Православни духовници о дарвинизму

[Рапсоди]

10 minutes ago, Дејан рече

A šta drugo kreacionisti rade?

Не знам шта раде у слободно време, ваљда као и сав други нормалана свет, воле све што воле млади....

10 minutes ago, Дејан рече

Čitaju bibliju i traže opravdanje u dokazivanju da je zemlja nastala bukvalno kako piše u Bibliji.

Не истраживања им намећу / илити Бог својим начинима, промислом отвара очи / Не читају Библију да би нашли оправдање, већ оправдање њих налази.  

10 minutes ago, Дејан рече

Napravili su zbog toga podele, na TE kao ateističku i kreacionizam kao verujući.

Не, када је ТЕ ушла у оптицај онда је дошло до поделе. 

10 minutes ago, Дејан рече

Šizofrenija, nauka je ta koja odredjuje kako je čovek nastao, Biblija zašto i koji mu je smisao života.

Не Бог једино било кроз шта, можеш да верујеш кроз науку а можеш и  кроз Библију а можеш и кроз науку и Библију / а да се не коси /  одређује како је човек настао и који му је смисао живота. 

[Дејан]

3 minutes ago, Рапсоди рече

Не знам шта раде у слободно време, ваљда као и сав други нормалана свет, воле све што воле млади.

Tema je ozbiljana, uozbiljite se i obrazujte.

3 minutes ago, Рапсоди рече

Не истраживања им намећу / илити Бог својим начинима, промислом отвара очи / Не читају Библију да би нашли оправдање, већ оправдање њих налази.

Apsolutno netačno, tekstovi iz biblije su im često motivacija za istraživanje. Traženje Nojeve barke im nije bila inspiracija da čitaju Bibliju, već obratno.

 

5 minutes ago, Рапсоди рече

Не, када је ТЕ ушла у оптицај онда је дошло до поделе. 

I flaša kokakole je narušila mir u zajednici Bušmana, nije problem u nauci, u TE već u ljudima. Podela je uvek bilo, sa TE i bez nje

 

6 minutes ago, Рапсоди рече

Не Бог једино било кроз шта, можеш да верујеш кроз науку а можеш и  кроз Библију а можеш и кроз науку и Библију / а да се не коси /  одређује како је човек настао и који му је смисао живота. 

Upravo tako, zato sam ja vernik koji se ne protivi naučnim činjenicama kao što je TE

[Рапсоди]

Нека ми неко од присталица ТЕ одговори на питање, чик ако сме 

Који је смисао/ поента / стварања земље у тако дугом временском периоду. Зашто је Богу било потребно  хиљаде година а не један дан . Која је поента. И да ли присталице ТЕ мисле да је Бог лош архитекта/ и лош математичар /  и да му је требало толико времена да изврши прерачуне да би створио земљу какву је створио .

Их,  из хаоса савршенство, не верујем. Испретурај ти једну светску библиотеку/ побацај књиге наоколо , изврни листове, помешај странице разних књига / и баци прасак / бомбу / и очукуј / веруј / да  све  буде на свом месту, цакум пакум.    

[о.Горан]

25 minutes ago, Дејан рече

Jeste, i sv. Jovan je verovao da žaba raste iz zemlje.

Svet se menja, nauka se menja, mi smo u 2016 godini i pričamo o ljudima koji su rodjeni pre dva, tri veka.

Ja ne znam o. Gorane koliko vi imate obrazovanja ali ovde bih mogao da pretpostavim da na fakultet išli niste, jer jedan visoko obrazovan čovek sebi ovakvu površnost ne sme da dozvoli.

Biblija je kao mačka, aktuelna je u svakom vremenskom periodu i naučnom saznanju. Njen smisao je da govori o smislu života, a to da li je neko pre 10 vekova verovao u stvaranje sveta bukvalno ili danas zna da je stvaranje sveta jedan dug proces je u tom smislu sporedna stvar i nema veze sa našim spasenjem.

Св.Јован веровао да жаба расте из земље??? Који св.Јован и где си то прочитао?

 

Ја сам у основној и средњој школи редовно ишао на такмичења из математике, физике, хемије и програмирања, на Богословском факултету сам имао просек око 9, тако да погрешно претпостављаш. Али нисам ни дужан да причам о свом образовању,то су приватне ствари о којима се не пита, ни ја то никог овде не питам нити ми општа култура дозвољава тако нешто.

[Дејан]

1 minute ago, о.Горан рече

Св.Јован веровао да жаба расте из земље??? Који св.Јован и где си то прочитао?

 

Ја сам у основној и средњој школи редовно ишао на такмичења из математике, физике, хемије и програмирања, на Богословском факултету сам имао просек око 9, тако да погрешно претпостављаш. Али нисам ни дужан да причам о свом образовању,то су приватне ствари о којима се не пита, ни ја то никог овде не питам нити ми општа култура дозвољава тако нешто.

Onda mi je zaista žao da ovoliko površno pristupate problemu a imate takav prosek, naročito na Teologiji obzirom da tamo ima i dosta istorije.

[Дејан]

2 minutes ago, о.Горан рече

Св.Јован веровао да жаба расте из земље??? Који св.Јован и где си то прочитао?

Svako je u svom istorijskom periodu verovao u ono što je trenutna nauka govorila.

[Рапсоди]

11 minutes ago, Дејан рече

Upravo tako, zato sam ja vernik koji se ne protivi naučnim činjenicama kao što je TE

Управо тако, зато сам ја верник који се противи теорији еволуције а не научним чињеницама. 

Са моје стране толико....модус вивенди . 

[о.Горан]

26 minutes ago, Muramasa рече

Valjda vidiš kakav je stav imala crkva prema ovim velikim naučnicima i hrišćanima. Što su ono beše proganjali Galileja?

Православна Црква није прогонила ниједног научника. Напротив, било би лепо, ако желиш, да прочиташ овај текст који говори о односу православног свештенства према науци, а који је писао сјајни Кипријан Керн:

 

ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО И НАУКА

 

Од свештеника верници очекују реч од ауторитета, реч дубoку и мудру, која је заснована на знању. Православно свештенство услед многих историјских и социјалних узрока није могло, а често није ни умело да буде утицајно у култури и да предводи културно стваралаштво.

У Француској свештенство је чинило саставни део културног сталежа и њега је слушао тај сталеж. За 300 година постојања Француске Академије у број „бесмртника” ушло је 120 свештених лица (105 пре Револуције 1789. и 15 после). Међу њима је било 15 кардинала, 33 бискупа, 13 чланова Ораторије, један доминиканац (Лa Кордер); неколико језуита и неки парохијски свештеници. У Руску Академију наука ушли су и црквени људи, као на пример: митрополит Филарет Дроздов, митрополит Макарије Булгаков и Платон Лeбшин и неколико свештеника. Међутим, овим формалним признањем не ограничава се културно-васпитна улога свештенства. Па ипак, ако и раширимо ове оквире, нећемо наћи неког искусног предводитеља на пољу културе однегованог у православном свештенству, као што то може да се нађе у земљама Западне Европе.

 

А имамо много примера који сведоче у корист образованости, јер просвећени свештеници нису заостајали на пољу духовног подвига и пастирског старања. Довољно је споменути такве истанчане мислиоце као што су протојереј Теодор Голубински, архимандрит Теофан Авсенев и архиепископ Никанор Бровкович; чувени синолози, архимандрит Авакум Честној и Паладије Кафгаров; хебреиста о. Герасим Павски; епископ Порфирије Успенски и архимандрит Антонин Капустин, — највећи руски византолози и чувени зналци грчког и руског језика. А тај отац Антонин и његов брат Платон Капустин били су одлични астрономи, док је о. Платон писао чланке из више математике… Наши (= руски) свештеници у емиграцији били су чланови научних друштава у Немачкој, Шведској, Шпанији и Енглеској. У нашој прошлости имамо и такав пример: протојереј Јоан Михејевич Первушин, сеоски парох, смерни и молитвени свештеник, добар и брижни пастир, био је поврх овога још изванредни математичар, познат у научном свету. Бављење математиком није му сметало да буде истовремено и добар свештеник.

 Овај списак могли бисмо продужити. Али треба нагласити да ни чланство у Академији наука, ни бављење астрономијом, философијом и византологијом, ни било којом граном учености и просвете, није спречило ова духовна лица да буду молтвени оци, дивни пастири, смерни монаси —- а најважније, то им није сметало да имају огромни духовни утицај на своје стадо.

 

 

Нема веће неистине и клевете против православног свештенства него што је поистовећење тога свештенства са мрачњаштвом и гносимахијом. Опскурантски укус неких духовних лица ни у ком случају не сме се пришивати самом Православљу. Оно с тим нема везе.

Нарочито не треба губити из вида да у ово наше време, када непријатељи Церкве мобилишу све снаге за борбу против ње, присуство просвећених пастира, прекаљених у науцн, спремних да увек дају тачан одговор за наше „надање”, на основу посланнце апостола Петра — највише је потребно. Од пастира се не очекује бојазниво (и тобоже „смерно”) признање своје некомпетенције, но реч са ауторитетом, са тежином и осољено мудрошћу.

Наше свештенство није навикло и не жели да руководи овом облашћу. Па није се чудити што верници духовни савет иду да траже од људи који су далеко од Церкве и духовности. Заразну недуховност интелигенције могу излечити једино свештеници који умеју да се приближе интересима и трагањима те исте интелигенције.

Гледајући на савремену стварност, треба памтити да су имали огроман утицај на друштво људи као што су митрополит Антоније Храповицки, о. Сергије Булгаков, о. Александар Јелчанинов, Георгије Спаски — зато што су одлично знали световну књижевност и пратили науку, уметност и токове мисли.

 

У систему образовања овога света има и корисног и штетног за свештеника. Свети Оци одабирали су из Платона и Хомера само оно што може послужити за назидавање својих савременика, а избегавали су све оно што је било развратно и непотребно у тој многобожачкој образованости. Овде није важно да ли нека идеја потиче из овог или оног века, тако да опасност није условљена пуком савременошћу или древношћу. Митрополит Филарет Московски је писао у своје време (1858. године): „Неки војују против савремених идеја. А зар идеје Православља и моралности нису увек савремене? Зар су оне заостале једино у прошлости? Зар смо сви ми до једнога незнабошци? Није време само пo себи криво, него мисли неправославне и ненаравне (= неморалне), које неки људи шире око себе. Дакле, треба војевати против неправославних и ненаравних мисли, а не против савремених као таквих” (том IV, стр. 344). Неостваривим прижељкивањем да нам се врате минули дани, нећемо се ослободити разних опасности дана данашњег. Исти митрополит је писао настојнику Свето-Тројицке Лавре, архимандриту Антонију: „Не може се 19. век претворити у четврти или пети, а губернију Вологде у египатску Тиваиду” (том I, стр. 315). У сваком случају велики руски јерарх је умео да цени просвету и увек је знао да брани Православље од неоправданих оптужби да је оно за мрак непросвећености. Митрополиту новгородском Исидору он је писао: „Није у праву критичар када каже да је вера Христова у завади са знањем. Она није у завади са истинитим знањем јер никад није хтела да буде у савезу са глупошћу” (том V, стр. 48).

Треба заиста, кад смо се дотакли ове теме, упозорити на опасност која вреба пастира на том путу. Понесен жељом да буде „културан” и начитан, свештеник може да падне у замку недуховности и да неприметно и за самог себе изгуби мерило умних, духовних вредности. Када пастир почиње да губи своје небеско устремење — оно што је једино потребно — када своју духовност подреди интересовању за овај свет, када књижевност, философија постају важније од молитве и од састрадалног односа према својој пастви, то значи да је унутарња равнотежа изгубљена и да је пастир одлутао са правога пута. Занимање светским стварима треба, дакле, проверавати: да ли смо сачували пастирску молитвену настројеност и своју духовну устременост. Циљ живота и делатност сваког свештеника је духовно зидање самог себе и ближњих. Интелектуално и светско образовање је само средство којим пастир утиче на друге или додатак своме сопственом унутарњем богатству. Пастир не треба да се плаши интелектуалности, али се мора чувати да му ерудиција не постане важнија од духовности, јер много теже је постићи савршенство на духовном плану светости, него на нижем плану философије, уметности и науке. Као и у другим стварима, једини правилни пут је златна средина где се налази потпуна хармонија и равнотежа свих човекових способности.

 

Из књиге Пастирско богословље, 1957

[Avocado]

2 hours ago, Рапсоди рече

Резултати Њутна, Пастера, Мендела, Паскала, Келвина, Линеа и  Максвела., говоре у прилог креационизма...

Rezultati (naučnih radova) navedenih naučnika ne govore u prilog kreacionizma. Ono što si u odgovoru Dejanu napisala su citati o njihovim ličnim (verskim) stavovima i uverenjima, a ne rezultati njihovog naučnog rada. Ni u jednoj Njutnovoj jednačini nećeš naći X koje je = Bog. Svaka jednačina i teorija svih ovih naučnika funkcioniše potpuno isto u univerzumu sa Bogom i univerzumu bez Boga. Zato oni i jesu veliki naučnici, a ne kreacionistički šarlatani. To što ih kreacionisti prisvajaju kao "svoje" mi je samo neverovatno zabavno.
 

Цитат

Ти си адвокат, а не научник и не можеш процењивати кавлитете научних радова, да оставимо то непристрасним идеолошки необојеним научним радницима.  

Nisam procenio ja, već drugi naučnici... i to ne kreacionističkom metodom "turim prst u uvo i pričam šta mi dođe", već naučnim radovima kojima su osporili njegove tvrdnje:

Odom, L.A., and Rink, W.J., 1989, "Giant Radiation-Induced Color Halos in Quartz: Solution to a Riddle," Science, v. 246, pp. 107-109

Wakefield, J. Richard , 1988, Geology of Gentry's "Tiny Mystery", Journal of Geological Education, May, 1988

Collins, Lorence G., 1999, "Equal Time for the Origin of Granite - a Miracle," Reports of the National Center for Science Education, Volume 19, No. 2, pp. 20-28.

 

[о.Горан]

Људи су ето некад веровали да жаба расте из земље, а сада верују да од те исте жабе настане принц како рече Никсрбин, само што му треба мало времена, пар милиона година...

А св.Јован Богослов, ако се о њему радило, је био мислилац који је био упознат и са грчком философијом, па са мишљу Филона Александријскогитд., није он баш могао тако лако да поверује у неке такве ствари...

[cloudking]

пре 50 минута, Рапсоди рече

Управо тако, зато сам ја верник који се противи теорији еволуције а не научним чињеницама. 

Са моје стране толико....модус вивенди . 

Isto ko sto se ja protivim bogu a ne hristu

[Дејан]

1 hour ago, Рапсоди рече

Управо тако, зато сам ја верник који се противи теорији еволуције а не научним чињеницама. 

Ospori TE, onda tek možeš dati ovakvu izjavu.

[Дејан]

пре 34 минута, о.Горан рече

Људи су ето некад веровали да жаба расте из земље, а сада верују да од те исте жабе настане принц како рече Никсрбин, само што му треба мало времена, пар милиона година...

А св.Јован Богослов, ако се о њему радило, је био мислилац који је био упознат и са грчком философијом, па са мишљу Филона Александријскогитд., није он баш могао тако лако да поверује у неке такве ствари...

MIšljnje Nksrbina , kao i vaše, u naučnom smislu je izuzetno "relevantno"

[Дејан]

Ovo etiketiranje naučnika kao kreacionista je isto kao što su komunisti govorili da je Hristos prvi komunista.

Kada ljudi odaberu tim i sektaški slede svoje emocije a ne objektivnost, naročito naučnu, onda sebi svašta dozvole

[о.Горан]

пре 17 минута, Дејан рече

MIšljnje Nksrbina , kao i vaše, u naučnom smislu je izuzetno "relevantno"

Која је твоја професија?