Saint Thomas Aquinas

[Bernard]

пре 13 часа, Благовесник рече

Toma Akvinski - Knjiga Protiv Zabluda Grka

https://www.scribd.com/document/54887455/Toma-Akvinski-Knjiga-Protiv-Zabluda-Grka

Kako bi bilo lepo da su samo u zabludi.

[Bernard]

пре 12 часа, Bokisd рече

kako je shvatao netvarne Bozije energije i obozenje i slicno. 

Mene više zanima kako vi ovde na forumu, zatim vaši teolozi razumete i tumačite te energije i oboženja. Tema najverovatnije postoji, nadam se da ću je naći, a ako nekim slučajem još nije otvorena imaš tu čast da je ti otvoriš.

[Bokisd]

Imali smo jednu dobru temu i u sklopu te teme posebnu pricu oko energija i obozenja. (ne mogu da se setim tacno koja je tema)

Bernarde, ako si upoznat sa ucenjem i pricom oko Tome Akvinskog mozes da napises ovde na njegovoj temi kakvo je njegovo misljenje o obozenje kroz netvarne energije Bozije. (ako postoji neka takva prica)

Ako te interesuje kako izgleda kod nas o tome je pisao sv.Grigorije Palama (imas ovde):

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/960-svgrigorije-palama-trijade/

I, ovde imas od prot.Jovana Majendorfa njegovu studiju o Palami (ako citas bolje prvo ovo da pocnes) :

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/1062-jovan-majendorf-studija-o-palami-nova-verzija/

 

[Благовесник]

пре 14 часа, Bokisd рече

pitanje je i kako je shvatao netvarne Bozije energije i obozenje

 

Тома Аквински се увелико био упокојио, већ двадесетак  година пре него што се Палама уопште и родио.

 

 Касније ће Палама на основу, пре свега искуства исихаста, појаснити, објаснити, рашчланити... и догматски дефинисати у вези тога.

[Bernard]

 

[Bokisd]

On 30.5.2019. at 15:16, Благовесник рече

On 30.5.2019. at 0:30, Bokisd рече

pitanje je i kako je shvatao netvarne Bozije energije i obozenje

 

Тома Аквински се увелико био упокојио, већ двадесетак  година пре него што се Палама уопште и родио.

 

 Касније ће Палама на основу, пре свега искуства исихаста, појаснити, објаснити, рашчланити... и догматски дефинисати у вези тога.

(tek sada vidjeh ... u principu Blagovesnik o netvarnoj svetlosti i obozenju su govorili i svi raniji svetitelji.... nije Palama 'izmislio toplu vodu'  ... nego je to lepo za nas sve na jedno mesto uoblicio i napisao i pojasnio koliko je moguce ...)

[Благовесник]

Слажем се, наравно. Оно што сам рекао јесте да  пре Паламе то све није било истанчано и догматски дефинисано, јер ће термин "енергија"  разрадити Григорије Палама.

[Благовесник]

По мом уверењу, још је чак и Свети и блажени Августин веровао у нестворене Божје енергије.

Но, мишљења сам да постоје и створене енергије Божије, преко којих Бог такође комуницира са светом,  - Анђели, који су персонификације те енергије, класифициране под херувими, серафими, силе,  господства, власти, арханђели, ангели... 

 

[Bokisd]

пре 32 минута, Благовесник рече

По мом уверењу, још је чак и Свети и блажени Августин веровао у нестворене Божје енергије.

Но, мишљења сам да постоје и створене енергије Божије, преко којих Бог такође комуницира са светом,  - Анђели, који су персонификације те енергије, класифициране под херувими, серафими, силе,  господства, власти, арханђели, ангели... 

 

Da, sigurno ima kod sv.Avgustina i drugih svetitelja.

(sad, sto se tice andjela, pa brate pricamo o obozenju putem netvarnih energija Bozijih,.... ne moze to preko andjela.... )

 

[Tumaralo.]

On 30.5.2019. at 0:30, Bokisd рече

Imao je svoje momente, ... ali, osim primata, pitanje je i kako je shvatao netvarne Bozije energije i obozenje i slicno. 

Koliko je meni poznato, zapadna i istočna crkva (čak i pre raskola) nisu bile mnogo u kontaktu...

Oni na Zapadu nisu nešto posebno vrednovali  sv Maksima Ispovednika,  sv Jovana Damaskina itd.. Vrednovali su svoje racionalističke sholastičare. Zato su i razvili poklonički odnos prema Aristotelu. Čija su dela dobili od muslimana i jevreja u 11. i 12. veku (do tada su imali samo dva dela - Nikomahovu etiku i još nešto).

Grigorija Palamu su otkrili negde krajem 19og ili početkom 20og veka, dakle na vrhuncu ateizma.

Nasuprot aristotelijanskom islamu i katoličanstvu, pravoslavna filosofija se u celosti zasniva na superiornom platonizmu.

 

[Bokisd]

пре 47 минута, Tumaralo. рече

Koliko je meni poznato, zapadna i istočna crkva (čak i pre raskola) nisu bile mnogo u kontaktu...

Oni na Zapadu nisu nešto posebno vrednovali  sv Maksima Ispovednika,  sv Jovana Damaskina itd.. Vrednovali su svoje racionalističke sholastičare. Zato su i razvili poklonički odnos prema Aristotelu. Čija su dela dobili od muslimana i jevreja u 11. i 12. veku (do tada su imali samo dva dela - Nikomahovu etiku i još nešto).

Grigorija Palamu su otkrili negde krajem 19og ili početkom 20og veka, dakle na vrhuncu ateizma.

Nasuprot aristotelijanskom islamu i katoličanstvu, pravoslavna filosofija se u celosti zasniva na superiornom platonizmu.

 

Uf, pa bili smo u kontaktu duhovnom i verskom, svako je imao neko svoje lokalno predanje i svoje svetitelje koji su delili isto duhovno iskustvo vere i crkve do raskola.

Mislim Tumaralo da su racionalisticki sholasticari i Aristotel dosli kasnije na Zapadu posle raskola i kasnijim vekovima, koja su dela dobili od muslima i jevreja u tim 11. i 12. veku kako kazes i tu se slazemo. Slazem se i da je platonizam kao filozofijsko glediste o Bogu superiorno u odnosu na ostale filozofije .... eto, sv.Avgustin je postovao Platona i skoro svi sveti oci.

[Tumaralo.]

пре 5 часа, Bokisd рече

Uf, pa bili smo u kontaktu duhovnom i verskom, svako je imao neko svoje lokalno predanje i svoje svetitelje koji su delili isto duhovno iskustvo vere i crkve do raskola. 

Zapadnjaci uopšte nisu znali grčki jezik.

Uopšte nisu imali pristup literaturi zbog toga.

Na primer, Platon je preveden na latinski tek 1492. godine kada je mnogo Romeja prebeglo na Zapad posle pada Carigrada.

Poslednji zapadnjak koji je znao grčki bio je Boecije, 6. vek.

Romeji su znali latinski pa su mogli da komuniciraju sa zapadnim varvarima. Čisto o tehničkim stvarima, verujem.

пре 5 часа, Bokisd рече

Mislim Tumaralo da su racionalisticki sholasticari i Aristotel dosli kasnije na Zapadu posle raskola i kasnijim vekovima, koja su dela dobili od muslima i jevreja u tim 11. i 12. veku kako kazes i tu se slazemo. Slazem se i da je platonizam kao filozofijsko glediste o Bogu superiorno u odnosu na ostale filozofije .... eto, sv.Avgustin je postovao Platona i skoro svi sveti oci.

Sholastika kreće već u 9. veku ali hteo sam samo da pokažem kakvo je nastrojenje bilo kod tog naroda.

Sklonost ka racionalizmu, materijalizmu, nauci ali i ka političkoj premoći.

Kad smo na ovoj temi, valja napomenuti da je Toma Akvinski pred kraj svog života imao epifaniju i batalio je pisanije rekavši da je sve to ništa u poređenju sa onim što je on doživeo. Verovatno je verovao da se sjedinio sa Bogom. Da je to i rekao javno bio bi ubijen kao Majstor Ekhart.

 

[Bokisd]

1 hour ago, Tumaralo. рече

пре 6 часа, Bokisd рече

Uf, pa bili smo u kontaktu duhovnom i verskom, svako je imao neko svoje lokalno predanje i svoje svetitelje koji su delili isto duhovno iskustvo vere i crkve do raskola. 

Zapadnjaci uopšte nisu znali grčki jezik.

Uopšte nisu imali pristup literaturi zbog toga.

Na primer, Platon je preveden na latinski tek 1492. godine kada je mnogo Romeja prebeglo na Zapad posle pada Carigrada.

Poslednji zapadnjak koji je znao grčki bio je Boecije, 6. vek.

Romeji su znali latinski pa su mogli da komuniciraju sa zapadnim varvarima. Čisto o tehničkim stvarima, verujem.

Pa, znali su svetitelji onoliko koliko je trebalo, prevodilo se, sigurno su postojali ljudi koji su znali dobro jezike, .... govorim u smislu medjusobnog prevodjenja i dela i akata raznih Sabora na Zapadu i Istoku, pisanija svetitelja i hriscanskih pisaca, .... svetitelji i hriscani su odlazili sa Zapada na Istok i suprotno, delovao je i jedan isti sv.Duh (malo mistike ).... tako da je postojalo isto duhovno i dogmatsko predanje i vera, to nema sumnje.

Recimo, sto se tice Platona u svojoj Drzavi Bozijoj 8.knjiga sv.Avgustin pise o Platonu i njegovom ucenju i filozofiji kao njemu poznatoj stvari, znaci znalo se i na Zapadu tacno za Platona i pre kasnijeg vremena.

1 hour ago, Tumaralo. рече

Sholastika kreće već u 9. veku ali hteo sam samo da pokažem kakvo je nastrojenje bilo kod tog naroda.

Sklonost ka racionalizmu, materijalizmu, nauci ali i ka političkoj premoći.

Kad smo na ovoj temi, valja napomenuti da je Toma Akvinski pred kraj svog života imao epifaniju i batalio je pisanije rekavši da je sve to ništa u poređenju sa onim što je on doživeo. Verovatno je verovao da se sjedinio sa Bogom. Da je to i rekao javno bio bi ubijen kao Majstor Ekhart.

Dobro, razumem, Zapad je to, racionalizam, nije doslo odjedanput, sigurno su i u prvom Milenijumu bili 'racionalisti'.

E, o toj njegovoj epifaniji sam i pitao Tumaralo jer na Zapadu posle raskola se ne pominje obozenje netvarnim energijama Bozijim ili netvarnom svetloscu kao kod nas na Istoku.

[Zayron]

пре 2 часа, Tumaralo. рече

Zapadnjaci uopšte nisu znali grčki jezik.

Uopšte nisu imali pristup literaturi zbog toga.

Na primer, Platon je preveden na latinski tek 1492. godine kada je mnogo Romeja prebeglo na Zapad posle pada Carigrada.

Poslednji zapadnjak koji je znao grčki bio je Boecije, 6. vek.

Romeji su znali latinski pa su mogli da komuniciraju sa zapadnim varvarima. Čisto o tehničkim stvarima, verujem.

Sholastika kreće već u 9. veku ali hteo sam samo da pokažem kakvo je nastrojenje bilo kod tog naroda.

Sklonost ka racionalizmu, materijalizmu, nauci ali i ka političkoj premoći.

Kad smo na ovoj temi, valja napomenuti da je Toma Akvinski pred kraj svog života imao epifaniju i batalio je pisanije rekavši da je sve to ništa u poređenju sa onim što je on doživeo. Verovatno je verovao da se sjedinio sa Bogom. Da je to i rekao javno bio bi ubijen kao Majstor Ekhart.

 

Ovdje treba neke tvoje tvrdnje uvesti na pravu mjeru, pretjeruješ s tom tvrdnjom da zapadnjaci nisu znali grčki. Da si napisao - nije ih zanimala grčka fiilozofoja ili filozofija uopšte ili nisu je razumjeli - to bi imalo više smisla i odgovoralo više istini i realnom stanju stvari. Grčki je oduvijek bio službenim jezikom Katoličke Crkve i vatikanskih kurija zajedno s latinskim a to je i dan danas. I kad se tu i tamo našlo nekih provincijskih biskupa koji nisu znali grčki već samo latinski, bilo je nezamislivo da profesori na univerzitetima teologije, prava, medicine itd. ili kardinali i biskupi/nadbiskupi ključnih arcibiskupija u Evropi kao npr. u Kelnu ili Krakovu ili opati i arciopati  poznatih evropskih manastira i redovnički poglavari ne znaju grčki - to je bio preduslov da bi uopšte neko mogao postati profesorom na bilo kojem univerzitetu i to od vremena njihovog nastanka a i prije u samostanskim školama pojedinih monaškiih redova, benediktina, cistercita, augustiniana, premonstrata itd. - tada je to bilo još obligatnije. Svi teolozi koji su se bavili biblistikom i egzegezom su takodjer morali znati dobro grčki. Nikad nije ni mogla biti prekinuta tradicija izučavanja i znanja grčkog jer je bila vezana za liturgiju, crkveno pravo i obaveznim dijelom sistema obrazovanja od ranog srednjog vijeka sve do danas. Dokaza za to je mnogo u svakoj od tih zapadnih evropskih zemalja:

https://www.bl.uk/greek-manuscripts/articles/knowledge-of-greek-in-the-medieval-latin-west

https://www.bl.uk/greek-manuscripts/articles/greek-manuscripts-in-the-16th-century

https://www.bl.uk/greek-manuscripts/articles/multilingualism-in-greek-manuscripts

https://www.bl.uk/medieval-english-french-manuscripts/articles/the-latin-middle-ages

[Tumaralo.]

Pa sve je rečeno u prvom pasusu :

After late antiquity, knowledge of Greek declined in Latin-speaking Western Europe. Although Greek would not be taught widely in the West again until the Renaissance, a number of manuscripts indicate that there was interest in learning about Greek letters during the Middle Ages, as Cillian O’Hogan explains.

 

Ništa (skoro pa ništa) do (kasne) Renesanse kada dolaze obrazovani Romeji.

 

Inače ne bi u 11om veku dobili Aristotela od Arapa (!). Zašto ga nisu preuzeli od braće Romeja dok su bili u istoj veri čak? Zato što nisu znali jezik. Arapi su verovatno znali zbog trgovine i latinski.. a možda su i zapdnjaci učili arapski.

 

Jedino od Platona što su imali na Zapadu : prva polovina Timaja i još jedan dijalog (mislim da je Menon). Zašto ta dva? Zato što ih je Ciceron bio preveo na latinski.

 

Arapi koji su takođe materijalističko-racionalističkog nastrojenja nisu mnogo držali do Platona.