Kakav je stav Crkve po pitanju bavljenja glumom?

[Milan Nikolic]

 

Samo ne znam da pevam.

 

Можеш нешто да цитираш, ако треба. Музика мора бити слична овој, само модернија, музикалнија:

 

[Sherlock H.]

Hvala ti, ali nije to za mene.
Gluma je, ako mene pitas, neuporedivo lepsa. I to pre svega u pozoristu gde imas direktan odnos sa publikom. 

A imao sam prilike da vidim kako sve to izgleda, zbog drugova koji imaju bend. Ne zanima me toliko da bih tome mogao da se posvetim. 

[Milan Nikolic]

@,

 

Pozorište je zakon. Nisam dugo bio, ali čujem da uvek ima vrhunskih predstava.

 

Moraš da voliš to što radiš.

[Milan Nikolic]

@@Suncokret54,

 

Možeš biti vrhunski glumac.

[Лидија Миленковић]

Нешто као мати многих,

Тако нешто....  (призвук сарказма који ми се чини да назирем у твојим речима, ћу да игноришем, јер је врло могуће да је последица мог умора и главобоље која ме тренутно мучи ).

Глума, чак и добронамерна је заснована на готово потпуном потирању себе да би собом приказали задати лик, лаж... Бог од нас тражи да се вратимо у природно стање, глума је један од путева којима је страшно рискантно ићи ка томе циљу, нормално ако нам је уопште циљ да угодимо Богу.

Са овим се не слажем, али прихватам да имаш право на свој став који је различит од мог.

[Драшко]

Зашто говориш у будућем времену?

то није будуће време у граматици

[Лидија Миленковић]

    Покушаћу да преточим у смислен текст свој став о глуми. Наравно, не мислим да остали људи, укључујући и глумце, деле моје мишљење.

Глума, чак и добронамерна је заснована на готово потпуном потирању себе да би собом приказали задати лик, лаж... Бог од нас тражи да се вратимо у природно стање, глума је један од путева којима је страшно рискантно ићи ка томе циљу, нормално ако нам је уопште циљ да угодимо Богу.

 

   Пре свега, не мислим да је глума (професија)  нужно лаж. У нама "чучи" и светац и Јуда. Хоћу рећи да сви имамо у себи, и клицу доброте, и клицу пакости, и клицу племенитости, и зависти, и херојства, и кукавичлука, итд .

   Понекад ту своју мрачну страну "гурамо под тепих", посебно када ружно причамо о дргима, лицемерно почињући речима : " Није моје да судим, али......." и завршавајући са "..... е, ја не бих тако нешто могао (могла)  да урадим, кажем...."

  Затим, колико пута се фолирамо лажном скромножћу кад нас неко хвали, као ".....ма, није то ништа " уз онај  (као) снебљиви осмех, а овамо кад би прошли поред кактуса пукли би од самозадовољности.

   И није страшно што фолирамо друге, него што још лакше и брже исфолирамо себе, па почнемо а верујемо да су наши критеријуми и ставови параметар исправности.

   Глума је и кад сретнемо познаника , па га питамо :"Како си"?, јер најчешће у ствари нас и не занима истина, него очекујемо кратак, куртоазни, одговор "Хвала, добро сам. А ти ?". И ако уместо тога саговорник крене да нам објашњава како се стварно осећа, уз кисели осмех га прекидамо изговарајући се на журбу, уз обећање де ћемо га чим пре позвати да се слатко испричамо.

  Значи, глумимо сваког дана и пред публиком, и у себи.

  Е, сад као професионални глумац, тумачећи разне ликове имаш прилике да у себи раскринкаш те прикривене клице, препознаш их кад се појаве у приватном животу, и покушаш да их спуташ. Такође, као професионални глумац, кроз ликове које тумачиш, можеш да разобличиш многе заблуде у којима људи живе, можеш да их подстакнеш на добро, можеш, нажалост, и на зло. Али том рискантном стазом ходе и родитељи, и учитељи, и медији, и политичари, и цело друштво, почев од породице, и сви који учествују у обликовању једне личности.

[hansbrough]

Za ljubaznost je potrebna distanca, a to znači i manjak iskrenosti ... što znači da svi ponekad dođu u situaciju da odglume neku ulogu.

Naravno, to se dešava i na internet forumima i društvenim mrežama, jer ... zašto bi neko imao potrebu da iznese svoje stavove, osećanja, zebnje ili nadanja pred širi auditorijum bilo šta ako neće da ga drugi tako primete?

Mislim da samo potpuno čiste i potpune budale pišu uvek ono što zaista misle.   

[Milan Nikolic]

Деца знају за игру.

[Лидија Миленковић]

Остаје само питање лажи, опсене, маске... како није нужно лаж ако ти изађеш пред некога обучена у лик који тумачиш и кажеш : " Ја сам Снежана..."

Није, јер они којима се обраћаш (публика) знају да си ти глумац у улози Снежане. Као што и ми знамо да се ти не зовеш Сунцокрет Педесетчетири.

 

Костими су нам били вреће обојене у бело са симболичним крилцима уместо руку, на глави картонска кацига са ликом патке, напољу и у џаку врелина, а у срцу клаустрофобија. Мислим да нисам био једино дете које би да не учествује у томе, али како на тротоарима је била публика, и раздрагане маме и тате...

 

За ово си потпуно у праву. Класично насиље над децом, за које су одговорни и наставници и родитељи. Одвратно!

[Лидија Миленковић]

Не сећам се када сам видео групу раздрагане и насмејане деце, без обзира на "Класично насиље над децом, за које су одговорни и наставници и родитељи", у моме детињству се смех веселе деце чуо на сваком кораку. Нешто дебело смрди, јесмо ли ми уопште изашли из безбожничког периода или знамо да нисмо, а правимо се да јесмо, док оно као рак расте у својој метаморфози.

     Не разумем, покушај да појасниш.

     А да ли смо изашли из безбожачког периода, то само Бог зна. Свакако да ни ти, ни ја нисмо позвани да судимо колико ко од нас има Бога у себи, а ако то ипак чинимо може бити да смо у поприличној прелести.

      А то каква су нам деца, најбоље показује какви смо ми родитељи

[Драшко]

Све има свој контекст

 

Деца која глуме могу се и злоуптребити и употребити

 

Мислим да је глума дар, тачније неко или има дара или нема .......за глуму, музику, спорт......

 

Бити професионалан глумац је велика школа, образовање, напор

 

На репертоару има толико представа које човека подстичу на размишљање о добру, о Богу, о животу, о позитивним променама

 

Као дете глумаца, не могу да не реагујем

 

Глумци су ипак углавном велика деца, племенити људи који имају срца

 

И углавном страдају због величине срца

[Лидија Миленковић]

" У једном манастиру свештеник је у присуству душевно болесних гласно рекао: Хтео бих да имам такав телевизор на коме би се приказивали само пролози о светим темама, поуке како да се живи у складу са Богом, како се спасти, како угодити Богу, како победити своје грешне навике. Тада ђаво ( који се налазио у болесници ) не издржа и повика : Ма није ваљда! Само се ти надај! "

 

Znaci djavo je obavestio svestenika da je to sto svestenik zeli, zapravo nemoguca misija. Po tom rezonu, onda taj djavo i nije tako crn, jer je sam sebi izbio mocno oruzje. Naime logicno bilo da je naveo svestenika da nacini takvu televiyiju, pa pnda preko nje da lovi duse ljudima.

Meni je verovatnija varijanta da je djavo svojom opomenom imao ya cilj da spreci stvaranje takve tv stanice, i na taj nacin sputa sirenje Bozje reci.

[Драшко]

Znaci djavo je obavestio svestenika da je to sto svestenik zeli, zapravo nemoguca misija. Po tom rezonu, onda taj djavo i nije tako crn, jer je sam sebi izbio mocno oruzje. Naime logicno bilo da je naveo svestenika da nacini takvu televiyiju, pa pnda preko nje da lovi duse ljudima.

Meni je verovatnija varijanta da je djavo svojom opomenom imao ya cilj da spreci stvaranje takve tv stanice, i na taj nacin sputa sirenje Bozje reci.

тај црни воли да меша мало истине, мало лажи

 

тако ми једном рече један диван свештеник

[cloudking]

Gluma je umetnost. Cista i neuprljana.

 

Glumac ne laze nikoga. GLumac koristi svoju kreativnu energiju da kreisra, osmisli i ozivi odredjen lik. Najbolji glumci su upravo zato i najbolji psiholozi jer od izbora mnostva karakternih osobina glumac polako sklapa odnosno kreira lik osobe koja ne postoji. Ta licnost koju glmac pravi je spoj onoga sto sam glmac nosi u sebi i puno drugih crta licnosti koje on na tu svoju sustinu nadogradjuje.

 

Dakle, gluma je najdalje moguce od lazi iako mnogima deluje suprotno Usudicu se da kazem da gluma ne samo da nije laz vec je jedna bolna istina, istina koju svi mogu da prepoznaju. A glumac,da bi tu istinu preneo kreativno, mora samog sebe tj. sustinu svoje licnosti da ogoli i prikaze javno. To je ono sto je najteze i ono sto najvise boli u glumi... Slabi ljudi ne mogu biti glumci (tj. dobri glumci)

 

Glumci koji jesu "veliki i poznati" to nikada nisu ni radili zbog slave. Postoje glumci koji se glumom bave zbog slave ali te ljude nikada necete videti jer to nisu dobri glumci i kao takvi nemaju nikakve sanse da se ikada proslave. Ali svakako cine veliku stetu profesiji jer ih ljudi kao suncokret uzimaju kao glavne predstavnike te umetnosti sto je pogresno i pomalo predrasudno. Ne postoji slavan glumac koji je los glumac i u to mozete biti sigrni. Cak i Holivudski lepotani za koje mozete pomisliti da "vataju na lepotu" zaravo su itekako glumcine koje uz to imaju i tu srecu da su prijatnog fizickog izgleda...

 

 

Reci da je gluma laz i pretvaranje je isto sto i reci da je slikarstvo laz  i pretvaranje. Jer ako tako mediokrotetski i povrsno posmatramo glumu ik azemo "glumac laze i obmanjuje i time se slzi samo da bi uvecao svoj ego" to isto mozemo reci i za slikara jer i on laze svojim bojama. On svojim bojama kaze da je pred nama reka, vaza, planina ili apstrakcija a zapravo je pred nama jedno najobicnije platno razapeto izmedju cetri letve...