Симон Вејл: Равнодушност

[Поуке.орг инфо]

Одрећи се свега што није милост и не желети милост.

Одбацити веровања која испуњавају празнину, ублажавају горчину. Веровање у бесмртност. Веровање у корисност грехова: etiam peccata. Вeровањe у провиђeњски ред случајeва – једном речју у „утeхе“ какве се обично траже у религији.

Карл Гривс, Равнодушност, 2013.

Волети Бога преко разарања Троје и Картаге, и без утехе. Љубав није утеха, она је светлост.

Никад не мислити о некој ствари или о неком бићу које се воли, без претпостављања, ако их немамо пред очима, да је дата ствар уништена а дато биће умрло.

Нека та мисао не ослабљује осећање стварности, него нека га чини интезивнијим.

Сваки пут када се каже: „Нека буде воља твоја“, представити себи у целини све могуће несреће.

 

Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Превод: Петар Вујичић

Равнодушност Симон Вејл

View full Странице

[JESSY]

Умеће читања нам је од Бога дато. Али, то умеће је само средство док циљ бирамо сами. За човека хришћанина циљ овог умећа јесте - Свето Писмо и ако га не читамо нама овладава непријатељ страшнији од свих - незнање и равнодушност према служењу Богу. А где ови непријатељи завладају хади се срце и замире живот.

 

А.Ткачов