Видне (физичке) појаве демонске природе

[Милан Меденица :)]

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

[Зорица екс Милева]

Син моје пријатељице који је тад имао око 11 година, видио ју је, и престао дијете ићи у манастир, никоме није хтио да каже шта је видио. А мене кад је срео и почео да ми прича, заплако се и цио дан преплакао. Каже да јој се глава сва измијенила, ма страшно.

Некад мислим да је сигурно требало да будем тада ту и то чујем, хвала Богу што нисам видјела, нисам сигурна како бих то поднијела. Знам само да се никад брже у животу нисам вратила кући, а тек што је била ноћ.

Као што каже Медо, коче се сви удови, језик занијеми. Боже саклони људе од таквих мука.

[Jadranka1]

Ja sam jednom u Nisu na vecernjoj videla i bilo je prilicno strasno.Zena se tresla,nesto vikala,molila svestenika da ocita  molitvu,uzas...Malo se smirila posle toga i otisla,a otac rece da je opsednuta...

A u Mrkonjic Gradu,na sred svete Liturgije,neka zena je pocela glasno da vice,svasta,nabacano,pa su ljudi morali da je iznesu ,a dok je drzao besedu,svestenik rece samo da se zna odakle to sve toj zeni...Strasno,ne bih volela to opet da vidim...

[Дража]

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Да ли можеш детаљније да опишеш шта се догодило брате Медо. Опрости.

[Дража]

А u Mrkonjic Gradu,na sred svete Liturgije,neka zena je pocela glasno da vice,svasta,nabacano,pa su ljudi morali da je iznesu ,a dok je drzao besedu,svestenik rece samo da se zna odakle to sve toj zeni...Strasno,ne bih volela to opet da vidim...

Сестро Јадранка када се то десило у Мркоњић-Граду да ли знаш?

[ЛазарД]

[Милан Меденица :)]

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Да ли можеш детаљније да опишеш шта се догодило брате Медо. Опрости.

нема шта да опростим брате 

ноћ је, па нек плашљиви прескоче писаније, можда неће моћи да спавају, а покушаћу да упростим и не плашим никога, већ да објасним зашто се то десило.

имао сам посету код куће, у спаваћој соби ... то је било непосредно после крштења, тек сам још учио о вери, и свему осталом што иде ... тај дан сам први пут чуо Исусову молитву и примењивао је цео дан на бројаници где и кад сам стигао да нико не види. желео сам да видим силу молитве на делу, па сам се молио да више никад не паднем у несвест на Литургији, пошто сам до тад пао у несвест тачно 42 пута, 6 месеци сваке недеље.

иначе, падао сам у несвест пошто сам био некрштен и бавио се којечиме пре крштења - гатањем, таротом, хороскопом, учествовао у молитвама са људима који нису у православљу већ у другим верама, и тако свашта ...

баш био навукао злу силу на себе у преводу.

и тако се спремам за спавање и лего. имао сам баш гадно сновиђење демона испред себе који је исти ја ликом и телом, али нема крст око врата, пошто увек носим крсни знак са распећем и никад га не скидам сем за купање. некад сам се према крсту односио као према некаквој амајлији, али данас знам да ако не носим крст у срцу, џаба ми и тај споља.

прво нисам схватио шта ми се десило, а онда кад сам то погледао у очи, било ми је јасно и кичма ми се укочила, руке обамрле и језик је почео да ми се одузима и да фрфљам у сну, али сам осећао и себе док спавам у кревету, на пола између сна и јаве. пошто нисам могао да се прекрстим ни у сну, покушао сам да се молим и чујем себе као из трећег лица да фрфљам и не осећам језик, као усне кад утрну, само је и језик приде.

видео сам да ми прилази и тако су се демону уста и очи кренуле да упадају на унутра и да се појављују црне зјапеће рупе. тад сам схватио шта је ОДСУСТВО светла, љубави, живота и свих таквих лепих ствари, али не у смислу празнине. уствари није то баш прилаз, простор је кренуо да се скраћује између нас.

е тад сам чврсто затворио очи и кренуо да урлам Исусову молитву у себи. прво је ишло брзо и брбљиво, а онда све теже и теже, док нисам почео једва да обликујем речи у уму. у таквим тренуцима човек некако интуитивно укапира ритам молитве и како се моли и то ми је остало као репер за изговор. заиста то ретко постижем, и обично после причешћа кад ми је кречана у срцу најчистија.

кад сам се некако поклопио са молитвом из свега пар пута, ђаво је за трен стао, као да је затрептао у неверици, и ја сам то осетио некако иако затворених очију јер је на тренутак попустио тај стравични притисак и почео да ударам у молитву као у бубањ а тај да узмачиње. кад сам се тргао из сна, мада је то све било сем сна каквог иначе сањамо, само сам био отпуштен из сна и отворио очи пошт је утисак био као да сам само држао затворене очи, руке су ми до рамена биле одузете и усне и језик утрнути, замало сам се скотрљао са кревета у први мах. цео кревет је био мокар од зноја, веш сам могао да исцедим.

устао сам једва, потпуно испрпљен и беживотан скоро, попио сам воде у ненормалним количинама и сео и узео бројаницу у леву и крст велики који имам у десну и молио се до јутра, једва изговарајући речи молитве. није било шансе да заспим, толико сам био потрешен и уплашен, набио сам се у угао зида испод славске иконе.

тек сам тад постао заиста свестан колико је човек немоћан пред таквом силом какав је ђаво и да је без Господа промашен из места. нажалост, то сећање ме временом попушта али се увек подсетим после неког времена како је то.  пошто то није било ни последњи пут да ми се десило.

нажалост или на срећу, можда то неки неће разумети, али ја сам срећан због таквих искушења. све што човек преживи и из чега извуче што више користи за себе и друге, чини га само непоколебљивијим на Путу ка Господу. 0110_hahaha

[PACTKO]

[Лазар]

Хвала Медо што си подјелио ово искуство са нама. Чуо сам о доста таквих догађаја али никада овако "лично" од неког. Ово ће сигурно учврстити моју вјеру  

Медо рулз  0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Хвала брате на подељеном искуству  :smiley:

Ја сам имао прилике да видим пар пута демонизоване људе у манастирима и неким црквама, тај осећај се не може описати... То ми је само ојачало веру и схватио сам да са духовним животом нема шале...

slavabogu за све 

има и тога ...

једном је један несрећник ђавоиман све пресеко на Литургији кад је довикнуо једном монаху: ало брадати престани да вртиш тај конопац, шибаш ме!

значи сви су се скаменили, тако се и открио ...

[Милан Меденица :)]

Хвала Медо што си подјелио ово искуство са нама. Чуо сам о доста таквих догађаја али никада овако "лично" од неког. Ово ће сигурно учврстити моју вјеру  

надам се да ће некоме бити на корист, а не на плашење, јер нема потребе да се плашимо таквих злих сила јер је Господ највећа Сила.

мене је свакако учврстило у вери, ал верујте ми да је ова прича цица маца за стварни догађај, а ја сам реално сека перса за ђавола и ништа сам без Господа. нити ја имам какву молитву или дела, већ је то све Милост Божја да ми олакша Пут ка Њему.

немојте ни да паднете у прелест да зажелите овако нешто, то је само на гордост и аутоматски води у пад, ако не и у ђавоиманост.

има у житију светог Серафима Саровског кад је једно његово духовно чедо се погордило па рекло: па мени сад ђаво ништа не може, причестио сам се. па је по изговореној реченици ушао демон у њега.

није што свето причешће није одбрана, већ што је гордошћу својом отворио врата широм да уђе разна промаја у душу.

не допустите себи да отварате врата за промају, сетите се како је Јуда прошао, а за њега Нови Завет сведочи да је био баш промаја за упаде и изввршавање сатанских замисли. а на крају је скончао као самоубица.

ми смо сви латентне самоубице чинећи грех, водимо се у смрт. док год не покажемо здраву жељу и вољу за деловањем у супротном правцу, нећемо живети.

оно што је позитивно, свето причешће стварно даје снагу човеку да се одупире греху и да се држе такве силе што даље, а ја ако будем кренуо да падам знам шта ме чека - седам пута горе искушење него што га је било уназад свеукупно.

тако да, причешћујте се чешће и крст живота ће постати најлакши крст који постоји, свашта ће кренути да вам се дешава, али ћете моћи свашта да примите у смирењу.

[Игрутин]

Заиста велико искуство , недао Господ никоме нешто овако стварно , ваша искуства су тешка , али хвала Богу уз помоћ Божију сте такве врсте искушења успешно савладали. Свако Добро и 

[Зорица екс Милева]

Заиста браћо страшне су ваше приче, али  319.gif, све за наук и учвршћивање у вјери, јер све је по допуштењу Божијем. Ја сам само чула глас злодуха, и то у другој особи, па ми то одзвања у глави увијек кад се тога сјећам, а не дао Бог да сам имала лично искуство, ко зна. Заиста нема шале са Црквом и Богом, и не треба да је буде.

[Jadranka1]

А u Mrkonjic Gradu,na sred svete Liturgije,neka zena je pocela glasno da vice,svasta,nabacano,pa su ljudi morali da je iznesu ,a dok je drzao besedu,svestenik rece samo da se zna odakle to sve toj zeni...Strasno,ne bih volela to opet da vidim...

Сестро Јадранка када се то десило у Мркоњић-Граду да ли знаш?

Sutra ce biti tacno 9 godina,bila je nedelja,sv.Liturgija.

[PACTKO]

има у житију светог Серафима Саровског кад је једно његово духовно чедо се погордило па рекло: па мени сад ђаво ништа не може, причестио сам се. па је по изговореној реченици ушао демон у њега.

није што свето причешће није одбрана, већ што је гордошћу својом отворио врата широм да уђе разна промаја у душу.

Јако велика клопка!!!