети Владика Николај

[AnaLaz]

LIX

Колико си и колико пута јецала, душо моја, за оним, ко би знао пут, и видео истину и имао живот.

Давала си се жедно многим трчизналцима, који су те поводили на сваки пут донекле, и повраћали те назад.

Слушала си многа причала о истини, душо моја. Но кад си им ти стављала важна питања, од које ти утроба гори, њима се реч загрцавала у грлу. А ти си ожалошћена ишла другим причалима, и слушала изнова исту причу, која као и све остале иду само донекле, као затегнута гума.

А они, који су се старали, да ти покажу живот, отворили су ти само очи за смрт.

Но ево васкрситељ долази, и свестрашећа смрт измиче у страху испред њега. Ево ти, душо, приче о животу, који смрт не скраћује но чини дужим.

Ево ти живе приче о истини, што даје одговора на сва твоја питања пре него их и поставиш.

Ево ти путовође, чијем путу краја нема и који кад те поведе, не враћа се.

Ево пастира доброг, који више цени живот једне овце него све суботе јеврејске. И лекара ево, коме је драгоценији живот покајаног грешника него храм Соломонов.

Не брини, душо моја, ни за једну овцу у своме тору, - ниједна погинути неће. Нити жали за вуковима око оваца, - ниједан умаћи неће. Јер пастир твој има мач оштар с обе стране.

Све су овце у теби, и сви су вукови у теби - пород из твога брака са небом и земљом - и ево, миљеник мој улази с мачем оштрим с обе стране.

Не кукај, ако те заболи од његовог мача. Он је лекар добри, исеца из тебе само оно што ниси ти. Не кукај за туђинцима, што ти донеше болест, и срам, и ране тешке.

Не плаши се огња неугасивог, што он уноси у тебе. Одавно је нагомилана стареж потребовала пожар у теби. Дуго ће трајати тај пожар, јер је гнила стареж у теби.

Оно што те буде болело, то ниси ти, душо моја, но твој други брак и - незаконита деца.

Не ропћи, ако те одвоји од оца и мајке, и браће и сестара. Од свега што је небесно он те неће одвојити. И ниједну твоју небесну везу он не мисли пресећи. Гле, он те само одваја и чисти од земље, и пресеца везе твоје са земљом.

Кад би ти била девојком чистом, душо моја, и гледала незамућеним оком небесне невиности, ти би се и сама лако одрешила од тих веза, јер би видела, да оне у истини и не постоје.

Жури душо моја, и уједини се са Сином Бога Живога, јер мени се не чека. Кад се ујединиш, гле, ни његов мач ни његов огањ неће ти бити страшни, но слатки као мед.

[AnaLaz]

LX

Топе се снегови на планини, кад сунце обасја; и потоци се сливају, да оперу земљу. Које ће сунце отопити снег с врхова ваше душе, синови људски, и опрати земљу вашу?

Као љути мраз тако је стегнута душа ваша од греха. Као лањски снег, на који пада нови снег, тако непомичан лежи ваш лањски и преклањски грех, постеља греху данашњем и сутрашњем.

Не би имали греха, да немате грешности; грешне воље да немате, не би греха имали. Не би се задржавао снег на планини, кад би земља била топла; кад би топла земља била и кад би се хладна магла, што крије сунце, уклонила, не би се задржавао снег ни на планини ни у долини.

Хладна почва, и хладна магла између вас и сунца вашег, гомилају снег на снег, и лед на лед.

Ко ће отпустити грехе ваше, и замрзлост вашу ко ће откравити?

Залуду ви сами себи опраштате грехе. Опраштањем својих грехова ви од снега правите лед, још глађу постељу за нови снег.

Светлост тросунчаног Божанства једина може отпустити грехе ваше, као што сунце једино може отопити снег на планини, отопити снег и лед, и измамити цвеће из црне земље.

Опраштају ти се греси, устани! Човече, познајеш ли онога, ко има власт, да те поздрави овим слатким речима? Кунем ти се, нећеш га наћи ни срести на земљи, ма сву земљу унакрст разрио. Ма разрио и све земље, што круже око сунца, нећеш га наћи. Јер он од земље није, и земља га не храни.

То је небесни човек, спаситељ душе твоје, далеко од онога ко сам себи грехе опрашта, а близу, врло близу онога, ко омрзне грехе своје и завапије небу, да их истреби.

Његов умје чистији од сунца, и реч је његова врелија од сунца. Те топи снег са душе човекове, и измамљује цвеће да расте. Све наслагане спратове снега и леда може он отопити и сву земљу опрати. Њега призови из дна душе своје, и доћи ће.

Кад он викне: опраштају ти се греси, - душа твоја, сада укочена под теретом греха, постаће лака и покретна, и нестаће раслабљености тела твога.

Греси душе ране су душе. Како ће бити тело здраво у рањаве душе?

Безумник говори: гле мога суседа, окорелог грешника, како му тело цвета здрављем! Заиста грех душе не штети тело, говори безумник.

Очекај, безумниче, очекај још мало, док гној душе не пробије кроз тело. Тад ћеш закључати уста своја и бежати од греха као што бежиш од смрадне трулежи. Очекај док црв не разједе јабуку изнутра, и ожалостићеш се од њене спољашње увелости и бледила.

Тад ћеш и ти стати с губавима украј друма и самртнички викати: Сине Божји, помилуј ме!

И тад ћеш чути - и разумети спасоносне речи: опраштају ти се греси, иди с миром!

[AnaLaz]

LXI

Чујем глас из дубине где говори: безгрешан ће ходити међу болесницима и неће се уболестити. Јер безгрешност је здравље и снага, пуноћа здравља и снаге.

Безгрешан не умире. И ако умре безгрешник због туђих греха, оживеће. Као и све болести - и смрт је болест, коју наноси грех. И као што ниједна болест нема власти над безгрешним, тако ни смрт нема власти над њим. Заиста, синови земље, и смрт није друго до болест.

Нека устане онај, ко је господар над грехом, и биће господар над болестима. И лечиће болесне, и васкрсаваће мртве.

Гле, безгрешност значи много живота, а грешност - мало живота. Бацајте врело угљевље у зелену траву, и нећете је запалити. А траву исушену од сока животног запалиће врело угљевље. Још су немоћније болести према безгрешноме него огањ према зеленој трави.

Безгрешан има много живота, и даје; грешан има мало живота, и отима. Ко има много живота, томе се још даје, као вода пуноме мору. Ко има мало живота, од тога се одузима. И што више буде отимао, све ће мање имати. Заиста, живот је поклон, и само се да поклонити, и поклањањем умножава се. А отмичар ће се све више смањивати, док не ишчезне.

По планинској трави ходи слух: грех и болест не могу нагристи и разјести живот; само га могу потиснути и заузети место живота.

По зеленом језеру жубори слух: много живота јаче је од много греха; и много живота прогони грех и заузима место греха.

Кроз сву земљу скроз ходи, ходи слух: живот и болест односе се као постојеће и непостојеће; царство једнога не зна за царство другога.

Кроз сву звездану васиону скроз шумори, шумори слух: додир с Богом чисти од греха; додир с Богом лечи од болести; додир с Богом избавља од смрти.

Пророци и мудраци вичу оно што ангели шапћу: ко се дотакне живота, живеће; ко се дотакне греха, умреће. Ко зна живот, тога и живот зна; ко зна смрт, тога и смрт зна. Живот нема очи за смрт, нити смрт има очи за живот.

Погле, како присуство Сишавшег с неба лечи оне, који исповедише живот, и умртвљује оне, који исповедише смрт!

Погле како је Син Девојачки препун живота, и како га даје оним синовима женским, који се повратише девојачком стиду и запросише живот у Животодавца!

Погле, како је лако Препуноме одливати, и Безгрешноме отпуштати грехе, и Здравоме лечити, и Животоносноме мртве васкрсавати!

Душо моја, устани и ходи. Ево опраштају ти се греси. Ево лечиш се од немоћи, и смрт је готова да побегне.

На маленом пољашцу, што ти грех и болест још не уграбише, усправи се, душо моја. И сва бивша твоја поља, отета непостојећим, биће опет твоја.

Господе мили и премили, верујем и исповедам, да си ти живот.

Само ми отпусти грехе, Славо моја, и све остало даће ми се само собом.

[AnaLaz]

LXII

Војници живота, војујте крепко и не сустаните веровати у победу. Победа се даје оном, чије око неуморно гледа у њу. Ко помисли на пораз, победа му се губи из вида, и он је не налази више. Малена звезда у даљини, што од истрајног погледа расте и приближује се!

Живот је победа, децо моја. Војници Живота војници су победе.

Стражарите будно, да ниједан непријатељ не ускочи преко зида у ваш град. Ускочи ли један, град је изгубљен. Само једна змија увукла се у Рај, и Рај се претворио у Пакао.

Гле, једна кап отрова у пуно тело крви, и лекари проричу смрт!

Није важно убити непријатеља ван града колико не пустити га у град.

Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.

Шта вам вреди, ако свет освојите, и свет вам заузме место душе? Заиста, свет ће остати, али душе ваше неће бити. Плашљива је тица душа, и ако мало, мало пепела баците на њу, она прне и отима се да побегне.

Скупља је душа од света, - боље, дакле, освојите душу него свет. Вернији је савезник душа него свет, - боље, вежите савез с душом. Богатија је душа од света, - боље, остављајте своје благо у њу. Моћнија је душа од света, - боље, тражите здравља у њој. Лепша је душа од света, - боље, узмите њу за невесту. Плоднија је њива душе него свет, - боље, трудите се око ње.

Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.

Не изгоните ђавола ђаволом. Јер увек ћете имати ђавола у кући. Него изгоните ђавола Богом. И ђаво ће побећи, а Бог ће остати.

Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га.

Не дижите смрт против смрти, јер ћете повећати њиву смрти. Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем.

Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.

Ваш циљ ваше је и оружје. Ако за Живот војујете, од Живота и очекујте венац славе.

Немојте имати два циља, нити двојаког оружја. Када је циљ живот, живот је и оружје. Када је циљ смрт, смрт је и оружје. Где год се помешају живот и смрт, смрт је победилац.

Нити тражите награду с две стране. Јер друга је страна смрт.

Нити служите два господара. Јер другоме господару име је смрт.

Све жртвујте за Живот, и све очекујте од Живота. И Живот ће вам дати све.

Ко освоји Живот, ваистину освојио је најбогатији град у свима световима. И наћи ће у том граду више блага него што око може прегледати, и срце пожелети, и сан сањати.

Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.

[AnaLaz]

LXIII

Ко унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти?

Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу.

Одвојен од девичанства и светлости, не троичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, - непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.

Одвојен од девичанства душе и светости срца ум је сецка Сина Божјега, наличје Мудрости. Ова мрачна сенка простире свој мрак и на душу и на срце. И кад се све троје обавију мраком и убуђаве, онда се образује несвета Триада, сенка Свете Триаде, као што је непостојеће треперава сенка постојећег.

Шта је први грех ума, Господе, којим се унесе мука и страдање у сав род човечји?

Први грех ума јесте самообмана, други гордост. Прикован чулима за непостојеће, ум узима непостојеће као постојеће.

Самообмана гледа у слику месеца на језеру као на прави месец, и јури да га ухвати у води.

Самообмана види конопац као змију, и бежи од њега.

Самообмана пса види пса у води, и нагони правог пса да лаје на своју сопствену сенку.

Самообмана о покретном пепелу овога света нагони ум, да придаје битност овом свету, и застире га заборавом истински битног света.

Заиста, самообмана ума је први грех. Овај први грех ступа у брак с гордошћу, из кога брака рађају се сви греси и сва зла, од којих долази мука и страдање.

Како гордост да се појави одмах после самообмане, Господе мој?

Откривачи новога и дотле незнанога увек се пуне гордошћу.

Самообманути ум открива за себе нешто ново и дотле незнано; ах, кад би знао, да открива гроб себи! Открива му самообмана свет небитни као битни. Ах, како му ово откривање постаје пагубно закривење! Откривајући му свет небитни као битни, самообмана му закрива свет битни и представља га као небитни.

Господе мој, једини постојећи, спаси мој ум од ова два паклена греха.

Истино моја, спаси ме од злочесте самообмане ума мога.

Господару и Дародавче свега што јесам и имам, избави ме од гордости, погибије безумних и глупих.

[AnaLaz]

LХIV

Како је диван прави Син Божји! Онај што није од сенке него од светлости. Онај што представља битну Триаду а не небитну.

Како је наслонио мудрост своју на блажено девичанство и моћну светлост, као кубе храма на мермерне зидове!

Господства, Силе и Власти не скидају очију с Њега. Начела, Архангели и Ангели слуге су Његове.

И као мед и млеко што теку у земљи обећаној, тако мудрост тече са усана његових.

Где је благо ваше, онде је и срце ваше. Не питам вас, шта ви имате него шта ви јесте. Ако јесте деца светлости, тако да ни у једном уду тела вашег нема таме, онда је ваше имање Отац Светлости.

Благо вама, ако је све ваше имање у Оцу светлости. Кажем вам, и биће ваше биће у Њему. Ви што имате големо имање у земљи, чувајте се, да не постанете имовина свога имања.

Чувајте се, да оно што ви јесте од почетка не постане оним што ви имате од јуче. Заиста вам кажем, постаћете робови таме, и светлост ће вас заборавити.

Имање и сродници главни су непријатељи ваши. Они вас вежу за овај свет, и они вам затварају врата неба.

Не затрпавајте срце своје у имање земаљско, јер ће под земљом иструлити. Поклоните срце своје Богу, - дар дародавцу, и ваше имање биће вам безопасни роб уместо опасног господара.

Не дајите цело срце своје сродницима, јер ови ће га појести, - и остаће гладни.

Него подајте срце свој Духу Светом, и Он ће нахранити сроднике ваше богатијом храном. Тако ће сродници ваши бити сродни вама не само докле вас крв и тело вежу, него докле вас Дух Свети веже. А Дух нема других веза до вечних.

Душо моја окајана, бирај. Или волиш бити или имати. Ако волиш бити, твоје имање неће износити мање од Божјег. Ако волиш имати, твоје биће неће бити веће од месеца на дну језера.

Сине Божји, помози души мојој, да се не превари, и не избере пропаст.

[AnaLaz]

LXV

Одакле излазе нечисти духови, Пречиста Мајко Божја?

Из нечисте жене; из нечистог јој брака са сином својим. Нечист ум прља душу, мајку своју, и из нечисте душе излазе духови нечисти, чија је главна тврђава срце.

Из главне тврђаве, потом, зли духови нападају нечистом страшћу родитеље своје, и множе се и у души и у уму.

Колики је број нечистих духова, Пречиста Мајко Божја?

Више их је, много више је нечистих духова него чистих. Јер су они немоћни као сенка према чистим духовима. И удружују се у легионе против једног чистог духа, против једног девичанског духа.

Највише се множе у трулежи, а најсилније нападају на девојку, - на све оно што представља девичанство у телу или у души, у мушком или женском, у уму или у срцу.

Колико погрешних жеља у срцу, и отровних сласти, и осећаја страха, и осећаја мржње према свему небесном, - толико је нечистих духова у срцу.

Колико је самообмана о свету у уму, било у представама и појмовима, било у маштањима и речима, - толико је нечистих духова у уму.

И сви нечисти духови из срца сеју своје семе по уму. И сви нечисти духови из ума сеју своје семе по срцу. А сви заједно, из једне и друге тврђаве, сеју своје нечисто семе по њиви воље. А у души, највећој тврђави, има их колико сенки у свету.

И множе се један од другога, без реда и закона. Заклети непријатељи сваког реда и закона! И гледају своју снагу и победу не у каквоћи него у броју. И уситњени су заиста као песак, и све се више ситне.

Не множе се они из међусобне љубави но из паклене себичности. Нити они осећају ма какво блаженство од свога постојања. Борба за право и првенство испуњава све њихово време. Тешко човеку, који постане њиховим бојиштем.

Шта је резултат делања нечистих духова у човеку, Пречиста Мајко Божја?

Произвођење болести у унутрашњем човеку и, следствено, и у спољашњем. Грех је семе болести. Семе греха расте бујно као коров.

Све болести последица су греха. Заиста, и слепило, и глувило, и немило, и све остало. И ма како да је чудно рећи - и смрт је болест, последица истога узрока, трулеж од истога црва.

Пречиста и Светлоносна Мајко Божја, ослободи нас од нечистих духова; опери нас од свакога греха; исцели нас од сваке болести, милошћу Сина Твога и силом Духа Твога Светога.

И сред трулења клечећи вапијемо к Теби: Твојим сјајем сагори сву трулеж што нас дави, Мајко Божја.

 

 

[AnaLaz]

LXVI

Молим вам се, Серафими, ко први осети присуство Сина Девојачког у свету?

Нечисти духови први Га осетише, и страхом се испунише. Где је страх, тује и пузење; где пузење, ту и дрскост. Заиста највећи кривци највећма се боје судије, и кад судија наиђе, они га први познаду.

Праведник не познаје судију, јер не мисли о њему, нити га ишчекује. Грех га не тера, да стриже ушима и погледа, с које ће се стране судија појавити.

Молим вам се, Херувими, како нечисти духови осетише присуство Сина Девојачког у свету?

Као што и тама осети светлост. Шта је осетљивије према светлости него тама? И камен и биљка и животиња још спавају пред зору и не слуте дан, док тама већ осећа долазак прождирача свога, и усколебана спрема се на бегство.

Тако и демони осетише долазак Сина Девојачког пре свега земаљског народа, чистијег од њих.

Молимо вам се, Престоли, како савлада Син Девојачки нечисте духове?

Нечисти духови представљају неку моћ само према земљи. Небо на њих гледа као на унапред савладане злом својим. Кад се домаћин појави у својој њиви, лопови беже ка огради и траже отвор да изиђу.

Молим вам се, Господства и Силе, које су четири победе, које однесе Син Девојачки у свету?

Четири победе јесу победе над четири зла, која истичу једно из другог као мутна река из мутног извора.

Прва је победа над нечистим духовима, од којих долази грех.

Друга је победа над грехом, од кога долази болест.

Трећа је победа над болестима, које се завршавају смрћу.

Четврта је победа над смрћу.

Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?

Ниједна није ни већа ни мања. Само је прва-прва а последња-последња. Друга није могла бити без прве, ни трећа без друге и прве, нити четврта без треће, друге и прве.

Све четири представљају једну четвороструку победу, што обасја исток, запад, север и југ свега постојећег света.

Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?

Онај, ко може да је разуме, осети и усвоји.

Ко је разуме, тај се клања Сину Девојачком дан и ноћ.

Ко је осети, тај плаче од радости, што ју је осетио, и од стида, што ју је тако доцкан осетио.

Ко је усвоји, тај губи сина жениног у себи и постаје и сам сином девојачким.

Вама се молим и поклоним, кругови светитеља и мученика, који разуместе, осетисте и усвојисте победу Сина Девојачког. Са свима небесним силама молите се Сину Девојачком за нас, који стојимо још на бојишту.

[AnaLaz]

LXVII

Маћеха је земља, Мајка Небесна, и као маћеха поступа с нама. Као на пасторчад гледа на нас, као на туђинце из даљине; као на посвојчад - док нас не учини робовима својим.

Аргатујемо јој дан и ноћ, и зато нам исплаћује наднице злехудом имовином својом: грехом, болешћу и смрћу. Ко само од њена хлеба живи, тај не зна за ситост. Него што више једе, све већу глад осећа. И што више игра, по музици њеној, све га већа жалост спопада.

Као звер што падне у дубоку јаму, па копа земљу све ниже и дубље, да би се спасла. И удаљујући се од спасења мисли, да је спасење близу. Ваистину, такви су и синови човечји, што се много труде око земље, и према труду своме цене близину спасења.

Нашто ваше роњење у пепео, све дубље и дубље? Синови човечји, спасење је ваше остало за леђима вашим.

Велите: још мало мало дубље да копамо, па ћемо изићи на светлост. А ја вам велим: још мало дубље у земљу, и бићете даље од светлости.

Велите: још само сутра и прекосутра да свршимо неке послове, и царство добра биће саграђено. А ја вам велим: све ваше грађевине од земље, срушиће вам се на главу, и ваше сутра и прекосутра биће опет само болно дизање главе испод рушевина.

Оци ваши говораше исту утеху сами себи, и помреше у рушевинама и у недовршеним оправкама.

Лествице вам требају, и ништа друго до лествице. Да се пењете из рупе, у коју сте запали. Да бежите из хладног загрљаја маћехе.

Девојка је лествица. Она пали небесну свећу у вашој тами, и показује пут. Она је видовита, и зна оно, што сте ви заборавили. Завађена са земљом, она је спријатељена с небом. Обнажена од таме, она је обучена у светлост. Кроз њу Небо гледа у вас. Кроз њу ви можете видети небо.

Она је опрезна према вашим саветима; правота је у њеном уму; небесна мудрост у њеној утроби; свештени пламен у срцу њеном.

Из ње излази лекар и лек. Од њених бедара устаје путовођ и пут.

Она није маћеха но мајка, и не обећава сину своме више него што може дати. Њено давање њено је обећање. Док маћехино давање је у обећањима.

Маћеха је земља, Мајко Небесна, и као маћеха поступа с нама. Црним велом сакрила је Тебе од очију наших, да Те не видимо, и да мислимо, да си Ти мртва. Зато поколење за поколењем припија се уз маћеху, и целива тврду руку њену.

Блесни, Мајко, лицем Својим, и маћеха ће побећи, и робови ће постати синови.

[AnaLaz]

LXVIII

Индијанац проклиње карму. Муслиман проклиње кисмет. Хришћанин проклиње грех.

Сви проклињу проклетство своје; заиста, сва проклетства јесу неслобода.

Сви проклињу неслободу своју, - једина благословена клетва. Сви се буне против пепела, што их постепено завија, у себе, сигуран победе своје. Заиста, играчи не воле онога, чија је победа осигурана у игри с немоћнијим.

Не проклиње Индијанац неслободу него робовање горем од себе. Нити Муслиман проклиње неслободу него робовање горем од себе. Нити Хришћанин проклиње неслободу него робовање горем од себе. Ниједан се од њих не буни против господара као господара него као господара нижег од себе.

Свет тражи господара. Пробајући господаре пада под пете слугу, и хранећи се пепелом показује једино бунтом достојанство своје.

Ја се саветовах са собом и питах се: можеш ли ти збацити с леђа својих карму, - планину превисоку, стару као свет, и тешку као свет - можеш ли је збацити с леђа својих?

Зар не може кап воде наћи пут да изиђе испод планине на светлост? Зар не може огањ у срцу планине пропутити себи пут и избити на врх, где га сунце чека?

Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти постати кисмет кисмету? Може ли камилар спасти и себе и камилу од самума, вративши се благовремено с пута без оаза?

Зар не може син ући у очевину своју са пуномоћи оца?

Зар не може законоизвршилац постати законодавцем?

Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти изићи из њиве греха, у којој једно семе даје стотину жетава?

Зар не може онај, ко нађе бољу њиву, оставити гору?

Зар не може онај, ко у своме сапутнику позна злотвора, окренути се и побећи од њега?

Но страх у мени одговара: али ако нема друге њиве? Али ако нема другог сапутника?

Одговара моје храбрије ја: Кад говорим о Брами, не говорим ли о другој њиви? Кад говорим о Алаху, не говорим ли о другом сапутнику? Кад говорим о Христу, не говорим ли о спасењу?

Господару Небесни, прими душу моју за своју слушкињу. Гле, једина је слобода моја, да служим бољем од себе.

[AnaLaz]

LXIX

Бескорисне слуге! Овако говори Господар Живота и Победилац смрти:

Можете ли продужити свој раст заједан лакат? Можете ли једну длаку учинити белом или црном? Па кад не можете најмање, што се бринете за остало?

Домаћин, који најима слуге, даје им и њиву и алат и храну. Како ли тек Отац ваш небесни снабдева своје слуге!

Бескорисне слуге, Бог вам даје снагу да служите;

те не служите ви но Бог служи кроз вас.

Кад би ви могли једну једину добру службу свршити без Бога, ви би били богови, и Бога не би било.

Кад би ви могли један једини живот убити, иједног јединог мртвог васкрснути, без Божјег присуства, ви би били богови, и Бога не би било.

Кад сву своју службу свршите, то је Бог свршио своју службу и ви сте бескорисне слуге.

Рекох својим ногама: ви не ходите својом снагом;

и рукама: ви не стварате својом снагом; и нервима својим: ви не осећате својом снагом; и уму своме рекох: ти не умујеш својом снагом.

Нити ме сва опрезност моја може провести жива кроз једну циглу ноћ. Нити ми сав мој труд за живота може дати један оброк.

И хлебу рекох: не храниш ме ти но Онај, ко те учини хранљивим. И води: не појиш ме ти но Онај, ко невидљиво с тобом улази у мене. И светлости: не светлиш ми ти но Онај, од кога и ти позајимаш.

Синови човечји, сви сте ви бескорисне слуге.

Елементи природни, сви сте ви бескорисне слуге.

Сунце, звезде и месеци, сви сте ви бескорисне слуге.

Сва служба ваша узалудна је, ако неко јачи од вас не служи.

Сва обећања ваша обмана су, ако их неко богатији не испуни.

Све бриге ваше као трње су, што сејете по путу своме. Оне не низводе кишу но чине сушу још сушнијом. Не додају живота но гомилају немоћи.

Бескорисне слуге, обратите бриге у молитве, као што се лед обраћа у текућу воду, и пожњећете неочекивану жетву. Молите се господару жетве, и разумећете онда, колико су узалудне и убитачне биле бриге ваше.

Шта вреди свирали бринути, како ће свирати? Све њене бриге неће произвести ниједан звук док свирач не стави своја уста у њу.

Сматрајте себе за ништа; не тражите никакво право, - и све ће вам се дати.

И кад тако будете чинили осетићете, да престајете бити бескорисне слуге и да постајете синови и посланици оца. И Отац ће вас обући у злато и скерлет своје славе.

[AnaLaz]

LXX

Помози ми да се поново родим, Тројице једнобитна.

Узалуд се мучим, да се избистрим у блатњавом кориту, којим тече живот мој. Не могу да се одбраним од мутних притока, што се долином сручују у реку моју.

Подигни ме на гору високу, и учини ме поново бистрим извором. Теби се заветујем: тећи ћу кроз суви камен, и нећу се више замутити. Ти ћеш огледати лице Твоје у мени и познаћеш га. Ангели Твоји спуштаће се у мене, и неће осетити спуштање.

Ниједна врба неће бацати сенку на воду моју, и ниједна змија неће се усудити ући у студене вирове моје.

Помози ми само, да почнем испочетка. Теби се заветујем: ткаћу нову хаљину од нових конаца. Доста сам се мучио са суседима својим пришивајући нове закрпе на старе хаљине. Закрпе отпадају, стареж се осипа, и наша прљава нагота удара нас стидом по лицу.

Мудри риши испод Хималаја говоре о новим рођењима, којих је број, веле, већи од песка у мору. Но нашто ми сва та рођења која ми служе као капија из једне тамнице у другу?

За једно ти се рођење молим, за рођење од Духа. Рођен сам од воде и крштен сам водом, и гмижем по земљи као мутна вода.

Гле, рођење од воде само је пророчанство рођења од Духа. И крштење водом само је пророчанство крштења огњем.

Водом се регрутују војници, а Духом се чине победници.

Не допусти, Господе мој, да твој војник доживотно војује и заврши војевање поразом. Нека се победник роди у мени, који ни за тренутак неће посумњати, да је рођен за победу.

Вода рађа војску пораза, а Дух рађа војску победе. Помози ми, да се поново родим, Тројице једнобитна. Да се појави у мени човек, какав је у Твоме уму пре времена. Опасан Твојом снагом; окићен Твојом мудрошћу; обасјан Твојом чистотом!

Да би кроз очи моје улазила Ти, а не свет. Да би срце моје жудело само за Тобом. И душа моја да би била трудна само од семена Твога.

Не остави ме, Тројице Света, да издахнем као стари човек; да се исцепам као овештала хаљина, узалуд крпљена и неокрпљена.

Свет унесе старост у душу моју. Сву је испечати и остави печате своје у њој, да од њих болује, страхује и - умре.

Кад се поново роди душа у костима мојим, и кости ће се моје подмладити. И биће у души мојој само један печат - печат дара Духа Светога. Узалуд ће свет покушавати, да удари свој печат на мене, да ме роваши као своју овцу, - неће наћи места за свој печат. Јер новорођени биће испуњен Твојим печатом, и Твојим животом, Тројице Животворна.

[AnaLaz]

LXXI

Испунио си се миром, Славо горњих светова, и гнев свих земаља не може усколебати мир Твој.

Међу смртнима је мален мир, зато се гнев осилио.

У недрима охолости гнев свија гнездо своје, а у недрима гнева убиство се леже.

Сви греси воде убиству, но ниједан не станује тако близу убиства као гнев.

Једнооки закони земаљски не кажњавају гнев, јер не виде, да гнев убија. А видовити закон Твој, Славо горњих светова, именује гнев убиством.

Паштим се, при сунцу и на месечини, да проникнем у тајну Твога закона. И од кад ово паштење омрша све моје земаљске наде, почех осећати, како ме убија гнев мојих суседа.

Робови су деца гнева, а синови су деца мира. Зато Премудрост Твоја и говори људима, и понавља говорећи: будите синови!

Јер син гледа у лице оца свога, и своје лице управља према лицу оца свога. И кад види мир на лицу очевом, како може он своје лице нагрдити гневом, а да се не окрене од оца свога?

У двојицу гнев уноси немоћ: у онога, ко се гневи, и у онога, на кога се гнев излива. А немоћ је претходница смрти.

Чудотворац не чини чуда међу децом гнева, јер деца гнева уносе немоћ у њега.

Суседи моји: зашто се осећате моћни међу онима, који вас воле, а немоћни међу онима, које гневи присуство ваше? Није ли зато, што они први љубављу додају животу вашем, а ови други гневом одузимају од живота вашег?

Зато ми омиле, да будем стално с Тобом, Славо горњих светова. Јер само у Твом присуству нити убијам, нити ме убијају.

Као што кап по кап воде разједа и најтврђу стену, тако гнев разједа живот двојице.

Као крвник с ножем у заседи, тако гнев чека у гордоме срцу.

Заиста, охолост зна, да је крива; зато је и поставила гнев на вратима, да јој стражари.

Охолост зна, да је грешна; зато је нашла себи адвоката у другоме греху.

Смирењем испуни срце моје, Славо горњих светова, смирењем ангела пред престолом Твојим. Јер смирење нема ни конака ни обданка за гнев.

Дај ми синовско смирење, и биће ме стид гневити се на робове и убијати робове. Оклопи ме миром Твојим, што гнев деце гнева неће моћи усколебати.

[AnaLaz]

LXXII

Избави ми душу моју од самообмане, Боже мој, да би се и тело моје избавило од телесног греха.

Избави ми душу од сулуде охолости и горућег гнева, и тело моје неће ни лудовати ни горети.

Душа је сачинила тело као слику своју, као орган свога говора. Немо је тело и непокретно, и на добро и на зло, ако душа неће да говори.

Не зна тело за прељубу, ако му душа не каже. У срцу се прељуба свршава; тело само понавља на свој гломазни начин оно што се у тајанственим одајама срца тананим нитима изатка.

Суседи моји, гледају на жену онако како жена на себе гледа, и самообмана ће као крљушт спасти са очију ваших. Гледајте на свако биће изнутра тога бића, и гледаћете га не са жељом но са сажаљењем. Ти си, Боже, осветио брак, и Ти си осветио безбрачност.

Оне, који имају мудрост и моћ, да сав живот, што је у њих од Тебе сишао, употребе на службу Теби, ти си благословио.

И оне, који нису у стању, да сав дати им живот држе у себи, Ти си благословио, да га могу поделити и пренети на нова бића, кроз жену.

Заиста самообмана је човека у мисли, да га жена привлачи. Гле, неупотребљени живот у човеку, - он гони човека к жени, јер не жели да остане неупотребљен. Ти си живот, Боже мој, и живот је светлост. Ти си светлост, Боже мој, и не желиш, да будеш скривен у тами и да не светлиш.

Благо човеку, који Те позна у себи, и да Ти маха, да светлиш у души његовој и у телу његовом.

Није важно, да ли ћеш ти светлити у једноме телу, или у телу подељеноме, - Ти само хоћеш да светлиш и обасјаваш земљу и пуниш је Својим животом и Својом снагом.

Благо жени, којој спадне самообмана с очију и позна човека као што човек познаје себе, и одбаци жељу, и испуни се сажаљењем. И држи живот у себи са страхом и поносом, као да небо држи у себи.

Благо свакоме, ко позна у добро време, да је прељуба прљање и убиство живота.

С Богом се није шалити, синови земаљски Безопасније је шалити се с огњем него с Богом

Нити је живот, што од Бога долази, опијум за тренутна пијанства, после којих се самообмана обелодањује; а стид и понижење падају као тешка стена на срце, испражњено од једне безумне жеље.

Избави ми душу од самообмане, Боже мој да би се и тело моје избавило од телесног греха.

[AnaLaz]

LXXIII

Управи језик мој, Блажена Мудрости, да не одступа од истине до краја живота мога. Опомени ме присуством Твојим, да бих страховао изговорити лаж. Охрабри га присуством Твојим, да би слободно говорио истину.

Заклетва је сведок лажи у свету. У царству истине не зна се за заклетву.

Као што из дубоке јаме излазе многа зла испарења, тако из самообмане произлазе сви греси, сваки према својој боји и своме мирису.

Из самообмане произашла је охолост; из самообмане - гнев; из самообмане - телесни грех; из самообмане - обмана. Обмана се наоружала заклетвом.

Лаж се куне истином, и тиме признаје истину за битност, а себе за сен. Лаж се не куне лажју, јер ништа се не наслања на ништа. У својој немоћи лаж тражи наслон на истину. Што распрострањенија лаж, распрострањенија и заклетва.

Заклетва понижава истинита мужа, и убија мужа лажљива. Где се умножи заклетва, умножи се и лаж. Погрешан ум увек има спремну заклетву на језику. Лажљиве очи бране се језиком, али се не могу одбранити. Ко спрема обману, спрема и заклетву.

Синови прељубе најхитрији су ковачи лажи и заклетви. Јер је прељуба сама собом лаж, и лажна заклетва.

Кћери прељубе призивају Бога за сведока, и Бог се повлачи са судова људских, и одсуством својим угони све у лаж.

Управи срце моје, Блажена Мудрости, и језик ће се мој управити.

Управи ум мој, Блажена Мудрости, и језик ће се мој управити.

Присуством Твојим управи душу моју, и језик ће мој заборавити све заклетве.

Шта вреди, Боже мој, да се оправдам пред људима, а пред Тобом да се окривим?

Успорићу језик мој, и одвратићу га од заклетве, ма остао и крив пред људима.

Правота пред Тобом испуњава срце радошћу. Правота пред људима испуњава срце тугом. Боже мој, ја сам жива заклетва Твоја, да ћеш бити са мном до краја. Боље, да сам у миру с Тобом него са светом. Заиста је лакши рат са светом него с Тобом.

Боже мој, Боже мој, ја сам жива заклетва Твоја, да ћеш бити са мном до краја.