Cemu se mi radujemo... kazni za zlocinca ili njegovom spasenju ?

[Аљонка]

Slusam komentare posle ovog dogadjaja u vezi Katarine Rebrace, pa su me podstakli da opet iznova o tome razmisljam. Nevezano da li je Katarina Rebraca u pitanju ili bilo ko drugi ko je nesto pogresio, nekog povredio, nekog pokrao...

Da li se mi radujemo kazni za zlocinca ili tugujemo zbog njegovog pada? Da li bi nas srecnima ucinilo samo ako bi ga stigla `pravedna` kazna (namerno je `pravedna` pod znacima navoda, jer istinska pravda pociva i na milosti, a ne samo na osudi od drustva), ili bi smo se mogli radovati tek ako se i on pokaje i spase...

Razmisljamo li mi uopste nekada i o gresnicima kao o zrtvama svog sopstvenog greha?

[Guest свештеник Иван]

Изгледа да не. Увек смо спремни да линчујемо, па било ко да је: Ребрача, Виловски, овај човек што је отсекао псу ноге, политичаре, наркомане, о. Бранислава... ма све одреда, само смо ми прави. Но, када дође на ред и линчевање нас, онда копамо и рукама и ногама да би се оправдали, па макар још дубље падали у грех.

[Аљонка]

A u sta onda mi verujemo? U Boga?! U Hrista koji je molio svog Oca da oprosti onima koji su ga raspeli? U Boga koji je oprostio i onom razbojniku na krstu?

[Guest свештеник Иван]

A u sta onda mi verujemo? U Boga?! U Hrista koji je molio svog Oca da oprosti onima koji su ga raspeli? U Boga koji je oprostio i onom razbojniku na krstu?

У томе је и проблем традиционалистичког, формалног погледа на веру: ја сам у Цркви зато што је мој деда, прадеда, чукундеда, наврњдеда носио колач или узимао богојављенску водицу или секао бадњак, па ето и ја то чиним. Но, када дође моменат пројаве праве слободе и љубави, на коју смо сви позвани, да волимо и непријатеље своје (а како људи не верују у Васкрсење као истину и стварност онда и ове речи немају смисла), онда сви падамо. И не само то: падамо и када волимо и ближње своје. Ово дељење у Цркви, на старе и нове, је показатељ да нисмо спремни да волимо никога, и да наше бивствовање у Цркви је потпуно бесмислено. Не можемо волети Бога кога не видимо а да не волимо ближњега свога који је поред нас ( а где је непријатељ???).

Из овога закључујем да није чудо када мени брат у Христу, који не може да прихвати моју различитост од њега, моју креативност или мој другачији став, мени каже како ће да ме обеси. Дакле, нема љубави, нема литургијског живота, формализам и лажна вера. Но, искрено се надам да ће се то све више мењати, долазе људи који увиђају овај проблем и желе добро својој Цркви.

[Маша]

Па сад .. да не испадне да нам је свеједно. Нећемо да кажемо ништа ни о чијим лошим делима, дакле не о њему који то чини, јер га махом и не познајемо. И онда испада да смо стали на страну зла?

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

Према злу мора да се има став, а не да од истог бежимо јер се бојимо да ако га осудимо, да ћемо и ми исто то радити. Има свако од нас и унутрашњег и спољашњег гонича кад год нешто погрешимо, тако да нема бојазни да ћемо о себи имати дивно и красно мишљење, а о другима лоше.

[Јован Чакарески]

A u sta onda mi verujemo? U Boga?! U Hrista koji je molio svog Oca da oprosti onima koji su ga raspeli? U Boga koji je oprostio i onom razbojniku na krstu?

1317_womens Lepo razmisljate odsad cu se uvek pitati sta pisem i u Sta verujem.

[Маша]

пс разбојник на крсту се ПОКАЈАО.

У томе је поента.

Нешто ми Виловски не делује као покајник, Ребрача још мање.

Нисам ЈА та која одлучује о њима, ни на земљи ни на небу, Богу хвала, али и сам Господ нас учи да ако се не покајемо, нећемо ући у Царство Његово, јел тако?

[Аљонка]

пс разбојник на крсту се ПОКАЈАО.

У томе је поента.

Ok, a jel mi zelimo da se on pokaje ili da ga stavimo na el. stolicu? Sta bi nas zadovoljilo?

[Guest свештеник Иван]

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

Није проблем осудити грех, то је и дужност нас хришћана, но овде се прича о нечему другом: Ако сте само погледали коментаре на фејс групама које су направљене као подршка псу Мили,видели сте да је готово сваки коментар типа: ја бих му одсекао и руке и ноге, извадио утробу, ја бих му убио и мајку, мучио бих га данима итд... мислим да то не може да каже неко ко воли Бога, колико год да га боли овај грех.

[Аљонка]

Нешто ми Виловски не делује као покајник, Ребрача још мање.

A otkud ti znas da nije? A sta ako bas jeste?

[Аљонка]

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

OSUDITI DELO, ALI SPASITI COVEKA

[Маша]

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

Није проблем осудити грех, то је и дужност нас хришћана, но овде се прича о нечему другом: Ако сте само погледали коментаре на фејс групама које су направљене као подршка псу Мили,видели сте да је готово сваки коментар типа: ја бих му одсекао и руке и ноге, извадио утробу, ја бих му убио и мајку, мучио бих га данима итд... мислим да то не може да каже неко ко воли Бога, колико год да га боли овај грех.

Да, оче, сад сам схватила.

Шта би тек рекли да им је неко упуцао мајку и онда јој претио из затвора да ако га не ослободе да ће јој побити децу ... а ''брижна'' Србија га пустила без иједног дана затвора, па се доселио код њих у кућу и прогласио се газдом свих. И на крају, након њене смрти још и тужио њену децу - хтео да им отме сву имовину.

Ту је јако тешко смирити порив за кажњавањем злочинца, али ако се то деси, злу НЕМА КРАЈА! Мора неко да каже НЕ злу, иначе, постаће исти као и тај сам злочинац и неће имати права да му каже иједну реч.  

[Маша]

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

OSUDITI DELO, ALI SPASITI COVEKA

Како мислиш да ми спасимо Катарину и Виловског?

На који начин?

пс оца Бранислава ми не дирајте, он је уз Божију помоћ мом брату спасио живот од сигурне смрти

[Тавита]

Не радујем се казнама.

Вјерујем у Бога, и знам да ће он "истјерати правду"

Правде на земљи и нема ба толико... Али вјерујем у Њега, и знам да је Он Правда.

Радујем се спасењу!

Многим монструмима сам давно опростила. Сада се трудим заборавити. Заборав ствара потпуни опроштај.

Истина, некад се за њих не молим толико.

Али Господ зна моје боли, и Господ зна одговоре на моја питања.

Било ми је толико тешко у живоу, али сам захваљујући своме Оцу остала на ногама.

У Тренутку некада лоше реагујем.,

Једном сам дала изјаву против човјека ( не лажну ) , која га је скупо коштала, када сам сазнала да болује од рака, поред свих зала, повукла сам је..... Многи су ме због тога осудили, он ме чак исмијавао.. али је моја душа мирно спавала...

Ја сам хришћанка, значи Христова.

Ако је Он мирно стајао. Могу и ја.

Зар живот није угледање на Христа?

Пљували су га.. бичевали..

не морам за сваки шамар да гризем.

Рано сам одрасла.

Нећу да ми буде касно учити опраштати.

Учим сада, овог тренутка.

Задржала сам здрав разум.

И опраштам свима.... некада теже, некада лакше.

Заболи.. па прође.

Ниједна патња не траје вјечно, као слијепило онога ко не за опростити, и не види љепоту једног опраштања.

Увијек сам вољела Свету Јелисавету... Предивна жена.

Иже Херувими!!!

Иже Херувими!!!

То да појем.. са миром.

а мир да стекнем.. опраштањем.

Моја баба је једном рекла "Не срдим се на играча, но на његову игру"

послије се не срди ни на игру.... сачува мир заборављањем.

Оставила ми је много тога на наук.

[Аљонка]

Не знам шта би им помогло да их нико не осуди, тј да нико не осуди те лоповлуке од слабијих и немоћних?

И шта би нама то помогло?

OSUDITI DELO, ALI SPASITI COVEKA

Како мислиш да ми спасимо Катарину и Виловског?

На који начин?

пс оца Бранислава ми не дирајте, он је уз Божију помоћ мом брату спасио живот од сигурне смрти

Pa spasice ga Bog nekako, ja samo postavljam pitajne da li cemo se mi radovati kazni vise nego njihovom spasenju?

Sto se o. Branislava tice, ispade malo cudno to sto si rekla... jer (uz svo duzno postovanje o.Branislavu koga izuzetno cenim) ispade da je on kod tebe zasluzio da ne bude osudjen, a ovo dvoje nisu...