СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

[JESSY]

Ближњег заволи на следећи начин: не гневи се на њега и не злопамти; не дозвољавај себи да говориш ближњем било какве прекорне, увредљиве, подсмешљиве или заједљиве речи; чувај мир са њим колико год можеш; смиравај се пред њим; не свети му се ни директно ни индиректно; у свему у чему можеш да му попустиш – попусти му; одучи се од противречења и спорења, одбаци их као обележја гордости и самољубља; говори добро о онима који те оговарају; за зло плати добрим; моли се за оне који ти приређују различите патње, увреде, искушења и гоњења (Мт.5,21-…
… Према ближњима поступај онако како би желео да поступају према теби (Мт. 7,1-12) Из дубина срца отпуштај и праштај људима њихова сагрешења против тебе, како би и Отац Небески теби опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може заувек да те гурне и затвори у адске тамнице (Мт. 18,23-35)

[JESSY]

Порочне навике су као окови на човеку: оне га лишавају моралне слободе, насилно га држе у смрдљивом блату страсти. За човекову погибију довољна је једна порочна навика: она ће стално отварати улаз у душу свим греховима и свим страстима. Како је узасан порок пијанство! То је страст, болест: она улази у тело тако сто се попуста зељи, а преласком у навику стице ону снагу коју поседује природна особина. Христов слузитељ треба да се цува од пијанства, али и од навике многог узимања вина, јер оно изазива силна узбудјења у телу и побудјује у њему зивотињске зеље. И не опијајте се вином, у коме је разврат,[1] рекао је апостол. Дозвољено је узимање вина у сасвим малој колицини; ако не мозес да се ограницис на умерену употребу, боље цес уцинити ако се потпуно одрекнес вина.

 

 

[JESSY]

Грешници! Охрабримо се. За нас, управо за нас, Господ је извршио велико дело Свог очовечења; Он је погледао на наше болести са непојмљивом милошћу. Престанимо да се колебамо! Престанимо да падамо духом и да сумњамо! Испуњени вером, усрђем и благодарношћу, приступимо покајању: посредством њега ћемо се помирити са Богом. Ако ли би се безбожник обратио од свијех гријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће погинути. Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће. Такво обећање даје Бог грешнику, устима Свог великог пророка (Јез 18,21-22).

Одговоримо, према нашим слабим снагама, на велику љубав Господа према нама, онако како на љубав Створитеља могу одговорити Његова створења, и то пала створења: покајмо се! Покајмо се, не само устима; посведочимо наше покајање не само малобројним, краткорочним сузама, не само спољашњим учешћем на црквеном богослужењу, вршењем црквених обреда, чиме су се задовољавали фарисеји. Принесимо, поред суза и спољашње побожности, и плод достојан покајања: заменимо греховни живот јеванђелским животом.

 

[Hoffman]

Велика је разлика грешити намерно, због склоности ка греху, и грешити због повођења и слабости, уз хтење да се угађа Богу. Велика је разлика водити грехован живот, водити живот уз удовољавање свим својим прохтевима, свим својим страстима, и спотицати се по слабости, услед ограничености, услед греховне заразе, ходећи путем Божијим.

[Hoffman]

OVO JE PRESUDNO ZNATI ! 

 

Духови злобе са таквом лукавошћу воде борбу против човека, да се мисли и маштања које они приносе души представљају као да се рађају у њој самој, а не од њој туђег злог духа, који делује и уједно се труди да се сакрије." 

[Снежана]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/EnciklopedijaSvIgnjatije.pdf

 

 

[JESSY]

О љубави према ближњима

 

Шта може бити дивније, сладосније од љубави према ближњем? Љубав је - блаженство,
мржња је мучење. Сав закон и пророци су се усредсређивали на љубав према Богу и
ближњем (Мт. 22,40). Љубав према ближњем је стаза која води у љубав према Богу:
зато што је Христос благоизволео да се обуче у сваког нашег ближњег, а у Христу је - Бог
(1 Јн). Немој мислити, највољенији брате, да је заповест о љубави према ближњем била
блиска нашем палом срцу: заповест је духовна, а нашим срцем су овладали тело и крв;
заповест је нова, а наше срце је старо. Наша природна љубав је оштећена падом; њу је
потребно умртвити - то заповеда Христос - и преузети из Јеванђеља свету љубав према
ближњем, љубав у Христу. Особине новог човека све морају бити нове; никаква стара
својства му не приличе.
Пред Јеванђељем љубав која долази од узбуркане крви и телесних осећања нема никакву
вредност. И какву она вредност може имати, када се при загрејаној крви заклиње да ће
положити душу за Господа, а кроз неколико сати, када се крв охлади, даје заклетву да га не
познaje?(Mт. 26,33,35,74) Јеванђеље одбацује љубав која зависи од узбурканости крви, од
осећања телесног срца. Оно каже: Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу;
нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог
и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће
домаћи његови (Мт 10,3436). Пад је потчинио срце владавини крви, и преко крви,
владавини кнеза овог света. Јеванђеље ослобађа срце из тог ропства, из тог насиља, и
доводи га под руковођење Светог Духа. Свети Дух учи да је свето волети ближњег.
Љубав која је вођена, храњена Светим Духом - јесте огањ. Тај огањ гаси огањ природне,
плотске љубави, оштећене грехопадом. "Онај који каже да је потребно имати и ту и другу
љубав, обмањује сам себе", рекао је свети Јован Лествичник.
Природна љубав се исказивала и ножем.
У каквим ранама је наша природна љубав! Каква тешка рана је на њој - страст! Срце којим
је овладала страст спремно је на сваку неправду, на свако безакоње, само како би
удовољило својој болесној љубави. Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна
му je(Пр. 11,1). Природна љубав свом миљенику доноси само земаљско; о небеском она не
мисли. Она се бори против неба и Светог Духа; зато што Дух тражи распињање тела.Она
се бори против неба и Светога Духа; зато што се налази под влашћу духа лукавог, духа
нечистог и палог.
Смирење и преданост Богу убијају телесну љубав. Дакле: она живи таштином и неверјем.
Ако ли је твоја љубав противзаконита страст, одбаци је као гадост. Када твоје срце није
слободно - то је знак острашћености. Када је твоје срце у ропству, то је знак безумне,
греховне страсти. Света љубав је - чиста, слободна, сва у Богу. Она је дејство Светог Духа,
који делује у срцу по мери његовог очишћења. Одбацивши непријатељство, одбацивши
острашћеност, одреци се телесне љубави, стекни духовну љубав; уклони се од зла и чини
добро (Псзз, 14).
Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти (1Jн 3,14). Савршенство хришћанства је у савршеној љубави према ближњем. Савршена љубав према ближњем је у савршеној љубави према Богу, у којој нема краја савршенству, у којој нема краја у напредовању. Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте бесконачни Бог (1 Јн 4,16). Љубав према ближњем је темељ здања љубави.
Вољени брате! Тражи да откријеш у себи духовну љубав према ближњима: улазећи у  њу, ући ћеш у љубав према Богу, на врата васкрсења, на врата Царства небеског. Амин.

[Bokisha]

Како видети Христа?

Има, нажалост, много верних људи међу хришћанима који сматрају да је врхунац и крајњи циљ њиховог подвига – видети Христа. Али, не на начин на који је Он сам означио да ћемо га видети, већ на неки свој, чулни, уобразиљски, рекли бисмо самообмањујући начин. Ко тако виђење Христа тражи, на путу је велике пропасти.

Господ Исус Христос је дао обећање да ће бити са Својим ученицима до свршетка вијека (Мт 28,20). Он је - са њима; у светом Јеванђељу и тајнама Цркве. Њега нема за оне који не верују у Јеванђеље: они га не виде, будући да су ослепљени неверовањем. Хоћеш ли да чујеш Христа? Он ти говори Јеванђељем. Немој занемарити Његов спаситељски глас: удаљи се од греховног живота, и пажљиво слушај Јеванђеље Христово, које је - живот вечни. Хоћеш ли да ти се јави Христос? Он ћете научити како то да добијеш. Ко има заповијести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби; а који Мене љуби, тога ће љубити Отац Мој; и Ја ћу га љубити и јавићу му се сам (Јн 14,21).

Ти си усиновљен Богу, кроз тајну светог крштења, ти си ступио у најтешње јединство са Богом, кроз тајну светог причешћа; сачувај усиновљење, сачувај јединство. Чистоту и обновљење које ти је донело свето крштење оживљавај покајањем, а заједницу са Богом чувај живећи по Јеванђељу и што је могуће чешће се причешћујући светим Христовим тајнама. Останите у Мени, и Ја ћу у вама (Јн 15,4), рекао је Господ. Ако заповијести Моје одржите, остаћете у љубави Мојој (Јн 15, 10). Који једе Моје тијело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн 6, 56).

Чувај се уобразиље која ти може створити представу да видиш Господа Исуса Христа, да га можеш опипати, обухватити. То је - празна игра надувене, горде таштине! То је - погубна самообмана! Испуњавај заповести Господње - и на чудан начин видећеш Господа у себи, у својим особинама. Тако је видео Господа у себи свети апостол Павле: њему је било потребно то виђење ради хришћана; они који га нису имали називали су га недостижним стањем, које је потребно хришћанима.

Ако ти живиш греховним животом, удовољаваш својим страстима, и уједно мислиш да волиш Господа Исуса Христа, онда те Његов блиски пријатељ, који је лежао на Његовим грудима у време Тајне вечере, изобличава у самообмани. Он каже: Онај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема; А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство (1 Jн 2,45).

Ако испуњаваш своју греховну вољу и тиме нарушаваш јеванђелске заповести: Господ Исус Христос ће те убројати међу оне који га не љубе. Ко мене не љуби, говори Он, ријечи моје не држи (Јн 14,24).

Немој да појуриш без расуђивања, не испитавши савесно своје хаљине, у старим, смрдљивим дроњцима у брак са Сином Божијим, у сједињење са Њим, иако си и ти позван у тај брак, у који је позван сваки хришћанин. Постоје такве слуге тог Господара дома, које ће ти свезати руке и ноге, и бациће те у најкрајњу таму, далеко од Бога (Мт 22, 11-13).

Слуге у чију се власт предаје дрски, покајањем неочишћени, нахрањен таштином и високоумљем, тражилац љубави и осталих узвишених духовних стања - јесу демони, одбачени анђели. Тама најкрајња - то је слепило људског духа, страсно, телесно стање.

Грех и пали духови владају у човеку који се налази у том стању. Он је лишен моралне слободе: његове руке и ноге су везане. Везивање руку и ногу означава губитак способности за богоугодни живот и духовно напредовање.

У том стању налазе се сви самообманути. Из тог бедног стања, човек излази тако што сазнаје своју заблуду, одбацује је и ступа на спасоносно поприште покајања.

Тежак је излазак из самообмане. На вратима стоји стража; врата су закључана гломазним снажним катанцима и резама.

Катанци и резе - гордост самообманутих, која је дубоко скривена у срцу, њихова сујета, која је почетни разлог њихове делатности, лицемерје и лукавство, којима се прикрива гордост и сујета, којима се они облаче у маску добронамерности, смирења, светости. Неразориви печат - сматрање деловања самообмане за благодатно деловање.

Може ли онај који се налази у самообмани, у области лажи и обмана, бити онај који испуњава заповести Христове, које су истина од Истине - Христа?

Онај који симпатише лаж, који се наслађује лажју, који прихвата лаж, који се у духу сјединио са лажју, може ли саосећати са истином? Не! Он је мрзи, постаје њен избезумљени непријатељ и прогонитељ.

Какво ће бити ваше стање, несрећни маштари, који мислите за себе да сте провели земаљски живот у Божијем загрљају, када вас погоде Спаситељеве речи: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње (Мт 7,23).

Истински мој пријатељу у Господу! Иди ка Господу Исусу Христу, приближавај му се путем јеванђелских заповести; упознај га кроз њих, њиховим испуњавањем показуј и доказуј своју Љубав ка Господу Исусу. Он ће ти се сам објавити, објавиће ти се у дан и час који је познат једино Њему. Заједно са том објавом, излиће у твоје срце неисказану љубав према Себи.

Божанска љубав - не било шта друго, што лично припада палом човеку: она је - дар Светог Духа (Рим 5,5), који шаље једино Бог у сасуде који су очишћени покајањем, у сасуде смирења и целомудрености.

Повери себе Господу, а не себи: то је далеко поузданије. Он је - твој Саздатељ. Када си се ти подвргао најгорем паду, Он је ради тебе примио човечанску природу, предао је Себе на казну ради тебе, за тебе је пролио крв Своју, теби је објавио Своје Божанство - шта Он још неће учинити за тебе?

Припреми се за Његове дарове очишћењем себе: то је твој посао. Амин.

Свети Игњатије Брјанчанинов

http://www.prijateljboziji.com/_Kako-videti-Hrista/46357.html

[JESSY]

Пимен Велики је говорио: "Ми и наша браћа смо као две слике. Ако човек гледајући на себе налази недостатке, онда ће у своме брату видети савршенство. Ако пак сам себи изгледа савршен, онда ће поредећи брата са собом наћи да је он лош".

Грех саблазни и осуђивања веома лако погубљује људе и зато је ђаволу толико омиљен, да се он не задовољава само подстицањем лукаве ревности у нашем срцу, ревности којој је туђ јеванђелски разум, подстицањем гордих помисли, које су увек сједињене са понижавањем и презирањем ближњег; али припрема и очигледне замке да би непажљиве уловио у саблазан и осуђивање. Авва Пимен је ре као: "У Писму стоји: Што видеше очи твоје, гoeopu (Прич. 25,8). Но, ја вам саветујем да не говорите чак ни о ономе што сте својим рукама опипали. Један брат је био преварен на тај начин: учинило му се да његов брат греши са женом. Дуго се борио са собом, да би коначно пришао, гурнуо их ногом, мислећи да су они, и рекао: 'Је ли вам доста, хоћете ли још дуго?' Испоставило се да су то били снопови пшенице. Зато сам вам и казао да не осуђујете чак и када својим рукама опипате".

Грех осуђивања је толико противан Богу, да се Он гневи и од враћа чак и од самих угодника својих, када они себи дозволе осуђивање ближњег: Он одузима од њих Своју благодат, као што је очигледно из многобројних примера које су црквени писци сачували ради користи и поуке хришћанских нараштаја. Никаква праведност не даје право на осуђивање грешног брата, коме Господ веома лако може да подари истинску праведност, неупоредиво већу од оне за коју ми мислимо да је имамо. Ми и можемо да будемо праведни једино правдом Божијом; када пак осуђујемо ближњег, самим тим одбацујемо правду Божију и замењујемо је својом правдом, или правилније - болешћу фарисејства. Онај ко осуђује ближњег преузима на себе дужност Бога, Коме Једином припада суд над Његовим створењима, преузима дужност Христа, Који ће доћи у последњи дан да суди живима и мртвима.