Jump to content

Потресно искуство обраћења у хришћанство бившег муслимана


Препоручена порука

  • Одговори 147
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Мени преостеје да се само захвалим брату Александру, што је једно овако дивно свједочанство подијелио са нама, све друго било би сувишно, осим  confused amin-nas.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  4chsmu1

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  4chsmu1

Добро брате Јустинијане, а ко било шта такво може да тврди са сигурношћу - али, када смо код тога, зар би се заиста усудио да поуздано тврдиш и супротно? Ја бих рекао да ми не знамо, али да Бог зна шта је овде било у питању.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  4chsmu1

Нико не може да тврди са 100постотном сигурношћу, али такође ни Ти не можеш да тврдиш супротно, јер ако можеш, онда си спреман  хулити на Духа Светог називајући Бога ђаволом.

Не може се дати живот за тврдњу да је то Бог, али се не може ни дати живот за тврдњу да то није Христос.

По духу се познаје да је то Христос, ко не види то је друга ствар...

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  pravopop

Добро брате Јустинијане, а ко било шта такво може да тврди са сигурношћу - али, када смо код тога, зар би се заиста усудио да поуздано тврдиш и супротно? Ја бих рекао да ми не знамо, али да Бог зна шта је овде било у питању.

Па брате Андреје, ја овде исто видим такву сигурност до мере ганућа поједних. И ја сам потресен, али начином на који је овај ирански момак преварен. Ваљда је неко од вас бар једном прочитао житија сетих у коме су описана оваква искуства као прелест, варка лукавога.

Овај несретни иранац у тренутку када га је нека сила шчепала, био је у стању општења са духовима, читај демонима преко кога је вршио враџбине. Ако неко нађе пример из житија светих где је неко директно из стања обмане доспео у стање светлости нека нађео врло радо ћу то прочитати и усвојити. Даље осим што се "удостојио" виђења самог Христа карактеристичан је начин на који је момак примио виђење. Ни у једном тренутку се није склонио и понизио да се покаже недостојним виђења Бога, него напротив примио је ово виђење као можда понуду Бога да он учини нешто посебно, дакле типично расуђивање које обузима харизматичне хришћане који тотално не разумеју шта значи имати страх Божији и шта значи имати срце скрушено и потиштено, него су сви пуни неког елана за велика Божија дела. Не само да има високо мишљење о себи прад самим указањем, него чак се усуђује рећи како су око њега сви грешници, а нашто му "Бог" потврђује да они могу бити такви као он.

Заиста је од користи прочитати житија светих као и поуке светих Отаца како би могли разумети истинска од лажних јављања. Оваквих јављања каква су на видеу данас имаш прегршт по САД, Индонезији, Малезији, Индији и осталим земљама где делује харизматични покрет, а оваквих сличних јављања имао је и Фрањо Асишки и остали после њега римокатолички учитељи. Јављања која нису изненанда и неочекивана него су плод тежење и жеље самога човека. Тако и овај младић није ништа радио друго него просто захтевао од Бога да му се јави при томе ни не помисливши да је он недостојан таквог виеђња.

  • Волим 1

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  pravopop

Нико не може да тврди са 100постотном сигурношћу, али такође ни Ти не можеш да тврдиш супротно, јер ако можеш, онда си спреман  хулити на Духа Светог називајући Бога ђаволом.

Не може се дати живот за тврдњу да је то Бог, али се не може ни дати живот за тврдњу да то није Христос.

По духу се познаје да је то Христос, ко не види то је друга ствар...

Ја тврди супротно, да није Христос, и показао сам горе, по начину како се дух понаша према човеку, и како се човек понаша према духу. По чему ти тврдиш супротно, да је ово од Духа Светога?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па зар да га ђаво наведе да одбаци мухамеданство и призна Христа? По мени, то је кадар једино Бог. Е сад, друга је ствар шта је даље било са овим човеком, да ли се погордио, пао у прелест и слично.

Једини закључак који бих био смео и спреман да извучем из овога: призив у хришћанство јесте Божији призив. Шта је даље било, то је друго питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако неко нађе пример из житија светих где је неко директно из стања обмане доспео у стање светлости нека нађео врло радо ћу то прочитати и усвојити.

Хммм, чек мало да видимо... А да, ево га један пример:

1. А Савле одобраваше његово убиство. А у тај дан постаде велико гоњење

на Јерусалимску цркву, и сви се расијаше по крајевима јудејским и

самаријским, осим апостола.

2. А људи побожни сахранише Стефана и учинише над њим велики плач.

3. А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и

жене предаваше их у тамницу. (Дап. 8, 1-3)

1. А Савле, још дишући пријетњом и убиством на ученике Господње,

приступи првосвештенику,

2. И затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који

је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим.

3. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га свјетлост са

неба,

4. И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле, Савле, зашто ме

гониш?

5. А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш,

(тешко ти је против бодила праћати се.

6. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече),

него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш.

7. А људи који путоваху с њим стајаху нијеми, чујући глас, а никога не

видећи.

8. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они

га узеше за руку и уведоше у Дамаск. (Дап. 9, 1-8)

Извињавам се ако је подсећање преопширно, сви ово имамо негде при руци, али лакше је овако када се не тражи.

Неоспорно је  драги брате Јустинијане да овај човек није преобраћен у православног хришћанина. Па ипак, да ли би се ти усудио да порекнеш могућност да је управо овако могао боље да послужи Божјем плану. Ја бих и даље радије остао на позицији да не знам, него да хулим осудом по нечему, што барем има шансе да буде аутентични сусрет с "Пастиром добрим" који је спасао заблуделу овчицу, а затим изабрао и стадо којем ће је одвести (а то стадо из наше перспективе МОЖЕ и МОРА да буде ЈЕДИНО Једна, света, саборна и апостолска Црква - дозволи Христу да можда зна и више и боље од онога што је следујући ИКОНОМИЈИ СПАСЕЊА открио својој Цркви - или мислиш да је нама ОБАВЕЗНО и ОТКРИВЕНА пунота истине, само зато што поседујемо ПУНОТУ спасења?).

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И ја сам потресен, али начином на који је овај ирански момак преварен.

Која је сврха варати неког ко је већ потпуно у превари (у погрешном веровању)? Ово би све јако дискутабилно било да се ради о некоме ко је већ био хришћанин, али овако...одвојити се од поптпуне лажи и прићи, макар и мало, и најмање, Истини (ако је у питању нека протестантска конфесија, што је највероватније), ипак је нешто позитивно.

Зашто би ђаво некога ко је до грла у лажи, чупао и стављао да буде много мање, рецимо до колена, у лажи? Јер, веће су му шансе да из блата лажи изађе ако је зароњен до колена него до грла. Ђаво јесте глуп, али не толико.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам шта да вам кажем, па зар ви ово можете назвати сусрет са Богом?  pravopop

Добро брате Јустинијане, а ко било шта такво може да тврди са сигурношћу - али, када смо код тога, зар би се заиста усудио да поуздано тврдиш и супротно? Ја бих рекао да ми не знамо, али да Бог зна шта је овде било у питању.

Па брате Андреје, ја овде исто видим такву сигурност до мере ганућа поједних. И ја сам потресен, али начином на који је овај ирански момак преварен. Ваљда је неко од вас бар једном прочитао житија сетих у коме су описана оваква искуства као прелест, варка лукавога.

Овај несретни иранац у тренутку када га је нека сила шчепала, био је у стању општења са духовима, читај демонима преко кога је вршио враџбине. Ако неко нађе пример из житија светих где је неко директно из стања обмане доспео у стање светлости нека нађео врло радо ћу то прочитати и усвојити. Даље осим што се "удостојио" виђења самог Христа карактеристичан је начин на који је момак примио виђење. Ни у једном тренутку се није склонио и понизио да се покаже недостојним виђења Бога, него напротив примио је ово виђење као можда понуду Бога да он учини нешто посебно, дакле типично расуђивање које обузима харизматичне хришћане који тотално не разумеју шта значи имати страх Божији и шта значи имати срце скрушено и потиштено, него су сви пуни неког елана за велика Божија дела. Не само да има високо мишљење о себи прад самим указањем, него чак се усуђује рећи како су око њега сви грешници, а нашто му "Бог" потврђује да они могу бити такви као он.

Заиста је од користи прочитати житија светих као и поуке светих Отаца како би могли разумети истинска од лажних јављања. Оваквих јављања каква су на видеу данас имаш прегршт по САД, Индонезији, Малезији, Индији и осталим земљама где делује харизматични покрет, а оваквих сличних јављања имао је и Фрањо Асишки и остали после њега римокатолички учитељи. Јављања која нису изненанда и неочекивана него су плод тежење и жеље самога човека. Тако и овај младић није ништа радио друго него просто захтевао од Бога да му се јави при томе ни не помисливши да је он недостојан таквог виеђња.

Види се да си понесен харизмом тешке аскетске монашке литературе,али мораш имати у виду да овај човек, у тим тренуцима  и сав свој живот  ,у мухамеданству и да он благе везе нема шта је Хришћанство а још мање шта је смирење и сличне ствари...

Оптужујеш човека за нешто што он није имао прилику нигде да чује а камоли да научи и примени

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види се да си понесен харизмом тешке аскетске монашке литературе,али мораш имати у виду да овај човек, у тим тренуцима  и сав свој живот  ,у мухамеданству и да он благе везе нема шта је Хришћанство а још мање шта је смирење и сличне ствари...

Оптужујеш човека за нешто што он није имао прилику нигде да чује а камоли да научи и примени

Хоћемо ли и монашку литературу мачку о реп?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види се да си понесен харизмом тешке аскетске монашке литературе,али мораш имати у виду да овај човек, у тим тренуцима  и сав свој живот  ,у мухамеданству и да он благе везе нема шта је Хришћанство а још мање шта је смирење и сличне ствари...

Оптужујеш човека за нешто што он није имао прилику нигде да чује а камоли да научи и примени

Хоћемо ли и монашку литературу мачку о реп?

Ако се односи на део када је овај човек спознао Христа,онда ДА ,можеш слободно да је окачиш мачку о реп  pravopop
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...