Зашто наслеђујемо последице Прародитељског греха?

[dragisa]

nije, sto bi bio.

[Благовесник]

Устајем рано, па зато.

[dragisa]

joj bre veljo imas 1296 poruka a jos uvek si "fin" sHa_sarcasticlol

[Благовесник]

dakle jel mozes sad mi pomognes da shvatim rec "smrt" u ovakvom konceptu pada prirode.

dakle sta KONKRETNO znaci kada se kaze da kroz greh "smrt udje u sve ljude"???

da li to oznacava samo da se desila ta promena pravca kretanja prirode i pri tome uopste ne razmatra uobicajeno znacenje pitanja "smrti", dakle da ova recenica uopste ne govori o tome dali su ljudi poceli da umiru ili ne u onom svom bukvalnom smislu reci "smrt"?

Aдам није бесмртан сам по себи - можеш да умреш, то му Господ каже.

Није Адам створен као бесмртан, дакле, већ су Адамова личност и тело причасни животу.

Бог је живот сам по себи, док Адам може имати живот.

Адам је човек, јер је антропос (човек),у преводу - биће које гледа.

Кроз њега космос је прогледао погледом окренутим ка вечности (есхатону)!

И наша српска тј. црквенословенска реч - човек (чело-вјек) има исто значење.

Посадивши човека на једно место, увевши га у Рајски врт и давши му заповест,

усмерио га је на пут (стицања) подобија!

Образ или икона Божија је дата људској природи Адамовој, али, говори Св. Максим Исповедник, подобије Божије му је задато (!).

Дакле, подобије је нешто што Адам тек треба да стекне, постане, оно што Адам слободно треба да оствари уз помоћ благодати Божије, дрвета живота, послушања, узрастања, приношења... тј. једном речју - задато му је обожење!

Међутим, уместо да следи своју природну усмереност ка Богу, духом својим Адам се обраћа свету, и у свету и кроз познање света жели лек тј. плод који ће га учинити обоженим тј. као Бог, али дакле, без Бога и без упута Божијих...

Тако излази из Царства Божијег (које је требало да се оствари сједињењем твари и Творца, кроз слободну заједницу једног са другим).

У Духу Светоме имао је ИСКУСТВО тог будућег Царства Божијег, али које је тек требало да дође. Иконично је живео у томе - то се назива рајским вртом. Ако би вративши се у историју погледали "Адама који живи у Рајском врту" било би то слично овако:

Не изгледа претерано романтично, али само на спољашњи поглед,

јер његов ум био je призвањем погружен у Богу (Духу Божијем и Божијем Логосу),

он је живео у искуству будућег, рајског века - тј. у овоме:

Пад

Дух Адамов се обраћа свету, уместо да продухови тело.

Целим својим бићем улази у струју анималног и чулног живота, слодбоносе покоривши оквирима створене природе и материјалне условљености!

Адам добија кожне хаљине

Кожне хаљине представљају стање после пада! Смртност коју је Адам обукао на себе,

и из тог стања започиње рађање потомака. Смртност коју је обукао - треба схватити као - одсуство Живота (Бога).

Још конкретније, телесни (природни) живот, уместо у Живот трансформисао се у преживљавање (и све што прати ту трансформацију: секс, зачеће, рођење, па све до смрту (Св. Григорије Ниски)).

Нагост првих људи

То је отвореност ка материји и творевини. Док је душа била отворена према Богу и есхатону. Погрешну усмереност Адам је рађањем пренео на потомке, а природна воља (о чему је било речи) тј. та природна усмреност ка Богу, је контаминирана, услед чега је настала гномичка воља (избиратељана - бира између прародитељског греха и не), а преноси се рађањем!

[Justin Waters]

Ако би споља погледали, Адам и Рајски врт у коме је пребивао, изгледало би отприлике овако:

Овде као да ти фали нека сличица или нешто шта си хтјео да покажеш:

У принципу хтјео си да кажеш да свет је био исти и прије пада и послије пада, али Адам је прије пада гледао духовним очима материјални свијет јер је био у некаквом стању прожетом Духом Светим. Док је био у таквом стању, зато није могао ни да умре. Падом је изгубио тај духовни вид, и то је оно што говори св.Писмо: "Отворише им се очи и погледаше да су голи те их бијаше срамота". Пад дакле не представља некакву трансфоримацију материјалнго свијет, него губитак првотне благходати Духа Светога којег су имали Адам и Ева.

Лијепо си ово објаснио.

[Благовесник]

Овде као да ти фали нека сличица или нешто шта си хтјео да покажеш:

Ево сад сам их додао. Тражио сам адекватне, које би колико-толико дочарале суштину ствари.

[Justin Waters]

Мале су слике, постави већу резолуцију.

[И.стојковић]

Можда размишљања о следећим питањима дају одговор и на ово које је Петар поставио, а које, по мени, јесте изузетно важно као узрок многим осталим питањима:

1. Да ли је могуће да Бог Није Знао како ће и шта ће учинити Адам?

2. Да ли Је Бог имао намеру да у рају влада полност и и умножавање Прворођених, да нису згрешили, обзиром да нам је о овоме доласком Христа појашњено?

3. Да ли појам "преиспуњење" можемо сагледавати као већ раније осмишљено испуњење, где као основу имамо Савршеност и Промисао Бога Тројединог?

4. Ако кажемо да људи, који су својом слободом свој овоземаљски живот подредили животу у и са Христом, Црква - тело Христово, коме је Он Глава, и који очекују Да Ће их Господ због своје човекољубивости и милости, Прихватити у окриље своје, има ли разлога да жалимо због Адамовог греха, односно да размишљамо о себи на Адамовом месту у садашњости?

Размишљањем о једном питању, отвара се и повезаност и одговор на следеће....Ја сам у овом размишљању кренуо од Циља Божијег који нам јесте познат...

[ZarkoZ]

Покушаћу да изнесем једну другу интрепретацију, заснована на Лучи Микрокозми, наиме шта ако је Адам уствари био један од анђела који се побунио заједно са Сатаном али да се на пола пута покајао! Сатана је ишао до краја и за њега је вечито отуђење од Бога,док је Адам издао Сатану и да је Бог одредио мању казну и за то створио свет, .... интересантно ми је то Његошево тумачење!

[Justin Waters]

Покушаћу да изнесем једну другу интрепретацију, заснована на Лучи Микрокозми, наиме шта ако је Адам уствари био један од анђела који се побунио заједно са Сатаном али да се на пола пута покајао! Сатана је ишао до краја и за њега је вечито отуђење од Бога,док је Адам издао Сатану и да је Бог одредио мању казну и за то створио свет, .... интересантно ми је то Његошево тумачење!

Ако има таквог тумачења, онда ће бити прије да не постоји сатана, него што Адам није био човек или евентуално људи, њих више.

[ZarkoZ]

Ево како каже Његош : ..Како што сам горду цару ада И његову зломе легиону Спомен живи неба блаженога Рад наказе веће оставио, Тако данас лишавам Адама С бунтовнјем својим легионом Блаженог жилишта спомена, Да ни једна најмања честица У душе им оф њег не остане, Ка да небо нијесу гледали...,,

[Милан Меденица :)]

његошева луча је израз субјективне емоционалне и животне драме, а не теологија ...

то је еуфемизам његовог живота и стремљења, неких прошлих догађаја и размишљања.

[Sherlock H.]

mislim da gresis, Hristos je osvetio nasu prirodu/tvorevinu pa je ona i dalje za nas u padu. zar ne?

mislim da je znacenje reci da "sva tvorevina ceka i tuguje" za prvosvestenikom ustvari prvenstveno znaci osvecenje tebe (Adama) kao tvorevine, tebe kao krune Bozijeg stvaranja, tebe kao sublimacije sve tvorevine. takvoj osvestanoj prirodi/tvorevini sve je sveto jer se sva priroda (u stanju te Svetosti) sazima kao jedinstvo kroz tvoju sopstvenu prirodu sve je Jedno. dakle kroz tvoju licnu Svetost sva tvorevina se osvecuje, ali to ne znaci da je ona i za nekog drugog osvecena. ne prenosis ti/Adam svetost na prirodu ona je u tvojoj Licnosti osvecena ti je osvecujes time sto je i ona kroz tebe Jedno, nista se ne prenosi, za nekog drugog ona vec nije osvecena....jer nije Jedno, nema jedinstva sa Bogom.

ja to tako vidim, osvecenje prirode nije neka mehanicka aktivnost prenosenja "necega" na nesto, vec je (za mene) to sam fakat ucestvovanja tvoje prirode u jedinstvu sa Bogom, sve stvoreno postaje Jedno.

zbog toga onda ono tvoje pitanje iz posta broj 27 koje glasi

prevazidjeno, jer ne funkcionise tako kako mislis

Ne bih mogao da se slozim sa ovom konstatacijom, posto u tom slucaju stvaranje coveka nema smisla. Stvaranje coveka ima smisla samo u slucaju da je izbor koji ce covek napraviti odlucujuci i za celokupnu tvorevinu, jer covek kao psihosomatsko bice predstavlja svet.

Bog stvara coveka da bi tvorevina slobodno izabrala zajednicu sa njim. Ako ucesce coveka nema presudnu ulogu u obozenju tvorevine, onda Bog nije ni imao razloga da ga stvori.

[Sherlock H.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1323152368' post='538503]

али није ни живео, имао је само потенцијал да изабере.

слично као и ми, нисмо мртви али нисмо ни заиста живи.

јер да смо мртви, не би водили овај разговор а да смо живи, били бисмо вечни, остварени у природи Живог Бога.

Adam i jeste bio vecan, tj. nije umirao, tako da nije bas slicno.

[ZarkoZ]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1323280301' post='539509]

његошева луча је израз субјективне емоционалне и животне драме, а не теологија ...

то је еуфемизам његовог живота и стремљења, неких прошлих догађаја и размишљања.

У првом делу ДА, у другом већ о његовом учењу бесмртности душе, у трећем о погледима Његошевим на биће божије и на виши свет!