Да ли је Мојсијев Закон превазиђен или не?...

[Никола Ђоловић]

...

[Цвеле1993]

СТАРИ И НОВИ ЗАКОН

Шетајући по светом граду Јерусалиму путник и путовођ настављаху разговор о закону,

наравно о закону моралном. Па кад стадоше у дворишту негдашњег храма Соломонова, рече

путник путовођи:

Путник: Према свему што сам чуо о царском закону љубави изгледа ми, да је тим новим

законом потпуно одбачен стари закон. Или се ја варам?

Путовођ: Ваљда ти не мислиш да ми сад поновимо ону жестоку препирку о закону која је на

овом месту пре 19 векова вођена између јеврејских законика и Христа Спаситеља? Познајем, да

љубави Божије немате у себи, рекао је прекорно Господ оним законицима. И још им је рекао:

Не даде ли вама Мојсеј закон, и нико од вас не живи по закону. Тако их је Он изобличио као

потпуне безаконике који нити извршују стари закон нити усвајају нови.

Путник: Ван сваке сумње Господ је био у праву. Но моја малоумност спотиче се баш о та два

закона, о закон старозаветни и закон новозаветни. Па бих ја желео знати, који је од два закона

сада у важности.

Путовођ: Оба су закона од једног истог Законодавца. А то је Бог. У односу на људе разног

владања, разног карактера и разног ступња савршенства у важности је или један или други

закон.

Путник: Како је то могуће?

Путовођ: Сасвим просто. За људе који имају љубав Божју у себи закон љубави замењује све

остале законе и законске прописе. Јер љубав значи испуњење закона, по речи апостола. За оне

пак који нису осетили љубав Божију у себи стари закон је у пуној важности. Узмимо за пример

једног родољуба. Родољуб је, као што је познато, сваки онај ко љуби свој народ. Вођен љубављу

према своме народу родољуб стоји изнад државних закона. Јер љубав према роду и отаџбини

побуђује га да чини и више него што то од њега захтевају закони државни. Али ако он, отпавши

од љубави, изврши злочин или кривоклетство или издају, он пада под оштрице кривичног

закона. И би ће осуђен строжије у толико више у колико се јаче раније истицао као родољуб.

Путник: Шта онда мислиш о грађанину који извршује законе државне али нема у срцу

љубави према народу и отаџбини? Не пролази ли он боље од родољуба?

Путовођ: Ако један грађанин испуњује онај минимум што од њега захтевају државни закони,

и ако се он опрезно чува да се не огреши ни о један закон државни, он се сматра „исправним"

грађанином. Чак ако он нема љубави ни према народу своме ни према отаџбини, међутим није

никад кажњаван, њему државна власт издаје уверење да је исправан грађанин. Исто је тако у

погледу човека који испуњава закон Божји са таблица синајских и све моралне старозаветне

заповести Божје. Он је исправан пред законом Божјим, али исправан је као слуга и роб, а не као

син. Он је једномишљеник онога фарисеја који је на молитви говорио Богу: „Хвалим те што

нисам као хајдуци, неправедници, прељубочинци или цариници. Постим два пута у недељи и

дајем десетак од свега што имам". Па ипак није био угодан Богу, он него цариник који се у

скрушености срца свога осећао незадовљан самим собом и вапијао: „Боже, милостив буди мени

грешноме". Колико и колико људи ми знамо, који никад нису кажњавани од судова грађанских,

међутим, покривени су презрењем од стране друштва у коме живе. Због чега? Због тога што без

духа и љубави покоравају се само формалној законској правди. Пред државом они су исправни

грађани, јер се не греше о законе државне, али пред друштвом и народом они су недовољни

чланови његови. Још су више недовољни чланови државе Божје, царства Божјега, они који

формално извршују законске прописе Старог Завета без духа и љубави Новога Завета. Па ипак

закон Старога Завета у пуној је важности тамо где људи нису стигли сјајне висине царског

закона, закона љубави, као што је кривични и грађански закон у пуној важности за свакога и

свуда где родољубље не сија и не засењује све државне законе као сунце што својим сјајем

засењује звезде.

Путник: Из твојих разлагања јасно ми је сада зашто апостол Павле сматра старозаветни закон

недовољним за оправдање и спасење. Не говори ли он: прије доласка вјере ми бисмо под

законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати. То јест као у неком кавезу бисмо

држани у оквирима законских прописа, да би се васпитали и припремили кроз послушност

слугу за слободу синова Божјих. Није ли тако?

Путовођ: Сасвим тако. Кад слуга извршује одређене заповести свога господара, он прима

плату као слуга. Али кад слуга улази у мисли и бриге господареве, па одано и с љубављу кући

кућу господареву као своју, он бива усиновљен од господара свога. И улази у наслеђе као син, а

не као слуга. А када пак син охладни срцем према оцу своме, он се влада као слуга или још горе,

као распикућа, као блудни син; онда он или прима плату слуге или бива потпуно избачен из

наслеђа и изгнан из дома. Тако дакле верне слуге уздижу се у достојанство синова, а нехатни

или блудни синови падају на степен слугу или отпадника. Такав је процес судби појединаца,

такав и процес историје народа и племена људских.

Путник: Може ли се у светлости тога процеса појмити судба европских крштених народа,

њихово уздизање и пад, њихова гордост и помраченост, њихови међусобни ратови и несреће?

Путовођ: Сасвим јасно. Сви хришћани, па и хришћански народ, заветовани су царском закону

љубави, и били су као усиновљени од Бога, Као синови Божји дакле они су дужни били живети

и владати се по том царском закону. Али из разних узрока, од којих је отпад од објављене

Христове истине најважнији, они су погазили свој завет љубави према Богу и ближњем. Због

тога су пали на степен слугу старозаветног закона, и под санкције тога закона. Није ли ти сад

јасно, откуда по хришћанским земљама глад, и помор, суше и поплаве, земљотреси и безбројне

друге стихијске страхоте, и тираније и срамоте, и револуције и ратови, онако исто крвави као и

они што су описани у Старом Завету, и још крвавији и погубнији? Отуда што хришћански

народи с времена на време газише не само царски закон љубави, презирући истинитог Месију,

него и заповести старозаветне, редом једну по једну, све од прве до последње. Не признаваше

Бога за Бога, клањаху се разним идолима, а највише својим творевинама, похулише на име

Божје, одбацише поштовање родитеља и светковањс недеље, утонуше у злочине, крађе,

прељубе, убиства, кривоклетства и похоте за туђим имањем и туђим телом. Не мислим на све

хришћане, него на многе. Јер увек је било мноштво оних који су искушавали бар старозаветни

закон. А није било ниједног поколења хришћанског без већег или мањег броја правих

хришћанских душа, које су волеле царски закон и мучиле се да га до краја испуне. Тако и у наше

време долази до јасног изражаја све троје: и мрак безакоња, и сила старозаветног закона као и

светлост новозаветног закона. У истом возу историје дакле возе се и безаконици и

старозаветници и новозаветници; или: богоборци, богобојажљивци и богољубци.

Путник: То значи да су оба закона, и закон правде — тако да га назовем — и закон љубави

вечити, зар не?

Путовођ: Шта ти се чини, кад би сви грађани постали родољуби у пуној мери, да ли би били

потребни грађански и кривични закони?

Путник: Мислим, да не би били потребни.

Путовођ: Тако ни старозаветни закон правде не би био потребан кад би божанска љубав

овладала срцима људским у пуној мери. Али како до краја историје, по видовитом пророчанству

самога Спаситеља, божанска љубав неће овладати срцима свих људи, него напротив у

последњим временима охладнеће љубав многијех, то ће и онај стари закон Божји са свима својим

санкцијама бити и остати у пуној важности и сили до свршетка ове драме света. И сам

Спаситељ је то потврдио кад је рекао: Докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега

словца нити једне титле из закона док се све не изврши. А када прође ово небо и ова земља,

онда ће праведници прећи у царство вечног живота где љубав вечно влада. Јер љубав никад не

престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће и умукнути, разума ако ће нестати,

вели Павле апостол Христов. Јер Бог је љубав.

Тако је дакле старозаветни закон вечит у смислу историјском, закон љубави пак вечит је у

смислу апсолутном. Оба ова закона у историјској драми саздане васионе чине један морални

закон са два поглавља.

Извор: Наука о закону - Свети владика Николај Велимировић

[Никола Ђоловић]

Dobar tekst, poucan...hvala Cvele

Premda bih voleo cuti i nasa razmisljanja o tome bez citatologije :0104cheesy:

Eto, meni se cesto vrzma po glavi ono Hristovo, dade vam se Mojsijev zakon zbog tvrdoce srca vasih...iz cega proizilazi da on nije bio neophodan jer je bilo pravednika i pre Zakona poput Avraama ili Noja...

Mojsijev Zakon se jos naziva vaspitacem do Hrista a od Hrista nastaje vreme blagodati, svakoliturgijskog izlivanja blagodati na nas, male Pedesetnicare...

Opet, da li je Zakon prevazidjen ili je i dalje na snazi samo zbog nase otpadije od Boga? Jer ako nam je blagodat data, cemu vise Zakon osim ako je to zbog toga sto cesto posustajemo na putu do eshatona? Ili pak, ko i danas od nas u 21 veku moze u potpunosti ispuniti Mojsijev Zakon u punoci?

[Цвеле1993]

Premda bih voleo cuti i nasa razmisljanja o tome bez citatologije :0104cheesy:

Знао сам да ћеш то рећи. :0104cheesy:

Текст може да буде основа, по којој ћемо да се водимо. :0104cheesy:

Владика Никлај је рекао, да ко не испуни Мојсијев закон, да ће џабе куцати на дворац Христов.

Јер, ко не научи да плива у плићаку, не сме се пуштати на дубину; утопиће се.

И ко најпре не научи да корача, не сме трчати; пашће и сломиће се.

Ја мислим да десета заповест представља прелазак на Христов закон, јер се у њој каже "Не пожели...".

Значи, за почетнике, су тих десет заповести, а после, за искусније у вери, опитне, су блаженства.

[Emilijan]

Mojsijev zakon je usavrsen......

[Никола Ђоловић]

А како нам Бог данас суди и како ће нам судити у Есхатону?

По Мојсијевом закону или по томе колико смо благодати задобили у овом животу (прича о талантима)?

Мислим да постоји извесна сарадња између Закона и благодати, но опет питање је по ком Закону ће се судити нехришћанима? Јер ако уђемо чак и у етичку свест видећемо да има пуно милостивих нехришћана.

Шта сад? Ако су били без Закона и благодати зар ће остати без свог места у Царству? Сумњам.

Опет, Литургијским речником, обзиром да се Литургија савршава за цео свет, а границе Цркве се не могу одредити, Сам Христос говори о Последњем Суду, делећи људе на две стране, према етичком закону "Дадосте ми да једем, пијем, посетисте ме..."

[Ulični Muzičar]

citiram jednu budalu sa jednog glupog foruma (t.j. ljudi tamo su katastrofa) :

"novi zavet je sto puta bolji od staroga"  0442_feel

neću nikada da zaboravim ovu genijalnu rečenicu ! 0409_feel

[Toma]

Verujem da će nam se suditi po zakonu milosti.

A i "milost slavi pobedu nad sudom".

[Цвеле1993]

О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

1. Закон природе или закон савести.

По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.

Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.

Закон савести говорио му је : Шта си учинио?

Убио си свога брата! " Чуо је Бога :

- Каине где ти је брат?

А уместо да каже: ,, Господе сагреших " , рече :

- Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :

- Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.

Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.

- И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?

Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.

Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

2. Други закон - који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.

Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора ,реке,камење,стабла,планине ,све животиње на тлу,у води и ваздуху?

Ко све ово направи браћо ?

Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.

Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:

,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. "

Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.

Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:

Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.

Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?

Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово - преобратише се.

Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.

Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.

Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.

Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.

Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

3. Трећи закон је писани Закон - дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.

Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.

Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.

Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.

[Aquilius Cratus]

Ne samo da je prevazidjen Mojsijev zakon nego je koncept zakona prevazidjen.

[trapa]

Треба видети која је стварно једина нова заповест новог завета. Љуби ближњег и Бога то је исто важило и у старом завету. Мислим да је Христос конкретно одговорио на то питање рекашви : "Нову заповест вам дајем, љубите једни друге као што ја љубих вас"

То је изнад онога "љубити ближњег као самог себе" то је љубити друге до смрти јер нас је Христос том љубављу љубио и још једном говори о томе кад каже да нема веће љубави него дати живот за пријатеља или кад говори о љубави према непријатељима, мислим да је то наука новог завета.

А треба и имати у виду да ни стари завет није био поштован у то време и да су фарисеји били на много нижем ступњу од поштовања старог завета.

Највећа поука Христова коју је донео својим животом на земљи је управо то што је показао колико нас Он воли.  0110_hahaha

[Ulični Muzičar]

već sam negde napisao ...

Roberto Begnini : "ama e fai quello che vuoi !" (u jednoj predstavi)

otprilike ... VOLI I RADI ŠTA ŽELIŠ !

moja omiljena (možda i jedina) zapovest  0102_laugh

[suza]

već sam negde napisao ...

Roberto Begnini : "ama e fai quello che vuoi !" (u jednoj predstavi)

otprilike ... VOLI I RADI ŠTA ŽELIŠ !

moja omiljena (možda i jedina) zapovest  :0104cheesy:

[/quote  0102_laugh sad i ovdje a za posle  ce isto nekako  biti

[Дарко]

Када је један рабин питао владику Николаја да ли је Мојсијев Закон превазиђен владика му је мудро одговорио: ''Када се сунце роди, лампе се склањају у орман''. Кратко и једноставно  8086.gif

[Mиљан Танић]

Баш је добро рекао  8086.gif

Довољне су Христове две заповести да покрију цео закон Мојсијев.