Видне (физичке) појаве демонске природе

[Gospodin Jakov]

Imao sam susret sa vragom (pretpostavljam da je vrag), znam mu i ime: ... Samo ovoliko: gadno. I potpuno si nemoćan prema takvoj sili, za strah i muku koju sam tad doživeo da ne govorim.

Po izgledu samo crna senka, u obliku kao neka ameba ili bakterija, bez glave, bez lica, bez ikakvih udova itd.

Bilo je vreme kada sam ulazio u veru. To vreme pratile su sumnje, skepticizam, strah da li Bog uopšte postoji, traganje za dokazima.. I tako jednom legnem i u snu čujem divnu pesmu. Reči meni nepoznate, ali sam odjednom sve razumeo, i shvatim da je to nebeska Crkva. I čujem glas da se ne plašim, jer šta će sad da dođe, mora da bude, i da se on zove ...

Ja se zatim nađem u krevetu, da li sam dalje spavao ili sam se našao u tom stanju između sna i budjenja, a bilo je još noći - svakako nadamnom se nađe ta crna, tamna senka, i pusti se na mene. Muke koje sam u tom trenutku doživeo ne mogu da se opišu. Postoje muke za koje mi ljudi nemamo naše ljudske reči.. Mislim da se na svaku ljudsku muku možeš naviknuti, ali onome nikad.

---

Najčudniji događaj ali bio je sledeći. Vraćao sam se iz crkve, još pre krštenja. Putovao sam gradskim vozem, i rešim da zadnji deo idem peške. Peške mi je trebalo do kući tako oko pola sata.. Dugo vreme bio sam sâm na putu. Ali na pola putu čujem neki glas iza mene. Ugledam s druge strane ulice, nekih desetak metara iza mene, jednu devojku kako glasno sama sa sobom priča. Imala je smeđe kose, farmerke, tamnoplavu rolku ili tako nešto. Mene uhvati radoznalost da čujem šta ima tu da urla i da brblja, i usporim malo moj hod da me ona stigne. Kako je stigla do mene - ljudi, kao da je počela meni da govori. Mada ni pogled nije bacila na mene, a izgledala je onako šamnuta i luda, govorila je sve šta je mene tad brinulo. Rugala se Bogu, rugala se Crkvi, rugala se kao da se obraća meni..

"Serem ti se na Boga, serem ti se na Crkvu.. serem se na tebe... šta ti misliš ko si ti.. ti si đubre, ti smrdiš.. Bog smrdi, Bog je govno..." I tako dalje. Rekla je neke stvari koje su se mene ticale kao da me je poznavala, a koje ni meni moji najbliži nisu znali. I ovako je išlo nekih par minuta, sve dokle nismo skrenuli različitim putem. Niti sam je pre niti posle ikad video, a tim putem inače redovno sam išao.

---

Bilo je i drugih stvari, mogao bih knjigu da napišem. Kako sam se, pak, krstio i utvrdio u veri, tih stvari je nestalo..

Uh brate, sav sam se naježio čitajući ovo tvoje iskustvo.... Ja bih to posmatrao kao veliku Blagodat od Boga upućenu tebi, kad ti je dopustio da to sve vidiš. A i tražio si dokaz..... Opet je na kraju ispalo sve kako treba....

Imao sam i ja slične neke susrete, ali dok sam postio i pripremao se za pričešće..... Možda ne treba pričati o ovim stvarima..... Ne znam.....

[Gospodin Jakov]

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Да ли можеш детаљније да опишеш шта се догодило брате Медо. Опрости.

нема шта да опростим брате  t4431

ноћ је, па нек плашљиви прескоче писаније, можда неће моћи да спавају, а покушаћу да упростим и не плашим никога, већ да објасним зашто се то десило.

имао сам посету код куће, у спаваћој соби ... то је било непосредно после крштења, тек сам још учио о вери, и свему осталом што иде ... тај дан сам први пут чуо Исусову молитву и примењивао је цео дан на бројаници где и кад сам стигао да нико не види. желео сам да видим силу молитве на делу, па сам се молио да више никад не паднем у несвест на Литургији, пошто сам до тад пао у несвест тачно 42 пута, 6 месеци сваке недеље.

иначе, падао сам у несвест пошто сам био некрштен и бавио се којечиме пре крштења - гатањем, таротом, хороскопом, учествовао у молитвама са људима који нису у православљу већ у другим верама, и тако свашта ...

баш био навукао злу силу на себе у преводу.

и тако се спремам за спавање и лего. имао сам баш гадно сновиђење демона испред себе који је исти ја ликом и телом, али нема крст око врата, пошто увек носим крсни знак са распећем и никад га не скидам сем за купање. некад сам се према крсту односио као према некаквој амајлији, али данас знам да ако не носим крст у срцу, џаба ми и тај споља.

прво нисам схватио шта ми се десило, а онда кад сам то погледао у очи, било ми је јасно и кичма ми се укочила, руке обамрле и језик је почео да ми се одузима и да фрфљам у сну, али сам осећао и себе док спавам у кревету, на пола између сна и јаве. пошто нисам могао да се прекрстим ни у сну, покушао сам да се молим и чујем себе као из трећег лица да фрфљам и не осећам језик, као усне кад утрну, само је и језик приде.

видео сам да ми прилази и тако су се демону уста и очи кренуле да упадају на унутра и да се појављују црне зјапеће рупе. тад сам схватио шта је ОДСУСТВО светла, љубави, живота и свих таквих лепих ствари, али не у смислу празнине. уствари није то баш прилаз, простор је кренуо да се скраћује између нас.

е тад сам чврсто затворио очи и кренуо да урлам Исусову молитву у себи. прво је ишло брзо и брбљиво, а онда све теже и теже, док нисам почео једва да обликујем речи у уму. у таквим тренуцима човек некако интуитивно укапира ритам молитве и како се моли и то ми је остало као репер за изговор. заиста то ретко постижем, и обично после причешћа кад ми је кречана у срцу најчистија.

кад сам се некако поклопио са молитвом из свега пар пута, ђаво је за трен стао, као да је затрептао у неверици, и ја сам то осетио некако иако затворених очију јер је на тренутак попустио тај стравични притисак и почео да ударам у молитву као у бубањ а тај да узмачиње. кад сам се тргао из сна, мада је то све било сем сна каквог иначе сањамо, само сам био отпуштен из сна и отворио очи пошт је утисак био као да сам само држао затворене очи, руке су ми до рамена биле одузете и усне и језик утрнути, замало сам се скотрљао са кревета у први мах. цео кревет је био мокар од зноја, веш сам могао да исцедим.

устао сам једва, потпуно испрпљен и беживотан скоро, попио сам воде у ненормалним количинама и сео и узео бројаницу у леву и крст велики који имам у десну и молио се до јутра, једва изговарајући речи молитве. није било шансе да заспим, толико сам био потрешен и уплашен, набио сам се у угао зида испод славске иконе.

тек сам тад постао заиста свестан колико је човек немоћан пред таквом силом какав је ђаво и да је без Господа промашен из места. нажалост, то сећање ме временом попушта али се увек подсетим после неког времена како је то.  пошто то није било ни последњи пут да ми се десило.

нажалост или на срећу, можда то неки неће разумети, али ја сам срећан због таквих искушења. све што човек преживи и из чега извуче што више користи за себе и друге, чини га само непоколебљивијим на Путу ка Господу. t1007

Vala Medo, svaka ti čast kad si izdržao toliko puta da ideš na Liturgiju i da ti se to desi..... Strašno.... Ja ne verujem da bih izdržao iskreno....

[Милан Меденица :)]

Заиста велико искуство , недао Господ никоме нешто овако стварно , ваша искуства су тешка , али хвала Богу уз помоћ Божију сте такве врсте искушења успешно савладали. Свако Добро и  t4431

Бог не даје искушења која се не могу поднети, али не својим снагама, већ уздањем у Њега.

[Милан Меденица :)]

Bilo je i drugih stvari, mogao bih knjigu da napišem. Kako sam se, pak, krstio i utvrdio u veri, tih stvari je nestalo..

само те молим једно, не призивај таква имена, не треба их призивати у своје или туђе присуство.

избрисао сам име из свих постова.

[Милан Меденица :)]

има у житију светог Серафима Саровског кад је једно његово духовно чедо се погордило па рекло: па мени сад ђаво ништа не може, причестио сам се. па је по изговореној реченици ушао демон у њега.

није што свето причешће није одбрана, већ што је гордошћу својом отворио врата широм да уђе разна промаја у душу.

Јако велика клопка!!!

јесте, зато је гордост најгора од свих и тако најнеприметнија, а очигледна.

[Милан Меденица :)]

Vala Medo, svaka ti čast kad si izdržao toliko puta da ideš na Liturgiju i da ti se to desi..... Strašno.... Ja ne verujem da bih izdržao iskreno....

би, ја немам сумње, јер Бог не даје искушење које не може да се поднесе.

први пут ми је било жао.

други пут сам пао у искушење да тумачим Божју Промисао.

трећи пут ми није било право.

четврти пут сам био љут.

пети пут сам најзад скапирао да нешто дефинитивно није у реду.

шести пут сам био врло тужан.

седми пут сам без вере отишао и после пао у очај.

осми пут сам све време клечао.

девети пут сам опет клечао.

десети пут сам седео даље од свих.

једанаести пут сам био цео дан у манастиру и плакао.

и тако све наредне, као једанаести.

заједничко је то да сам пио ненормалну количину освећене воде које никако нисам могао да се напијем и шећер.

последњи пут кад сам пао у несвест, у манастиру Савини, у гостима код тадашњег игумана Јустина, који је за мене велика светиња због онога што сам чуо од њега. био сам БРАОН, не у лицу, већ по целом телу, људи су се уплашили кад су ме износили. верујте ми да нисам био преплануо од сунца, после сам био блед ко крпа, на сву моју осунчаност. неколико људи ме је видело, били су видно уплашени.

тад сам и сазнао да сам некрштен, а непосредно пре тога сам видео и једног великосхимника Руса који је био у пролазу, који кад ме је погледао, као да ме погледао у душу, а не у очи. скоро сам се затетурао.

а сваки пут сам ишао да се причестим, а сваки пут бих пао у несвест на почетку Литургије верних, или ту негде.

веруј ми да болестан човек има вере и наде, пошто је то једино што му преостаје, и ићи ће у светињу док год не оздрави.

[марија]

...свашта ће кренути да вам се дешава, али ћете моћи свашта да примите у смирењу...

4chsmu1

[Rada ex guscije pero]

  Medo,brate...

  Dragi,brate...

  Gospod je s vama,ali znate vi to nego je htio da i mi znamo i kolika je

  Nj Sila i Moć i Milost i da ..."nema među bogovima takvog kakav si Ti Gospode,

      i nema djela kakva su tvoja..."Psalam,ne znam koji  :smiley:

[Милан Меденица :)]

е да заборавио сам да додам врло важну чињеницу.

у манастиру Савини ме је изнео човек кога сам осудио у мислима гледајући га како се шета по цркви ''као да је његова''.

тако да, није једна поука коју сам добио, и да пренесем како рече гушчије перо

[Милан Меденица :)]

  Medo,brate...

  Dragi,brate...

  Gospod je s vama,ali znate vi to nego je htio da i mi znamo i kolika je

  Nj Sila i Moć i Milost i da ..."nema među bogovima takvog kakav si Ti Gospode,

     i nema djela kakva su tvoja..."Psalam,ne znam koji  :smiley:

vrtiloptu посреди нас сестро  

псалам 85

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Psaltir085.htm

[Ivan Vladimir]

Да ли је неко од вас био присутан када се читају молитве особи у којој је нечисти дух?

jesam

[suza]

Хвала брате на подељеном искуству  :smiley:

Ја сам имао прилике да видим пар пута демонизоване људе у манастирима и неким црквама, тај осећај се не може описати... То ми је само ојачало веру и схватио сам да са духовним животом нема шале...

[/quote  i sta se desilo dalje tada sa tim ljudima  ,postado radoznala malo pa nemoj zamjeriti

[Solomon Kane]

Тешка је ова тема...имао сам прилике у животу неколико пута да лично искусим ово о чему се пише и знам да није шала.

[Max Butcher]

Identican san sam snio kao i Meda pre puno godina, ali za razliku od njega umesto moilitve i sl. sam se izdravo na "demona" rekavsi mu: "P...o jedna napadas me dok spavam! AJde dodji mamu ti j...m!" I tu se probudio. Simptomi su bili identicni, ali rezonovanje drugacije...

[Милан Меденица :)]

Identican san sam snio kao i Meda pre puno godina, ali za razliku od njega umesto moilitve i sl. sam se izdravo na "demona" rekavsi mu: "P...o jedna napadas me dok spavam! AJde dodji mamu ti j...m!" I tu se probudio. Simptomi su bili identicni, ali rezonovanje drugacije...

пааааааа, није баш идентичан - могао си да се дереш  0102_laugh

тешко да се телесност може одбранити другачије до молитвом од бестелесног који те може походити кад и где хоће, од тога нема брањења физиком.