Креативни покушаји чланова форума ЖРУ

[ВИЛМА]

Јованча,  klapklap klapklap лепо, лепо  klapklap

[w.a.mozart]

ma kakav torent,bre... to je nelegalno  4chsmu1

[Јован Чакарески]

ma kakav torent,bre... to je nelegalno  :cheesy:

Zavisi u kakve svrhe koristis. Ja napr. koristim u misionarske svrhe  0110_hahaha 0110_hahaha

[Сер Жиле]

Ода паперјастом облачку

О паперјасти облачку,

О облачку од паперја,

што горе на небу стојиш високо!

О Боже...

dada

[Зорица екс Милева]

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[w.a.mozart]

Gospode...džem  0110_hahaha

[Guest]

гле , више ниси Пера Ложач  0110_hahaha

[Аурор]

гле , више ниси Пера Ложач  0304_smile4

Kad daš čoveku mogućnost da menja sopstveni nick....

[w.a.mozart]

0304_smile4

[sekastarča]

 

Види Моцарте или како се већ зовеш  prst ka dole Пера... шта раде твоји ученици...  4chsmu1

            osamucen        0110_hahaha        prstgore мој нови покушај

                crutches          smej.gif              takeoff

[w.a.mozart]

super je.... odlično...  :291291291:

kvisko

[w.a.mozart]

[Анастасија]

Моци  bighugbighug  klapklap

[srdicnenad]

Barka

Ljulja se strašno malena barka na buri života Gospode moj,

malen sam, lagan, pa mene svaki omanji talas u bezdan baca na moru  zlom.

A ti me bodriš i ruku pružaš dok hodiš vrhom talasa sam,

ja je premalen očajan hvatam, i tvom se pomenu  uplašen nadam, samoga tebe za Boga znam.

Grabim veslima više no smem,  gordo se šepurim ludosti svom,

ti mene smiruješ i blago uzvodiš gde mi je mesto, I srcu daruješ željeni dom.

Žito pre vremena sazrelo nije, neću ni ja, sa mukom podnosim sirotu srca mi,i da ti ne brišeš grehove moje, odavno nestala nada bi sva.

Vodi me neukog, upravi, pomiluj, da tobom zrim, da ti ko rodno i dobro drvo plodove donosim, tu gde je zasađen tvog Save maslinjak, srbima svetim, saborom svim.

[srdicnenad]

Letnji dan...

Letnji dan. Mika Antić sedi na obali jezera, stolica za pecaro, karirana košulja, u čuvarci se mesto ribe hladi bighugbighug. Pored njega stoji Anđeo Gospodnji. Lice mu ozareno, blago, nema osmeha , nema tuge, neka neobična radost. Voda huči i talasi se prepliću. Mika se okreće nasmejano prema njemu i kaže:" Lep si mi tako osvetljen.Vi gore ne štedite gas, samo nek svetli, ko da je svadba il vašar. Račun ne plaćate, sve je plaćeno. A I naočit si, lep, vidi se da si svačemu vičan...Znaš i ja sam ti neki anđeo, ciganski, mnogo tog znam... Znaš, ja sam život posvetio mudrosti i sve sam to stavio u pesme... Ljudi se dive, ljudi koji ne mogu da dohvate , Ja sam im rekao, znaš Ja svakoga dana sve više shvatam. A ti?" ..... Anđeo ćuti... Miki ne prija dramska pauza... "Tamo gde vi noćivate ne služe ovakvo hladno klapklap, AAA? Da udarimo po jedno za inspiraciju, pa ću ti pričati......" Anđeo i dalje ćuti... na licu mu isti onaj izraz...” Ko zna dal vi gore znate da lumpujete do kasno u noć? Gore nema muzika, mislim , ova , naška? Janika Balaš gore radi u nekoj ciglani, tamburicu okačio o rajsko drvo, ko eksponat. Jeli, dal ima poseban odeljak za cigane gore? Znaš, tražim onog Mileta, ima beli plišani šešir na glavi, nikad ga ne skida, ni kad je 35°c….Ništa! Nema odgovora. Samo tišina. “ Volim ja da pričam, al reci I ti nešto! Ti sigurno ne mariš za ili boks?” Tajac. Razgovor dva sagovornika rečima liči na čudni monolog. Odjednom, kao da se nešto pokrenu,anđeo nekako naraste, a ostade isti, raširi se i celu obalu, i šumarak , i reku prože neki blaženi mir i radost. I Mika se smiri, i zaćuta. U očima mu se zasijaše suze samo na trenutak, i onda kao da postade i on deo tog mira... Anđeo i Mika stoje na obali reke... Ćute... U očima im isti pogled...