Božanstvo Isusovo

[Istok17]

Kakav je ovaj tekst u cilju dokazivanja pojedinim hrišćanskim denominacijama i islamistima da je Isus božanske prirode? Tražili su od mene da odbranim svoje stavove po pitanju božanstva Isusovog, a s obzirom na to da nisam dovoljno stručan u tom polju, zamolio bih nekoga da mi ukaže na neku glupost ukoliko sam je napisao ovde. 

 

„U početku bješe Riječ“ – Jovan ovde očigledno aludira na „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (1 Moj 1;1). Dakle, o kakvom je početku ovdje riječ? O početku stvaranja tvorevine. Bog Otac je stvarao svojom Riječju „I reče Bog“ (1 Moj 1;3), odnosno Sinom svojim - „jer kroz Njega sve postade, i bez Njega nista ne postade sto je postalo“ (Jov 1;3), „U svijetu bješe, i svijet kroz Njega posta, i svjet ga ne pozna“ (Jov 1;10),“Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i na zemlji, što je vidljivo i nevidljivo..I On je prije Svega i sve u Njemu postoji“ (Kol 1;15-17) Sin, dakle, ne postade u početku, kako neki tvrde, nego bješe, odnosno, već je imao postojanje. Otkad? Od vječnosti – „Gospod me je imao u početku djela svoga, pre djela svojih, pre svakoga vremena“ (Pr Sol 8;22), „I sada proslavi ti mene Oče, slavom koju imadoh u tebe pre nego svet postade“ (Jov 17;5).

 

„I Riješ bješe u Boga“ – Sin oduvijek prebiva kod svog Oca – „..život vječni, koji bješe u Oca i javi se nama“(1 Jov 1;2), „..Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi“ (Jov 1;18) Uostalom, ako se složimo sa tvrdnjom da je Sin stvoren, to bi značilo da je 'bilo vremena' kada ga nije bilo. A ako nije bilo Sina, onda nije bilo ni Oca (kao takvog). A ako je Otac postao Otac kada je stvorio Sina, to bi značilo da se desila promjena u Njemu, a promjene nema u Njemu jer je On savršen, te i nepromjenjljiv – „..dolazi od Oca svjetlosti u koga nema izmjene ni sjenke od promjene“ (1 Jak 1;18) Dakle, takvim tvrdnjama ne hulite samo na Sina, nego i na Oca a „ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jov 5;23) Treba da poštujete Sina, isto onoliko koliko poštujete i Oca – „Da svi poštuju Sina kao što poštuju i Oca“ (Jov 5;23).

 

„I Riječ bješe Bog“ –Sin je božnaske prirode, kao i Njegov Otac. Kada majka rodi dijete, ono je iste prirode kao i njegova majka, odnosno ljudske. Zato kada kažemo da Bog Otac radja (bestrasno, bezjelesno i vanvremenski) Sina, time govorimo da Sin ima istu prirodu kao i Otac, odnosno božansku – „..čiji su i oci, i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vekove. Amin“ (Rim 9;5), „A znamo da je Sin Boziji dosao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga, i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovu Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni“ (1 Jov 5;20), „Gospod moj i Bog moj“ (Jov 20;28)

[Аристарх]

Мало је теолошки осетљиво питање за верника, јер се дотиче различитих учења и деноминација које могу бити унутар Хришћанства или Ислама. Ја сам се пар пута лако изгубио у игри речи или оним чега су се тицале. Па не би било згорег одмах потражит смернице које су од Бога постављене на почетку тј. кроз самог Авраама, Мелхиседека и Мојсија.

On 30.4.2018. at 7:05, Istok17 рече

„U početku bješe Riječ“ – Jovan ovde očigledno aludira na „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (1 Moj 1;1). Dakle, o kakvom je početku ovdje riječ? O početku stvaranja tvorevine. Bog Otac je stvarao svojom Riječju „I reče Bog“ (1 Moj 1;3), odnosno Sinom svojim - „jer kroz Njega sve postade, i bez Njega nista ne postade sto je postalo“ (Jov 1;3), „U svijetu bješe, i svijet kroz Njega posta, i svjet ga ne pozna“ (Jov 1;10),“Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i na zemlji, što je vidljivo i nevidljivo..I On je prije Svega i sve u Njemu postoji“ (Kol 1;15-17) Sin, dakle, ne postade u početku, kako neki tvrde, nego bješe, odnosno, već je imao postojanje. Otkad? Od vječnosti – „Gospod me je imao u početku djela svoga, pre djela svojih, pre svakoga vremena“ (Pr Sol 8;22), „I sada proslavi ti mene Oče, slavom koju imadoh u tebe pre nego svet postade“ (Jov 17;5).

„I Riješ bješe u Boga“ – Sin oduvijek prebiva kod svog Oca – „..život vječni, koji bješe u Oca i javi se nama“(1 Jov 1;2), „..Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi“ (Jov 1;18) Uostalom, ako se složimo sa tvrdnjom da je Sin stvoren, to bi značilo da je 'bilo vremena' kada ga nije bilo. A ako nije bilo Sina, onda nije bilo ni Oca (kao takvog). A ako je Otac postao Otac kada je stvorio Sina, to bi značilo da se desila promjena u Njemu, a promjene nema u Njemu jer je On savršen, te i nepromjenjljiv – „..dolazi od Oca svjetlosti u koga nema izmjene ni sjenke od promjene“ (1 Jak 1;18) Dakle, takvim tvrdnjama ne hulite samo na Sina, nego i na Oca a „ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jov 5;23) Treba da poštujete Sina, isto onoliko koliko poštujete i Oca – „Da svi poštuju Sina kao što poštuju i Oca“ (Jov 5;23).

„I Riječ bješe Bog“ –Sin je božnaske prirode, kao i Njegov Otac. Kada majka rodi dijete, ono je iste prirode kao i njegova majka, odnosno ljudske. Zato kada kažemo da Bog Otac radja (bestrasno, bezjelesno i vanvremenski) Sina, time govorimo da Sin ima istu prirodu kao i Otac, odnosno božansku – „..čiji su i oci, i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vekove. Amin“ (Rim 9;5), „A znamo da je Sin Boziji dosao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga, i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovu Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni“ (1 Jov 5;20), „Gospod moj i Bog moj“ (Jov 20;28)

Исус Христос и Апостоли су наглашавали да смо сви Богови, човек као биће је постојао у Богу пре стварања, првих људи, анђела... Човеку је удахнут Дух живота од Бога из Божије суштине, а Бог је и Дух. Самим тим Божанска природа уопштено људског бића није доведена у питање. Како год гледано, Старо Заветник или неко од ученика Исуса Христа који би оспорио Божанску природу Исуса Христа би оспорио спонтано и своју телесну и духовну природу која је произашла из Божије суштине.

Уз то ако посматрамо Исуса Христа као месију (вођа) који је од Бога откривен Мојсију (који је такође био месија) и другим пророцима, значи само да је поред основне Божанске природе људи, Исус Христос добио и миропомазање од Бога пре свог телесног рођења. Јован Крститељ га је рукоположио (крстио Духом Светим у води) јер Исус Христос ипак мора да поштује Реч Божију (Логос) која је дата пророцима у прошлости.  И само је подучавао веру исто као и остали миропомазани и пророковани. Цар Давид, Мојсије, Соломон... пре њега.

On 30.4.2018. at 7:05, Istok17 рече

Kakav je ovaj tekst u cilju dokazivanja pojedinim hrišćanskim denominacijama i islamistima da je Isus božanske prirode? Tražili su od mene da odbranim svoje stavove po pitanju božanstva Isusovog

Што се Ислама тиче. Војно-освајачка, правна учења (световна) која је Мухамед имао не могу да се оспоре кроз Свето Писмо. Јер он тим чином практично само замењује оно што је било Римско Царство или пре Хришћанства Александрово Царство, Персијско Царство...

Али духовна учења му нису у складу са вером Старог Завета, Новог Завета или вером његових предака. Мислим да улазак у Божанску природу Исуса Христа није потребан да би се потпуно јасно решило било које питање са Пророком Мухамедом у Исламу. Осветљавање тог питања не би требало да иде даље од првих страница у Курану и Светом Писму. Где је описано откровење које је Авраам имао за своје телесне и духовне потомке. Где пише да Исак (предак Јевреја и самим тим Исуса Христа) кроз своје телесне потомке, наслеђује Авраама у телесном и духовном смислу, тј. једини је Авраамов потомак који носи и преноси на своје поколење завет са Богом. Док Исмаел (по пред-куранском и куранском предању код арапа предак Мухамеда) иако прворођени Авраамов син и патријарх Арапских племена, наслеђује Авраама само телесно, али не наслеђује Авраама духовно у смислу завета са Богом (које се преноси рукоположењем). Тако да Мухамед нема основу у самом Курану да буде духовни наследним Авраама. Авраамови духовни потомци духовно наслеђују и Мелхиседока који је био Патријарх пре него је Авраам и дошао на обећану земљу. Тако да ће Исакови потомци духовно владати целим светом (чини ми се да није планета била обухваћена као свет, већ јасне географске кординате где су семити живели) у Авраамовим откровењима.

Авраамовим откровењем се заобилази могућност да Мухамед како пише у Курану, постане наследник откровења (по Курану последњи Божији пророк). Чиме он себе ставља на место другог месије тј. поновног доласка Исуса Христа који су Хришћани очекивали. Ту настају разлике између Ислама и Хришћанства, Куран не оспорава Божанску природу Исуса Христа, али оспорава Хришћанско схватање односа човека и Бога, негирајући откровење о васкрсењу кроз инкарнацију душа у нова тела након другог Христовог доласка, бесмртност... Нпр. неке Исламске деноминације сматрају да је Исус био Пророк Илија који је направио пут месији (Мухамеду), неке малобројне исламске секте сматрају да Исус (Иса) треба опет да дође и поведе муслимане у коначни Свети Рат... А свети рат је повезан са Авраамовим откровењем које говори о телесном надбројавању осталих народа који немају завет са Богом...

[SerbCro]

Brate mili, kaj ste vi jehovini dosadni.