Ћирилице моја драга

[сербон]

Један језик - једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем,а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

[сербон]

Упозорење: у овој теми није писано већ више од 120 дана.

Уколико нисте сигурни да желите да одговорите, размислите о покретању нове теме.

Ово горње упозорње ме сачека кад сам отворио прозор за одговоре.

Нека нисмо писали 120 дана о нашем писму, писаћемо.

За почетак изнећу свој лични став о писму које користе сабеседници како на овом и другим форумима

тако и у послу којим се бавим.

Дакле без околишања, волим да видим своје писмо, и волим да га употребљавам, и да видим

да га и други употребљавају.

Са овим ставом иде и онај следећи, који је вероватно више подсвесан да се приликом избора два супростављена става радије одлучим за онај који је писан Ћирилицом.

Наравно ово није никакво правило, и ради се о моментима кад понестане критеријума за опредељење,

па се као и део гласачког тела , определим за Бориса јер је лепши!?

Но шалу на страну, сербон је овде да вас повремено подсећа

ЋИРИЛИЦА, бре!

[Цвеле1993]

ЋИРИЛИЦА, бре!

Брате, што те нема на Видовдану у Љубишиној теми?

[сербон]

ЋИРИЛИЦА, бре!

Брате, што те нема на Видовдану у Љубишиној теми?

Па има ме, али као посматрача и пратиоца, немам ништа паметно да додам, па зашто да сметам,

али ако бациш поглед има негде где похвалим поруку оним тастером, дакле и тамо сам 8084.gif

[Цвеле1993]

ЋИРИЛИЦА, бре!

Брате, што те нема на Видовдану у Љубишиној теми?

Па има ме, али као посматрача и пратиоца, немам ништа паметно да додам, па зашто да сметам,

али ако бациш поглед има негде где похвалим поруку оним тастером, дакле и тамо сам 8084.gif

Ја сам био направио паузу.

Ал опет се враћам.

Љубиша и Катана су највећи ликови, најјача тема на Видовдану. :smiley:

Да, и Бабић је ту.

Шта је са Дубаићем, дочека ли Цара? хехе

[сербон]

Д о к л е  т а к о, господо

Читајући интервју новинарке Новости гђ-е Јованке Симић са истакнутим професором лингвистике, који је уједно и главни редактор новог правописа српског језика господином Матом Пижурицом, човек мора да се запита да ли он стварно тако мисли као што каже: „Државу у том смислу нема право да замени група лингвиста која би кроз правописне приручнике и граматике „прокријумчарила“ забране“. Професор Пижурица уствари са овом реченицом самог себе негира. Ви не можете забранити нешто што не постоји и како онда тако нешто можете прокријумчарити.Чињенице говоре нешто другачије од Вас професоре, а то је да у српском језику никада није постојала хрватска латиница, па ни у садашњем Уставу Србије где се у члану 10. став 1. јасно каже: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“. Истина је, да је та латиница у једном периоду наше тужне прошлости била измишљена и наметана као и свака друга лаж једино нама Србима са такозваним српскохрватским језиком. Тог вештачки створеног језика и двојности писама су се сви одрекли, сем наших режимских професора и лингвиста српског језика. Међутим, морам Вам одати признање, када је у питање кријумчарење да сте веома виспрени, покушавајући да на проницљив начин извршите замену теза. Јер уствари Ви са овим предлогом правописа  желите, по први пут да у српски језик прокријумчарите хрватску латиницу. Подсетићу Вас, да сте се на 125. редовној Скупштини Матице српске 12. априла 2008. године, у Вашем извештају “Припрема измењеног и допуњеног издања правописа српског језика“ „извлачили“ на покојнок проф.др М. Пешикана. „ – Проф.др Мато Пижурица: а) Писмо. Задржана је концепција постојећег текста М. Пешикана да редакторска група не би на себе узела улогу неовлашћеног арбитра још не рашћишћених проблема у вези са писмом. Преузима се, наравно, формулација из Устава према којој су у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо“. Врло добро Вам је познато, да су готово сви чланови на редовној Скупштини гласали за формулацију из Устава, где треба у правопису да стоји: „Српски језик се у писању стандардно служи српском ћирилицом“. Управо да не бисмо изгубили велико културно наслеђе Срба из прошлости, треба објаснити и уписати у некој од наредних тачака и то: „ Да се у својој прошлости српски језик служио и: византијским, глагољичким, латиничким као и неким другим писмима. Зашто се тога нисте придржавали у Вашој припреми правописа, већ сте предложили увођење двоазбучја и у српски језик. Увођењем хрватске латинице у српски језик ви и ваше колеге учинили сте веће зло од онога шта су под комунистичким режимом усвајањем Новосадског договора 1954.године, промовисањем такозваног српскохрватског језика учинили тадашњи професори и комунисти. Добро би било подсетити се, шта је писало у закључцима Новосадског договора под тачком 3. „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом“. Из овога се јасно види да Срби нису знали латиницу, као и они ћирилицу иначе се не би доносио закључак да оба народа морају учити оба писма. Треба ли да Вас подсетим шта је својевремено у својој граматици рекао веома цењени професор и академик А. Белић, када су га питали. А пишу ли сви Југословени само ћирилицом? Ми имамо два писма: ми Срби служимо се старим словенским писмом, ћ и р и л и ц о м, а браћа Хрвати и Словенци примили су латинско писмо л а т и н и ц у. Овим што сам навео, јасно се  може видети, да су Срби све до краја педесетих година прошлога века знали само за ћирилицу, тако да се Ваша тврдња не може прихватити како је „латиница од пре век и по сасвим солидно прилагођена српском језику“. После свега изнетог логично се поставља питање, који је то био емотивни подстицај код Вас и ваших колега предлагањем двоазбучности по први пут у српски језик.

        Изгледа да је Вама важнији и по рангу значајнији покрајински Статут од Устав Србије, јер код Вас постоји дилема: „Он, међутим, истиче да дилема латиница или ћирилица или двоазбучје, није лингвистичко већ државно питање  које треба да се регулише законом “. Невероватно тако цењени и признати професор незна да је употреба српског језика на целој територији Србије регулисана Уставом Србије. У истом Уставу, у члану 10. став 2.где пише да ће бити регулисана „Службена употреба других језика и писама уређује се  з а к о н о м  на основу Устава“. Дакле, драги професоре закон важи за регулисање језика и писама националних мањина који живе у Србији. Али најлакше је оно народно „пређи бриго на другога“, па онда „статуташи“ пребаце лопту на Вас, позивајући се на правопис „ у правопису пише да има српска латиница “. И тако у круг, и једни и други, нити желите нити хоћете да поштујете Устав, знајући да вам нико ништа не може. Страшно звуче речи  професора Мате Пижурице, када и даље подржава двоазбучност иако врло добро зна докле нас је она довела. Изгледа не жели да види како су измишљени и новонастали језици из српског језика (хрватски, бошњачки, црногорски) увели једноазбучност у своје језике. Сви су се понели идејом европских народа „за један језик – једно писмо“, додуше сви су увели латиницу као своје писмо. Било би интересантно чути одговоре наших лингвиста када би којим случајем у нашем Уставу писало да је у употреби латиница, да ли би се и тада борили за двоазбучност инсистирајући на употребу оба писма. Не, већ би га послушно и без примедби  спроводили, као што су то радили и у време комунистичког режима.

        Читајући Ваш интервју, морам Вам признати да сам забринут и уплашен, не само да ћемо изгубити своје писмо, већ и због најаве да бисмо ускоро могли изгубити и назив за српски језик, који ће захваљујући оваквом понашању лингвиста у скорој будућности бити преименован у неки други, туђи језик. Вероватно Вам је познато да се у последње време велики број књига штампа на тој хрватској латиници, а неке издавачке куће попут: Лагуне, Паидеје, Клија,... штампају искључиво на том писму. Преко 95% забавна и ревијална издања и новине. Највише забрињава сваког од нас, да оно што је намењено најмлађој читалачкој публици, пре свега деци најмањег узраста којима је доступно све само на латиници (сликовнице, играчке, брошурице, књиге, видео игрице, телевизија, квизови, разна такмичења...).                                                                               

        Ако данас отворите Гугл и потражите неке латиничке новине из земље Србије, неће вам бити тешко одабрати, пошто их има много више него на српској ћирилици . Желео бих вас упозорити , да будете спремни, јер ћете на вашем екрану доживети изненађење (за неке можда то и није): „Ова страница је на језику хрватском. Да ли желите да је преведете помоћу Гугла Толбар“. Мало даље вам се налази у раму уоквирено реч ПРЕВЕДИ, а у наставку такође урамљено „увек преводи хрватски“. Међутим ту није крај, када сте добили преведене новине не преводе све речи на српски језик, например: „Јуце и прекјуце упуцене су претнје смрцу...“. А све то време док читате текст написан у „нашим српским“, хоћу рећи хрватским новинама, вама горе пише следеће: „Гугл Толбар аутоматски превео ову страницу на“ у оквиру је реч „српски“, као и неколико десетина различитих језика са својим писмом из целога света. Иза овога се налази стрелица помоћу које можете потражити, било који од тих језика, као и свој српски језик, нормално као и сваки други страни језик. Даље пише урамљено у оквиру „прикажи оригинал“, а иза тога коцкица и текст „увек преводи хрватски  х“. Иста је ситуација и са мобилном телефонијом. Није за ово крив амерчки Гугл, нити је он то измислио. Они се само придржавају донетог решења УНЕСКО-а, где је под ознаком ИСО ФДИС 12190 од 1994. године, утврђено (уписано) да хрватском језику припада хрватска латиница, а уз наш, српски језик регистрована је српска ћирилица. Ово је тек почетак професори лингвистике, а најтеже тек предстоји. Сада смо изгубили српски језик на Гуглу, а сутра, ако овако наставите са инсистирањем на двоазбучју, остаћемо без нашег миленијумског писма, а остаћемо и без српског језика. Можемо ли знати:  д о к л е  т а к о,  господо!?                                                                                 

        Драги лингвисти, да ли још увек не можете да видите куда води ваша заслепљеност комунистичким двоазбучјем, само за Србе. Да ли стварно не примећујете шта се око нас и са нама дешава и куда иду наше писмо и српски језик? Захваљујући вашим тврдим ставовима, ничим научно аргументованим да је двоазбучје богатство српског народа, ми смо дошли у такву ситуацију да смо скоро изгубили српску ћирилицу, а нажалост исто нас чека и са српским језиком. Само онај који неће, он то и не види. Увек сам сматрао да је богатство: развијањем, усавршавањем и богаћењем у материјалном и духовном смислу, а никада да губитак нечега од тога може бити богатство. Зар стварно мислите „да сте веће Папе и од самог Папе“ и да због тога не желите да усвојите европске стандарде. Зашто бисте ви морали „да измишљате топлу воду, када је она већ створена“. Једноставно, урадите онако како су сви европски народи урадили зе њихове језике, а код којих је правило без иједног изузетка: за један језик – једно писмо. Хтели ми то или не, ако желимо да наш народ преко језика укључимо у Европу, онда морамо имати свој идентитет (не двојност), а то је једино могуће враћањем  једноазбучја  у српски језик. Зато молим наше професоре и лингвисте да испоштују Устав Србије и одустану од писања правописа српског језика са двоазбучјем, а да се врате једноазбучју у српском језику, како је то у целој Европи.                                                                                                               

                                                                                                                                 

                                                 

Ср. Каменица, 26. март 2010.                                              Петар Јаћимовић   

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=6&t=8805                                                                                                                       

[PD]

Bravo za tekst, mada ja nemam pravo da govorim nesto posto evo pisem latinicom. Izvinite me, na poslu sam pa ne mogu koristiti cirilicu.

Negde sam pre spomenula upravo ovo o cemu se prica ovde...gugl pretrazivacu, stranice koje su na cirilici pise da je srpski jezik a sve latinicno je hrvatski jezik. Ako citav svet tako misli ili gugl svet, sto i mi tako ne postupimo?

Druga stvar, dvoazbucje je izgleda zazivelo samo u Srbiji i u vreme komunizma a i sada. Skolovala sam se u SR Hrvatskoj gde bi trebalo da su bila zastupljena oba pisma, valjda....praksa je bila sasvim drugacija. Srbi koji su dosli u gimnaziju sa podrucja gde je bilo vecinsko srpsko stanovnistvo su koristili i jedno i drugo pismo dok Hrvati ili nisu hteli ili nisu znali cirilicu. Oni su je imali samo u trecem razredu predstavljenu i to je to. Citanke iz knizevnosti su stampane na oba pisma, i bili zastupljeni i jedni i drugi pisci ali svi koji su dosli iz skola gde je vecinsko Hrvatsko stanovnistvo nisu znali ni upotrebljavali cirilicu.

Jednom prilikom sam bila volonter u biblioteci gde su se izdavale knjige za lektiru izmedju ostalog, gde je dosla jedna dama da podigne knjigu za lektiru i kad sam joj donela cirilicu nije htela da uzme jer ona ne zna to pismo. Bila je oslobodjena da ne uradi tu lektiru jer nije bilo latinicom ni jedne knjige. Ovo je vreme ranih osamdesetih godina gde je jedna tinejdzerka odbila da cita cirilicu i pise cirilicu bez ikakvih posledica po njeno vladanje ili ocene.

Pitam se samo sta bi bilo da sam ja otisla u neko mesto gde je vecinsko hrvatsko stanovnistvo i insistirala na cirilici ili ne radim nista. Da li bi prosla isto...iz iskustva drugih znam da nebi.

Zato cirilicu stitimo i negujmo jer ako necemo mi, ko ce...

[сербон]

АКО МИ СРПСКИ НЕ ПИШЕШ, НЕМОЈ ДА МИ ПИШЕШ ВИШЕ

Честити Србин дипл.инж. Владимир Лепојевић, који је у деветој деценији свог живота , при сваком сусрету ме је нечим обрадовао и научио, па и писмености, по којој је далеко испред мене. Толику љубав према српству, а нарочито толику бригу за српски језик и писмо, ретко сам виђао.

Наводим само један пример како ми је душу огрејао. Као рударски инжењер радио је 1959.г. у Страгарима, па је познавао и запосленог радника који је био потомак Танаска Рајића.Овај му је причао да га је пре Другог цветског рата сваке године одвозила војска у Крагујевац на обележавање Крсне славе артиљеријског пука . Тамо би он био обучен у белу свечану униформу, и са сабљом о пасу посађен на коња приликом одржавања параде.Можда је потребно да подсетим данашње Србе: Танаско Рајић погинуо је на Љубићу у Другом српском устанку бранећи српске топове.

Драги колега Лепојевић искрено се радује што има и млађих људи који брину за српски национални интерес, па ми је недавно послао писмо са три прилога који би можда могли тргнути Србе на размишљање, опрез и акцију.

О каквом узорном карактеру се ради показаћу овим примером .

Осамдесетих година прошлог века одржаван је у Београду неки научни скуп, па је и он пријавио свој рад. Речено му је да је једино његов рад исписан ћирилицом и да то није згодно, па би га морао написати на латиници.Радије је повукао свој рад него да изда себе и српство.

Ево прилога:

СРБИЈА ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1915-1918.

...када је у Србији српско писмо - ћирилица било забрањено оружаном силом...

Поход против националне културе

„ Окупационе власти су преузеле правим поход против српске културе. У школама и надлештвимна забрањена је употреба српског писма и уведена

латиница. У свим штамапријама латинична слова претопљена су у алтинична. Цензори на поштама добили су изричита наређења да поцепају свако писмо или карту која би била написана ћирилицом. Забрана ћирилице у приватном саобраћају нарочито је огорчила грађане...

Један заробљеник у логору у Галицији писао је тим поводом 29.новембра 1917. године у Београд, између осталог, и ово : „Маро, да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем ; ако ми српски не пишеш, немој да ми пишеш више".

...Из библиотека су уклоњене све књиге у којима је третирана српска историја и све друге књиге чији би садржај могао да подсећа Србе на њихово национално биће и патриотске задатке...

Монографија Први светски рат, књига 2, стр.287/8

издање „Обод" 1975.

... када је у Србији српско писмо - ћирилица - било забрањено оружаном силом...

... И сав тај напредак отпочео је у кући, на којој је златним словима записано : Миша Анастасијевић свом Отечеству. Пре осам година тај су натпис скинули варвари, који су били притисли и спремали се да угуше и саму отаџбину нашу. Све што је ћирилицом записано било они су гонили и уништавали. Они су у њој гледали отпор, борбу, самосталност и државу. Они су бајонетима скидали натписе по улицама, мењали њихове натписе, брисали фирме, копали плоче по кућама, а наметали њима пријатељску предану и верну латиницу, која је значила покорност и самодрицање.

И ако би вам се поставило питање : ко су онда били најревноснији помагачи онога крвничког насиља, гоњења и мржње и најцрњи душмани српског племена, ви бисте данас исто тако били принуђени да ћутите, као што сте и пре осам година морали ћутати и трпети.

На Преображење 1925.

Коста Христић „Записи старог Београђанина",

Нолит 1989

АМЕРИЧКИ ТЕРОРИСТИЧКИ БОГ ЈАНУС

„Политика" је објавила 25.9.2001. Танјугову информацију о америчком списку терористичких организација.Да ли је тај попис потпун? Не верујем . Ево и зашто.

У последњој години Другог светског рата, Ален Далс објављује амерички стратешки програм за терористичко уништење Русије ( у међувремену је „програмом" обухваћено много више нација, посебно православних, словенских.) Због обавезе скраћивања текста, објављен у Информативном билтену превода ЦВНДИ Војске Југославије бр. 1/2001.г., сводим на следеће ставове:

1 ) За заглупљивање и отупљивање људи уложити све ( злато, сву материјалну моћ ).У људски мозак и свест посејати хаос и тако их приклонити лажним вредностима. Како ? Наћи своје истомишљенике, савезнике у Русији.

2 ) Последице? Трагедија непокорног народа је неизбежна због губитка самосвести.Литература, позоришта,биоскопи - сви ће величати најнижа људска осећања.

3 ) Подржавати и величати „уметнике" који ће наметати и продубљивати у свести људи култ секса, насиља , садизма,издајства - свега неприродног.

4 ) Неприметно али стално исмевати часност и поредак представљајући их тако архаичним.

5 ) Све људске пороке : лаж, превару, пијанство, наркоманију, издајство вешто и неприметно наметати.

6 ) Само ће понеко увиђати шта се догађа, али такве треба довести у неповољан положај, односно у предмет за исмевање.Тако ће се стварати поколења једно за другим.

7 ) Људе придобијати још у младости , зато главну пажњу усмеравати на омладину, изопачавати је, кварити, учити разврату. Од младих направити цинике и простаке - космополите. Коментар је сувишан.

„ПОЛИТИКА", 29.9.2001. Умножи и дај другима !

Приредио: Немања Видић

http://www.vidovdan.org/arhiva/article2537.html

[сербон]

Може да буде корисно, за оне који би хтели да пишу, на свом рачунару, ћирилицом,

али мисле да је то неизводљиво :

http://nasepismo.blogspot.com/

[Guest Оливера]

Ne razumem latinicu

1.09.2010.

        Сваки гост из иностранства који се прошетао Београдом  морао је бити затечен необичним шаренилом натписа исписаних латиницом и ћирилицом. Оставимо сада по страни честе рекламне паное на енглеском језику, којима се грађани позивају да купе разноразну робу, који би неуког посматрача навели да помисли да Срби, ето, говоре енглески попут неке од чланица Комонвелта. Не, овде је реч о натписима на српском језику. Странци већ годинама муку муче да се снађу у Београду где су све табле са именима улица исписане ћирилицом, а сви планови Београда латиницом и онима који не знају српски језик онемогућено је просто поређење натписа. И никакве завере против странаца ту нема, напротив, табле су увек биле ћириличне, а планови града се баш и штампају латиницом да би странцима било лакше. А о томе што већина странаца не разуме српски језик без обзира којим писмом да је писан, и што им овакви планови не служе ничему, о томе једноставно нико није размишљао. Као и на улицама шаренило влада и на телевизији па је сасвим нормално да титлови на страним филмовима буду ћирилични а да све рекламе приказане у истом филму буду праћене латиничним текстом. Код штампаних медија неки се штампају ћирилицом а неки латиницом према својој традицији и процени циљне групе.

            С друге стране, домаће становништво готово не примећује различите стандарде у писању. Сваки грађанин зна оба писма и често не уме да каже којим је писмом исписан новински чланак који је управо прочитао.

        Корени ове појаве леже у југословенском периоду српске историје, када је зарад спајања културе Хрвата, Срба и других југословенских народа прокламована равноправност оба писма, ћирилице и латинице. И док код Хрвата употреба ћирилице није заживела ни у периоду Југославије код Срба се употреба латинице одржала и сада када Југославије већ 20 година нема. И не само то већ је потиснула ћирилицу у други план.

Истина, постоје назнаке да се таква пракса полако мења а основа те промене лежи у одредби новог Устава Србије да је службени језик српски, а службено писмо ћирилица. Наравно, уз употребу писама и језика националних мањина. Самим тим приметно је све веће присуство ћирилице у документима државних служби, а почела је да се појављује на етикетама појединих производа и, што је посебно битно, на локализованим верзијама програма и оперативних система чиме је коначно ушла у употребу и на рачунарима. Све је ово тек почетак обнове ћириличног писма и резултате, иако охрабрују, не треба прецењивати. Латинично писмо је још увек доминантно а уставна одредба није разрађена посебним законом. Занимљиво је приметити да стране фирме чешће користе ћирилично писмо јер изгледа озбиљније схватају српски Устав од грађана Србије.

Прошле године је ова одредба Устава директно примењена приликом суђења вођи десничарске организације „Национални строј", када је процес поништен јер оптужени није добијао судске материјале на ћирилици. Тиме је створен преседан који омогућава свим заинтересованим грађанима да инсистирају на употреби ћириличног писма у званичној комуникацији. С тим вези занимљив је случај који се догодио прошле недеље. Заменик тужиоца у Основном тужилаштву из Зајечара, Дејан Стојановић, одбио је да одговори на питања новинара Б92 јер су му послата латиницом за коју је изјавио да је не разуме. Биће занимљиво видети какве ће последице имати иступ господина Стојановића, јер питање писма има снажну идеолошку и политичку димензију у Србији. Али са правне стране случај је потпуно јасан. Заменик тужиоца искористио је право, гарантовано Уставом, да користи службено писмо.

На самом крају, поређења ради, покушајте у некој другој држави, да се обратите било којој државној служби на службеном језику исписаном неким неслужбеним писмом. Да ли би сте добили одговор?

Извор: Глас Русије, коментар

[Цвеле1993]

Оливера, хвала Ти на овом тексту. crvenilo

[Guest Оливера]

Срамота жива... crvenilo

[Aquilius Cratus]

Latinica nije nesluzbeno pismo!

Samo od sveke individue zavisi kojim ce pismom napisati nesto. Ne od nekih mracnih sila.

Kraj price.

[Guest Оливера]

Latinica nije nesluzbeno pismo!

Samo od sveke individue zavisi kojim ce pismom napisati nesto. Ne od nekih mracnih sila.

Kraj price.

У Републици Србији службено писмо је ћирилица. Крај приче, такође. Никакве мрачне силе, писмо наших предака које тако немилосрдно уништавамо. Чланак је тачан до последње тачке.

[Guest Оливера]

Језик и писмо

Члан 10.

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=101