Tумачење приче ''Кушање Христа у пустињи'' - Св. Теофилакт Охридски

[Guest свештеник Иван]

Матејево Еванђеље, 4. глава од 1-11 стиха

1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу.

Да би нас научио да после крштења још више треба да очекујемо искушења, Дух Свети одводи Исуса у пустињу, јер (Господ) ништа није чинио без Духа. А у пустињу[1] Га одводи желећи да нам покаже како нас ђаво искушава онда када види да смо сами и немамо никога да нам помогне. Зато не смемо да живимо без савета, уздајући се у себе.


Да га ђаво куша.

Ђаво се назива "клеветником" зато што је Бога оклеветао пред Адамом када му је рекао: "Бог вам завиди." Чак и сада, ђаво пред нама клевеће врлину.


2. И постивши.
Постио је како би нам показао да је пост[2] јако оружје против искушења, као што је стомакоуга ђање почетак сваког греха.

Дана четрдесет и ноћи четрдесет.

Постио је онолико колико су постили Мојсеј и Илија,[3] јер да је постио дуже од њих, онда би Његово оваплоћење изгледало привидно.


Напосљетку огладње.


Огладнео је онда када је то сам допустио Својој (људској) природи, како би дао прилику ђаволу да Га искуша глађу, и Својим га трпљењем савладао и поразио, те нама даровао победу.


3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово постану хљебови.

Нечастиви је чуо глас с неба ("Ово је Син Мој..."), а потом је видео да је Господ огладнео, па се збунио, чудећи се како Син Божји може да огладни. Зато Га и куша да би то сазнао. Ласка Му говорећи: "Ако си Син Божји...", желећи да Га превари. Али питаш се: "Какав је то грех претворити камење у хлебове?" Онда знај: (по)слушати ђавола ма у чему - грех је. Уосталом, видиш да он није рекао: "Реци да овај камен постане хлеб", већ каже "ово камење", желећи тако да наведе Христа у неумереност, јер је гладноме и један хлеб сасвим довољан. Зато га Христос није (по)слушао.


4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

Ово сведочанство је узето из Старог Завета, јер су то речи Мојсејеве. Јевреји су се такође хранили маном, која није била прави хлеб, већ је, по речи Божјој, задовољавала све потребе Јевреја и постајала она храна коју су људи желели да једу. Када би Јеврејин, наиме, пожелео рибу, јаје, или сир, мана је у устима добијала укус те хране.


5-6. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма. Па му рече: Ако си Син Божји, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.

Говорећи му: "Ако си Син Божји...", ђаво као да хоће да каже: "Не верујем гласу с неба, али ако си Ти заиста Син Божји, покажи ми то." "Али, јадниче, ако Он и јесте Син Божји, зар да се баци са Храма по твојој речи? Твојој суровости је својствено да баца у провалију оне који су опседнути, а Божје је да их спасава." Речи: "узеће те на руке..." не односе се на Христа, већ на свете којима је потребна помоћ анђела.[4]

Христу, као Богу, није потребна таква помоћ.


7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега. [5]

Христос мирно одгони ђавола и тако нас учи да демоне треба побеђивати кротошћу.


8-9. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу и показа му сва царства овога свијета и славу њихову. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

Неки мисле да је "гора врло висока" - страст среброљубља којом је непријатељ желео да победи Исуса. Али, они нису у праву. Господ није примао помисли, далеко било, већ Му се ђаво отворено јавио, и на гори Му у видљивом облику, пред очима, представио сва царства овога света рекавши: "Све ово даћу теби..." У својој гордости ђаво сматра свет својим поседом. Ово и данас ђаво говори похлепним људима, па ће они који му се поклоне заиста имати у својој власти свет.


10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано,[6] јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!

Господ се разгневио на њега, видевши да он присваја оно што је Божје и говори: "Све ово даћу теби...", као да је то његово. Видиш каква је корист од Светог Писма, јер је њиме Господ затворио уста непријатељу.

11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху му.

Господ је победио три искушења: стомакоугађање, славољубље и среброљубље,[7] то јест љубав према богатству, јер су то главне страсти. Победивши њих, далеко је лакше савладати и остале. Зато Лука и каже: "Кад сврши ђаво све кушање...",[8] мада је Господ победио само главна искушења. Анђели Му служе како би се показало да ће они и нама слу-жити када победимо (страсти), јер Христос све чини и показује ради нас, пошто Њему, као Богу, анђели увек служе.
--------------------------------------------------
НАПОМЕНА:

1. По предању Господ је кушан на тзв. Гори кушања, на месту пустом и безводном с којег се као на длану види цела плодна јерихонска оаза и долина Јордана у позадини.
2. Реч "Пост" означава неједење, добровољно уздржавање од хране.
3. 2.Мојс. 34:28 и 3.Цар. 19:8
4. Пс. 91:11-12
5. 5.Мојс. 6:16
6. Сатана је јеверјски назив за ђавола, а иначе, значи противник, непријатељ.

[JESSY]

Оче, ово је предивно.Ако би могли да поставите још нека тумачења Св .Теофилакта Охридског :cheesy2:

[Guest свештеник Иван]

Наравно, биће.

[uros]

Сјајно. Мени лично је у још луђем сећању остало тумачење св. Јустина Ћелијског, мислим из његовог "Тумачења Еванђеља по Матеју", где каже (парафраза): "Када би се сви умови земаљски, научници, философи итд. скупили и добили да сачине 3 питања којима би кушали Бога, не би успели да поставе оваква питања". Да ли се сећа неко из које је ово књиге било и да ли има негде "онлајн"?

[ilija7777]

2. И постивши.

Напосљетку огладње.

fantasticno. postio je... i onda je ogladneo.

stvarno ne znam kako ovo da interpretiram.

0110_hahaha

[Зорица екс Милева]

А ја мислила да ти све знаш о свему  slavabogu  0110_hahaha.

[Guest свештеник Иван]

Сјајно. Мени лично је у још луђем сећању остало тумачење св. Јустина Ћелијског, мислим из његовог "Тумачења Еванђеља по Матеју", где каже (парафраза): "Када би се сви умови земаљски, научници, философи итд. скупили и добили да сачине 3 питања којима би кушали Бога, не би успели да поставе оваква питања". Да ли се сећа неко из које је ово књиге било и да ли има негде "онлајн"?

Знам за тај део, али не знам где сам прочитао.

Овде имаш дела Светог Авве

https://www.pouke.org/library.php?cid=13

готово све што је написао.

[Toma]

Kako mi možemo u svojoj svakodnevici pružiti Hristocentričan otpor iskušenjima a po ugledu na ovo što čitamo?

Jer, ovde nije bilo prisutnih svedoka ovom dogadjaju - ovo je Gospod ispričao Apostolima,

na njihovu i kasnije našu pouku.

7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.

Zanimljivo mi je da ovu prvu preporuku da Ga ne kuša - nečastivi nije poslušao.

Kao da je nečastivi razmišljajući kako da Ga 'obori'- zaboravio sa Kime priča.

A pričao je sa onim Koji je rekao: "Ja i Otac - Jedno Smo"!

10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!

Ali kada iz Gospodnjih usta izadje zapovest - onda i nepomjanik mora (hteo / nehteo) odstupiti.

PS. Nadam se da nikome nije na sablazan to što dodajem svoje misli svetom Teofilaktu.

PSS. Zahvaljujući sv. Teofilaktu sam i ja svojevremeno naučio da je Gospod (kada je tako odlučio) dozvolio gladi da 'dodje' na Njega.

[Иван Ивковић]

Чланак са Уподобљавања: О кушању Христовом у пустињи.