Jugoslovenska potraga za uranijumom uz pomoć helikoptera

[Милан Ракић]

Nova knjiga Borisa Ciglića u izdanju Tango Six Publishinga „Zaboravljeni album“donosi i interesantnu priču o jugoslovenskoj potrazi za uranijumom uz do sada neviđene fotografije koje su nedavno kupljene na Kalenić pijaci u Beogradu.

Geolozi SGZ pored Rendžera ev.br.11562 na fudbalskom terenu u Bugojnu septembra 1961. godine. Od pet AB 47J kupljenih između 1959. i 1963, čak tri su izgubljena u udesima do povlačenja tipa iz RV i PVO 1967. godine / Foto: Zaboravljeni album

Tokom pedesetih, Jugoslavija je otpočela potragu za radiokativnim materijalima, u nameri da razvije održiv nuklearni program. Traganje za uranijumom ‘peške’, sa Gajger-Milerovim brojačima, se pokazalo suviše komplikovanim i sporim, a nova metoda – aeroprospekcija – delovala je obećavajuće. Nakon što je nekoliko naučnika Saveznog geološkog zavoda (SGZ) završilo obuku iz aero-radiometrije u Sovjetskom Savezu 1957, kupljen je detektor ACGM-25 i ugrađen na Sikorski S-51 iz 27. helikopterske eskadrile (he) JRV.

Nakon ispitivanja 1958. odlučeno je da se nabave helikopteri koji će biti namenjeni isključivo za prospekciju i SGZ je poručio u Italiji dve Aguste-Bel AB 47J Rendžer, pogonjene motorima Frenklin VO-435-A1D od 194 kW. Laki helikopteri sa fabričkim brojevima 1052 i 1055 isporučeni su u proleće 1959. Uključeni su privrednu flotu Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) i dodeljene su im civilne registracije: ‘YU-HAC’ je izveo prvi let iz Zemuna 4. maja a ‘YU-HAD’ dva dana kasnije. Nakon ispitivanja iznad Avale i oblasti oko Krupnja tokom juna, Rendžeri su početkom jula upućeni u Makedoniju, gde su leteli do novembra.Pri tom su ostvarili najveći nalet u privrednoj avijaciji JAT-a te godine: 198 sati ‘YU-HAC’ i 189 ‘YU-HAD’.

Pilot iz 783.he (stoji s desna) sa članovima tima i Rendžerom ev.br.11562 u Bugojnu, septembar 1961. godine. Te godine su tri Rendžera iz Odeljenja za prospekciju iz vazduha ostvarila neverovatan nalet od 1.313 sati i 14 minuta / Foto: Zaboravljeni album 

Kako se održavanje na terenu pokazalo veoma zahtevnim i skupim za JAT, obe letelice su 13. februara 1960. uključene u sastav Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RV i PVO) – što je bio naziv jugoslovenskih vazdušnih snaga od 1959 – gde su dobili ev. br. 11561 i 11562. Dodeljeni su Odeljenju za prospekciju iz vazduha 27. he (preimenovana u 783. he marta 1961.). Odeljenje je ojačano trećim Rendžerom (fabrički broj 1109; ev. br. 11563) tokom maja, ali je on izgubljen u udesu već 16. juna u blizini Kuršumlijske Banje. Kao zamena, u oktobru je iz Italije stigla letelica fabričkog broja 1117, upisana u registar RV i PVO kao ev. br. 11564.

Par Rendžera je korišćen za radiometriju i opremljen sa američkim detektorom ASC-10 i francuskim SPA-3. Treći je služio kao platforma za kombinovanu aeromagnetnu i radiometrijsku pretragu sa starim uređajem ACGM-25, gama sondom i 72 Gajger-Milerova brojača. Zadaci aeroprospekcije bili su izuzetno zahtevni. Terenski tim činila su uglavnom četiri pilota i tri mehaničara sa dva Rendžera, tri geologa i tehničar koji je održavao detektore, kao i nekoliko pripadnika pomoćnog osoblja. Letovi su morali da se vrše na visini od 50 m, bez obzira da li nad ravnicom ili planinama. U proseku je izvođeno četiri leta dnevno, svaki duži od dva časa. Teški uslovi uzeli su težak danak maloj floti. U udesu jugoistočno od Podujeva 31. maja 1963. izgubljen je ev.br. 11562. Njegovo mesto zauzeo je novi helikopter, fabričkog broja 1152 (ev. br. 11565) u septembru. I on je izgubljen, kod Blaca 15. jula 1964, pri čemu su poginuli kapetan I klase Savo Bilić i geolozi Mile Miličević i Edrinich Chetenbash (turski državljanin). Svega nedelju dana kasnije, 22. jula srušio se kod Goražda ev. br. 11561: pilot je prošao sa lakim povredama ali je tehničar Milan Pešić podlegao teškim opekotinama nekoliko dana kasnije. Još ranije je odlučeno je da se više ne kupuju stariji modeli AB 47J, već noviji AB 47G-4 sa motorom Lajkoming VO-540B1B3 snage 208 kW. Prvi od njih, 2507 (ev. br. 11566) je stigao u maju, a 2508 (ev. br. 11567) tokom septembra 1965.

Pilot Rendžera je obučen poprilično neformalno, što zbog vrućine, što zbog velikog naprezanja i izolovanosti na terenu / Foto: Zaboravljeni album 

Iznenada i neočekivano, jugoslovenski nuklearni program je prekinut krajem 1966. Nakon političkih potresa na Brionskom plenumu tokom jula, potpredsednik SFRJ i predsednik Savezne komisije za nukelarnu energiju Aleksandar Ranković je uklonjen sa političke scene. Sa odlaskom njega i njegovih bliskih saradnika, budžet za istraživanja je drastično smanjen a terenski rad prekinut. Poslednji letovi za aeroprospekciju zabeleženi su u novembru, pre nego su sve tri Aguste-Bel prodate. Angažovani širom Jugoslavije, timovi sa lakim helikopterima ostvarili su neverovatan nalet od 5.948 sati, a tokom 1961. i 1963. AB 47J je bio tip sa najvećim naletom po pojedinačnom primerku u RV i PVO. Najvredniji rezultat aeroprospekcije bilo je otkriće ležišta uranijuma u kanjonu Zletovske reke u Makedoniji juna 1962.

Poručite knjigu „Zaboravljeni album“ putem ovog linka za još interesantnih priča i do sada neobjavljenih fotografija iz istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva – www.tangosix.rs/zaboravljenialbum/ 

Petar VOJINOVIĆ