Српски језик је занемарен од основне школе до факултета

[АлександраВ]

Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште

Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима.

Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду, проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика, као и Јелена Пантић, лекторка у Радио-телевизији Србије и Градимир Аничић, главни лектор „Политике”. Састанку се придружио и министар Владан Вукосављевић који је нагласио да се акција „Негујмо српски језик” проширује на читаву Србију, да ће у наредној години у оквиру ове акције бити одржано 20 семинара о језичкој култури, а да ће у оквиру стратегије развоја културе бити размотрено и гашење лектората српског језика у свету, као и доследна примена закона о употреби српског језика и писма.

Професор Милош Ковачевић указао је на апсурд да језичка норма у ствари прати и стандардизује језичку праксу, говорни језик, због чега се ствара превелики број изузетака.

– Због тога је данас заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила, приметио је Ковачевић, додајући:

– За разлику од школа у Србији, у Русији се матерњем језику посвећује чак дванаест часова недељно, а у Француској девет. У нашим гимназијама српски језик се недељно предаје у оквиру два часа, и то повезана са књижевношћу.

Истичући да је Одбор за стандардизацију српског језика стручно тело које обједињује све српске институције одговорне за статус српског језика, проф. др Срето Танасић је закључио да министарства културе, просвете и науке треба да преузму одговорну улогу и да се о језику брину заједно са тим институцијама, међу којима су и САНУ и њен Институт за језик и књижевност, катедре за српски језик универзитета у Србији, као и Матица српска.

Како је то бринути о језику у пракси посведочила је лекторка Јелена Пантић чији радни дан у Информативном програму РТС-а траје десет часова дневно, кроз консултације са водитељима, уредницима, дописницима и преводиоцима.

Едукација, имплементација, мониторинг, процесуирање, бизнис, менаџер, хармонизација, само су неки од страних израза који владају нашим јавним простором, а које је издвојио Градимир Аничић како би указао на утицај политичког говора на нашу свакодневицу.

– Замислите да кажемо да спроводимо договоре и да надгледамо рад политичара, уместо „мониторинга”. Да тужилаштва и судови истражују и суде, уместо што „процесуирају”, иронично је приметио Аничић, сведочећи о томе да се и лектори „Политике” свакодневно боре са „странпутицама” језика. 

http://www.politika.rs/scc/clanak/368435/Srpski-jezik-je-zanemaren-od-osnovne-skole-do-fakulteta

[Кратос]

[VaSa110]

Moja deca su u osnovnoj školi i svaki dan imaju srpski.

[Božena]

Има ли спаса за студије србистике - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није...

 

[Božena]

Globalizacija briše sve pred sobom — na redu je srpski jezik

RS-LAT.SPUTNIKNEWS.COM

---

Humanističke nauke ako nisu u službi politike, globalizacija baca u senku, nije važan čovek, već kapital. Rezultat u Srbiji, alarmantno mali broj studenata srpskog...

 

[Božena]

 

Оштро против „родног језика” - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

Нови Сад – Родно осетљиви језик, кога под претњом новчаних казни, у јавну сферу уводи недавно усвојени Закон о родној равноправности, могао би најпре да „проговори” пред...

 

[Božena]

Ћирилица влада на српским гробљима - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

Нисам забринут за српску ћирилицу. Све ће временом доћи на своје. Прво, млади треба да схвате да писати српским језиком на латиници није „светски”. Странци не разумеју српски ни на...

 

[Božena]

AKCENTI

Lingvista mr Vlado Đukanović, međutim, ističe kako pravilo prema kojem silazni akcenat ne sme stajati na slogu koji nije početni (a iz kojeg proizlazi karakteristično akcentovanje - teLEvizija, teRItorija, parLAment, JuGOslavija) nema podlogu u svakodnevnom govoru.

Đura Daničić je sredinom 19. veka opisao akcenatsko stanje kako bi mogle da se akcentuju reči u drugom izdanju Vukovog Srpskog rječnika (1852). Tada, međutim, u srpskom jeziku nije bilo reči stranog porekla poput onih koje danas koristimo kao što su televizija, genocid, parlament... Uzmimo za primer reč parlament. Kako akcentovati tu reč kada u srpskom jeziku nemate nijednu reč koja se završava na "ent" s kojom biste recimo mogli da je uporedite i eventualno prema njoj akcentujete? - pita se Đukanović nastavljajući priču za Telegraf - Dakle, vi u srpskom jeziku nemate pravila za akcentovanje stranih reči, prema tome ne možete ni da tvrdite da je pravilno reći teLEvizija, parLAment, geNOcid.

Đukanović ističe i da je priča o akcentovanju bespredmetna tim pre što za razumevanje srpskog jezika uopšte nije važno akcentovanje reči kao u nekim drugim jezicima.

- U srpskom jeziku razumevanje reči dolazi iz konteksta, a ne akcentovanja. Stoga je odista bespredmetno pričati o tome da li je pravilno reći JuGOslavija... Ako nekome kažete da idete da sadite luk, on sigurno neće pomisliti da ćete u baštu zasaditi luk iz kojeg se odapinje strela. Dakle, bitan je kontekst, a ne akcentovanje - završava priču za Telegraf Đukanović.