Разговори о болестима зависности са сарадником Центра "Земља живих"

[Земља Живих]

  On 13. 12. 2016. at 0:08, Aleksandar Stojkovic рече

Nikada nisam mogao da skontam gordost i nadmenost izlecenih zavisnika u odnosu na one koje su i dalje u tom paklu. Uz duzno postovanje, to se primecuje i izbija iz reci doktora. Kao neko ko ima mnogo iskustva sa zavisnicima, a i sam to jeste, mogu da kazem da je to nesto sto najvise odbija zavisneke - upravo to osecanje superiornosti onih koji nikad nisu bili zavisni od neke supstance ili su bili pa nekoliko godina nisu - odmah na ostale gledaju sa visine. Eto, ova konstatacija je ujedno i moje pitanje.

Expand  

Поштовани Александре,

жао ми је ако сте мој избор речи у опису зависника или односа према њима доживели као надменост или гордост јер то нису особине које описују једног верујућег хришћанина каквим себе сматрам. Нико не може да помогне другом уколико се поставља као супериоран у односу, тако да бих тиме обесмислио овај и сваки други дијалог на форуму. Надменост и дистанца коју бивши зависници показују према садашњим су најчешће вид одбране изазване дубоким страхом од самог себе и своје подложности искушењима - то морате имати на уму. Све те особине које сте навели нису показатељ више вредности бившег наркомана већ његове слабости и жеље да се дистанцира од зависника у себи. Са друге стране, актуелни зависник често осећа несигурност и свесну или несвесну кривицу због своје адикције и склон је да свој осећај "инфериорности" (који је исто толико фиктиван као и осећај супериорности) испројектује на некога ко тренутно апстинира и чини се успешнијим или бољим. Све ово говорим из личног вишедеценијског искуства и осећам дубоку емпатију према свима који пролазе истим путем.

Дакле "гледање с висине" као што рекосте је само немогућност гледања другог човека у истој равни због осећаја претње сопственом, једва успостављеном систему одољевања објекту зависности. То не треба да осуђујете јер смо сви слаби и боримо се како умемо и то до краја живота.

Желим вам свако добро од Господа!

["Tamo daleko"]

  On 12. 12. 2016. at 22:39, Земља Живих рече

Поштовани посетиоци форума,

волео бих да овај разговор буде динамичнији и да не буде фокусиран само на заједницу Земља Живих већ на проблеме кроз које свакодневно пролазе родитељи, старатељи или партнери у покушају да помогну зависнику. Однос зависника са најближим окружењем је својеврстан пример контролне драме кроз коју свака страна покушава да задобије контролу над ситуацијом употребом разних средстава емотивне и менталне манипулације и уцењивања. Познато је да породице зависника усвајају зависнички модел понашања иако нису зависници. То се по правилу дешава несвесно и илуструје чињеницу да је наркоманија (или било који тип адикције) заразна болест која урушава не само зависника већ и његову најближу околину. Већина родитеља чак живи у потпуној или делимичној негацији чињенице да је њихово дете тешко душевно оболело јер не могу прихватити сопствену кривицу и пропусте у његовом васпитању. 

Ја сам своју улогу у овом форуму управо схватио тако да као лекар и бивши зависник који после дугог промишљања и богатог људског и медицинског искуства може бити користан саговорник на све теме везане примарно за наркоманију, однос према зависнику, терапију зависности и улогу старатеља и околине у лечењу и ресоцијализацији. Да су моји родитељи имали са киме да се посаветују на овакав начин, можда би данас били живи и радовали се мом повратку извору правих вредности.

Надам се да ме ни зависници а ни они који се боре за њихово спасење неће доживети као још једног теоретичара који проповда о нечему о чему нема појма јер сматрам да ми искуство наркомана и терапеута даје довољан кредибилитет за њихово поверење.

Позивам вас да поделимо искуства и размишљања о овој теми која се посредно или непосредно тиче свих нас.

Expand  

Postovani doktore I brate u Hristu,

Najpre primite moje najiskrenije reci blagodarnosti za trud I ljubav koju pruzate i ovim putem, izdvojivsi svoje vreme da poucite ljude dobre volje kojima je potrebna ovakva vrsta podrske i saveta. Duboko su me dotakle Vase reci. Slava Bogu za vase isceljenje i povratak na pravi i jedini dostojan put, put ka Istini.

Kad budete u prilici, mozete li nam ukazati na specificne znake, simptome u prepoznavanju osoba sa adikcijom, bez obzira sto bi se moglo naci dosta informacija na netu. Interesuje me iz Vaseg ugla i licnog zapazanja, iskustva, osobito kada se radi recimo o roditeljima koji su u eventualnoj denial fazi, iz bilo kog razloga.

Odabrani pasus ispod me narocito interesuje. Ako mozete malo vise reci, da li se napomenute karakteristike u porodicnim odnosima konkretno vezuju samo ili iskljucivo za probleme narkomanije ili bi one mogle biti vezane za pogresan nacin osamostaljivanja kod mladih adolescenata (recimo 20 god. starosti)? Takodje, (ne zamerite ako zvucim naivno i neobavesteno), podelite sa nama stvari koje bi nas uputile da se roditelj sto pre odupre neverici , mnogo pre "neoborivih dokaza".

"Код родитеља који се суочавају са чињеницом да им је дете наркоман испрва се јавља неверица и негација као одбрамбени механизам. Пошто докази за то врло брзо постају необориви, следећа емоција је најчешће љутња јер они још увек не схватају да се ради о болести него о младалачком хиру и размажености. Како породична драма одмиче, долази до сукоба у коме родитељи оптужују једно друго за пропусте, почиње међусобно препуцавање које иде зависнику на руку јер у емотивно нестабилној атмосфери посвађаних родитеља лакше остварује манипулацију. Све ово је потпуно неосвешћено понашање и нажалост својствено просечној породици. Онда кад породица почне већ да пропада и да основна осећања постају немоћ и очај, родитељи одлучују да затраже помоћ стручних лица. Све у свему, у породици влада атмосфера неповерења и безнадежности што је врло неконструктивно."

[Земља Живих]

  On 13. 12. 2016. at 14:36, Vrhovac рече

Hristos voskrese,

znam da postoji dobar običaj da se u centrima za lečenje bolesti zavisnosti ne razgovara o prošlom životu, o starim gresima vezanim za droge. Ipak često biva da se abstinent zavozi u tom smeru i takoreći "radi se na suvo", pričajući, čak se i hvaleći svojim iskustvom iz tog kruga pakla. 

Koliko to može biti štetno za abstinencu i kakvi su načini savladavanja te loše navike?

hvala

 

Expand  

Ваистину воскресе!

Управо сте аутентичним жаргоном описали оно чему смо сви склони, не само у заједници и везано за наркоманију већ и у свакодневном животу. Човек има дар да кроз вербализацију неког догађаја из прошлости пролази кроз поновно чулно проживљавање истог искуства праћено физиолошким механизмима који резултирају усхићењем или задовољством. С обзиром на то да је сваки облик зависности базиран на елементарним условним рефлексима награде и казне (Павловљев условни рефлекс), свако обнављање ових неурофизиолошких искустава нам буди глад и жељу да тај исти образац поновимо. Самим тим, без обзира на физичку апстиненцију, човек остаје да живи у жељи и окренут је прошлости која му делује прихватљивије од реалности у којој јесте.

Поента боравка у заједници јесте управо заборављање старих образаца размишљања и понашања и усвајање нових и здравијих. Зато је забрањено "обнављање градива" из прошлости и ради се на замени штетних модела понашања здравим и социјално прихватљивим. Тај процес је тежак и дуготрајан.

[Тања1]

  On 13. 12. 2016. at 0:08, Aleksandar Stojkovic рече

Nikada nisam mogao da skontam gordost i nadmenost izlecenih zavisnika u odnosu na one koje su i dalje u tom paklu. Uz duzno postovanje, to se primecuje i izbija iz reci doktora. Kao neko ko ima mnogo iskustva sa zavisnicima, a i sam to jeste, mogu da kazem da je to nesto sto najvise odbija zavisneke - upravo to osecanje superiornosti onih koji nikad nisu bili zavisni od neke supstance ili su bili pa nekoliko godina nisu - odmah na ostale gledaju sa visine. Eto, ova konstatacija je ujedno i moje pitanje.

Expand  

А ја никако да сконтам зашто загађујете овај форум вашим негативним порукама. Просто су вам све поруке што сам до сада прочитала негативне.

[Vrhovac]

Hristos voskrese!

Koliko se često dešava da štićenici centra u toku i po završenom programu, postanu hrišćani?

Da li ima slučajeva da se jedan dugogodišnji recimo heroinski i.v. zavisnik, navuče na Hrista, navuče na Živoga Boga?

Da li je u stvari pijenje iz "čaše koja se ne ispija" jedini pravi odgovor i za najteže slučajeve?

hvala

[Земља Живих]

  On 19. 12. 2016. at 14:34, Тања1 рече

А ја никако да сконтам зашто загађујете овај форум вашим негативним порукама. Просто су вам све поруке што сам до сада прочитала негативне.

Expand  

Тема је можда тешка и емотивно ангажује многе људе. Али ипак је боље поделити и такву емоцију него ћутати јер је ћутање у овом случају одустајање. 

[Земља Живих]

  On 19. 12. 2016. at 15:22, Vrhovac рече

Hristos voskrese!

Koliko se često dešava da štićenici centra u toku i po završenom programu, postanu hrišćani?

Da li ima slučajeva da se jedan dugogodišnji recimo heroinski i.v. zavisnik, navuče na Hrista, navuče na Živoga Boga?

Da li je u stvari pijenje iz "čaše koja se ne ispija" jedini pravi odgovor i za najteže slučajeve?

hvala

Expand  

Ваистину воскресе!

Људи који долазе у заједницу спремни да у њој проведу три године свог живота су људи суочени са свакодневном дубоком патњом и бесмислом, већина је потпуно дереализована, социјално, телесно и духовно деградирана. Многи од штићеника се по први пут нађу у окриљу једне скромне хришћанске породице чији је свакодневни живот испуњен радом и молитвом, где се поштује ред и поредак, где влада хришћански дух братске љубави и праштања. У таквој атмосфери просто је немогуће не бити свестан исцељујуће моћи вере и молитве иако је религиозно искуство мистично и крајње интимно искуство сваког појединца.

Често се дешава управо то што сте јако илустративно написали, да се човек "навуче на Бога Живога" ако у себи осети љубав Божију јер тај осећај може да створи јачи доживљај него хероин. И све је то дивно откриће вере али то није и крајњи циљ. Јер знамо да се зависност не лечи другом зависношћу. Супституција хероина вером је добра ствар у почетку али она нема трајност и укорењеност, она је стање усхићења открићем и као свако усхићење временом сплашњава. То примарно одушевљење праћено каснијим преласком у рутину је управо зависнички модел размишљања и понашања.

Међутим, кроз тај почетни преображај човек постаје мудрији и почиње другачије да схвата ствари, среће се са Божијом промисли и научи да прихвата вољу Божију. Стиче стрпљење, почиње да разуме смисао пожртвовања, давања себе за опште добро, саживљава се са чињеницом да вера није само благодат или усхићење него тежак пут одрицања и труда кроз које се задобијају вредни али ретки тренуци радости и благодати.

Такав доживљај вере има другачији квалитет од "навучености". То је свесност, повезаност са Извором и у добру и у злу, то је разумевање стиха из акатиста који сте навели:

"Радуј се Владичице-чашо која се не испија јер Ти нашу духовну жеђ гасиш!"

Требало би да свако оде из заједнице потпуно свестан своје жеђи и јединог начина да је угаси. И најчешће је тако, милошћу Божијом!

 

[Vrhovac]

zahvaljujem doktore na odgovorima i molim vas za još jedan:

s obzirom da je za konkretno fizičko trežnjenje jednog dugogodišnjeg zavisnika potrebno šest meseci, kakav je slučaj sa duševnim oporavkom, emotivnom stabilizacijom? Da li su tri godine dovoljne da se čovek izgradi na novo?  Kakav je slučaj sa flešbekovima posle, recimo 6,7 godina i da li se na ozbiljniju apstinencu tek može govoriti posle pet godina pa naviše?

Dosta je primera da ljudi po komunama širom sveta čak i posle 3,4,5 godina prvo što urade kad izađu je da završe šemu. Zanemarena duhovna dimenzija lečenja možda?

Koliko je onda važan ako ne i  presudan faktor duhovnog oporavka(pokajanja). Izgleda da se u Zemlji živih ustvari događa, uz pomoć svete apostolske crkve, isceljenje čoveka, tj. ozdravljuje ceo čovek, telo, duša i duh.

Napišite štogod o tome.

hvala

[Снежана]

@Aleksandar Stojkovic

Svi ili bar većina ljudi na ovom forumu su veoma dobronamerni i ako ne mogu drugačije da pomognu imaju empatiju prema ljudima koji imaju bilo koju vrstu problema i tereta na duši, te tako i prema tebi, zato bih te zamolila da malo otupiš te tvoje oštrice i pokušaš da prihvatiš ljude koji se trude, makar i kroz razgovor da ti pomognu i malo olakšaju tvoju muku.

@Tања1

Већ си упозоравана, овакву врсту разговора нећемо дозволити на форуму. 

 

П.С.  Свака следећа порука са етикетирањима,вређањима као и свако спамовање теме ће бити уклоњено.

Хвала на разумевању.

 

[Тања1]

  On 20. 12. 2016. at 0:38, Aleksandar Stojkovic рече

Pa zato sto sam opsednut demonima alkohola, kanabisa, alprozepama i zolpidema...Inace sam prilicno talentovan pesnik koji bi mogao da vam drzi predavanja o umetnosti i o tome kako se krv proliva za reci koje stvaraju nove svetove... O cemu verovatno blagog pojma nemate...

Expand  

Zaista Vam zelim sve najbolje, a od Vas da saznam nesto ni najmanje me ne zanima i ne zelim razmisljati o tome. Ne kvarite temu!

[Земља Живих]

  On 20. 12. 2016. at 0:48, Aleksandar Stojkovic рече

Iskreno cu vam reci. Vas politicki korektan nacin izrazavanja pravom zavisniku sigurno nece pomoci. Morate vise pricati o licnom iskustvu i o licnim ponizavanjima. Ovako vas svi kontaju kao i ostale ,,normalne, prihvatljive clanove drustva'' koji su uvek spremni da nekom osudom pokazu kako su vise vredni od (nas) zavisnika.

Expand  

Поштовани Александре,

коректан начин изражавања користим да бих испоштовао саговорнике који ми се коректно обраћају. Колико је било ко од нас нормалан или прихватљив је ствар визуре. Оно што ми није јасно у вези дијалога са вама је то што толико инсистирате на некој осуди и мерењу ко више вреди иако сам вам објаснио да и осуду и такву врсту поређења сматрам фиктивним и неоснованим. Ипак, драго ми је што наступате искрено и рад сам да са вама поделим своје лично искуство, само ми морате најпре поставити питање за које сматрате да би вам могло бити од помоћи. Или могу и ја вас питати: Да ли ви себе сматрате мање вредним од "нормалних" појединаца и ако је тако, зашто имате такво мишљење о себи? 

[PredragVId]

Помаже Бог. Како сте дошли на идеју да покренете интернет радио?

[Земља Живих]

  On 20. 12. 2016. at 0:38, Aleksandar Stojkovic рече

Pa zato sto sam opsednut demonima alkohola, kanabisa, alprozepama i zolpidema...Inace sam prilicno talentovan pesnik koji bi mogao da vam drzi predavanja o umetnosti i o tome kako se krv proliva za reci koje stvaraju nove svetove... O cemu verovatno blagog pojma nemate...

Expand  

Немам утисак да о себи мислите као о мање вредној особи, бар на основу претходне изјаве. О опседнутости поменутим демонима можемо равноправно разговарати јер их лично добро познајем. Само бих вас замолио да у комуникацији на овом форуму задржите тон академског и људског поштовања према саговорницима јер верујем да један песник то уме јако добро.

Хвала вам унапред!

[Земља Живих]

  On 19. 12. 2016. at 22:06, Vrhovac рече

zahvaljujem doktore na odgovorima i molim vas za još jedan:

s obzirom da je za konkretno fizičko trežnjenje jednog dugogodišnjeg zavisnika potrebno šest meseci, kakav je slučaj sa duševnim oporavkom, emotivnom stabilizacijom? Da li su tri godine dovoljne da se čovek izgradi na novo?  Kakav je slučaj sa flešbekovima posle, recimo 6,7 godina i da li se na ozbiljniju apstinencu tek može govoriti posle pet godina pa naviše?

Dosta je primera da ljudi po komunama širom sveta čak i posle 3,4,5 godina prvo što urade kad izađu je da završe šemu. Zanemarena duhovna dimenzija lečenja možda?

Koliko je onda važan ako ne i  presudan faktor duhovnog oporavka(pokajanja). Izgleda da se u Zemlji živih ustvari događa, uz pomoć svete apostolske crkve, isceljenje čoveka, tj. ozdravljuje ceo čovek, telo, duša i duh.

Napišite štogod o tome.

hvala

Expand  

Време проведено у заједници јесте свакако капитал зависнику али квалитет проведеног времена је ипак индивидуална ствар. Колико ће се ко наоружати за битке које га очекују након изласка зависи од личности, њених спознајних и емотивних капацитета и жеље за променом. Живот у заједници је заправо лак и уређен, без великих искушења. Права борба настаје кад изађете у стваран свет и вратите се у средину у којој сте зависност и стекли. Та борба је непрестана и доживотна и има своје фазе које подразумевају и "флешбекове" односно периоде компулзивне жеље за поновним дрогирањем. Велики број људи поклекне у тим тренуцима али онда је важно знати како се зауставити и поново зацелити а то је већ у сфери духовне праксе коју учимо у заједници. Дакле, битно је време и у квантитативном као и у квалитативном контексту јер ако неко "заврши шему" одмах након напуштања заједнице у којој је провео неколико година, онда је то било губљење времена. Колико ја знам, већина заједница овог типа има неки духовни програм без обзира на вероисповест. Сви смо свесни тога да је душевну болест неопходно лечити духовним леком. Али исход лечења зависи и од пацијента колико и од лекара. Земља Живих као православна духовна заједница представља одличан терен који зависнику даје све услове за учење и померање сопствених граница али све зависи од тога колико је човек спреман да прихвати. Сведочим да сам присуствовао и сам искусио чудесну исцељујућу моћ љубави Божије. И научио како да се изборим са помислима и глађу у себи која је увек будна и понекад једва подношљива. 

Слажем се да озбиљна апстиненција подразумева најмање пет година уздржавања али не само од основног предмета адикције већ од свих облика супституције у виду алкохола, лекова или других психоактивних супстанци. Али се никад не може рећи да је неко излечен, нажалост. Стражење над собом траје док постојимо.

[Земља Живих]

  On 21. 12. 2016. at 10:58, PredragVId рече

Помаже Бог. Како сте дошли на идеју да покренете интернет радио?

Expand  

Бог вам добро дао! Искрено, немам информацију о томе ко је и којом приликом покренуо ту иницијативу.