Утицај националне перцепције о жени на православно виђење исте

[Милан Ракић]

Abstract: Ауторка се у овом тексту бави начином на који становиште одређене нације или народности утиче на опхођење према женама у оквиру православних заједница, независно или чак насупрот верском учењу. Заједничко свим овим схватањима је то што се права мушкарца пренаглашавају а обавезе умањују или негирају, док је код жена обрнуто. Права и обавезе мушкарца не би требало да стоје насупрот жениним већ да се узајамно допуњују и надограђују. Због тога, позиви и службе су многи али и различити, па мушкарац не рађа а жена не служи Литургију. Сходно томе, жена не сме да се искључује из осталог живота Цркве и других служби. Практично, умеће се неравноправни патријархални систем у верски, тамо где уствари треба да је равноправан. Жене су спутаване од куће, преко образовања до радног места – у теолошком, теоријском и практичном смислу и деловању, што се надаље проширује и на остале делатности које живот нуди (политичко деловање, научни, хуманитарни рад, верска настава и едукација, више и високе административне позиције, итд). Личне иницијативе жена у оквиру ових категорија су у старту спутаване и омаловажаване, чешће прикривено, индиректно и пасивно-агресивно, да би саме одустале и обесхрабриле се од будућих покушаја, где постају алат спутавања и пример свима осталима са сличним идејама. Нажалост, неретко се као агресиван одговор спутавању појављују отпор и негативне тенденције међу самим женама, све до екстремних варијанти. Управо из разлога што се не сматрају лидерима, улога у сваком образовном систему, почев од катехизације, драстично је умањена уз оправдање искривљеним тумачењем теолошког штива Светог Писма и Светог Предања Цркве. Најчешће се све наведено правда тиме што особа женског пола не може да свештенослужбује у црквеној и литургијској хијерархији, а неретко и наводном неспособношћу за философску и теолошку мисао. Иако делује да је овакво понашање према женама одлика искључиво верског система вредности и образовања, историја Цркве нам показује да то није случај, те да је садашње стање пре израз патријархално-националног науштрб верског схватања улоге жене. Од Богородице, преко Мироносица (којима ни Апостоли нису поверовали у први мах на реч о Васкрсењу Господњем јер су биле жене), Текле Првомученице и Равноапостолне Нине, просветитељке грузијске па све до велике књегиње Јелисавете Романов и данашњих мајки, супруга, научница и вероучитељки, подједнако успешно као мушкарци жене граде и проповедају веру – Реч коју је Жена родила.

       Национална традиција налаже фаворизовање мушкарца као телесно и умно способнијег, оног који ће напредовати и носити историју породичног имена, своје породице, будућих друштвених норми и промена, као и верског образовања и носиоца вере у кући и цркви (грађевини у којој се окупљају сви укућани од вере), самим тим и васпитавати у сличном духу одређеног система вредности све оне после њега. Мушкарац се припрема као носилац свих одговорности и одлука које се односе на најважније животно-егзистенцијалне моменте у породици, Цркви, држави и свим другим сличним институцијама. Самим тим, жена је стављена ван жиже догађаја и образовања, наметнута јој је споредна или епизодна улога у породици, браку, друштву и Цркви.

Девојчица се свесрдно васпитава у скученом духу, од облачења у одређеним бојама и одевним предметима (црвено и нијансе, сукње и слично) уз помоћ игара које опонашају будуће улоге и ситуације у којима јој је дозвољено деловање и служба (лутке, покућство, шминка и друго) до одређеног начина опхођења према супротном полу, у свакој друштвеној ситуацији да буде благоугодан чинилац. Касније током одрастања, у Цркви им се додељује улога, под притиском национално-патријархалног утицаја, чистачице, продавачице, баштованке или у најбољем случају попадије. Постоји и један негативни верски пијетизам према улози жене, због злоупотребе узора који је пре свега предочен кроз Пресвету Богородицу, па се жени неретко кроз национал-патријархални поредак намеће крст који не може реално ни изнети због осталих препрека које се успут појављују и постављају. Уз свеопшти недостатак било каквог лидерског усмерења уз стварање пасивне личности која реагује на ситуације уместо да проактивно и превентивно делује, са константном напоменом да мушкарац зна најбоље и да се не супротставља мушком ауторитету било којег годишта или образовања, припрема се да буде идеална послушна девојка, жена, мајка и бака, али не и неко ко ће моћи другачије да се оствари, до кроз брак и децу.

Нажалост, таква полна подела на улоге током даљег живота прави негативан притисак и фрустрацију због неспособности подједнако оба пола да се носе лако или икако са непредвиђеним ситуацијама а у непогодним условима немогућношћу да се остваре као личности па и употребе у животу све научено током детињства.

Права и обавезе жене су да буде пример, рађа и подиже здраво потомство, брине о домаћинству, покућству и супругу, толико. Насупрот мушкарцу, којем је задужење све остало – зачетник и васпитач свих чланова породице, брига о покућству и свему што није везано за дом; обезбеђивање средстава за живот и уз то, он треба да је и носилац друштвених односа и промена, носилац црквеног устројства, вероучитељ породице и друштва, мудра и богата глава којој се сви обраћају за савет или помоћ.

Историјски, жена је увек стављена у други план, чак и у савременом друштву иако се деца школују да јесу равноправна али то у пракси никад не живи због већински национално-патријархалног погледа на живот. Сва је срећа и мудрост, у очима Бога и Цркве жена има достојанствен и равноправан положај са мушкарцем па се тиме уједно стимулише грађење здравих односа између полова. Кроз приче и догађаје у Новом Завету, сам Христос даје Апостолима пример односом према жени, самим тим сваком следећем мушкарцу и жени, да се узајамно уважавају личности, поштују достојанства, пази на осећања, стимулишу таленти, као и несебично помажу у незавидним ситуацијама. Нажалост, животне околности никад нису идеалне, па се дешавају непријатни догађаји попут оскудице, ратова, елементарних непогода, породичних трагедија и слично. Кад мушкарци закажу или су некако спречени да реагују на дате околности, жена је та која се прва бави тим екстремним егзистенцијалним моментима, али као потпуно необучена и неприпремљена за дате околности лидерског подухвата мора да уложи јако велики труд, сву своју сналажљивост и таленте, неретко и свој живот и тело да би одржала породицу, децу, имање и себе функционалним, колико је то људски могуће. Чак и у тим околностима, жене су успевале да се изборе са свим изазовима, штавише буду узданица и пример другима око себе.

Приде, жена показује како нестандардним приступом и сасвим различитим начином решавања проблема долази до подједнако доброг, ако не и бољег резултата.

Равноправност жене и мушкарца не стоји у конкурентности полова већ у огледању у различитостима, надопуњујућим и надограђујућим елементима сваке личности. Ово је најочигледније у примеру односа полова у Цркви: жена не служи у олтару али рађа (причешћивање љубављу Бога и причешћивање љубављу ближњег као испуњење обе нераздељиве заповести). Дакле, не би требало гледати површно на жену као на лепши и слабији пол већ је потребно гледати је кроз врлине – као јачи пол тамо где су јој предности, и искористити их на здрав и општекористан начин. Такође, не треба занемарити позитивну оствареност жене кроз брак, рађање и породицу, али искључиво у здравом окружењу и подршку мушког пола, друштва и Цркве, где ће се и жена осећати пријатно, поштовано и прихваћено као равноправна и која доприноси. Сем тог аспекта, постоји и слобода жене да једноставно не изабере улогу мајке и супруге, али се може остварити и на себи својствен начин. Због свега реченог, жена је уствари подједнако везивно ткиво свих аспеката живота колико и мушкарац, али је реалност сасвим другачија.

Најочигледнијим спутавањем у породици и браку, неретко се стимулишу мушки потомци науштрб женских, а лако се проналази оправдање у вери и парадигми традиције као једине исправне и функционалне, не негирајући и остале обрасце. Нажалост, такво понашање потиче од неупућеног и искривљеног тумачења верских текстова, нарочито ако се преноси са колена на колено, а кроз патријархални систем добија историјске размере епидемије. Пошто не постоји утемељење за сва та искривљена тумачења верских текстова, управо су јако образовање (са акцентом на равноправности а не на конкуренцији) и вера главни чиниоци решења и одлична полуга против традиционалног национално-патријархалног погледа на пол и његове улоге.

У таквом шовинистичком, негативно настројеном окружењу према женском полу, свака лична иницијатива од стране жене наилази на неверицу, одбијање и спутавање на сваком кораку и свим расположивим средствима, од емотивних преко психолошких до егзистенцијалних угрожавања. Међу женском популацијом то узрокује акутне или хроничне фрустрације због немогућности остварења личности а крајњи осећај угрожености код жене рађа агресиван одговор, па наилазимо и на феминизам (који јесте покрет за остваривање права жене, али је суштински понижавајући, јер покушава и то захтева на основу пола а не на основу базичних људских права и квалитета), као и сличне странпутице несавршеног решавања конфликата.

Идеално решење подразумева свеукупно стварање стимулативних околности и здраве околине које ће то све изнети не само кроз женско окружење већ и кроз подршку мушкараца. Деловање на породичном, верском и националном плану је неопходно како би сваки аспект живота био обухваћен. У супротном, потребна је неприродна, вештачки створена ситуација, или конфликт који се јавља због свега претходно реченог, да би се улоге нивелисале.

Зашто се то не дешава, поред свих напора који су уложени у образовање, систем вредности и медије?

Устаљени образац припајања већине у претходно познато, традиционално национал-патријархално решавање и поделу улога, уствари је одраз емпатичне, когнитивне и духовне лењости и заосталости за пропагираним здравим и продуховљеним вредностима; ако не и деградације система освешћених позитивних вредности друштва, док на крају и сам недостатак жеље за деловањем у позитивном смеру не постане алат спречавања остварења жене као бића. Сем тога, повреда верских заповести и догми не олакшава целокупну ситуацију и однос између полова.

O.Д.

[Кратос]

Ne vidim kakve veze ima nacionalna percepcija sa položajem žene kada i Sveto Pismo ima krajnje patrijarhalni pogled na ženu i na njenu ulogu u Crkvi i društvu?

[Милан Ракић]

пре 4 минута, Kratos рече

Ne vidim kakve veze ima nacionalna percepcija sa položajem žene kada i Sveto Pismo ima krajnje patrijarhalni pogled na ženu i na njenu ulogu u Crkvi i društvu?

за почетак прочиташ рад, ако те интересује

[Natasa.]

Ništa ja ovde ne bih dodala ni oduzela .

[Natasa.]

пре 3 часа, Kratos рече

Ne vidim kakve veze ima nacionalna percepcija sa položajem žene kada i Sveto Pismo ima krajnje patrijarhalni pogled na ženu i na njenu ulogu u Crkvi i društvu?

Pogledaj (rano)hrišćanske svetiteljke. Nema većeg feminizma od tog, pogotovo ako su bezdetne. U to vreme odbaciti brak, decu, tradiciju i propovedati ravnopravno sa muškarcima, za divljenje. Uostalom, prvi koji je gledao žene kao ravnopravne je Hristos, bez ikakve patetike o majčinstvu. On razgovara sa sv. Fotinom, pije iz njenog neosveštanog vedra, ukazuje se prvo Mironosnicama, spašava prostitutku od kamenovanja, to je sve bilo revolucionarno za to vreme.

[Paradoksologija]

Hristov pristup zenama je umnogome revolucionaran i za ovo vreme. 

[Natasa.]

Nema tu ni p od patrijarhata.

I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.

Prop. 7:29, Mal. 2:15, Mt. 19:4, Mk. 10:6, 1 Kor. 11:7, Kol. 3:10

 

²⁸ I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.

VLADAJTE, BUDITE...pa vi vidite gospodo, i ovo je progresivno ko hoće pravilno da čita bez sujete i želje za tiranijom.

[Зосима]

Не капирам,ко стално потенцира ту безвезну причу о угрожености жене у Цркви ,у  православном браку, животу и раду уопште?!

У свом ближем и даљем окружењу црквених људи,заиста нисам приметио да жене кукају због било какавог минимизирања њихове улоге,немају жељу ни да буду ђаконисе,нити да иду на свету гору,а поготово не видим да је њихова улога у браку сведена на кување и чување деце ?!

Не правите проблем тамо где га нема !

[Natasa.]

пре 14 минута, Зосима рече

 

У свом ближем и даљем окружењу црквених људи,заиста нисам приметио да жене кукају због било какавог минимизирања њихове улоге,немају жељу ни да буду ђаконисе,нити да иду на свету гору

 

Zato što smo naučene da to ni ne smemo da tražimo. Kao ne bih volela da vidim Hilandar, ali sam od malena naučena da je to no no, ne tražim, ne pitam, zabranjeno.

[Милан Ракић]

пре 25 минута, Зосима рече

Не капирам,ко стално потенцира ту безвезну причу о угрожености жене у Цркви ,у  православном браку, животу и раду уопште?!

У свом ближем и даљем окружењу црквених људи,заиста нисам приметио да жене кукају због било какавог минимизирања њихове улоге,немају жељу ни да буду ђаконисе,нити да иду на свету гору,а поготово не видим да је њихова улога у браку сведена на кување и чување деце ?!

Не правите проблем тамо где га нема !

Ако грешим-"убиј" ме, али к`о што рекох и Кратосу. Ај` поштено!? `ел си прочит`о текс`?

[Кратос]

пре 1 сат, Natasa. рече

Pogledaj (rano)hrišćanske svetiteljke. Nema većeg feminizma od tog, pogotovo ako su bezdetne. U to vreme odbaciti brak, decu, tradiciju i propovedati ravnopravno sa muškarcima, za divljenje. Uostalom, prvi koji je gledao žene kao ravnopravne je Hristos, bez ikakve patetike o majčinstvu. On razgovara sa sv. Fotinom, pije iz njenog neosveštanog vedra, ukazuje se prvo Mironosnicama, spašava prostitutku od kamenovanja, to je sve bilo revolucionarno za to vreme.

A da ti pročitaš Pavlove poslanice,ravnopravnost ne postoji.Postoji jasna hijerarhija.Bog kao glava mužu a muž kao glava ženi.Žena da ćuti i da bude pokorna i ne može nikoga da podučava.Druga stvar Pavle više nego explicitno okrivljuje ženu za sunovrat čoveka u greh:

I Adam se ne prevari, a žena prevarivši se postade prestupnica; (1. Timotiju 2:14)

Ne vidim da Hristovi postupci ni na koji način ukazuju na feminizam.Nema patetike o majčinstvu ali je pita za muža.Pa on da je bio feminista podržavao bi je u onih 5 prethodnih bez braka i rekao nešto tipa ti si žena,uživaj u životu imaš pravo i sa 10 njih ako ti je volja pusti ti šta ovo zatucani patrijarhalni muškarci tu baljezgaju mada jes ono da sam ja dao te SZ zakone al nema veze ja sam u stvari feminista levičar nego zezam ove fariseje eto brat bratu par iljada godina

 

[Natasa.]

пре 1 минут, Kratos рече

A da ti pročitaš Pavlove poslanice,ravnopravnost ne postoji.Postoji jasna hijerarhija.Bog kao glava mužu a muž kao glava ženi.Žena da ćuti i da bude pokorna i ne može nikoga da podučava

 

 

To pričaš samo zato što ti odgovara tako. Koliko je samo hrišćanskih svetiteljki koje su podučavale, makar i svojim primerom. Svetac je ujedno i učitelj.

[Natasa.]

Ovi ovi tradicionalni muškarci da su žene, bili bi gori od @Paradoksologija i mene zajedno, ne bi moglo da se živi od njih. 

[Аурор]

пре 6 часа, Милан Ракић рече

крајњи осећај угрожености код жене рађа агресиван одговор, па наилазимо и на феминизам

That is the saddest story I've heard... 

Salim se, mislim da nije zato feminizam.

[Danijela]

I niko nije ni procitao tekst pazljivo nego samo projektuju svoje ideje i tripove. Pih i da diskutujes s nekim...