Kakav je stav Crkve po pitanju bavljenja glumom?

[Sherlock H.]

Ovo pitanje mi je veoma važno i zadaje mi dosta muke u poslednje vreme,jer se već nekoliko godina bavim glumom.S jedne strane gajim veliku ljubav prema tome, a sa druge se bojim da ne činim greh.Problem je što nailazim na različite odgovore.Znam za više duhovnika koji su protiv toga.Dakle,da li je to prihvatljivo sa stanovišta Pravoslavne Crkve?

[Дејан]

Ја мислим да јесте а и многи побожни глумци то и доказују!

[Guest свештеник Иван]

Интересантан видео, гости су еп. Порфирије и глумас Небојша Дугалић

http://video.google.com/videoplay?docid=-3873464785267665992#

[Аљонка]

Ovo pitanje mi je veoma važno i zadaje mi dosta muke u poslednje vreme,jer se već nekoliko godina bavim glumom.S jedne strane gajim veliku ljubav prema tome, a sa druge se bojim da ne činim greh.Problem je što nailazim na različite odgovore.Znam za više duhovnika koji su protiv toga.Dakle,da li je to prihvatljivo sa stanovišta Pravoslavne Crkve?

A kako se vi glumci uopste osecate kad glumite? Koliko se uzivite u uloge? Da li uloge mogu da vas

"poremete" duhovno, ili je to samo posao, pa kad se gluma zavrsi nastavljate sa svojim zivotom?

[раб.аџија]

ma ne beri brige, kad je mogao Upravda da ozeni glumicu, i jos to sve bilo u 6. veku

sto se ti sad toliko brines

[Дејан]

Не могу да нађем емисију са Иваном Босиљчићем, коју је снимао редитељ Горан Вучковић ,који је око 90 или 100 пута посетио Атос!

Део емисије је сниман у манастиру Ново Хопово па ако неко пронађе нек је постави.

[Sherlock H.]

ОК,али шта са овиме:

-U pogledu braka određeno je da sveštenik ne može biti onaj koji se dvaput ženio,niti koji je uzeo bludnicu,udovicu,glumicu,nepravoslavnu,ili živeo u konbinatu.

-Али у чему је загонетка такве страшне противрјечности, која постоји између Јеванђеља, отворено одбацујућег оплемењујуће значење театра, свих светих учитеља, пророка и апостола Цркве који су се противили играма и глуми, са једне стране и, са друге, масе савремених вјерника који се за своју вјеру наизглед безболно заносе и одушевљавају позоришном или филмском стихијом, урањајући у њу своје кратко и јединствено слободно вријеме?...Jедан од посљедњих друштвено-великих праведника и пророка Цркве, о. Јован Кронштатски, у пуном смислу те ријечи, грмио је против позоришта. "Тешко вама, глумци, коцкари..." и т.д.

Дакле Свети Оци глуму поистовећују са блудом,коцкањем...

                         

[deda]

Случајно нађох ову тему и просто морам да напишем нешто, иако видим да је тема стара 3 године.

 

Оно што је проблем у односу Црква-глума јесте начин на који је Црква видела глуму и начин на који се глума представљала у почетку. 

У 20.веку се скида "анатема са глумца", па се тиме бавио како филмски теоретичар Ричото Канудо, тако и филмски редитељ А. Тарковски.

Црква подозриво и са презрењем гледа на глуму, као такву, па самим и на глумце, јер, пре свега, они представљају другу личност. Глумци су стављали маске и постајали су неко други. А сви врло добро знамо црквено учење о личности (толико коришћен текст Ј. Зизиуласа- Од маске до личности). 

 

Поред те приче око маске и личности, постоји и начин на који се глума "представљала". У почетку, у античком позоришту, глумци су глумили богове (грчке, римске), а такође, било је итекако вулгарног речника. Сходно томе, не чуди што је Црква анатемисала све што има везе са том "ђавољом работом".

Поред ова два елемента, ту је и трећи. Црква је сматрала да људи иду у позориште ради забаве, а то се поистовећивало са доколицом, са нечим што се коси са црквеним животом. Разумљиво је зашто је Црква у прво време гледало тако на античко позориште, глуму...  
Међутим, мислим да је проблем што Црква и данас (део Цркве, притом, када кажем Црква- мислим на све нас, крштене у ПЦ, како владике, тако и верни народ) гледа са подозрењем на глуму. Наравно, данас можемо срести свештенике, ђаконе, владике, верни народ како присуствује некој филмској представи или позоришној, али такође и оне који су против глуме. Време се мења. Није исто некад и сад.

А притом, и сама Црква као да заборавља да је и она користила глуму и позориште за своје потребе.

 

У средњем веку, морамо поменути мистерија, религиозна позоришта. Овде су  маске коришћене да драматизују Св. Писмо и живот Господа Исуса Христа и светаца Цркве. Ове мистерије су се одржавале ван Литургије али у оквиру Цркве, тј дворишта Цркве и постављали су их свештеници. Приказивани су важни догађаји из Св. Писма, као што је настанак света, Адам и Ева, Нојева барка, Аврам, Јосиф, рођење Исусово, Васкрсење Исусово и др. Мистерије су се углавном одржавале током великих црквених празника, као што су Божић и Васкрс и  тада је цело становништво учествовало. Касније, пре свега због улоге негативних ликова, свештенике замењују лаици у глуми јер се појавио морални проблем- како ће свештеник глумити Ирода у представи Рођење Христово. Ове мистерије су се изводиле у средњем веку у градовима Енглеске, Шпаније, Француске, Италије и других земаља, пре свега, западне Европе.

Црква је од почетка била против позоришта, конкретно, против римског позоришта које је било развратно, опсцено, глас паганства. Такође, борећи се против (паганског) позоришта, Црква се борила и против глуме, као саставног дела позоришне представе и против маске. А и царски Рим је позориште искористио у сврху гоњења Цркве у њеним првим вековима. Међутим, видимо да у средњем веку (западна) Црква покушава да искористи позориште и у своје сврхе. То се завршило „раскидом“ Цркве и позоришта јер мистерије (миракули) су из црквених дворишта прешли на улице, а то је значило употребу народног језика, вулгарног хумора, народне маштовитости, паганског ритуала. Црква није само „раскинула“ са позориштем, него конкретно и са глумцима и маском, као средством за посредним комуницирањем.

И као да се заборавља да и само позориште има религиозни корен, јер је антично позориште настало у склопу религиозног ритуала- Велике Дионизије. По Аристотелу (дело „Поетика“) позориште се развило из свечаних песама у славу Диониса. 

п.с. У римској митологији, грчки Дионис је Бахус, и одатле назив "баханалије".

Дакле, све оно што нема везе са апостолском заповешћу "Молите се непрестано". Неки су се молили а неки "баханалисали" (ако сам добро срочио)  

 

 

п.п.с. Имао сам ту част да сам свој Завршни рад посветио тој теми, код свог ментора еп. Давида.

[kirios1]

Osnuj svoje pravoslavno pozoriste

[Sherlock H.]

Huh, kad je bila ova tema, kad se samo setim.

Sem toga, u medjuvremenu sam skapirao da nije to za mene, tj. ne bih bas bio zadovoljan da mi to bude zivotni poziv, iako glumu i dalje neizmerno volim.  

U svakom slucaju, mozda ova tema pomogne nekome sa slicnim dilemama. 

[deda]

Нисам се никад бавио глумом, па не знам како је то. Али сам, стицајем околности, сарађивао са глумцима, тј. правио сам филм са њима. И, на лицу места сам видео оно што кажу "облачење и свлачење" у други лик...

 

@kirios1

Не контам, зашто да оснујем "своје православно позориште"?

[Sherlock H.]

Не контам, зашто да оснујем "своје православно позориште"?

Mislim da je to bilo upuceno meni.  

[Milan Nikolic]

@,

 

Боље да одеш у Холивуд него да губиш време овде.

[Milan Nikolic]

@,

 

Твоје лице је дар Божији. Немој закопати тај таланат. Лепо говориш, грађен си као Том Круз, треба да покушаш.

[Milan Nikolic]

@@Suncokret54,

 

Човеку је дато да буде ,,Бог по благодати'', а ђаво је то злоупотребио. Није поента у закопавању талената. Ти си дубоко скептичан и неповерљив.