Политикологија религије-најважнија наука данас

[Православни Србин]

Двоумио сам се где да ставим ову тему и одлучио сам се ипак за политику, мада је тема итекако повезана са религијом. Дакле, ради се политикологији религије, науци чији је оснивач наш човек, професор Мирољуб Јевтић, професор на политичком факултету у Београду који је покренуо часопис са истима именом и написао неколико књига и студија на ову тему. Часопис и ова научна дисциплина се баве повезивањем религије и политике. Више је него јасно да су религија и политика повезане и да је ситуација у којој се свет данас налази, а поготово стање на Блиском Истоку, нешто што даје актуелност овој науци данас изнад свих других наука. Ако погледамо најновије догађаје (убиство руског амбасадора и терористичке нападе у Европи), ако погледамо кризу мултикултурализма, ако погледамо мигрантску кризу, ако погледамо ситуацију на Балкану, онда видимо зашто је ова наука баш данас најакутелнија и зашто је разумевање и проучавање религије и њених веза са политиком толико важно. Из тог непознавања религија долази много последица, а једна од њих је и маса страдалих људи у терористичким нападима који су се десили. Ево, ово је најновији интервју професора Мирољуба Јевтића за телевизију БН у емисији ,,Пулс":

Па погледајте и онда ако желите да прокоментаришемо то мало. 

[Милан Ракић]

Занимљиво. 

[drvce]

1:10:00 - Betezda je cuveni studio koji nam je napravio silne igre!

[Дејан-Марковић]

Нафтне компаније (америчке, руске, британске, саудијске, катарске, азербејџанске...) се боре да направе сопствени коридор за гас или нафту, а да би те циљеве војно оствариле само користе оне који верују у Абу Бакра или у Алију, као наследнике Мухамеда. Толико религија утиче на политику.

[Православни Србин]

пре 8 часа, Дејан-Марковић рече

Нафтне компаније (америчке, руске, британске, саудијске, катарске, азербејџанске...) се боре да направе сопствени коридор за гас или нафту, а да би те циљеве војно оствариле само користе оне који верују у Абу Бакра или у Алију, као наследнике Мухамеда. Толико религија утиче на политику.

Религија итекако битно утиче на политику. Свака политика произилази из одређене културе и одређених културних образаца, а те образце је успоставила доминатна религија на том простору. Не спорим ја ни материјални фактор, свакако га има, али опасно је крајње целу ствар сводити само на то и негирати очигледне чињенице да је одговор на сва ова дешавања све више у религији. Да религија учествује у политици и утиче на њу, професор је доказао са више примера која би увидео само ако си погледао овај видео. Религија је утицала на формирање култура и цивилизација, исцртала све ове културне и цивилизацијске границе међу државама и народима, тако да је смешно, чак и неозбиљно тврдити да религија нема данас никакав утицај на политику. Религија је извршила доминатан утицај на понашање свих људи на одређеним просторима, чак и људи који нису верници, се понашају по оним образцима које је успоставила доминатна религија.

Познавао сам човека који је радио код једног богатог Арапина (муслимана, иначе доброг човека) не знам у којој држави и једном му рекао: ,,Благо вама, када ви имате све ово и када сте то стекли", а он му је рекао ,,немам ја ништа и ништа ја нисам стекао, све је Алахово, он ми је то само дао". Тако размишљају сви муслимани од најсиромашнијег до најбогатијег. Буди сигуран у то, то је изузетно теоцентричан свет и то ће ти рећи свако ко је упознао тај исламски свет. Исто размишљају и саудијски принчеви и краљеви. Иако и они знају да се понекад баханале, сви они верују чврсто да све што имају није њихово и да им је све дао Алах (а Алах је реч коју прво научи свако муслиманско дете у свом животу), и верују да они то морају да му врате. А враћају му испуњавањем његове заповести о ширењу Ислама. Саудијска Арабија троши милионе на ширење Ислама по целом свету, изградњу џамија, финансирању исламских школа и на крају крајева, финансирању џихада свуда по свету. Она има програм светског прозелитизма којим је обухваћен цео свет. И то је чињеница. Ислам битно утиче на политику тих држава, заливских монархија, и то је непобитна чињеница.  Ао ти имаш државе у којима је државни закон усклађен са религијским нормама, у којима шеријат доминира у свим областима јавног и приватног живота, шта је онда то него утицај религије на политику? То што је Америка војно јача од њих и то што они тренутно морају да им буду савезници не мења чињеницу да они презиру амерички систем и да им је једини циљ да и у Америци успоставе онакав облик владавине какав је код њих. Катар, једна мала арапска држава, са сличним уређењем и уверењем као и Арабија, у једном писму америчком председнику, катарски владар му је поручио отворено ,,да, ми јесмо данас можда савезници, али то не значи да ви нећете сутра постати исламска држава". Слично нешто су Иранци поручили Русима. 

Па ево погледај само у Турској шта се дешава, ми данас гледамо обнову исламске Турске, као државе у којој ће државна идеологија и политика бити све више и више усклађена са религијом и религијским нормама, у којој владајућа партија настоји да повеже турску нацију и њен идентитет са том религијом- онда је то управо то. 

Или погледај друге неке државе, увек се настоји повезивање религије и политике, тако је чак и у секуларној Америци, тако је и у Русији. Једино је ЕУ држава где утицај религије опада, међутим, не религије као такве, већ само једне религије: хришћанске религије. Са друге стране, расте утицај исламске религије у Европи, ако ти кажем да у Енглеској већ дуги низ година влада шеријат, шта је онда то него пораст утицаја једне религије (у овом случају Ислама) на политику. Што пре се схвате ове чињенице, биће боље за све. 

[Justin Waters]

пре 21 минута, Православни Србин рече

Или погледај друге неке државе, увек се настоји повезивање религије и политике, тако је чак и у секуларној Америци, тако је и у Русији. Једино је ЕУ држава где утицај религије опада, међутим, не религије као такве, већ само једне религије: хришћанске религије. Са друге стране, расте утицај исламске религије у Европи, ако ти кажем да у Енглеској већ дуги низ година влада шеријат, шта је онда то него пораст утицаја једне религије (у овом случају Ислама) на политику. Што пре се схвате ове чињенице, биће боље за све. 

Islam je zadnja religija koja ce efektivno biti povezana sa drzavom i njenom politikom. To mu nekako dodje i prirodno, jer islam je i najmladja religija, i tek treba da dozivi svoju "francusku revoluciju". Oni sad prolaze svoj srednji vijek, i sve ce to krenuti polako da pada. Slicnosti sa onim sto su hriscani prolazili je samo povrsna, jer drugacija tehnologija i drugacija raspodjela i protok informacija vlada danas u odnosu na to kakvo je stanje bilo nekad i mnogo ce brze to ici nego sto je islo sa hriscanstvom. 

[Милан Ракић]

пре 19 минута, Православни Србин рече

Или погледај друге неке државе, увек се настоји повезивање религије и политике, тако је чак и у секуларној Америци, тако је и у Русији. Једино је ЕУ држава где утицај религије опада, међутим, не религије као такве, већ само једне религије: хришћанске религије. Са друге стране, расте утицај исламске религије у Европи, ако ти кажем да у Енглеској већ дуги низ година влада шеријат, шта је онда то него пораст утицаја једне религије (у овом случају Ислама) на политику. Што пре се схвате ове чињенице, биће боље за све. 

Давних дана, тамо крајем 80-их, новинар Александар Тијанић, покој му души, био је глодур сарајевског "Ослобођења". Поред тог ангажмана, на сцени "Обала" је водио и оне чувене емисије са Мирјаном Бобић Мојсиловић. Били су то почеци политичких емисија у тзв. "прајм тајму" и свакако нешто ново у земљи која је након пада Берлинског зида "решила" да се демократизује.

Елем, да се вратим на "Ослобођење". 

Тијанић је као глодур имао своју редовну колумну недељом (била је "хит" пошто је на крају текста ишао факсимил његовог потписа где је име писао ћирилицом, а презиме латиницом-или обрнуто, не сећам се више) и велики интервју на другој и трећој страни. Оне су биле (те две стране), недељом практично његове. На другој је "ишла" уредничка колумна са коментаром претходне седмице, а остатак друге и читава трећа страна је била резервисана за интервју недеље. 

Пошто су се тада ближили први вишестраначки избори, са јасно профилисане три националне странке (СДА, СДС и ХДЗ), односно југословенским УЈДИ-јем и Вуковим СПО, који је био једина странка из Србије која је учествовала на исборима у БиХ, Тијанић је у серији интервјуа, из недеље у недељу разговарао са страначким првацима... Са Вуком, Стјепаном Кљуићем, Радованем Караџићем... 

И са Алијом, међу осталима...

А у сећању ми је остала једна реченица, подобна овој твојој констатацији.

Наиме, покојни Тијанић је питао Алију да прокоментарише чињеницу да је хришћанство нажалост у дефанзиви.

Алија се сложио са тиме. Чак је и он изразио жаљење, не зато што "супарничка" религија губи примат, него што уопште религиозност европског човека опада, али и задовољство што је ислам у перманентном расту и експанзији...

И остала ми нарочито једна реченица у сећању.

Рекао тада покојни Алија: "Није далеко дан, када ће Ајфелов торањ постати `мунаре` и са врха његовог се оглашавати имам који ће учити езан!"

 

[Православни Србин]

Како каже професор Јевтић, треба да се признају следеће чињенице:

1. Да се схвати да религија неће умрети како су западни ,,просветитељи" тврдили и да материјално не може да надвлада религиозно тј. духовно. Јер је човек по природи духовно биће и религија је једна људска потреба, људи имају потребу за њом и док је људи постојаће и религије,

2. Треба да се схвати да се не може и сме занемарити утицај религије на понашање милиона људи и не сме се занемарити утицај религије на политику одређених држава и народа,

3. Треба коначно да се схвати да све религије нису исте и да се не могу посматрати кроз исту призму. Западни просветитељи су све друге религије посматрали кроз призму Хришћанства и то је трагична заблуда која данас Европљане кошта живота. Људи који данас гину по европским улицама гину због ове заблуде. Нису све религије исте као Хришћанство. Свака религија има политичких претензија. Све су религије теократске, осим искључиво Хришћанства. Само Хришћанство може да егзистира у секуларном друштву, друге религије не. Као што је Ислам незамислив без шеријата, тако је хиндуизам незамислив без касти или шинтоизам без јапанске царске породице. Дакле, не могу, нажалост, све релиије да егзистирају у секуларизму јер је секуларизам неприхватљив са њиховог верског становишта,

4. Из тога произилази да је мултикултурализам немогућ. Нажалост, то јесте лепа идеја, али он је неостварљив. Јер једноставно, слобода вероисповести овде се претвара у нешто друго, јер непознавање Ислама има за последицу мишљење да слобода вере за једног муслимана представља исто што и за једног хришћанина. А то није истина, јер слобода вере за муслимана представља и дозволу полигамије, и дозволу ношења марама, хиџаба и бурки и на крају крајева увођење шеријата, јер је Ислам без шеријате незамислив. Зато муслимани никада неће бити задовољни у европском друштву док год све ово не буде испуњено. А када би се то испунило то би значило крај Европе као такве и крај њених вредности. Зато је мултикултурализам немогућ.

Због свега тога, јасно је зашто је данас политикологија религије важна наука, јер она управо указује на све ове чињенице које, нажалост, западњаци не схватају јер имају сасвим погрешне погледе на религију. Ето, и ми нисмо много тога схватили. Ми и даље мислимо да ми имамо сукоб са албанским народом и албанским национализмом. Али то није тачно, албанска нација никада није конституисана као јединствена нација, албански национализам је само дискурс. Ми имамо сукоб не са албанским народом, већ са најесктремнијим делом тог народа- Албанцима муслиманима. Да нема политикологије религије, ми ни то не би знали. 

[Православни Србин]

пре 8 минута, Justin Waters рече

Islam je zadnja religija koja ce efektivno biti povezana sa drzavom i njenom politikom. To mu nekako dodje i prirodno, jer islam je i najmladja religija, i tek treba da dozivi svoju "francusku revoluciju". Oni sad prolaze svoj srednji vijek, i sve ce to krenuti polako da pada. Slicnosti sa onim sto su hriscani prolazili je samo povrsna, jer drugacija tehnologija i drugacija raspodjela i protok informacija vlada danas u odnosu na to kakvo je stanje bilo nekad i mnogo ce brze to ici nego sto je islo sa hriscanstvom. 

Да, али само треба да се схвати да Ислам када доживи своју францску револуцију, ако је доживи, престаће да постоји као религија. Јер је то искључиво теократска религија, повезана са државом, муслимани немају Цркву, они имају државу и то је институција која њих окупља. Како им је Мухамед наредио да шире Ислам свуда по свету (и оставио им пример на који начин то да раде), они са њим шире и друштвено и политичко уређење које оно носи- шеријат. Шеријат је посебно право, као што је римско или англосаксонско, то је закон који произилази из религије. 

То је поента, јер Ислам није само религија, Ислам је и начин живота, друштвено уређење и геополитички пројекат са глобалним претензијама. Највећи узор муслиманима је Мухамед, они имају заповест да га опонашају и следе (зато су им хадиси главни верски извор након Курана). А Мухамед није био само верски лидер, него и политички вођа, шеф државе, освајач. И оставио је својим следбеницима у аманет да шире његово наслеђе (сам назив са исламску државу халифат потиче халифат рассул Алах- што у преводу значи ,,наслеђе Алаховог посланика").

То је чињеница. 

[Православни Србин]

пре 15 минута, Милан Ракић рече

Давних дана, тамо крајем 80-их, новинар Александар Тијанић, покој му души, био је глодур сарајевског "Ослобођења". Поред тог ангажмана, на сцени "Обала" је водио и оне чувене емисије са Мирјаном Бобић Мојсиловић. Били су то почеци политичких емисија у тзв. "прајм тајму" и свакако нешто ново у земљи која је након пада Берлинског зида "решила" да се демократизује.

Елем, да се вратим на "Ослобођење". 

Тијанић је као глодур имао своју редовну колумну недељом (била је "хит" пошто је на крају текста ишао факсимил његовог потписа где је име писао ћирилицом, а презиме латиницом-или обрнуто, не сећам се више) и велики интервју на другој и трећој страни. Оне су биле (те две стране), недељом практично његове. На другој је "ишла" уредничка колумна са коментаром претходне седмице, а остатак друге и читава трећа страна је била резервисана за интервју недеље. 

Пошто су се тада ближили први вишестраначки избори, са јасно профилисане три националне странке (СДА, СДС и ХДЗ), односно југословенским УЈДИ-јем и Вуковим СПО, који је био једина странка из Србије која је учествовала на исборима у БиХ, Тијанић је у серији интервјуа, из недеље у недељу разговарао са страначким првацима... Са Вуком, Стјепаном Кљуићем, Радованем Караџићем... 

И са Алијом, међу осталима...

А у сећању ми је остала једна реченица, подобна овој твојој констатацији.

Наиме, покојни Тијанић је питао Алију да прокоментарише чињеницу да је хришћанство нажалост у дефанзиви.

Алија се сложио са тиме. Чак је и он изразио жаљење, не зато што "супарничка" религија губи примат, него што уопште религиозност европског човека опада, али и задовољство што је ислам у перманентном расту и експанзији...

И остала ми нарочито једна реченица у сећању.

Рекао тада покојни Алија: "Није далеко дан, када ће Ајфелов торањ постати `мунаре` и са врха његовог се оглашавати имам који ће учити езан!"

 

То је тачно, нажалост. Па многи су о томе писали, па су били оптуживани да су ,,екстремисти" и ,,исламофоби". Данас се то показује као тачно. Уосталом, није случајно што су Меркелова и Камерон рекли да је мултикултурализам пропао и да Европи следују верски ратови.

 

[Justin Waters]

пре 15 минута, Православни Србин рече

3. Треба коначно да се схвати да све религије нису исте и да се не могу посматрати кроз исту призму. Западни просветитељи су све друге религије посматрали кроз призму Хришћанства и то је трагична заблуда која данас Европљане кошта живота. Људи који данас гину по европским улицама гину због ове заблуде. Нису све религије исте као Хришћанство. Свака религија има политичких претензија. Све су религије теократске, осим искључиво Хришћанства. Само Хришћанство може да егзистира у секуларном друштву, друге религије не. Као што је Ислам незамислив без шеријата, тако је хиндуизам незамислив без касти или шинтоизам без јапанске царске породице. Дакле, не могу, нажалост, све релиије да егзистирају у секуларизму јер је секуларизам неприхватљив са њиховог верског становишта,

Nisi u pravu ovdje. Hinduizam nisu samo kaste, hinduizam nije nista slicno abrahamskim kompaktnim religijama. Hinduizam je jedan konglomerat razlicitih i cesto protivurecnih vjerovanja. Kaste su samo jedan mali dio svega sto je nastalo na indijskom potkontinentu, i ukinute su dekretom indijske vlade i samo jos ilegalno primjenjuju u ruralnim dijelovima Indije. Hinduizam je jako podesan za multikulturalizam, izmedjuostalog to se i vidi niko u svijetu nema problem sa Hindusima izvan Indije. O budizmu se nema sta reci budisti su kao krotka macka i necuju se malte ne nigdje gdje koegzistiraju sa drugim religijamam. Sintoizam nije uopste religija, i neces vidjeti malte ne nigdje u svijetu Japance da propagiraju sintoizam, oni su malte ne vise ateisti po stilu zivota tako da su i oni pogodni za multikulturalizam. 

Ostaje nam samo islam. S islamom postoje odredjeni problemi, ali treba znati takodjer da su islamske imperije u svoje doba nastanka, kalifat i otomanska imperija bile poprilicno progresivne poredeci se sa ostalim po pitanju tolerancije drugih vjera. Svijet danas nema problem sa islamom vec islamizmom. Islamizam je jedan cudan mutant koji je nastao u grotlu evropskog kolonijalizma na blisom istoku. To je Tipican primjer je Saudijska vladajuca porodica. Nisu to nikakvi muslimani vec najgori monstrumi koga interesuje samo novac, a u privatnom zivotu se bahate i sa svime sto je protivno serijatu. A oni su bas postavljeni od bivsih kolonijalnih sila da sluze njihovim interesima u osvit novog rasporeda bliskog istoka nakon raspada kolonijalizma. Drugi faktor koji im omogucava da rade to sto rade je posjedovanje nafte. To nece trajati vjecno, i nakon sto nafta bude zamjenjena sa drugom resursom njihov moc i uticaj ce nestati. 

[Милан Ракић]

пре 3 минута, Православни Србин рече

То је тачно, нажалост. Па многи су о томе писали, па су били оптуживани да су ,,екстремисти" и ,,исламофоби". Данас се то показује као тачно. Уосталом, није случајно што су Меркелова и Камерон рекли да је мултикултурализам пропао и да Европи следују верски ратови.

 

Мени (нама) то тада бејаше "шега". Војска је заиста била једна мултикултурна и мултиконфенсионална средина. Не бих се са свиме сложио у једном сегменту са професором када прича о тадашњој војсци; истина, он прича искуство са рочног служења, док је моје искуство у школском систему било неуколико другачије ако поредим са оним што је изнео. Наиме, наш "интегратор" није била нити идеологија, нити не знам ни ја шта, него љубав према авијацији и летењу (једна од најјачих "дрога"). И у контексту онога што је доктор поменуо, нпр. наши класићи Шиптари нису били као његови са служења војног рока. Сем једног момка, који је био мало повученији, остали су били што би рекли "раја". Нормално се понашали, дружили, "јели све". О муслиманима (Бошњацима) да и не говорим. То је оно што Јефтић прича за босанске муслимане. Истина, био је један који је "избегавао" свињетину, тако да смо се око ручка сви окупљали око њега, јер је одрезак био загарантован  Занимљиво, он је био муслиман из неког забаченог села, етнички чистог-муслиманског. Ови остали, нарочито градски, ни по чему се нису разликовали (избегавање хране као највидљивије) од осталих.  

[Justin Waters]

пре 24 минута, Православни Србин рече

Да, али само треба да се схвати да Ислам када доживи своју францску револуцију, ако је доживи, престаће да постоји као религија. Јер је то искључиво теократска религија, повезана са државом, муслимани немају Цркву, они имају државу и то је институција која њих окупља. Како им је Мухамед наредио да шире Ислам свуда по свету (и оставио им пример на који начин то да раде), они са њим шире и друштвено и политичко уређење које оно носи- шеријат. Шеријат је посебно право, као што је римско или англосаксонско, то је закон који произилази из религије. 

То је поента, јер Ислам није само религија, Ислам је и начин живота, друштвено уређење и геополитички пројекат са глобалним претензијама. Највећи узор муслиманима је Мухамед, они имају заповест да га опонашају и следе (зато су им хадиси главни верски извор након Курана). А Мухамед није био само верски лидер, него и политички вођа, шеф државе, освајач. И оставио је својим следбеницима у аманет да шире његово наслеђе (сам назив са исламску државу халифат потиче халифат рассул Алах- што у преводу значи ,,наслеђе Алаховог посланика").

То је чињеница. 

Za razliku od uvrezenog misljenja da se islam moze siriti samo macem i da moze da vlada u poretku u kome je cvrsto sinhronizovan sa drzavom ipak postoje primjeri koji opovrgavaju ovu tvrdnju. 

Islam se sirio i miroljubivim putem tamo gdje nije bilo opakih vladara i jake centralne vlasti koja je imala islam za svoju ideologiju. Primjer su Bangladesh, Malezija i Indonezija. Tamo islam nisu donijeli konjanici sa macevima vec arapski trgovci. I bas te zemlje su najvise tolerantne prema drugim manjinskim religijama u njihovom okruzenju, Indonezija i Malezija pogotovo. 

Drugi primjer su centralno azijske drzave, njih su ukrotili Sovjeti i skoro da ne cujes za teroriste iz Kazahstana ili Kirgistana. Tamo vlada takozvani sekularni islam, islam je vecinska religija ali ne primjenjuje se serijat niti su uopste nasilni prema drugim vjerama. 

Treci primjer je Turska. Ataturk je poprilicno ukrotio islam u Turskoj. Istina je da se danas sto sta toga ozivljava, ali da budemo iskreni to jeste u sluzbi politike i nece imati nego jaceg zamaha, tamo nece sigurno ukinti Efes Pilsen i Yeni Raki samo zato da bi krenuli nekim serijatskim putem. 

Ostaje samo problematican salafiziam koji je ustvari zasluzan za ovu danasnju sliku islama, i onaj koji ga je iznjedrio - kolonijalizam. Kada i kako ce se to rijesti cisto je geopoliticko pitanje. 

[Милан Ракић]

пре 4 минута, Justin Waters рече

Za razliku od uvrezenog misljenja da se islam moze siriti samo macem i da moze da vlada u poretku u kome je cvrsto sinhronizovan sa drzavom ipak postoje primjeri koji opovrgavaju ovu tvrdnju. 

Islam se sirio i miroljubivim putem tamo gdje nije bilo opakih vladara i jake centralne vlasti koja je imala islam za svoju ideologiju. Primjer su Bangladesh, Malezija i Indonezija. Tamo islam nisu donijeli konjanici sa macevima vec arapski trgovci. I bas te zemlje su najvise tolerantne prema drugim manjinskim religijama u njihovom okruzenju, Indonezija i Malezija pogotovo. 

Drugi primjer su centralno azijske drzave, njih su ukrotili Sovjeti i skoro da ne cujes za teroriste iz Kazahstana ili Kirgistana. Tamo vlada takozvani sekularni islam, islam je vecinska religija ali ne primjenjuje se serijat niti su uopste nasilni prema drugim vjerama. 

Treci primjer je Turska. Ataturk je poprilicno ukrotio islam u Turskoj. Istina je da se danas sota toga ozivljava, ali da budemo iskreni to jeste u sluzbi politike i to nece imati nego jace zamaha, tamo nece sigurno ukinti Efes Pilsen i Yeni Raki samo zato da bi krenuli nekim serijatskim putem. 

Ostaje samo problematican, salafiziam koji je ustvari zasluzan za ovu danasnju sliku islama, i onaj koji ga je iznjedrio - kolonijalizam. Kada i kako ce se to rijesti cisto je geopoliticko pitanje. 

Подобно ономе што је професор приметио за римокатолике из ЈИ Азије у успоредби са нпр. делом `рватских...

[RYLAH]

Јефтић је одличан, посебно његов допринос разумевању проблема између Срба и Албанаца, али као и свако ко је заљубљен у своју науку, много често ствари посматра из једног јединог угла, оног који је њему самом најприхватљивији. Религија јесте један од најбитнијих фактора, посебно у пост-хладноратовском свету данашњице, али далеко од тога да је једини фактор који одлучује о догађајима на једном подручју, или да је једини чинилац у глобалним сукобима.

Југославија се рецимо није распала због религије, него зато што је престала потреба за њеним постојањем. Религија је коришћена да се касније пренагласе и распирују тензије између углавном секуларних људи. То је данас скоро општепозната чињеница.

Али ипак, свакако да професор даје одличне анализе, само што их треба уклопити и у све остале чиниоце, попут политике, геостратегије, историје, новца, демографије и свих осталих фактора.