Слушалац или говорник?

[Зорица екс Милева]

Данас ме је један "разговор" навео да поставим ову тему. Елем, "разговор" је у ствари био монолог.Нисам могла да дођем до ријечи, нити је особу која ми је причала занимало моје мишљење. Битно је да ја чујем шта она има да каже. Колико често вам се дешава да учествујете у дијалогу, али само као слушалац, јер сваки покушај ваше приче изгледа као говор зидовима?

[Маша]

Зависи од ситуације.

Не знам шта ју је навело да ти држи слово?

Можда је имала разлога, можда не.

[Зорица екс Милева]

Ма није ми држала слово, поента је у томе, што је она таква по карактеру, не слуша друге, а воли да прича. Мени то некако некултурно.

[Booba]

У свом окружењу имам 2 такве особе. Једна је колегиница и много ми је требало да научим да само, са осмехом, климам главом и понекад кажем:"Па ето, шта ћеш...".

А друга је моја сестра. Ту ми већ више снаге треба да само климам главом. ПОкушавам да јој укажем на евентуалну грешку и хиперегоцентризам, али бојим се да слабо иде. Па онда ја идем линијом мањег отпора и само буде  0110_hahaha 0110_hahaha

[Hristoljub]

Draga braćo i sestre,  4chsmu1

Od skora sam kupio kompjuter (što mi je davnašnja želja) i uveo internet, tako da mi se ispunila želja za duhovnim učenjem i ako Bog da upoznavanjem i učvršćivanjem bratskog odnosa "u ljubavi od čista srca i dobre savesti i vere nelicemerne", sa svima onima koji ljube Boga.

Kako je duhovna ponuda ogromna i moj razum mali, molio sam se Bogu da se ne izgubim (duševno i duhovno) i da me On vodi korak po korak, jer sam u životu skupo plaćao brzopletost i samouverenost.

Nisam učestvovao do sada ni na jednom forumu, jer kratko posedujem kompjuter a iskreno imam strah i opreznost da ne upadnem u kakvo praznoslovlje ili čuvaj Bože društvo "ljutovernih" od čega (ljutovernosti) nastaju  mnoge duhovne pogibli i sablazni.

Vašu link (tako se valjda kaže?) sam u samom početku našao igrom promisla Božjeg, jer nisam ništa znao i odmah ga stavio u bookmarks a posle nekog vremena i povremeno čitao, gledao, pa i izlazio na forum.

Ipak, nisam bio siguran da li meni vredi i učestvovati na njemu, kad i kako se uključiti na njemu?

Ponavljam, moje znanje na računaru je neznanje. :smiley:

Zaista verujem da je ovo temeljno pitanje naših odnosa sa bližnjima, pa i na forumu. Čemu služi dijalog, kakva je svrha razgovora?

Pošto sam kao mlađi često upadao u probleme u komunikaciji sa ljudima, shvatio sam gde grešim i gde takođe drugi greše. Mi, ljudi, kao nezreli shvatamo: da je cilj razgovora NAMETANJE SOPSTVENOG UVERENJA, pa ako u razgovoru ne nametnemo sopstveno uverenje, kao da nismo ni razgovarali. 0104_cheesy

Na žalost, taj duh je uveliko prisutan svuda u našem narodu, pa i u hrišćanstvu.

Istina je potpuno drugačija, razgovor je prilika da se ja nečemu naučim, da se ja menjam i da (što je najvažnije) praktikujem ljubav.

Itekako treba da nam bude važno šta naš bližnji, naš brat, misli, veruje, oseća i da sa punim poštovanjem i uvažavanjem tuđeg stanja, preispitamo sebe i pokažemo stvarnu ljubav!

Naravno, svako treba da iz srca iznese ono što ima i da pojasni, da bi nas bližnji bolje i ispravno shvatio a onda neka blagi Bog čini tajanstveno delo svoje, i neka nas Bog ispita i menja. Ako nas lične ambicije vode, onda je to naša strast a ne blagi Bog.

Nekad je zaista najveća ljubav samo saslušati brata, sestru. Međutim, veoma često to nije, jer razgovor podrazumeva i drugu ličnost koja takođe ima svoju autentičnost (drugačiju od naše).

Na žalost, nekad je najbolje i ne učestvovati u nekim "razgovorima", već odvojiti se.

Sećam se jedne svetske mudrosti koju mi je pre 10-tak godina otkrio jedan stariji čovek. Ona glasi: "Ako ste u raspravi sa budalom, onda naređujte, ali nemojte nikada diskutovati sa njom, jer će vam trud biti uzaludan a možda ćete izgubiti i strpljenje." :smiley:

U stvari, ako smo se opredelili za ljubav, Bog će sve izvoditi za naše dobro i naših bližnjih i On će nas i naučiti i voditi. Amin.

Hvala sestro Mileva što si otvorila ovu temu.

Eto, hvala Bogu preživeh. 0104_cheesy I napisah prvi odgovor na vašem forumu i prvi uopšte! 4chsmu1

[Зорица екс Милева]

  4chsmu1 Богу  hvala. Брате Христољубе добро ти нама дошао дуго нам се задржао овдје. Вјерујем и надам се да наш форум заслужује твоје повјерење као и учешће у њему. Изузетан пост си написао, и одушевио си ме да будем искрена.Сјајно запажање.А што се поста тиче, видиш да није било страшно. Драго ми је да учествујеш и дајеш свој коментар, а још више ће ме радовати ако ти то постане пракса. 4chsmu1 и свако добро од Господа ти желим.

[Guest ага пије млеко]

Брате Христољубе добродошао !  4chsmu1

4chsmu1

[Никола Ђоловић]

Данас ме је један "разговор" навео да поставим ову тему. Елем, "разговор" је у ствари био монолог.Нисам могла да дођем до ријечи, нити је особу која ми је причала занимало моје мишљење. Битно је да ја чујем шта она има да каже. Колико често вам се дешава да учествујете у дијалогу, али само као слушалац, јер сваки покушај ваше приче изгледа као говор зидовима?

Расејаност  долази од неинтересовања за одређени садржај или конкретну личност  услед губитка пажње. Но, питање је шта поткопава ту пажњу? Није то само недостатак концентрације него недостатак љубави да се саслуша други. Другим речима, недостатак разумевања за другог. Некада то може бити намерно а некада случајно. Ако је намерно, човек се труди да не саслуша другог услед  свесне жеље да изигнорише или саботира другог у његовом науму. Ако је случајно, то може бити од последице  умора, обавеза, и других оправданих разлога. Међутим, колико год разлози  били оправдани, друга страна која жели бити саслушана то може тешко да поднесе. Може бити то и због сујете али може бити и због љубави коју неко гаји према другоме па очекује  исту врсту узајамности и на пољу „саслушатељне дијалогизације“. Расејаност може да постане велики проблем, како у извршавању одређених задатака, тако и у сусрету са другим људима. Она се може савладати вежбањем умне воље, умног бдења. Јер када би се човек мало чешће запитао како би њему изгледало да неко њега не слуша  или гледа кроз њега као кроз прозор не видећи његову личност, пробудио би се из своје апатије. Пробудио би се из самозамишљености нечега или ничега. Можда такав недостатак имају  људи са великом маштом јер имају  јаку моћ „умне телепортације“ на друго место или искуство. Међутим, то ствара искључивост за другог и  искључивост за стваран свет око  себе. Интроспекција искључује могућност  самозамишљености јер јој то није циљ већ јој је циљ како неки проблем у себи да искорени из темеља. Самозамишљеност постаје проблем  када сама себи постане циљ и средство. То може, дакле, бити и по гордости типа: „Није важно шта други причају, имам ја своје замисли!“, а може бити и по безазлености: „Види шта  овај ради, то ме баш подсећа на....“.  Јер људски ум је тако устројен да у  свему покушава да нађе везу, смислену нит, која повезује и објашњава неког  или нешто. Али, без мало „кочница ума“, без мало обуздавања помисли, без каналисања на право место  и време, такав ум може лако да застрани у себи самом. То је можда и један  од највећих проблема човека као мислећег бића – његове сопствене мисли  и помисли које га, ако он не учествује  као координатор, као кормилар, вуцарају тамо-амо као морски таласи. Нису случајно сви великани историје од Светих Отаца написали томове књига  на тему мисли у аскетском светлу јер су били итекако свесни проблема које човек може да има ако се поистовећује са њима као са једином  стварношћу и мерилом истине. Изван  заједнице са Богом, човек је неспособан да изађе из зачараног круга својих мисли. О томе је и велики апостол  Павле писао говорећи да се људске мисли (у човеку самом) између себе оптужују и правдају. Гледајући са стране, то изгледа помало шизофрено, али гледајући у сваког од нас, нарочито у ту самозамишљеност уличних пролазника, види се да то јесте тако. Молитва је онај светлосни отвор кроз који исцурава мрак таквог самомњења.

[Пајко]

Svako treba da ima "zzeludac" da sasluscha drugachije mischljenje. Nazzalost to u praksi nije sluchaj.

Mnogi svoje mischljenje smatraju za nasuschno te se neretko razgovori zavrschavaju svadjom.

[Дејан1]

smej.gif  smej.gif  smej.gif  smej.gif  smej.gif

[Милан Меденица :)]

објаснио  1000000001010

[Иван ♪♫]

Данас ме је један "разговор" навео да поставим ову тему. Елем, "разговор" је у ствари био монолог.Нисам могла да дођем до ријечи, нити је особу која ми је причала занимало моје мишљење. Битно је да ја чујем шта она има да каже. Колико често вам се дешава да учествујете у дијалогу, али само као слушалац, јер сваки покушај ваше приче изгледа као говор зидовима?

Itekako mi se desava, neki ljudi prosto ne mogu da docekaju da zavrsis recenicu ili te prekinu u sred iste, da bi onda u eksploziji olaksanja izlili svoju pamet, sto cesto i nema neke veze sa onim sto si im upravo rekao/la.

[JESSY]

                                            

 

Када те молим да ме саслушаш, а ти почињеш да дајеш савете, ти не радиш то што те молим.
Када те молим да ме саслушаш, а ти почињеш да ми објашњаваш зашто не би требало да осећам то што осећам, ти газиш моја осећања.
Када те молим да ме саслушаш, а ти мислиш да сам дужан што-то да радим да би решио моје проблеме, не помажеш ми, ма како ти то чудно звучало.
Саслушај ме! Све о чему те молим јесте то да ме саслушаш. Не да говориш, или радиш, –  просто ме саслушај. Савети нису скупи, могуће их је добити за пар центи купивши било који часопис. Могу сам себи да их нађем, нисам ја толико беспомоћан. Може бити да сам преплашен и несигуран, но нисам беспомоћан.
Када чиниш уместо мене то што ја могу и дужан сам да за себе сам урадим, ти само увећаваш моју слабост и узнемиреност.
Но ако ти прихватиш факт, да ја просто осећам то шта осећам, независно од тога има ли у томе смисла или не, тада ја могу престати да те убеђујем и покушаћу да схватим одакле та маја осећања. Чудна осећања придобијају смисао када налазимо њихов извор.
Зато, те искрено молим, просто ме САСЛУШАЈ. А ако хоћеш да говориш, сачекај минут на свој ред, и тада ћу ја тебе да саслушам.
Анонимни аутор

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/07/19/saslusaj-me/

[Драшко]

Ипак треба "бирати" "саслушатеља"

Ретко ко ће нас саслушати без да нас и нехотично "озледи" ако се ради о интимним стварима.

То уопште не значи да су људи лоши, већ да није џабе нешто интима, суштина, осетљив садржај... а нешто друго мало мање дубок.

[JESSY]

danas retko moze da se sretne osoba koja moze da slusa....ako je nadjete, cuvajte je kò oci u glavi.....ali, imajte mere....ipak sve ima svoje granice....

 

ja mogu da sepohvalim da imam osobu koja moze da me slusa.... i trudim se da to ne zloupotrebim,..