Будући Велики Сабор Православне Цркве

[Михајло]

:cheesy:

Само да напоменем, пошто нова каста има обичај да заборави:

Циљеви и одлике

Да би се један сабор могао назвати васељенским, мора да испуњава низ унутрашњих и спољашњих критеријума. Од спољашњих критеријума најважнији је да на сабору морају присуствовати представници свих месних цркава (или епископи месних цркава или њихови заменици). У случају немогућности личног присуства дотична помесна црква би се изјашњавала о питањима о којима се расправља на сабору путем специјалне посланице. Бројност чланова сабора нема значаја у одређивању васељенског значаја сабора. Постоје примери у историји цркве где је на помесним саборима учествовало далеко више епископа него на васељенским. На пример, тако је на Другом васељенском сабору учествовало свега 150 епископа а на неким помесним саборима из тог времена (нарочито картагинским) двоструко више епископа. Друга значајна одлика васељенских сабора је да њихове одлуке морају да прихвате све цркве. Трећи спољашњи услов је да и свештенство и народ мора прихватити одлуке сабора. У црквеној пракси овај услов има особито велики значај јер његовим испуњењем одлуке Сабора улазе у живот цркве и постају део верске праксе.

Унутрашњи услов који одређује васељенски сабор је чињеница да питања о којима се на сабору расправља морају бити општехришћанског значаја. Под питањима од општехришћанског значаја подразумевају се она која се односе на суштину вере и хришћанског учења.

Никодим Милаш. Православно црквено право, Мостар 1902. (репринт Београд-Шибеник 2004)

[Самурај]

У сваком случају, ваља актуелизовати ову тему, како би се и читаоци форума информисали шта је прави Васељенски Сабор, а и како се не би "случајно" догодило да се покуша неки сабор прозвати Васељенским.... И само питање да ли је могуће у садашњим условима организовати и сазвати евентуални Осми Васељенски Сабор треба размотрити....

[nishizawa]

А који Цар сазива Сабор?

А зашто би сабор морао да сазове цар?

У сваком случају, ваља актуелизовати ову тему, како би се и читаоци форума информисали шта је прави Васељенски Сабор, а и како се не би "случајно" догодило да се покуша неки сабор прозвати Васељенским.... И само питање да ли је могуће у садашњим условима организовати и сазвати евентуални Осми Васељенски Сабор треба размотрити....

А зашто не би било могуће?

И шта значи ово "случајно"?

[Самурај]

Аве Србија је поставио одлично питање... Ко ће сазвати Сабор? Ако нећемо против првих седам Васељенских Сабора мора се испоштовати све што важи и за њих.....

Која је то велика јерес која је обухватила Православље па да се сазива Сабор? Шта то треба мењати у догмама?

То значи да треба бити опрезан са играријама неких у најмању руку речено неодговорних епископа, митрополита итд...

[nishizawa]

Аве Србија је поставио одлично питање... Ко ће сазвати Сабор? Ако нећемо против првих седам Васељенских Сабора мора се испоштовати све што важи и за њих.....

И даље ми није јасно зашто би Васељенски сабор морао да сазове цар, и како би то што га није сазвао цар било идење против првих седам Сабора? Уколико би одлуке тог сабора биле у складу са ониме што је одлучено на претходним, и уколико их Црква прихвати, не видим ни један разлог зашто и тај сабор не би постао васељенски. Уосталом, ни у Милашевим условима које је Михајло навео нигде не видим да је било који од услова везан за то ко сазива сабор.

Осим тога, данас више не постоје царства као облик владавине. Да ли то значи да би Црква у случају неке велике јереси или какве друге невоље била онемогућена да сазове сабор само зато што нема цара да га сазове?!

Која је то велика јерес која је обухватила Православље па да се сазива Сабор? Шта то треба мењати у догмама?

То значи да треба бити опрезан са играријама неких у најмању руку речено неодговорних епископа, митрополита итд...

Сабори се не сазивају само због јереси, а поготово не да би се на њима нешто мењало у догмама - искрено се надам да је ово лапсус, а не последица твог елементарног непознавања материје о којој пишеш, или, не дао Бог, зле намере. А питања за решавање има на претек...

И још увек ми није јасно шта све време покушаваш да инсинуираш...

[Михајло]

А који Цар сазива Сабор?

А зашто би сабор морао да сазове цар?

У сваком случају, ваља актуелизовати ову тему, како би се и читаоци форума информисали шта је прави Васељенски Сабор, а и како се не би "случајно" догодило да се покуша неки сабор прозвати Васељенским.... И само питање да ли је могуће у садашњим условима организовати и сазвати евентуални Осми Васељенски Сабор треба размотрити....

А зашто не би било могуће?

И шта значи ово "случајно"?

Па увек је православни Цар сазивао сабор...

[nishizawa]

Па увек је православни Цар сазивао сабор...

Ајд опет...

И даље ми није јасно зашто би Васељенски сабор морао да сазове цар, и како би то што га није сазвао цар било идење против првих седам Сабора? Уколико би одлуке тог сабора биле у складу са ониме што је одлучено на претходним, и уколико их Црква прихвати, не видим ни један разлог зашто и тај сабор не би постао васељенски. Уосталом, ни у Милашевим условима које је Михајло навео нигде не видим да је било који од услова везан за то ко сазива сабор.

Осим тога, данас више не постоје царства као облик владавине. Да ли то значи да би Црква у случају неке велике јереси или какве друге невоље била онемогућена да сазове сабор само зато што нема цара да га сазове?!

[Sherlock H.]

А који Цар сазива Сабор?

А зашто би сабор морао да сазове цар?

У сваком случају, ваља актуелизовати ову тему, како би се и читаоци форума информисали шта је прави Васељенски Сабор, а и како се не би "случајно" догодило да се покуша неки сабор прозвати Васељенским.... И само питање да ли је могуће у садашњим условима организовати и сазвати евентуални Осми Васељенски Сабор треба размотрити....

А зашто не би било могуће?

И шта значи ово "случајно"?

Па увек је православни Цар сазивао сабор...

Sad ce predsednik. greengrin

[andrej]

Додао бих, у нади да не будем погрешно схваћен, да заиста постоје историјски критеријуми који неки Сабор чине Васеленским.

Тачно је да су све Васеленске саборе сазвали цареви: али не било који, него "римски" (тј. ромејски, које ми данас познајемо као византијске). Тачно је и да је сваки од Васеленских сабора ОБАВЕЗНО морао да буде потврђен од (тада православног) Рима, да би стекао статус "Икуменског" (тј. Васеленског). Даље, тачно је и да су многи јеретички сабори (рецимо, "разбојнички" у Ефесу 449 г.) желели да себе наметну као "васеленске." Тек када је одлука неког Сабора заживела као таква у читавој Васеленској Цркви, тј. прошла период тзв. "рецепције" што имамо у горенаведеном цитату Милаша, могло је да се тврди да је и тај Сабор Васеленски.

Па ипак, чак ни многи појединачни канони Васеленских Сабора НИКАДА нису "заживели" у рецепцији Цркве (нпр. Никејски Сабор из 325 је донео одлуку да епископи не смеју да мењају епархију - овај канон је један од првих и многих који се никада, из практичних и пастирских разлога, није одржао). Православна еклисиологија се гради сотириолошким принципом - Црква је, пре и изнад свега, Заједница спасења, Евхаристијски Брод - и све је у њој томе подређено: па и догмати, правила, канони... Сви они који иоле познају историју Васеленске Цркве, ово ће и сами лако да препознају.

Данас имамо велики проблем с терминима: дилема око "свеправославног" или "васеленског" Сабора. Уз ризик да будем оптужен да сам консервативан, ипак мислим да ми данас немамо критеријуме за одржавање Васеленског Сабора. Наиме, немамо православни Рим и немамо православно царство. Ипак, треба приметити и жељу Рима да се врати православљу (да по хиљадити пут поновимо како су избацили filioque из обавезујуће употребе - тј. вратили га на статус какав је имао у шестом веку, док је Рим још увек био стуб православља), као и жељу Русије да постане "Трећи Рим" у смислу земаљског царства. Сада је ред на православним нацијама (у смислу Помесних Цркви) да се по питању ових тенденција одреде - и лично и саборно.

У том смислу, неки свеправославни Сабор (значи, без учешћа дохалкидонаца и римокатолика) био би данас и користан и потребан како би се оно што тренутно Православна Црква и јесте (заједница канонских помесних православних Цркви) и САБОРНО могло одредити по питањима Русије и Рима, тј. њихових аспирација да "обнове" слику Цркве из првог миленијума Хришћанства. На свима нама је да формирамо своје ставове по овим питањима и да допринесемо ставу наших помесних Цркви у мери у којој то буде потребно и могуће.

[Самурај]

Додао бих, у нади да не будем погрешно схваћен, да заиста постоје историјски критеријуми који неки Сабор чине Васеленским.

Тачно је да су све Васеленске саборе сазвали цареви: али не било који, него "римски" (тј. ромејски, које ми данас познајемо као византијске). Тачно је и да је сваки од Васеленских сабора ОБАВЕЗНО морао да буде потврђен од (тада православног) Рима, да би стекао статус "Икуменског" (тј. Васеленског). Даље, тачно је и да су многи јеретички сабори (рецимо, "разбојнички" у Ефесу 449 г.) желели да себе наметну као "васеленске." Тек када је одлука неког Сабора заживела као таква у читавој Васеленској Цркви, тј. прошла период тзв. "рецепције" што имамо у горенаведеном цитату Милаша, могло је да се тврди да је и тај Сабор Васеленски.

Па ипак, чак ни многи појединачни канони Васеленских Сабора НИКАДА нису "заживели" у рецепцији Цркве (нпр. Никејски Сабор из 325 је донео одлуку да епископи не смеју да мењају епархију - овај канон је један од првих и многих који се никада, из практичних и пастирских разлога, није одржао). Православна еклисиологија се гради сотириолошким принципом - Црква је, пре и изнад свега, Заједница спасења, Евхаристијски Брод - и све је у њој томе подређено: па и догмати, правила, канони... Сви они који иоле познају историју Васеленске Цркве, ово ће и сами лако да препознају.

Данас имамо велики проблем с терминима: дилема око "свеправославног" или "васеленског" Сабора. Уз ризик да будем оптужен да сам консервативан, ипак мислим да ми данас немамо критеријуме за одржавање Васеленског Сабора. Наиме, немамо православни Рим и немамо православно царство. Ипак, треба приметити и жељу Рима да се врати православљу (да по хиљадити пут поновимо како су избацили filioque из обавезујуће употребе - тј. вратили га на статус какав је имао у шестом веку, док је Рим још увек био стуб православља), као и жељу Русије да постане "Трећи Рим" у смислу земаљског царства. Сада је ред на православним нацијама (у смислу Помесних Цркви) да се по питању ових тенденција одреде - и лично и саборно.

У том смислу, неки свеправославни Сабор (значи, без учешћа дохалкидонаца и римокатолика) био би данас и користан и потребан како би се оно што тренутно Православна Црква и јесте (заједница канонских помесних православних Цркви) и САБОРНО могло одредити по питањима Русије и Рима, тј. њихових аспирација да "обнове" слику Цркве из првог миленијума Хришћанства. На свима нама је да формирамо своје ставове по овим питањима и да допринесемо ставу наших помесних Цркви у мери у којој то буде потребно и могуће.

Врло добро објашњење. Понекад ме немам вољу да напишем дуги пост па будем погрешно схваћен.... Има ту и иконоборачких сабора који су пробали да се наметну као васељенски и слично.... На то сам мислио када сам рекао неодговорни епископи итд... Било их је и тада, па је наравно и сада могућ сличан сценарио...

[nishizawa]

Наравно, могућ је, али је вероватноћа да се тако нешто деси на нивоу статистичке грешке...

Исто као што је и вероватноћа да се сабор одржи, и да се на њему заиста реше горућа питања у Православљу такође никаква...

Ако ћемо о вероватноћи - највероватније је да ми тај сабор нећемо дочекати...

[Guest - . . .-]

БЕОГРАД – Свеправославни сабор, који се припрема већ шездесетак година, могао би бити одржан за две до три године, сматра Московска патријаршија, пренела је Верска новинска агенција (ВИА).

Митрополит волоколамски Иларион Алфејев, задужен за спољне односе и односе са другим православним црквама, изјавио је да би се Сабор морао позабавити положајем хришћана на Блиском истоку, који је знатно погоршан.

Сазивање „Великог и светог сабора православља” је под великим знаком питања, јер се цркве споре око две, од десет тачака дневног реда, а сагласје око њих - аутокефалији и диптиху - није на видику.

Спори се и о самом броју аутокефалних цркава. Док Москва понавља да их има 15, Цариград и грчки блок говоре о 14, јер аутокефалија Православне цркве Америке (ОЦА), коју је дала Москва пре више деценија, није никада наишла на опште признање.

Такође, како се наводи, ниједна православна црква не може некоме да да аутокефалију без усаглашавања о томе са Цариградом, који једини има право да изда документ (томос) о самосталности.

Танјуг

Извор Политика

[utopija]

+!
Pročitao sam ovaj članak:
https://www.bitno.net/vijesti/nesuglasice-svepravoslavni-sabor/

Iako sam svjestan 'ljudskog materijala' u vjernicima i da 'Kvočka' želi dobro neposlušnim 'pilićima',
ipak mi nije drago kada kler (posvećene osobe) "stavljaju" Duha Svetoga u 'bocu' iliti 'flašu',
te taj 'ljudski materijal' kod mnogih dođe do velikog izražaja.