Утицај националне перцепције о жени на православно виђење исте

[Кратос]

Elem da ne pametujem ja sad tu mnogo evo šta stoji u rečniku Pravoslavne teologije za žene:

ЖЕНА (гр. γυνη, γυναικοσ, лат. femina): из описа стварања, зна се име
прве жене, Ева, која значи "живот" јер се из ње родио људски род (Пост. 3,20;
Тов. 8,6), а коју је Бог непосредно створио и наменио јој улогу да буде помоћник
сличан човеку (Пост. 2,20-23). Заједно са Адамом (в. АДАМ), Ева формира
прародитељски пар позван да буде у заједници, без које се чин стварања не
може замислити (Пост. 2,24; 1. Кор. 11, 8-9, Мт. 19,5). Укључивши се ђаволовим
лукавством у чин пада у грех, (Пост. 3, 4-12; Прем. Сир. 25,27), трпећи његове
последице (1. Тим. 2,13-15), жена, такође, прима једно од великих месијанских
обећања из историје Спасења: да ће семе - њено потомство, разрушити ђавола:
"Ставићу непријатељство између тебе и жене, између семена твога и семена
њезина; оно ће ти главу здробити, а ти ћеш га за пету уједати" (Пост. 3,15).
Једнакост жене са мужем у чину рађања, њен посебни удео у преношењу
живота, а нарочито благосиљања њеног потомства, јесу идеје које се изричито
исказују у Књизи Постања.
Под утицајем доцнијег јудејског законодавства, ова библијска концепција о
јединству и једнакости жене и мужа радикално се изменила: иако у
инфериорном стању, жена учествује у верским празницима (Пон. зак. 12,12), у
култној игри (Јуд. 21 21), на жртвеној вечери (1. Днев. 1,4), у служењу при
олтару (Изл. 38,8). Сара, супруга Авраамова, прима благослов Божији: "И
благословићу је и даћу ти од ње сина; благословићу је и биће мајка народима"
(Пост. 17,16; Рим. 9,9). Жена има улогу у очувању израиљског народа; на
пример, Рута Моавићанка (Рута 4,5,11). Исто тако, зна се за неколико имена
пророчица: Хулда (2. Днев. 34,22), Маријам, Мојсијева и Аронова сестра (Изл.
15,20), Девора која је била судија (Суд. 4,4) и Ана (Лк. 2 36-38).
У Новом Завету, жена је позвана да има главну улогу и у историји Спасења
и у животу Цркве. Тако:
а) Жена, непосредно и одвојено од мужа, учествује у Оваплоћењу Сина
Божијег. У том смислу се magnificantum (величање) (Лк. 1,46-48) може узета као
"Вјерују" хришћанске теологије о жени. У Маријином одговору пуног радости
почиње да се остварује Божије обећање дато Еви. Семе - потомство - жене јесте
Исус Христос (Гал. 3,18). Од жене Син Божији ствара Себи тело.
б) Жене су биле примљене као ученице Христове, али не као Апостоли -
оне Га прате, слушају Га и учествују у Његовој мисији (Мк. 15, 40-41; Лк. 8,1-
3,49-55). Исус говори жени Самарјанки (Јн. 4,7-26) и Марти и Марији (Лк. 10,
38-42). Заједно са Дјевом Маријом, која стајаше под крстом (Јн. 19,25), мноштво
жена из Галилеје "које беху следовале Исусу" учествују у голготским
страдањима.
в) Жене су биле изабране као први сведоци и благовесници Васкрсења
Христова (Мт. 28,1 10; Мк. 16,1-11; Лк. 24 1-2 и Јн. 20,11-18). Оне то јављају
Апостолима и другим ученицима (Лк. 24,9), а позване су и да заједно са овима
сусретну Христа у Галилеји: "Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у
Галилеју, и тамо ће ме видјети" (Мт. 28,10).
Иако се не зна детаљније какву су конкретну улогу жене имале у првој
Цркви, ипак знамо да су њихово присуство и делатност веома важни. "Жене и
Марија" увек се налазе у пратњи Апостола (Дела 1,14), што значи да је
апостолски круг био отворен. Апостол Павле сматра сарадницима у послу
Прискилу као и Еводију и Синтихију, у чијој кући организује Цркву (1. Кор.
16,19; уп. Дела 12,12), због чега су им Цркве од незнабожаца биле веома
захвалне (Рим. 16,4). Он наводи мноштво имена жена које су учествовале у
животу Цркве (Рим. 16,6; Филип. 4,2-3).
Жене имају различите службе, харизме (в. ХАРИЗМА) и улоге у Цркви од
самог почетка. На пример: дар (харизму) пророштва (1. Кор. 11,5), одговорност
за молитву (Дела 1,14; 12,12; 1. Тим. 5,5), поучавање (Тит 2, 3-5),
организовање богослужења у њиховим кућама (1. Кор. 16,9; Кол. 4,15),
проповедање Јеванђеља и поучавање (Рим. 16,3; Дела 18,24-26; Филип. 4,3).
Две су категорије поменуте одвојено: ђаконисе (Фива - Рим. 16,1; 1. Тим. 3,11)
и удовице, које имају тачно одређену улогу (1. Тим. 5,9,12) и треба да испуне
извесне посебне услове (1. Тим. 3, 1-13; 5,9-10).
Покрет политичке и друштвене еманципације и борба против
дискриминације жене у друштву и породици у наше време; дискусије,
декларације и акције на плану хиротоније жена, подстакле су Цркве да поново
расправљају о месту и корисном присуству жена у црквеном животу. Да би
развила што потпуније разумевање о жени, православна теологија има више
посматрачких углова:антрополошки, еклисиолошки и мариолошки. 
Са становишта антропологије Црква је признала специфичност женскога
пола на физиолошком, анатомском, хормонском и психолошком плану. Она је
побијала схватања о инфериорности и неравноправности жене у односу на мужа
и противила се феминистичкој дискриминацији. Допринос жене у чину рађања
већи је од мужевљевог. Муж и жена имају међузависност и природно
допуњавање; они формирају јединство без којег се не може схватити
човечанство у његовој целокупности или целовитости.
С еклисиолошке тачке гледишта, Црква је признала место и природу
службе жене, сходно њеној природној специфичности, али од жене није
направила посебан орган у црквеном телу. Сам смисао органског интегритета
појма λαος није допустио дискриминацију пола или узраста. У том сабрању, сви
чланови - жене и мушкарци - имају опште свештенство (1. Петр. 2,4-5),
примљено Тајном крштења, а сваки члан поседује своју посебну харизму,
добијену преко Тајне миропомазања. Црква је заједница харизми (дарова), у
чему жене имају суштинску улогу. На пример, текстови 1. Кор. 14,34 и 1. Тим.
2,10-12, не искључују жене из мисије да поучавају у вери. По Апостолу Павлу,
структура Цркве, као историјске и друштвене заједнице, упоређује се са
породицом која као основу има брак или брачну заједницу (Еф. 5,20-35).
Међутим, Традиција жени забрањује хиротонију, наводећи разне доказе у
прилог овом ставу. Један од доказа темељи се на еклисиолошкој праслици или
символици жене, пошто муж представља Христа, главу Цркве, а жена је "икона"
Цркве, Христове невесте. Епископ (или свештеник) увек представља икону
Христову, и само тако он има службу која изграђује Цркву. Та равнотежа, муж-
Христос - глава Цркве, жена-Црква -тело Христово, покварила би се у случају
кад би жена, која је слика Цркве, заузела место епископа, "иконе" Христове.
Други мисле да свештенство није питање "представљања" или "типологије"
(праслике), дакле пола, него облика служења у Цркви. Наиме, Црква не би
требало да пази на начело представљања, него на предмет свештенства; из те
перспективе, не постоје улоге и службе које би, по својој природи, биле мушке
или женске. На питање: да ли жена може бити "делегирана" од епископа да би
началствовала у Евхаристији, канонисти веле да не може, јер епископа, као
"слику" Христову, не може представљати жена. Неки признају да православна
традиција помиње жене-ђаконисе, које су биле литургијски рукопроизведене
(хиротесија) за ђаконат, као део црквених служитеља. У сваком случају
Православље одбацује нападе да је непримање жена у свештенство
најочигледнији доказ о наводној дискриминацији жена у Цркви.
У Новом Завету жена се више не упоређује са Евом, женом Адамовом, него
са Дјевом Маријом, новом Евом, Мајком Господњом, кроз чију се послушност и
материнство оваплотио Син Божији. Марија је слика жене не само као узор
врлине и љубави материнске него и као "Богородица". У том смислу, жени
припада духовна и спасоносна улога да "роди" у Богу свога мужа и своју децу.
Треба ипак признати да су канонски прописи и неки обреди на плану
статуса жене у Цркви били под утицајем не само јудејства и источног
менталитета него и римског или византијског цивилног права у коме је жена
била личност туторисана и у сталној потчињености, грађанској и друштвеној.
Таква дискриминација и потчињеност супротна је христоцентричном начелу
Цркве, у којој нема ни мушког ни женског пола (Гал. 3,28). Жена, дакле, има
свој лични ранг и право у животу Цркве. 

[Natasa.]

пре 19 минута, Kratos рече

Ko je ova leba ti?

Neka glumica, nadimak joj je Dinja. Fino je istakla stereotip na šaljiv način da je žena nepotpuno biće bez muškarca.

[Justin Waters]

Ma daj kakav Egipat kakvi bakraci, to su uvijek izuzeci onog doba, a ne pravila. Prav zena su se takodjer razlikovala od stalezi, a vecina staleza onog i sve do skora doba bili su obicni seljaci. 

Jugoslavija, 60-te godine, moja majka kaze ocu, muzu ja bih radila, on njoj kaze ako hoces da radis slijedi razvod braka, zene koje rade kurvaju se i unistio joj citav zivot. E od kud to njemu, pa pokupio iz vukohebine odakle je potekao, a njegovi su pokupili od njihovih i tako unazad kroz istoriju sve do lovaca - skupljaca homo sapiensa koji su se otisnuli iz velikog africkog rasjeda u svijet. Tako je razmisljala vecina covjecanstva, ostalo sve sto je izbijalo su izuzeci. 

Apostol Pavle govori da zena treba da se pokrije i cuti kada stoji u Crkvi, znaci ne dozvoljava joj da govori o vjeri, a Nina Gruzijska poducavala jevandjelje u Gruziji. Dakle neko je u krivu, Pavle ili Nina nije sveta. Ja bih rekao Pavle ionako je i sam tvrdio da ono sto govori u poslanicama je njegovo misljenje nije zapovjest. 

Istina je dosta toga se pomaklo u odnosu na to kako je bilo, ali ima jos da se dosta izbrusi dok ove stvari ne dodju na svoje mjesto. 

[Paradoksologija]

пре 4 минута, Justin Waters рече

Ma daj kakav Egipat kakvi bakraci, to su uvijek izuzeci onog doba, a ne pravila. Prav zena su se takodjer razlikovala od stalezi, a vecina staleza onog i sve do skora doba bili su obicni seljaci. 

Jugoslavija, 60-te godine, moja majka kaze ocu, muzu ja bih radila, on njoj kaze ako hoces da radis slijedi razvod braka, zene koje rade kurvaju se i unistio joj citav zivot. E od kud to njemu, pa pokupio iz vukohebine odakle je potekao, a njegovi su pokupili od njihovih i tako unazad kroz istoriju sve do lovaca - skupljaca homo sapiensa koji su se otisnuli iz velikog africkog rasjeda u svijet. Tako je razmisljala vecina covjecanstva, ostalo sve sto je izbijalo su izuzeci. 

Apostol Pavle govori da zena treba da se pokrije i cuti kada stoji u Crkvi, znaci ne dozvoljava joj da govori o vjeri, a Nina Gruzijska ucila jevandjelje u Gruziji. Dakle neko je u krivu, Pavle ili Nina nije sveta. Ja bih rekao Pavle ionako je i sam tvrdio da ono sto govori u poslanicama je njegovo misljenje nije zapovjest. 

Istina je dosta toga se pomaklo u odnosu na to kako je bilo, ali ima jos da se dosta izbrusi dok ove stvari ne dodju na svoje mjesto. 

Koliko toga u 4 pasusa!

[Џуманџи]

Одличан текст, али ово бих посебно издвојила:

On 12/12/2016 at 12:39, Милан Ракић рече

Иако делује да је овакво понашање према женама одлика искључиво верског система вредности и образовања, историја Цркве нам показује да то није случај, те да је садашње стање пре израз патријархално-националног науштрб верског схватања улоге жене. 

Национална традиција налаже фаворизовање мушкарца као телесно и умно способнијег, оног који ће напредовати и носити историју породичног имена, своје породице, будућих друштвених норми и промена, као и верског образовања и носиоца вере у кући и цркви (грађевини у којој се окупљају сви укућани од вере), самим тим и васпитавати у сличном духу одређеног система вредности све оне после њега. Мушкарац се припрема као носилац свих одговорности и одлука које се односе на најважније животно-егзистенцијалне моменте у породици, Цркви, држави и свим другим сличним институцијама. Самим тим, жена је стављена ван жиже догађаја и образовања, наметнута јој је споредна или епизодна улога у породици, браку, друштву и Цркви.

 

Историјски, жена је увек стављена у други план, чак и у савременом друштву иако се деца школују да јесу равноправна али то у пракси никад не живи због већински национално-патријархалног погледа на живот. 

 

Најочигледнијим спутавањем у породици и браку, неретко се стимулишу мушки потомци науштрб женских, а лако се проналази оправдање у вери и парадигми традиције као једине исправне и функционалне, не негирајући и остале обрасце. Нажалост, такво понашање потиче од неупућеног и искривљеног тумачења верских текстова, нарочито ако се преноси са колена на колено, а кроз патријархални систем добија историјске размере епидемије.

 

Пошто не постоји утемељење за сва та искривљена тумачења верских текстова, управо су јако образовање (са акцентом на равноправности а не на конкуренцији) и вера главни чиниоци решења и одлична полуга против традиционалног национално-патријархалног погледа на пол и његове улоге.

 

А и чини се да неки нису ни разумели написано. Мислим, текст и упућује на то да се искључиво из вере црпи правилан и здрав став, а да је највећи проблем управо у слепилу које доноси "народски вековима чувана, колективна вера" (осим ако неко заиста сматра да живимо у "хришћанској земљи"  ).

[Ћириличар]

On 12/12/2016 at 15:55, Paradoksologija рече

... а ране светитељке биле су радикалније од 99,9% феминисткиња свих времена по одбацивању друштвених норми и полних улога и често су баш због тога страдале.

Pa sad, nisu bile gender bender likovi , al hajd

[Paradoksologija]

пре 25 минута, Ћириличар рече

Pa sad, nisu bile gender bender likovi , al hajd

Pih, svasta ide ispred gender bender, ukjlucujuci prave virdzine i tome slicno!

[Ћириличар]

пре 10 минута, Paradoksologija рече

Pih, svasta ide ispred gender bender, ukjlucujuci prave virdzine i tome slicno!

A nu čoče virdžine su zaslužile da budu muško i operisale su unutar binarne norme  

[Adelaida]

Kao zena, ja se osecam potpuno slobodnom, sta vise privilegovanom i ni najmanje potcenjenom ili gurnutom u zapecak, kako u crkvi, tako i u drustvu a pogotovo u porodici. Naletim nekad (  tu i tamo ) na nekog patrijarhalnog neandertalca...ali naleti i on na mene. 

To sto zene ne mogu na Svetu goru, ne mogu iza oltara, ne mogu da budu svestenice...to je jednostavno tako, sto od toga praviti dramu. Njen muskarac moze. Blagodat se prenosi sa jednog na drugo...kakve to ima veze.

U Bozijim ocima mi smo svi jednaki.

Hristos nije imao problem sa jednakoscu zena.

Za mene je to dovoljno. Sve preko toga, po licnoj slobodi- od Boga mi datoj, - smatram proizvoljnim tumacenjem pojedinaca i njihovim licnim stavom sto je njihov a ne moj problem. 

[Кратос]

On 12/27/2016 at 8:46, Џуманџи рече

осим ако неко заиста сматра да живимо у "хришћанској земљи"  

A kako bi izgledala ta hrišćanska zemlja?

[Кратос]

пре 4 минута, Adelaida рече

Kao zena, ja se osecam potpuno slobodnom, sta vise privilegovanom i ni najmanje potcenjenom ili gurnutom u zapecak

Priznaj da si dobila sendvič od SNS-a za ovu izjavu.Botislava 

[Џуманџи]

Управо сада, Kratos рече

A kako bi izgledala ta hrišćanska zemlja?

Не може да постоји, просто је неприродно. 

[Adelaida]

Управо сада, Kratos рече

Priznaj da si dobila sendvič od SNS-a za ovu izjavu.Botislava 

Mislis da se ja prodajem samo za sendvic? ( dobila sam i sokic pride  )

 

[Кратос]

пре 2 минута, Џуманџи рече

Не може да постоји, просто је неприродно. 

Nadprirodno možda jer ispada da je onda ovo što sada imamo prirodno no dobro razumem šta oćeš da kažeš.

[Нифада]

пре 12 часа, Adelaida рече

Kao zena, ja se osecam potpuno slobodnom, sta vise privilegovanom i ni najmanje potcenjenom ili gurnutom u zapecak, kako u crkvi, tako i u drustvu a pogotovo u porodici. Naletim nekad (  tu i tamo ) na nekog patrijarhalnog neandertalca...ali naleti i on na mene. 

To sto zene ne mogu na Svetu goru, ne mogu iza oltara, ne mogu da budu svestenice...to je jednostavno tako, sto od toga praviti dramu. Njen muskarac moze. Blagodat se prenosi sa jednog na drugo...kakve to ima veze.

U Bozijim ocima mi smo svi jednaki.

Hristos nije imao problem sa jednakoscu zena.

Za mene je to dovoljno. Sve preko toga, po licnoj slobodi- od Boga mi datoj, - smatram proizvoljnim tumacenjem pojedinaca i njihovim licnim stavom sto je njihov a ne moj problem. 

Да,жена има прилику да се оствари на многим аспектима,међутим како објашњаваш то да је некад постојала служба ђакониса,данас скоро и не.Такође,такође заступљеност жена као професрора на Богословским факултетима је дискутабилна.

Интересантно би било размотрити разлога зашто жене не могу на Св.Гору,при томе поштујемо вољу оних који живе тамо.

Када је реч о службама у Цркви,и то разумемемо,апостол Павле је то лепо објаснио када је упоредио Цркву са једним организмом,у коме је сваки део битан,где не може рука рећи нози:не требаш ми! Но,проблем је када имамо ситуацију да рука каже нози :не требаш ми,или ухо  носу,свеједно

Није баш све тако једноставно како изгледа.