Препоруке књига

[Тавита]

Драго ми је да се слажемо Господине Јаков  klapklap

[Маша]

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Драга браћо и сестре, драга дјецо,

Који с благословом сије, с благословом ће и жњети, каже Свети апостол у посланицама које смо данас читали. Чули сте и Свето Јеванђеље да говори о томе како апостоли цијелу ноћ ловише рибу и не уловише ништа, а кад дође Господ и благословивши их рече: Баците мрежу са десне стране лађе,

У Светом Писму стоји ово што рекосмо и то је ријеч самога Господа. То је Свето Писмо и оно Свето Предање које су нам преносили Свети Оци Богоносци кроз вијекове и ми од њих примисмо и даље понесосмо. Тако проповиједано оно нам говори да ништа не чинимо без благослова, да ништа не чинимо без Бога и да на све што чинимо призовемо Бога и благослов Божији. Свако дјело земаљско, сваки рад, сваки труд и све да благословимо именом Исуса Христа. Како каже велики Свети Пророк и псалмопјевац Давид – са Именом Божијим да лијежемо и устајемо, да одлазимо на рад и враћамо се у дом на легало своје. Звијери, птице земаљске, рибе морске и свака твар тако би требало да буде благословена.

Данас живимо у свијету који заборавља да је све што је створено створио Бог и да човјек створен у том свијету јесте Божије створење, икона Божија, која треба да управља тим свијетом, да га чува, храни и да га принесе Богу Господу. Постоје у свијету разни покрети који се боре за очување људске околине, тзв. еколози се труде и говоре о којечему, али чак и они заборављају да призову у помоћ Онога који је све створио. А управо заборавивши на Бога, људи су почели најприје да заборављају на природу око себе, а потом и највише једни на друге.

Зато је, браћо и сестре, много важно да од самог почетка нашег живота будемо благословени Именом Господњим, као што бивамо благословени крштењем у име Оца и Сина и Светога Духа и запечаћени Духом Светим у виду светог мира. Направљено од стотина миомирисних трава, свето миро бива оно по чему ће нас Бог познати – по мирисима, а не по ономе што је трулеж и пропаст. Нека би дао Бог да сви ми који смо крштењем примили печат Духа Светога и запечатили се светим миром не изгубимо ту благодат, тај благослов и мирис непропадљивости по коме ће Бог познати јесмо ли Његови или нисмо. А мирис благодати се губи онда када се јави труљење и настане трулеж, када живи човјек пристане на то да буде мртвац, да буде оно што одлази у земљу и више се из ње не враћа.

Зато је важно и преважно, браћо и сестре, да идете у Цркву. Црква је божанска установа, она је онај брод, она лађа спасења којом руководи Христос. Не руководим владика, нити свештеник, не људи, него управо Бог. И није толико страшно кад бивамо слаби крмароши и морнари, кад смо слаби путници на том броду, колико је страшно бити ван брода, бити запљуснут таласима морским и препуштен неманима крвожедним на голој пучини свијета. Најважније је укрцати се на тај брод, а онда не бити такав да будеш избачен напоље. Човјек мора бити одговоран, као што на броду морнари морају бити одговорни пред капетаном, пред официрима, пред надређенима. И све се зна ко шта ради, ако се хоће да брод стигне до свог одредишта. Битно је само да не будемо избачени напоље. А бићемо избачени напоље ако будемо млаки: Хоћу да будеш или студен, или врућ, говори Господ, јер ако си млак, избљуваћу те напоље.

Данас живимо у свијету и међу људима који су најчешће млаки и који немају снаге да се подигну и устану, који немају воље да крену изнова и преобразе се. А то треба сваки дан поново, сваки дан и сваки час изнова треба човјек да се прене и подигне, да буде живи човјек Божији, а не глина која се креће. Не да буде роб нечега и некоме, не никоговић и ништарија, него да буде човјек који иде у наручје Божије. Да иде као дијете које је тек проходало – које корача иако ни не зна да хода, које иде иако и не зна шта је ходање. Кад види мајку испред себе како му пружа руке, оно креће према њој, трчи, па иако падне, устаће и опет ће кренути, све до оног часа док сасвим не прохода. Само онај човјек неће проходати који се окреће од испружених руку Господњих и испружених руку мајке Цркве, који сједи окренут лицем земљи.

А све нам је ово на три корака, слична оним корацима тек проходалог дјетета које учини ходећи ка наручју своје мајке. И неће мајка никад допустити да оно падне, да испадне, да пропадне, да се разбије, погине и пострада. Али све то само ако дијете није лијено, ако дијете није мртво, ако дијете није болесно и само ако крене ка мајци, стићи ће. Стићи ће ако не прво оно њој, онда она њему. Тако и Бог наш чини, тако и Црква наша чини, тако и овај храм и његова врата увијек стоје раширених руку према свима онима који долазе са страхом Божијим, са вјером и љубављу.

И никад неће бити тијесан храм, таман да дође милион људи – сви ћемо стати, ако не у храм, онда око храма, ако не око храма, онда ћемо на пољима и ливадама нашим прослављати Господа. Пјеваћемо Богу, захваљивати му, славити га и молити га да нас изведе из трулежи и смрти, из пропасти и очајања. Молићемо Га и да нам сачува печат дара Духа Светога, којим нас је запечатио, оним миомирисним какав само Он јесте и какав не можемо ни замислити. По томе ће нас познати да смо Његова дјеца, да смо Његови ученици и Његови насљедници и тако ћемо једно с Господом бити, као што је и Син Његов за нас распети и за нас васкрсли Исус Христос рекао: Као што си Ти, Оче, једно са мном и ја једно с тобом, дај да и они које си ми дао буду једно с нама. А ми смо ти насљедници и ученици апостола њихових.

У данашњи дан, браћо и сестре, славимо Свету мајку Петку, као што славимо сваког дана неког живог човјека Божијег и Светитеља, тако и данас прослављамо Свету Параскеву – подвижницу, мученицу, исповједницу, испосницу која је сав свој живот и цијелу себе посветила Христу Богу. Тако је постала блажена, света, слављена и препрослављена међу женама. Постала је чудотворка, исцјелитељка и мила сестра Христова. Постала је мила мати наша и она којој се молимо са сузама и усрдно, чију топлину осјећамо чим поменемо њено име. Колико жена, колико дјевојака, колико мајки кроз вијекове живљаше, али је једна Света Петка и мада није једина Света, примјер је свакој мајци и дјевојци и свакој жени уопште. Примјер је колико може да напредује људско биће створено у обличју жене, колико може да буде славно и како могу да јој се клањају људи свих узраста и оба пола – мушкарци и жене, дјеца и старци.

А данас празнујемо и свету недјељу, најрадоснији дан обасјан најсвечанијом свјетлошћу Васкрсења и побједе живота над смрћу, побједе живота над трулежношћу. У данашњи дан славимо Христа, славимо Свесвету Тројицу, славимо све Свете и служимо божанску службу благодарности – Евхаристију. Приносимо Богу молитве, мољења и славословља, приносимо му захвалност и захвалне пјесме, еда Бог благослови сваки наш час и сваки наш дан и сваки наш рад, све до посљедњег издихања у овом животу. Јер ако с благословом живимо у овом животу, живјећемо благословено и у Царству Христовом. Ако овдје и сада с благословом посијемо, тамо ћемо с благословом пожњети. Ако овдје и сада пазимо на свијет око себе и пазимо на људе око себе, тамо ће Бог благословени пазити на нас. Шта нам боље од тога може бити даровано, и шта боље од тога може бити циљ нашега живота?

Нека је благословен овај дан, свима који славе Свету Петку срећна слава, свима који сте дошли нека Бог дарује мир, радост, живот, спасење, избављење и заштиту. Нека вам не досади да долазите у храм, макар недјељом ујутру, недјеља је први дан и од њега крећете у цијелу седмицу. Литургија недјељом је догађај за који би требало да се припремате, да дјечицу облачите лијепо и ви да се обучете лијепо, чисто и уредно колико можете, и да у храм понесете макар један цвијет, макар једну јабуку, макар једну лепту. Али ако немате, не морате, ако не можете, немојте, важно је да себе принесете у храм и овај свијет са собом, да принесете своје срце, своје опредјељење и своју вољу. Да будемо у Господу и са Господом истинска господа хришћанска.

Нека вас благослови Бог и дарује вам мир и радост и живот. Амин. они извадише толико риба да се мрежа почела цијепати.

* Преузето из књиге еп.Григорија "Долази час и већ је настао"; Манастри Тврдош, Херцеговачка Грачаница, Братство Св. Симеона Мироточивог, Требиње-Врњци 2004.

[Тавита]

Свети Јован Шангајски

Житије и Акатист

(3. издање, тврди повез, 17 цм, 128 стр.)

Целовито житије светитеља Јована илустровано фотографијама које се код нас први пут објављују, његова студија о православним светитељима Запада, такође први пут преведена на српски језик, као и акатист светитељу Јовану који је написао његово духовно чедо јеромонах Серафим Роуз

[Тавита]

Светогорски Молитвени дневници

(2. издање, тврди повез, 17 цм, 208 стр)

Монашки молитвени дневници представљају драгоцено руководство за оне који желе да упознају уметност над уметностима – молитву Исусову. Но, често је судбина тих дневника да пропадну и не постану доступни православним читаоцима. По милости Божијој то се није догодило са молитвеним дневницима знаменитих светогорских стараца Теодосија и Никодима које овде објављујемо.

[Тавита]

Цароставник

Свети Царски Мученици,

Свети Патријарх Тихон Исповедник,

Црква у катакомбама

(3. издање, тврди повез, златотисак, 17 цм, 192 стр)

Књига ЦАРОСТАВНИК кроз паралелно излагање житија и историјских докумената на којима су она заснована – све илустровано оригиналним фотографијама – говори о подвигу светих Царских Мученика, светога Патријарха Тихона Исповедника, и о настанку Катакомбне Цркве у Русији. То је књига о пламеној вери, непостидној нади и бескрајној љубави и оданости…

[Тавита]

Ова је књижица заиста предивна!!!! 

Света мученица Велика кнегиња Јелисавета

(3. издање, тврди повез, 17 цм, 112 стр.)

Света Јелисавета – немачка принцеза, руска Велика кнегиња, а потом монахиња и игуманија – удостојила се да мученички пострада за Христа и прими непропадљиви венац из руке свога Господа. Иако се одликовала необичном лепотом, имала славно име и велико богатство, рано је увидела да је све то сујета која брзо пролази и у часу смрти се развејава као дим, те да овај кратки и непостојани живот треба искористити на спасење – кроз љубав према Богу и људима, православно исповедање вере, очишћење срца, молитву и чињење добрих дела. Јер управо то је једино благо које ће душа понети са собом после смрти.

чита се у једном даху, а остаје тако дуго  dobrodosli

[Lion]

Ја препоручујем за све ову кратку и сјајну књигу:

http://orthodoxexperience.blogspot.com/2009/12/blog-post_25.html

[Gospodin Jakov]

Semjon Frank - Smisao života

http://217.26.208.98/php/knjiga.php?id_knjige=2852

[PD]

Колиба-каква књига...прочитала сам је по препоруци са овог форума давније...постоји и форум на енглеском који се тако зове...требало би исто толико времена да се прочита колико и књига...е сад иам жељу да је читам и на Српски...али кад дођем до ње....

0409_feel

[мирођија]

    Управо  сам  почела  да  читам  Колибу. Допада ми се стил,једноставан,бар у почетку,

    такав и волим, само не знам хоћу ли имати стрпљења,велика је. 0110_hahaha.gif' class='bbc_emoticon' alt='ekstra' />

[Guest Izida]

A ja danas isla da kupim "Kolibu",oni nemaju.Kazu imace je polovinom januara.A tako sam se nadala...

ekstra 0110_hahaha 0110_hahaha 

[Gospodin Jakov]

E baš ste me zainteresovali sa tom Kolibom  :smiley:. Moram i ja to negde da pročitam... Dajte malo više podataka...?

[Guest Izida]

Jakove,izvoli!

 

O knjizi

Šestogodišnja Misi, najmlađa kći Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodičnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronađeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Četiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledećeg vikenda dođe u tu kolibu.

Uprkos zdravom razumu, on u mračno zimsko popodne stiže do kolibe i vraća se u svoj najgori košmar. Ono što će tamo zateći zauvek će ga izmeniti.

U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje će Mek dobiti zapanjiće vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Poželećete da svi koje poznajete pročitaju ovu knjigu.

„Čitajući Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mučna pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.”

Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko

„Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjujuće kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitao.”

Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu

[shalom777]

Купио сам књигу у септембру,али сам је дан касније- поклонио, не отворивши је... Али ћу је набавити поново,сигуран сам,јер су ми рекли да је одлична.

[Gospodin Jakov]

Jakove,izvoli!

   

O knjizi

Šestogodišnja Misi, najmla?a k?i Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodi?nog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena prona?eni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. ?etiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da slede?eg vikenda do?e u tu kolibu.

Uprkos zdravom razumu, on u mra?no zimsko popodne stiže do kolibe i vra?a se u svoj najgori košmar. Ono što ?e tamo zate?i zauvek ?e ga izmeniti.

U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje ?e Mek dobiti zapanji?e vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Požele?ete da svi koje poznajete pro?itaju ovu knjigu.

„?itaju?i Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mu?na pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosr?a i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.”

Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko

„Ako je Bog svemogu? i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjuju?e kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pro?itao.”

Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu

Mu?os grasijas Izida. Nije loše, nije loše ....