Корисни савети...

[RYLAH]

Мислим да је Дуњин савет најкориснији!

[ivana626]

Ево једне мале идеје...

Кад одлучите да спремате мусаку, додајте болоњезе сос у млевено месо; тада имате нови рецепт - Мусакуњезе

Уживајте!

[JESSY]

Verovatno niste znali da talog od turske kafe može biti pravi mali saveznik u vođenju domaćinsta. On čisti, uklanja neprijatne mirise, ali i vašu macu "vaspitava" gde da vrši nuždu. Pogledajte koji su to sve načini načini na koje možete iskoristiti čuveni soc.

1. Osušite talog i stavite ga u posudicu, a nju držite u frižideru, jer ćete na taj način ukloniti neprijatne mirise.

2. Ukoliko u stanu ili kući držite biljke poput azaleje ili kamelije, zalijte ih talogom.

3. Ukoliko se ne možete rešiti mrava stavite talog na mesta gde se skupljaju. Takođe vam može poslužiti i ako se želite rešiti i drugih insekata.

4. Talog umočite u vruću vodu i na taj način ćete dobiti smeđu boju kojom možete obojiti tkaninu.

5. Ako vam je drveni nameštaj pun ogrebotina utrljajte u njega malo taloga koji ste prethodno pomešali sa pastom za poliranje i toplom vodom.

6. Talogom možete očistiti masne površine. Možete ga koristiti samog ili u kombinaciji sa sredstvom za pranje suđa.

7. Da vaša mačka ne bi obavljala nuždu svuda po dvorištu pospite po njemu talog i budite sigurni da će je taj miris oterati.

8. Ukoliko sadite šargarepu, da biste povećali njen prinos pomešajte sveži talog kafe sa sitnim semenjem šargarepe prilikom sadnje.

9. Ukoliko želite da očistite kamin ili peć, pre nego što počnete, po pepelu pospite talog da se ne bi dizala prašina.

[Дуња]

[Mironosica]

[Mironosica]

[мирођија]

https://www.facebook.com/daliborka.jovancic

[мирођија]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=616079945107079&set=a.355847267797016.81673.268519349863142&type=1&theater

[Дуња]

Ово је добра идеја ако безидејишете или очајавате када је глазура у питању.

 

 

Ко се хвали, сам се хвали.

[Дуња]

[Натан]

Добар астал. 

[Дуња]

Добар астал. 

Некако конкретан.

[JESSY]

Higijena u kuhinji je veoma važna, pa je i čistoća daske za sečenje namirnica od velike važnosti. Nova istraživanja pokazuju da se na kuhinjskim daskama mogu naći i rezistentne klice koje dugo opstaju.

Istraživanje u Švajcarskoj

Istraživači iz Švajcarske analizirali su slučajno izabrane 154 kuhinjske daske iz Univerzitetske bolnice u Bazelu i 144 daske iz privatnih domova. Daske su pre toga korišćene za sečenje: živine, govedine, jagnjetine, svinjetine ili ribe.

Na 6,5% bolničkih i 3,5% kuhinjskih dasaka iz domaćinstava koje su korišćene za živinsko meso nađene su multirezistentne bakterije eširihije koli. Na daskama na kojima je sečeno drugo meso nisu nađene rezistentne bakterije.

Istraživači su testirali 20 pari rukavica iz bolničke kuhinje nakon pripreme živine i otkrili da je polovina ovih rukavica bila kontaminirana istim bakterijama.

Zaključci

Neće sigurno svaka daska preneti bolesti i izazvati trovanje, ali se vidi da postoji stalna mogućnost za to ako se ne vodi računa o čistoći i higijeni.

Dr Andreas Vidmer napominje da se multirezistentne bakterije „lako“ šire u bolničkom okruženju, ali da je studija pokazala da se to može desiti i u domaćoj kuhinji.

Rezultati nameću odgovore i mere: „U kuhinji je veoma važna higijena ruku i kuhinjskog posuđa, a ne treba zaboraviti ni čistoću kuhinjske daske.“

Napominjemo da je sveže meso veoma osetljivo na kvarenje, pa ga ne treba držati dugo van frižidera i da je poželjno da se pere pre i posle tretmana, bez obzira na to što posle ide na termičku obradu. Napominjemo da je živinsko meso veoma osetljivo na klice, kao što se i iz ovog istraživanja vidi.

Što se tiče daske za sečenje namirnica, „ne mešajte hranu“, već posle svakog sečenja hrane, a naročito mesa, dobro operite dasku, a ne škodi ni da je povemeno poparite vrelom vodom i operete posle toga mlazom hladne vode.

Ne zaboravite ni na radnu površinu u kuhinji, jer i ona često dolazi u dodir sa raznim namirnicama, pa je zato treba često brisati i prati.

[JESSY]

Najčešće greške pri čuvanju hrane

Krstarica

 

 

 

Foto: esrasu/freeimages.com

Najčešće greške pri čuvanju hrane
* loše podešena temperatura frižidera
* nepodesno čuvanje, suviše dugo držanje u frižideru
* sveža i kuvana hrana stoje zajedno, umesto odvojeno
* svako otvaranje i ostavljanje vrata povećava temperaturu u frižideru

Meso i riba
Svo sveže meso i ribu čuvajte u pakovanju iz prodavnice, jer se otvaranjem pre vremena ovi proizvodi mogu brže pokvariti. Za svaki slučaj, ovako upakovanu ribu stavite na tanjir, ako je pakovanje u nekom delu probušeno da bi se sprečila curenja po frižideru. Ukoliko ste kupili fabrički neupakovano meso, ono se odmah mora potrošiti ili zamrznuti.
Mlečni proizvodi
Ne držite mleko u vratima frižidera, tamo je toplo, pokvariće se brže.
Jogurt, krem sir i mleko uvek držite u ambalaži u kojoj ste ih kupili. Ukoliko mleko prespete u bokal, a krem sir u posudu za posluživanje nikako ih nemojte vraćati nazad, već ih prekrijte providnom folijom i tako odložite u frižider.
Kačakvalj do otvaranja držite u originalnom pakovanju. Nakon otvaranja obmotajte ga providnom folijom.
Voće i povrće
Voće i povrće uvek odlažite odvojeno: jabuke sa jabukama, šargarepe sa šargarepama. Voće i povrće imaju specifične mirise i sokove pa ukoliko ih čuvate sve zajedno oni se pomešaju. Tada namirnice gube pravi ukus i brže se kvare.
Čuvajte ih u plastičnim kesama, tako da im sredina uvek bude vlažna. Međutim nemojte ih vezivati, neka kese budu bar malo otvorene da bi ipak vazduh mogao da cirkuliše i tako sprečite da se brže stvara buđ.
Nikako ne perite voće i povrće ukoliko nećete odmah da ih jedete. Ukoliko ih operete pa odložite ove namirnice će se brže pokvariti.
Ostaci obroka
Ostatke hrane uvek čuvajte u hermetički zatvorenim posudama ili kesama. Ako imate veću količinu hrane, odlažite je u više manjih posuda kako bi se ona brže ohladila.
Nemojte nikada pretrpavati frižider jer hladan vazduh mora da cirkuliše. Ukoliko u njega stavite previše stvari namirnice se neće brzo ohladiti.

Vreme čuvanja hrane u frižideru:

Mleveno meso, sveže pileće meso ili riba – moraju da se iskoriste istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do tri dana, kuvano dva dana. Jelo sa kuvanim mesom može da se drži u frižideru dva dana, a sa pilećim, ćurećim ili ribom – do sutradan.
Mlad sir će ostati svež do nedelju dana, a zreo sir do mesec dana.
Jaja u originalnom pakovanju mogu da ostanu sveža četiri nedelje.
Povrće sadrži veliku količinu vode (80-90 odsto). Što je procenat vode veći, to je osetljivije na čuvanje. U suvom okruženju, povrće brzo izgubi svežinu, ali može da se osveži brzim potapanjem u vodu.
- Povrće čuvati u plastičnim kesama ili kutijama, ili odeljcima koji su za to namenjeni.
- Paradajz treba držati odvojeno od zelene salate, krastavaca i peršuna – jer on, kao i jabuka, oslobađa gas etilen, koji pospešuje zrenje i starenje, pa će ostalo povrće brzo da požuti i izgubi svežinu.
-Pečurke će se duže očuvati ako se stave u platnenu ili papirnu kesu ili kartonsku kutiju.
- Luk i krompir staviti na hladno i provetreno mesto, a ne u frižider. Krompir bi trebalo da se drži na tamnom mestu, jer svetlost menja boju površine u zelenu, što dovodi do toga da postane gorak – jer sadrži solanin, materiju koja je otrovna u velikim dozama. Male zelene površine mogu da se otklone, ali ako je ceo krompir zelen – mora da se baci.
Voće sadrži visok procenat vode i osetljive komponente ukusa, što otežava njegovo čuvanje. Svo voće može da se čuva u frižideru, na temperaturi plus četiri stepena, dok banane i tropsko voće treba čuvati na plus deset stepeni.
- Većina voća ostane sveža ako se stavi u frižider neoprana, neoljuštena, u komadu, i to u plastičnoj kesi ili odeljku za voće i povrće. Nemoguće je tačno reći koliko dugo može da se čuva određena vrsta voća, jer to zavisi od mnogih faktora – kao što su svežina i kvalitet u trenutku kupovine. Generalno, svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže.
- Nezrelo voće može da se stavi u frižider i tako odloži zrenje, dok stono voće – kao što je jabuka, kruška, banana… može da ostane na sobnoj temperaturi da sazri, pa tek onda da se stavi u frižider.
- Hlađenjem, banane mogu da potamne, ali to neće uticati na njihovu svežinu.
- Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana.
- Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži.

[Vesna Milovic]

ZDRAVA PASTA ZA ZUBE

 

Paste za zube su izuzetno štetne i opasne po zdravlje, jer imaju previše fluora i još neku susptancu (zaboravila sam koju) koji izazuvaju kancer. Ali, postoji i zdrava pasta za zube. Mojoj drugarici je naš stomatolog savetovao da kupuje pastu za zube na bazi gline i ekstrakata bilja ''Shenemil''. Ima je u bolje snabdevenih prodavnicama zdrave hrane a postoji i stranica na netu ''Shenemil''. Tu su i zdravi sapuni.

To proizvodi neki Nišlija, a čula sam da se pasta može kupiti u Beogradu u prodavnici zdrave hrane na uglu Svetogorske i Vlajkovićeve, i u DM-u kod Londona. Nisu ni skupe, oko 200 dinara.