Мирјана Бобић Мојсиловић - СТРАВА

[Поуке.орг инфо]

Само у овој недељи, овлашним прегледом интернета, могли смо да сазнамо да земаљској кугли прети смак света, да се очекују велике катаклизме и земљитреси, цунамији и остале катастрофе, да воде за пиће неће бити, да ће да пропадне берза, да ћемо бити гладни, да нове епитемије па чак и пандемије само што нису букнуле, да мигранти тероришу поједине градове у Белгији, Шведској и Француској, да Срби као народ полако али сигурно нестају, да је још један лудак убио своју жену, да су под дејством алкохола оргијали и други лудаци убијајући своје комшије и пријатеље код нас, док су се по улицама белог света, манијаци и терористи поново залетали колима у пешаке, да ће почети нуклерани рат, као и да је злогаласни убица Чарлс Менсон оставио „своје дело“ некоме у наслеђе и на ползу.

 

И само овај овлашни преглед наслова довољан је да човеку огади живот и да га испуни страховима свих врста. А страх је, као што је познато, најбоље оружје за манипулацију масама. Отуда је сасвим логично да количина ужаса расте у праскозорје Црног петка, када човечанство диљем западне цивилизације покорно сатима чека да на распродаји купи све оно што му иначе уопште није потребно. Избор је јасан – или куповина, или таблете за смирење, а најчешће је у питању и једно и друго.
Индукција страха је најблажи опис медија данас, па изгледа да смо се са страхом некако и саживели – страх је ушао чак и у језик, у жаргон, и добио је почасно место суперлатива – када млади људи желе да кажу да је нешто изузетно, или да је неко добар човек, или да су се сјајно провели, или да је неко невероватно леп – они све то покривају једном речју – страва.
Страва је како је страва тако постала лепа и изузетна и најбоља и инспиративна. А кад се за некога каже да је страшно храбар, страшно паметан, или страшно успешан, ми ни не схватамо да уместо придева љубави, поштовања и одобравања, успостављамо страву и страшно не само као највишу меру постојања, него и као његово симболичко негирање. Јер живот, узмиче пред страхом.

Ако верујемо да речи могу да обликују стварност , онда је најмање што паметан човек може да уради – да се од страве клони и у језику којим говори, и наравно да колико је то год могуће смањи саливање „страве“ са интернета и из медеија у сопствено срце.
Јер само тако могуће је спасити ову стварност да не постане стравност.

[Џуманџи]

Извор?

пре 5 минута, Поуке.орг инфо рече

епитемије

пре 6 минута, Поуке.орг инфо рече

из медеија