Ћирилице моја драга

[marija]

Увек пишем по потреби, латиницом или ћирилицом, понекад куцајући по тастатури и не приметим разлику

[ribar]

Биће и мени надам се лако чим сутра купим нову тастатуру, до тада полако набадам ,али иде све боље. 0104_cheesy

[Милан Меденица :)]

??? ? ?? ????? ???? ?????? ???????? ????????? ????????? ???????? ?? ????????.????? ???????? ?? ?? ???????? ???? ?????? ??? ??? ??????? ????????? ?????? ????  ??????. stadaradim

????????? ??????????!!!! crvenilo  :cheesy2: :cheesy2: klapklap klapklap dada dada navijanje maher maher 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Милан Меденица :)]

мааа опуштено, не смета на око, не смета никако, куцајте бре како год  stadaradim

и ја и сад набадам, а и даље гледам у тастатуру и куцам са 6 прстију после 20 година за компом, тако да само мало је вежбе потребн  

ал ћирилица најлепша, хехе сећам се оних мојих кромпира од О и нула  crvenilo

[сербон]

Светосавље-моје Православље,

Србија -моја отаџбина,

Ћирилица -моје писмо

На једном братском форуму сербон има потпис

Бог, Србија. Породица, ја

[Guest Оливера]

Да наставимо мало са овом темом. Допадало се то неком или не, ћирилица је наше национално обележје, чија употреба се меша и губи стварањем "друге" Југославије после Другог светског рата. До рата, у Србији, иако је то била Краљевина СХС, у Србији се писало ћирилицом, у Хрватској латиницом итд. Да не причамо о томе да се неговала калиграфија у школама. Стварањем тзв. "друге" Југославије, ширењем "братства и јединства", једино су Срби поклекли и увели њима несвојствену латиницу, искористивши пријемчивост латиничног писма. И тако су стасавале генерације, којима је то свеједно. Имам рођаке Србе у Загребу, не знају ћирилицу. Тамо то никад није узело корена, поготово међу Хрватима, а и зашто би? Е па браћо моја драга, замислимо са мало...Наше никада није добро, туђе је увек боље. Знам и једно и друго, што ме не спречава да користим наше лепо ћирилично писмо.

[Vizantiona]

0205_whistling

Завештања Стефана Немање

Реч Стевана Немање (Стефана Немање — оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

ЗАВЈЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

klapklap 0442_feel

Посетите манастир БАВАНИШТЕ на данима ћирилице који се одржава на с.КИРИЛА И МЕТОДИЈА маја месеца.Предивно је!!! 0104_cheesy

[Guest Оливера]

Манастир Баваниште, обавезно  :smiley: .

Размислите, зашто су Немци при првом налету гађали и срушили Народну библиотеку? Зато што се уништавањем писаних споменика националне културе најлакше губи свест народа о сопственом националном, културном индентитету!

Ипак, понешто је, срећом, преостало.

Посетите и уживајте

http://digital.nb.rs/scc/rukopisi.php - ћирилски рукописи, можете прелистати  :smiley:

[Vizantiona]

http://www.cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html

http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBG/Index.html

http://www.cirilica.net/.........

[Guest Оливера]

Морам напоменути да се дигитализација ћирилских рукописа стално допуњује. Рукописи се чувају под посебним условима, јако се ретко излажу, тако да је ово јединствена прилика да видимо њихову лепоту.

Мирослављево јеванђеље

Дигитална копија комплетног рукописа Мирослављевог јеванђеља. Рукопис датира из 1180. године и сматра се најзначајнијим, као и најлепшим српским рукописним спомеником. Књига је писана на пергаменту, словима уставне ћирилице и украшена је са око триста стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Чува се у Народном музеју у Београду, док је за његову конзервацију и заштиту задужена Народна библиотека Србије. Јуна 2005. године Мирослављево јеванђеље је уписано у Унесков светски регистар документационе културне баштине 'Памћење света'.

Радослављево јеванђеље

Дигитална копија сачуваних листова Радослављевог јеванђеља. Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста, почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге. Чува се у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу.

Студенички типик

Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10. Дигитална копија добијена је за потребе израде фототипског издања, које ће НБС објавити у сарадњи са Манастиром Студеницом. Пет примерака фототипског издања биће послато у Национални Музеј у Прагу као узвратни поклон.

Претражива збирка ћирилских рукописа

Збирка садржи 8 дигиталних копија најзначајнијих рукописа старе словенске редакције. Збирку је могуће претражити у пуном тексту на старословенском језику и писму.

Збирка ћирилских рукописа библиотеке Честера Битија у Даблину

Збирка садржи 3 комплетне дигиталне копије ћирилских рукописа из библиотеке Честера Битија у Даблину (Ирска): Српско четворојеванђеље (крај 13. - почетак 14. века), Никољско јеванђеље (крај 14. - почетак 15. века) и Празнични минеј Божидара Вуковића, штампан на пергаменту 1537. године. За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је око 50 српских средњевековних књига које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину. Градска библиотека 'Владислав Петковић Дис' из Чачка добила је на поклон дигиталне копије ових значајних споменика српске културе.

Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландар

Дигитална копија Каталога ћирилских рукописа манастира Хиландар чији је аутор калуђер Сава Хиландарац, који је рођен као Чех, католик, световног имена Славибор Брајер. Замонашио се у српском манастиру, где 1894.г постаје библиотекар. Дуго и темељно је сређивао манастирску библиотеку и архиву и подвезао све књиге и рукописе; његов каталог представља први попис свих рукописа и уопште вредности манастира Хиландара. 1896. године краљ Александар Обреновић одликује Саву Орденом светог Саве.

Збирка ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије

Збирка садржи избор из 290 дигиталних копија ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Ови рукописи представљају најдрагоценију и најстарију збирку Народне библиотеке Србије и чувају се у трезору Археографског одељења. Циљ дигитализације је да се оригинална грађа заштити, а уједно и да се наша културна баштина достојно репрезентује преко Интернета. Поред ћирилских рукописа из НБС, Библиотека је у целости дигитализовала и друге збирке: збирку Пећке патријаршије (113), манастира Дечани(155), манастира Никољац (85) и манастира Крка (78).

Збирка ћирилских рукописа манастира Пећка патријаршија

Рукописну збирку манастира Пећке Патријаршије чини 113 књига, писаних од XIV до XIX века, изузетне филолошке, палеографске, уметничке и историјске вредности. Приближно половина књига у збирци настала је у време обновљене Пећке патријаршије (1557–1766), чије је седиште било у оживелом манастиру. Иако данас осиромашена за известан број својих примерака, ова је збирка једна од најрепрезентативнијих српских рукописних збирки.

Збирка ћирилских рукописа манастира Дечани

Збирка садржи избор из 148 дигиталних копија ћирилских рукописа манастира Дечани, насталих у периоду од краја XИИИ до почетка XИX века. Њено језгро чине рукописи које је манастиру поклонио његов ктитор, св. Стефан Дечански, тако да сведочи о континуитету и квалитету манастирског живота, као и о раду његове писарске радионице. Збирка представља једну богату средњовековну - постсредњовековну библиотеку, са темељним богослужбеним, пастирским, канонским, историографским, романескним и другим садржајима; неки од њих припадају оригиналној српској књижевности, док има и непосредних, за своје време веома актуелних превода. По броју књига, континуитету њиховог настајања и њиховој многострукој вредности, дечанска рукописна збирка представља за Србе (уз хиландарску) најважнији сачувани књижни фонд.

Збирка словенских рукописа Јернеја Копитара

Збирка садржи 34 комплетне дигиталне копије словенских рукописа из збирке Јернеја Копитара које се чува у Народној и универзитетској библиотеци у Љубљани. Представља једну од најстаријих научних збирки ћирилских рукописа међу којима се налази и таква драгоценост као 'Супрасалски кодекс' из 11. века, пореклом из Русије. До многих рукописа Копитар је дошао преко Вука Караџића, неки и су настали у овчарским манастирима, један је некада припадао Студеници, Триод је написан у Македонији, једно јеванђеље је из Босне, а млађи рукописи из Бугарске.

Писане споменике оставише преци наши и писаше их за нас са љубављу великом.

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

? ??? ?? ??????????? ?????, ??? ??? ? ??????? ?? ???? ?? ?? ????????? ????????? ??? ?? ?? ???? ?????

??????? ?? ?? ??????? ? ??????? ?? ?? ?????????, ??? ?? ? ??????, ???????? ?? ?? ????.

???? ????? ?? ??????? ? ?? ?????????? ?????? ?????????( ????? ?? ?? ???????? ????????), ?????????, ???????, ???????????? ????????? ??????? ???., ? ?? ????? ?????? ????? ?? ??????? ?? ??? ??????? ??? ?? ??? ?? ????, ???? ????? ?????? ?? ?? ???????.

crvenilo

i da dodam ono što sam ve? napisala na jednoj sli?noj temi, onima koji su ro?eni u inostranstvu i nikada nisu u?i?i ?irilicu, onima koji su ro?eni u našim bivšim bratskim republikama i nikada nisu u?ili ?irilicu

???? ?? ???? ????? ???????. ??????? ??.

???????? ??? ?? ?? ????????? ?? ????????? ???????? ???????? - ????? ?? ??? ??????? ????? ?? ????? ?? ????????? ?????...

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

?? ????????? ???? ?? ???? ?????. ???????? ?? ?? ????? ??? ??, ???????? ?? ???? ?????????? ????????, ???? ???????? ?? ???? ? ???? ????????? "?????" ??????????? ????? ?????? ???????? ????. ?? ????, ? ??????, ???? ?? ?? ???? ????????? ???, ? ?????? ?? ?????? ?????????, ? ????????? ????????? ???. ?? ?? ??????? ? ???? ?? ?? ???????? ??????????? ? ???????. ????????? ???. "?????" ???????????, ??????? "???????? ? ?????????", ?????? ?? ???? ???????? ? ????? ???? ???????????? ????????, ???????????? ???????????? ?????????? ?????. ? ???? ?? ????????? ??????????, ?????? ?? ?? ????????. ???? ?????? ???? ? ???????, ?? ????? ????????. ???? ?? ????? ???? ????? ??????, ???????? ???? ????????, ? ? ????? ??? ? ?? ????? ???? ?????, ????????? ?? ????...???? ?????? ???? ?????, ???? ?? ???? ????. ???? ? ????? ? ?????, ??? ?? ?? ???????? ?? ???????? ???? ???? ????????? ?????.

?? ?? ?????? ???????? ?????????? ???????? ????????, ???? ???? ?????? ????? ?? ?????????, ?????? ??? ????? ?????? ??????? ??????, ???? ?? ??????? ????????.

??????? ????????? ? ????????? ?????? ?? ??????? ?????!

???? ???? ????? ?? ?? ??????? ????????????, ?: ''???? ????? ???? ?????, ???? ?? ??? ???? ????''....

???? ????, ????? ?? ????????? ?? ?? ??? ???? ?????????, ??????? ? ?????????? (?? ????? ???????? ?? ?? ??? ?????????? ??????) ?????? ? ????????? - ?????????!

?, ?? ?? ???? ?? ?? ???????? ????????: ''I rest my case''...

[Ђакон Ненад М. Јовановић]

???????? ?????????, ????????  :smiley: .

??????????, ????? ?? ????? ??? ????? ?????? ?????? ? ??????? ??????? ??????????? ???? ??? ?? ??????????? ??????? ????????? ?????????? ??????? ???????? ???? ????? ?????? ? ?????????? ???????????, ????????? ???????????!

????, ??????? ??, ??????, ?????????.

???????? ? ????????

http://digital.nb.rs/scc/rukopisi.php - ???????? ????????, ?????? ??????????  :smiley:

???? ????, ????? ? ??????, ???? ??? ???? ?????????? ????? ? ??????? ?? ??????? ? ?????????? ??????? ????? ????????????????

[Милан Меденица :)]

???? ????, ????? ? ??????, ???? ??? ???? ?????????? ????? ? ??????? ?? ??????? ? ?????????? ??????? ????? ????????????????

?? ?????

[Guest Оливера]

???? ????, ????? ? ??????, ???? ??? ???? ?????????? ????? ? ??????? ?? ??????? ? ?????????? ??????? ????? ????????????????

?? ?????

????? ? ??????!

???? ?? ??? ?? ????? ???????? ? ?????? ??????????? ?????. ??????? ???, ?? ???? ??????? ???? ??? ??????, ?????? ???????? ?? ?? ?????? ?????? ? ????????. ???? ??? ? ?? ?????? ?????? ???? ????????. ?? ???? ?? ???? ?????????? ??????, ???? ??! ??? ????? ????? ????????? ???? ???? ???, ???? ?? ?? ??? ????? ????? ?????? ? ????????? ? ?????? ???? ?????????, ??? ??? ??????? ?????.