Најава духовних трибина и предавања

[Срђан Ранђеловић]

 

[JESSY]

"Причешће није награда достојнима, већ лек бесмртности" - каже у најави духовног сабрања на Калемегдану које ће на тему причешћа бити приређено у парохијском дому капеле Св. Петке, у петак, 06. децембра, од 17 часова - протојереј проф. др Љубивоје Стојановић. "Причешће динамизира наше напредовање у вери", подсећа о. Љубивоје и казује о "динамици" исповедања и причешћивања, "достојном" причешћивању, сједињењу са Господом током великих празника и недељом, причешћивању деце.

[JESSY]

Вечерас у парохијском дому храма Св. Саве на Врачару, од 19 часова биће одржано ново духовно вече. Беседиће Горан Раденковић, професор Богословије "Свети Сава", а тема је "Како је настало Свето Писмо".

[Дејан]

U tribinskoj Sali Doma omladine Beograda sa početkom u 19 časova večeras će se održati tribina zanimljive tematike – „Rokenrol i religije"

 

 

 

Foto: Privatna arhiva

U tribinskoj Sali Doma omladine Beograda sa početkom u 19 časova večeras će se održati tribina zanimljive tematike – „Rokenrol i religije”.

 

- Rokenrol je postao najveća kulturna i društvena revolucija 20. veka. Rokenrol kultura je prevazišla civilizacijske, verske i ideološke barijere koje su se postavljale od sredine proteklog stoleća. Svaka od velikih svetskih religija susrela se s rokenrolom, neke su se prvo sudarile, a potom s vremenom i prihvatile rokenrol kao vid svetske baštine ili komunikacije najpre s omladinom. Reč je o primerima odnosa hrišćanstva, judaizma, islama, hinduizma i budizma prema rokenrolu – navodi se u najavnom tekstu tribine na kojoj će govoriti dr Aleksandar Raković i Jovan Ćulibrk (na slici), episkop lipljanski.

(Telegraf.rs)

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Караконџула]

How I wish , how I wish I can be there...

[Raymond Red Reddington]

Знао сам..да Ћулибрк припрема своју тезу са цивилног факса..

[Дејан]

Знао сам..да Ћулибрк припрема своју тезу са цивилног факса..

Драги брате, писање на форуму је јавна реч, тако да је обавезно да се према епископима опходимо са поштовањем, то подразумева да увек пишемо епископ јован или +Јован, никако да их ословљавамо презименом, надимоком и сл. Хвала

[Raymond Red Reddington]

Драги брате, писање на форуму је јавна реч, тако да је обавезно да се према епископима опходимо са поштовањем, то подразумева да увек пишемо епископ јован или +Јован, никако да их ословљавамо презименом, надимоком и сл. Хвала

Извињавам се, знам Га од времена када је био само монах.

[Дејан]

Добро али односи се на сав клир црквени, сваког ословљавамо са чином и именом

[Милан Ракић]

На Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду, у суботу, 14. фебруара 2013. године, одржаће се пети годишњи Симпосион - "Српска теологија данас"

 

 

План рада:

 

9.30–10.00 – Регистрација учесника

 

10.00–10.30 – Отварање скупа и поздравне речи: протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, управник Института за теолошка истраживања, протојереј-ставрофор доц. др Драгомир Сандо, управник Педагошко-катихетског института

 

10.45 – Рад по секцијама

 

12.30–13.00 – Пауза

 

13.00 – Рад по секцијама

 

14.00 – Дискусија (по секцијама)

 

Програм рада:

 

УЧИОНИЦА БР. 2 

 

модератори: Јован Милановић, Борис Стојковски

 

ЈОВАН МИЛАНОВИЋ, Изучавање Црквеног права у Карловачкој богословији у XIX и XX веку

БОРИС СТОЈКОВСКИ, Српско-угарски односи у време Стефана Немање

НЕНАД НИНКОВИЋ, Црквено-народни сабори у Карловачкој митрополији од 1744. до 1774.

ГОРАН Т ВАСИН, Карловачка митрополија у време патријараха Германа Анђелића, Георгија 

Бранковића и Лукијана Богдановића (1882–1913)

АНА ФОТИЋ, Световни дворови Стефана Немање и начин живота у њима

ДАНИЈЕЛ ДОЈЧИНОВИЋ, Зашто је Стефан Немања морао прогнати јеретике?

ИВАНА ЧАНЧАР, Семантика лексема са основом mil – у Житију Светог Симеона Стефана 

Првовенчаног

ЛАЗАР НЕШИЋ, На маргинама еклисиологије — прилог тумачењу Житија светог Симеона 

Јуродивог

МАРКО МАНОЈЛОВИЋ, Авраам српског народа – Свети Симеон Мироточиви (Стефан Немања)

МИЛОМИР МАКСИМОВИЋ, Стефан Немања у фрагментима средњовековног народног предања

ПАВЛЕ ЈОВИЋ, Записи црквених великодостојника о животу и делу Стефана Немање из 19. века

ВЛАДАН СТАНКОВИЋ, Стефан Немања и Римска црква

РАДОВАН ПИЛИПОВИЋ, Српска православна црква и јужнословенска реформација у XVI веку

АРАНЂЕЛ ПЕТРОВИЋ, Допринос Торонтске декларације учешћу Православне Цркве у ССЦ

ИГНАТИЈЕ МАРКОВИЋ, Духовне везе Београдске и Карловачке Богословије кроз историју 

Српске Цркве

JAROSŁAW KUPRYJANIUK, Пољска православна црква између два светска рата – гоњење 

православних, ревиндикација и рушење цркава

ЉУБАН ПЕТРОВИЋ, Владика Николај и екуменски покрет

МАРИО ТОПАЛОВИЋ, Рано хришћанство на простору Истре и Далмације

МАРКО ПАВЛОВИЋ, Посебна проблематика Устава Српске православне цркве

МАРКО ШУКУНДА, Грађански ратови у Римској империји од 306–312. године

МИРКО САЈЛОВИЋ, Мотивација религијске толеранције у Миланском едикту

ВИКТОР ВУЧИНИЋ, Теме из историје Цркве у Гласнику СПЦ (1986–2012)

ВОЈИН КАЛИНИЋ, Прота Ђорђе Николајевић у Задру (1858–1881)

НЕНАД СТОЈАНОВИЋ, Свети Атанасије Велики у делу Амијана Марцелина (XV, 7, 6–10)

САША АНТОНИЈЕВИЋ, Историја Српске православне црквене општине у Комарну

БОЈАН БУНДАЛО, Припрема Свеправославног Сабора и питање његове рецепције 

БОШКО САВИЋ, Aнализа ставова руске православне цркве у екуменском покрету

 

УЧИОНИЦА БР. 3

 

модератори: Ксенија Кончаревић, Марко М. Радуловић

 

КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ, Формирање теоријске лингвистичке компетенције у теолошком 

образовном профилу

МАРКО М. РАДУЛОВИЋ, Поетска религиозност Ивана В. Лалића

АЛЕКСАНДАР Р. ЈЕВТИЋ, Христоцентричност ктисиолошке трагике у Лучи Микрокозми

АЛЕКСАНДРА СТОЈАНОВИЋ, ,,Искра за небо створена“ – космолошки антропоцентризам 

,,Изгубљеног раја“ Џона Милтона и Његошеве ,,Луче микрокозме“

МАРКО ЈЕФТИЋ, Светлост као богословски мотив у Његошевој поезији

МАРИЈА ПРГОМЕЉА, Култ Милоша Обилића у Његошевим делима

САВА МИЛИН, Петар II Петровић – Његош у очима Светог Николаја Жичког

ВАРЈА НЕШИЋ, Просторна метафора Раја у спеву Луча микрокозма П. II П. Његоша и 

Химнама о Рају Јефрема Сирина

ВЛАДАН БАРТУЛА, Смрт као спасење (мотив смрти у неким раним списима свјетске 

књижевности: од многобоштва до хришћанства)

АНА ЕЛАКОВИЋ-НЕНАДОВИЋ, Функција реторичког питања у Његошевом делу – Горски 

вијенац и Луча микрокозма

БОБАН ЈОКИЋ, Света тајна рукоположења у времену и пракси Петра Другог Петровића Његоша

РАДОЈЕ СИМИЋ / ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ СИМИЋ, Лексеме добар/добро и зао/зло у српским 

народним пословицама

БОРЈАН Р. МИТРОВИЋ, Назарени у дјелима Симе Матавуља и Јаше Томића

ЈАНА АЛЕКСИЋ, Аутопоетичка свест као субверзија злу у поезији Новице Тадића

МИЛИЦА МУСТУР, Верски спор као књижевни топос

ДАНКА УРОШЕВИЋ, Употреба глаголских облика у Житију Георгија Кратовца од попа Пеје 

(Атонски препис из треће четвртине XVI века)

АЊА АБРАМОВИЋ, Библија и музика: комуникација, дијалог и теолошко искуство

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ, Покајање, молитва и плач у поезији Новице Тадића

МИНА ЂУРИЋ, Представе подземног света у апокрифима и религиозно-моралистичким 

легендама у стиховима

КРИСТИЈАН ОЛАХ, Драма идентитета у Малом ноћном роману Милорада Павића 

МИОДРАГ ЧИЗМОВИЋ, Проблем апокатастазе у руској религијској философији

 

УЧИОНИЦА БР. 4

 

модератори: Александар Милојков, Милан Бандобрански

 

АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВ, Човек као imago Dei по Блаженом Августину

МИЛАН БАНДОБРАНСКИ, Символизам воде у литургијском предању Цркве

МИЛАН КОСТРЕШЕВИЋ, Метафора светлости у Еванђељу по Јовану

МИЛЕ СУБОТИЋ, Увод у етиопско богослужење

МИЛОШ ЈЕЛИЋ, Есхатологија Другог ватиканског концила

МИЛОВАН МИЛИН, Почетци превода богослужбених књига са словенског језика на 

румунском језику у областима данашње Румуније

ЉУБИША КОСТИЋ, Садржај православног опела као παράδειγμα аутентичном поимању 

светости у Цркви

БРАНИСЛАВ КЕЏИЋ, Позитивно вредновање процеса секуларизације у политичкој теологији 

Јохана Баптист Меца

ДАЛИБОР ЂУКИЋ, Правни оквир процедуре за улазак лица негрчког порекла на Свету Гору

МАРКО ЈЕФТИЋ, Свето Предање и античка космолошка учења у првој и другој беседи на 

Шестоднев Светог Василија Великог

НЕБОЈША ТУМАРА, Свете блуднице и Богородица: Свети Јефрем Сирин о идеалном стању 

људског рода

НЕБОЈША ТУМАРА, Евина клетва – ранорабинске спекулације о женском телу

НИКОЛА ЛУКИЋ, Литургија Светог апостола Јакова: анализа три српска рукописа

РАДЕ ЈАГОДИЋ, Лекционарни систем и јеванђелска читања на недељним Литургијама током 

богослужбене године

РАДОМИР ВРУЋИНИЋ, Развој епиклезе у светоотачким списима

ДАНИЈЕЛ СТОКАНОВИЋ, Однос Свете тајне крштења и Литургијско празновање Пасхе

СТЕФАН ЈАНКОВИЋ, Секуларизација и десекуларизација српског друштва

МИЛОШ ИВАНОВИЋ, Угрожавање црквених поседа од стране властеле у српској 

средњовековној држави

АЛЕКСАНДАР ЧАВКА, Света тајна јелеосвећења у српским штампаним Требницима прве 

генерације и савремена пракса

ЈОВАН ЛАЗАРЕВИЋ, Свето Писмо Новог Завета у српскословенским споменицима XIII века 

– пример цитирања Светог Писма Новог Завета у делима Светога Саве

ДАРКО Б. ЈЕЛИЋ, Црква, нација и дијаспора

ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ*, Феноменологија радости и доживљај исте у Евхаристији

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ*, Култ владара светитеља као темељ српске средњовековне државности

ДАНИЛО МИХАЈЛОВИЋ*, Улога Светог Писма у аскетским списима светог Василија Великог

ГОРАН МЛАДЕНОВИЋ*, Месијански и есхатолошки карактер 2. Давидовог псалма

 

МАЛА ЗБОРНИЦА БР. 129

 

модератори: Александар Ђаковац, Горан Јанићијевић

 

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ, О појави наметања и одупирања у породици и друштву

АЛЕКСАНДАР ЂАКОВАЦ, Вера и здрав разум

ВУКАШИН МИЛИЋЕВИЋ, Време и вечност у Амбигви 10 Св. Максима Исповедника: 

Христолошки и антрополошки контекст

ГОРАН ЈАНИЋИЈЕВИЋ, Платонско наслеђе као елемент повезивања касноантичке философије, 

теологије и уметности

ТОДОР МИТРОВИЋ, Један пурпур за два владара? Траговима утицаја постиконоборачких 

естетских реформи на улогу боје у црквеном сликарству

АЛЕКСАНДРА КУЧЕКОВИЋ, Украјинско-руско схоластичко богословље у иконолошким 

истраживањима Бодина Вуксана 

СВЕТЛАНА ПЕЈИЋ, Свети Симеон Мироточиви – програмске особености појединих представа 

у зидном сликарству 16. века 10

АЛЕКСАНДАР ЕРИЋ, Проблем тренутка у философији Серена Кјеркегора

РАСТКО ЈОВИЋ, Да не зна љевица твоја шта чини десница

МАРКО ДЕЛИЋ, Ерминевтички проблеми језичких система (Ориген и Плотин)

НЕНАД ПОПОВИЋ, Појам тијела код Оригена

АЛЕКСАНДАР СТОЈАНОВИЋ, Скривени утицај позитивне стране аскетског учења Евагрија 

Понтијског на дело Тријаде од Светог Григорија Паламе

АЛЕКСАНДРА МАЛЕШЕВИЋ, Критеријум оправданости асистиране репродуктивне технологије 

у хуманој репродукцији

ИЛИЈА РОМИЋ, Срби у савременој богословско-философској мисли: идентитет и разлика

АЛЕКСИЋ МАРЈАН, Новацијан De Trinitate

АЛЕКСАНДАР ДУРОЊИЋ, Антрополошке поставке Макса Шелера

РАДЕ КИСИЋ*, Етика одговорног деловања Дитриха Бонхефера

ДРАГАН АШКОВИЋ*, Прилог проучавању односа народног и хорског црквеног певања

ЖЕЉКО Р. ЂУРИЋ*, Литургијско оправдање асамблажа

АЛЕКСАНДАР М. ОБРАДОВИЋ*, Поједини аспекти еклисиологије Светог Августина

БОГДАНА НИКОЛИЋ*, Терминолошка раван односа ума и срца у делу Евагрија Понтијског

ДРАЖЕН Н. ПЕРИЋ*, Релациони карактер Библијске старозаветне антропологије

РАДИСАВ МАРОЈЕВИЋ*, Правда и слобода: јудаизам-јелинизам-хришћанство

НИКОЛА МАРОЈЕВИЋ*, Христоцентричност мисли Светог Јована Кронштатског

МАРИНА АШКОВИЋ*, Улога антропијског принципа у конструктивном развоју савремене 

културе и технологије

ЈЕРКИЋ ДРАГИША*, Појам слобода у теолошкој антропологији Томаса Пропера

 

ЗБОРНИЦА

 

модератор: Богољуб Шијаковић

 

РОДОЉУБ КУБАТ, Теорија о настанку Септуагинте

ПРЕДРАГ ДРАГУТИНОВИЋ, Коментар на Еванђеље по Јовану Емилијана Чарнића. Приступ, 

структура и отворена питања

ВЛАДАН ТАТАЛОВИЋ, Aqua et vinum: историја егзегезе и тумачење Свадбе у Кани Галилејској 

(Јн 2:1–12): део IV

ВЛАДАН ПЕРИШИЋ, Хегелова тријадологија

НЕНАД МИЛОШЕВИЋ, Савремена богослужбена форма — симбиоза монашког 

и азматског типика

ВЛАДИМИР ВУКАШИНОВИЋ, Литргијско функционисање олтарске преграде у српским 

манастирима 14. века

СРБОЉУБ УБИПАРИПОВИЋ, Путевима развоја литургике код Срба у првим деценијама XX 

века

ДРАГОМИР САНДО, Традиционално и ново схватање педагошких иновација

ДРАГАН НОВАКОВИЋ, Oснивање Министарства вера и уставни положај цркава и верских 

заједница у Краљевини СХС-Југославији

ВЛАДИСЛАВ ПУЗОВИЋ, Теодор Иванович Титов — историчар Цркве (прилог проучавању 

веза између Кијевске духовне академије и Православног богословског факултета у Београду)

ЉУБОДРАГ ПОПОВИЋ, Верска настава у Аустроугарском гувернману (1916–1918)

КСЕНИЈА КОНЧАРЕВИЋ, Административно-пословни стил руског језика у сфери деловања Цркве: 

лингвистички и лингводидактички акспекти

ЗОРАН РАНКОВИЋ, О граматикама црквенословенског језика у Срба

АНДРЕЈ ЈЕФТИЋ, Неуробиолошка слика човјека и питање слободне воље

МАРКО ВИЛОТИЋ, Проблем односа философског и теолошког мишљења у српској периодици 

XX века

НЕНАД БОЖОВИЋ, Стварање човека и његово назначење у Књизи Постања 2, 4б–24 и у Епу о 

Гилгамешу I, 96–112

ЈОВАН СТАНОЈЕВИЋ, Ка новом преводу Новог Завета на српски језик?

 

НАПОМЕНА: Учесници чија су имена обележена (*) приложиће своје радове за зборник без учешћа.

 

ПБФ

 

Програм рада Симпосиона

[Милан Ракић]

Такође у суботу, 14. 12., у 10 сати, у организацији Педагошко-катихетског института ПБФ-а, у амфитеатру ће одржати семинар "Верска настава пред савременим изазовима".

 

У оквиру семинара Верска настава пред савременим изазовима, које организује Педагошко-катихетски институт Православног богословског факултета Универзитета у Београду, мултимедијално предавање "Дидактичко-информатичке иновације у настави" одржаће др Мирослава Ристић, доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду.

 

Семинару ће присуствовати сви координатори епархија СПЦ у Србији, као и вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке.

 

ПБФ

[Милан Ракић]

А ко дође до факултета, било на Семинар или пак Симпосион, моћи ће да пазари и понеку књигу на Сајму књига ПБФ-а...

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Епископ Атанасије вечерас беседи о о. Шмеману

13.12.2013.

Поводом 30 година од упокојења великог свештеника и духовника Александра Шмемана, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије ће вечерас, од 19 часова, у нишкој богословији Светих Кирила и Методија, одржати предавање посвећено о. Шмеману, који је био учитељ Владике Атанасија.

[Gordana .]

Јел има сутра предавање на Вождовцу?