Препоруке књига

[Зорица екс Милева]

Хвала на препоруци браћо и сестре. Скоро сам прочитала на форуму сјајне критике за књигу Колиба, па сам је прочитала и нисам се покајала. Зато ћу и даље уважавати ваше препоруке. Још једном хвала.

[Тавита]

Ђакомо Леопарди - Почивај заувек уморно срце моје

[Gospodin Jakov]

Да ли неко случајно има књигу "Тајна свете Тројице по учењу светог Григорија Паламе" (докторат митрополита Амфилохија), али у електронској форми?

http://www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/amfilohije-disertacija.pdf  :smiley: ...

[Цвеле1993]

Ко није нека обавезно прочита ''Цртеж у песку''  повест о ранохришћанским мученицима.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjizevnost/CrtezUPesku/CrtezUPesku.htm

[Јован Чакарески]

Suze za Svet- Starac Tihon, Starac Pajsije, Starac Porfirije.. PREDIVNO  3 puta citao i opet cu ...  1312_womens

[Guest Оливера]

Новости из света књиге:

У ТАМНИЦИ БЕЈАХ

Архимандрит Јован Радосављевић  „Архимандрит Студенички  Алексије и Студеница у Другом светском рату“,  Манастир Студеница, 2009. године

Непознати бугарски војник није могао ни слутити да ће, покренут сажаљењем према изнемоћалом петнаестогодишњем искушенику и очувањем његовог живота, стећи непрестаног молитвеника кроз потоње деценије. Савест, као глас Божји у човеку, и овде се показала и одвратила могућег виновника од пута зла.

Манастир Студеница је мајка свих цркава. Била је то и ужасне 1941. године, као једне од најтрагичнијих у целој српској историји. Прихватила је избегле и протеране монахе, од манастира Пакре до Охрида - то је осовина српског простора, на коме Срби живе од памтивека, бар једнако дуго колико и сви њихови суседи. Кад се о томе говори, сва пажња се усмерава на подручја захваћена геноцидом, а страдање других области остају у сенци. При томе се најређе спомињу невоље Срба из Рашке области, а баш на њих подсећају пребијене монахиње манастира Сопоћана, протеране и приспеле у Студеницу.

Са свих страна, прогоњени Срби уточиште налазе у, од Хитлера „удељеним“, границама Недићеве Србије, које се не разликују много од оних што ће им касније признати тобожњи савезници. Сви они, овде поменути српски суседи (Бугари, Шиптари, муслимани), који се свом фиреру захваљују сатирањем Срба, касније ће „престројити“ и почети да „бомбардују“, кога другог него Србе, својом наводном демократичношћу и слободарством.

Књига је тако замишљена да се ту преплићу историје две обитељи - Вољавче, за коју је посебно везан потоњи архимандрит Алексије, и Студенице. Слично је било и током устанка Црног Ђорђа, кад су на Цвети 1806. монаси Студенице избегли са светињама у манастир Враћевшницу, где су дуго живели као одвојено братство. Тадашњи најмлађи сабрат Студенице, каснији шабачки епископ Герасим Георгијевић, даје опис пљачке манастира, као што ће то век и по касније учинити и отац Јован, опет као очевидац и најмлађи сабрат заједнице. Небројена су разарања српских светиња, али је мало прилика где о томе говори непосредни очевидац. Студеница је и по томе изузетна.

Великим победницима са чувеног Солунског фронта суђено је да убудуће прођу двострука понижења - најпре од ранијих противника, Немаца и Бугара, а потом од својих „ослободилаца“. У оба случаја, нарочито ће по злу остати упамћени Бугари: „Бугари нам запалили штале и сено као и школу, и мучили братство... батинања братства до ломљења ребара и костију... спасавање премлаћених и изломљених жртава.“

Колико је у књизи речено, онолико је дато и повода за размишљање. Током 1916. године, организовано је спасавање гладне деце из Херцеговине, по српским кућама у Славонији. Сада се опет деца са тих простора спашавају по прихватилиштима Недићеве државе. И манастир Студеница се тада штити преко дечје немоћи: „Примите око стотину избегличке деце, па да вам оснујемо у Студеници „Црвени Крст“. Тиме бисте били највише заштићени, колико је могуће у овим ратним приликама.“ Био је то визионарски потез. Још и 1944, кад се већ могло јасно видети какав ће исход рата бити, Бугари мисле о злу. „Да вам није оног барјака са „Црвеним Крстом“, све би вас побили.“

    По општем убеђењу, стање окупације од страног противника оцењује се као мање зло од грађанског рата. Срби, познати као „мајстори“ за сопствену несрећу, постигли су да их снађе обоје у исто време. За оне који су после многих невоља успели да преброде страхоте рата, предстојало је да поднесу ужасе „ослобођења“, кад се глава губила подједнако лако.

Често се кроз књигу скреће пажња како нешто остаје непознато, јер круже разне вести, или се брзо заборавља. Без труда тадашњег најмлађег Студеничанина, много чега остало би и за ондашњи свет непознато, а за потоње скоро све би пало у заборав. Зато му дугујемо велику захвалност.

Број 1032, Рубрика Свет књиге

[Guest Оливера]

ПОВРАТАК  СВЕТИТЕЉА

„Свети Србин у Светој Русији“, превод В. Радосављевић,

Духовни луг, Крагујевац, 2009

Први пут на нашем језику појавио се превод дела посвећених светом Сави Псковском и Крипецком. Издање обухвата житије, похвалу, чуда, акатист и летопис његове славне обитељи. Тако се светитељ, именом и делом, на симболичан начин вратио народу из кога је потекао.

Свети Сава Псковски је дошао у Русију, како се сматра, на једном од таласа избеглица, које су покренули пад Цариграда (1453) и пад Смедерева (1459). У новој домовини, светитељ је срдачно примљен, као међу својима. Дошавши са Свете Горе, светитељ се прво запутио у град Псков, седиште кнежева те области. Из Пскова, он се упутио у Сњато-горски манастир, три километра удаљен од града. Ради наставка духовног подвига, блажени одлази код великог духовника – светог Ефросинија, игумана Елеазарског манастира на реци Толги. Пошто је прошао сва манастирска послушања, преподобни Сава је, са благословом св. Ефросинија, отишао у Крипецку област и тамо подигао скромну дрвену колибу на обали језера. Када се окупило довољно монаха, богоносни отац је подигао дрвени храм посвећен св. апостолу Јовану Богослову и св. Сави Српском. (Могући узор крипецког храма можемо тражити у манастиру у с. Поганову или неком другом српском манастиру посвећеном св. Јовану Богослову.)

У манастир су богоносном оцу долазили многи виђени људи, ради утехе и исцељења. У знак захвалности за оздрављење супруге, псковски кнез Јарослав Васиљевич Оболенски је обновио манастир, подигао кулу са часовником и поправио мостове који воде до обитељи. После обнове манастира, светитељ се повукао у келију, а управу је поверио монаху Касијану. Живописац је истакао да се преподобни отац упокојио на рогозини (1. августа 1495.), што нас подсећа на упокојење св. Симеона Мироточивог у манастиру Хиландару. На Ђурђевдан 1547. године, свете мошти су откривене на чудесан начин и пренете у нови храм, сазидан од камена. Установљено је да се његов спомен празнује 28. августа, на дан светог Мојсеја Мурина. Над моштима су се дешавала многа дивна и славна чуда у славу Божју: од исцељења болних, до спасавања манастира од разбојника и најезде литванске војске.

Прво познато житије св. Саве Псковског саставио је презвитер Василије из Варлаама, на захтев игумана Јосифа и саборских стараца крипецког манастира (1555). На великој житијној икони (17. век), св. Сава Псковски је приказан заједно са св. апостолом Јованом Богословом, св. Савом Српским и св. Ефросином Псковским. Од личних ствари св. Саве, вериге преподобног чувају се у манастиру, док је „српско Јеванђеље“ (15. век) пренето у музеј града Пскова. Књига о св. Сави Псковском је богато илустрована цртежима које приказују догађаје из живота нашег светитеља који се прославио у руској земљи у 15. веку. У преводу предговора, преводилац одступа од облика имена првог руског цара које се код нас уобичајило (Иван) и опредељује се за форму која је ближа изворнику (Јован). Књига је посвећена успомени на Симона, српског монаха који се подвизавао у манастиру Ватопеду на Светој Гори.                              Др Ђорђе Т. Вуковић

[Guest Оливера]

ЛИТУРГИЈА  ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

Певница при цркви Св. Саве

У низу неколико снимљених и издатих Духовних лира, певница при цркви Светог Саве у Београду снимила је и издала музички ЦД са Литургијом пређеосвећених Дарова. Овај ЦД је логичан наставак прошлогодишњег видео-издања документарног филма, „Литургија пређеосвећених Дарова“, који је изашао с благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, а у издању Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Као музичка подлога за овај филм, снимљено је неколико песама из ове Литургије. Њима су на овом ЦД-у придодате и остале стихире, песме, јектеније, катизме, псалми, паримеји... тако да је Литургија комплетирана. Све је снимљено у малој цркви Светог Саве, у једном амбијенту природном за овакво богослужење, што оставља утисак да је Литургија снимљена уживо. Појање је певничко (српско народно појање са додатком исона), баш како се поје у свим нашим црквама, и може да послужи као образац свима који желе да науче ову Литургију.

Литургија пређеосвећених Дарова, у неким старим богослужбеним рукописима позната као „Литургија Четрдесетнице“, може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У ствари, то је служба која најбоље символизује ово свештено доба године, време поста.

Први део Литургије пређеосвећених Дарова састоји се од великопосне вечерње службе која не почиње уобичајеним „Благословен Бог наш“, већ литургијским возгласом „Благословено Царство...”. На тај начин, нагласак целе службе стављен је на ишчекивање Царства Божјег, исту ону наду која обележава читав Велики пост. Света Литургија пређеосвећених Дарова једна је од најлепших и најдирљивијих служби православне Цркве. Истовремено, она је важан позив на чешће причешћивање светим Христовим Даровима.

У овом богослужењу одјекује глас далеких векова, глас живог, раног црквеног Предања. Тај глас опомиње да верници не могу да живе живот у Христу ако стално не обнављају своју везу са Извором живота, причешћујући се Телом и Крвљу нашег Господа. Јер Христос је, по речима св. апостола Павла, „наш живот“ (Кол. 3,4).

Овај ЦД, који нам је дошао као лепо духовно освежење у време Великог поста, својеврстан је позив и подстрек свима нама да ревносно и делатељно учествујемо у великопосним богослужењима.

М. П.

[slobodanmiric]

Путоказ за Царство Небеско- Свети Инокентије Иркутски!!!

[mzoran]

Ja bih preporucio:

- Gospod nije stvorio smrt

- U gulagu svetlost nevecernja

[мирођија]

Ja bih preporucio:

- Gospod nije stvorio smrt

- U gulagu svetlost nevecernja

    Хвала  mzorane ,на препоруци, нисам ово читала,

    и  добродошао на  наш  форум. 319.gif

[Цвеле1993]

Путоказ за Царство Небеско- Свети Инокентије Иркутски!!!

Много добра књига...

[Милан Меденица :)]

житије свете Ксеније Петроградске, Христа ради јуродиве, и акатист после  dada

Zitije - Sveta Ksenija Petrogradska

акатист

http://www.lazarica.rs/Akatisti/Akatist%20Svtoj%20Kseniji%20Petrogradskoj.htm

[Никола Ђоловић]

- дневник оца А. Шмемана

- о. Г. Флоровски "Црква је живот"

- Борис Вишеславцев "Етика преображеног ероса"

- Семјон Франк "смисао живота"

- владика Атанасије Јевтић "о Цркви и Литургији"

- Х. Јанарас "слобода морала"

довољно је питка литература, да неко не помисли да је то само за академике...

добро, осим можда Јанараса...

[slobodanmiric]

РАЗГОВОРИ СА СТАРЦЕМ САМПСОНОМ

By vojislav at 2009-10-03

Јеросхимонах Сампсон Сиверс, један од најзначајнијих руских духовника двадесетог века, изданак петроградске грофовске породице, личност високог образовања и дубоке духовности, понео је тежак крст духовника и монаха у време најсуровијих комунистичких прогона. Пролазећи кроз голготу комунистичких затвора и логора, тешио је, бодрио и духовно руководио хиљаде душа којима је у та тешка времена била потребна подршка и духовни савет. Његова духовна деца записивала су његове поуке и снимала разговоре с њим. Књига која је пред читаоцем настала је захваљујући труду оних који су снимке разговора пренели на папир и тако нам оставили драгоцена сведочанства о томе како је велики духовник одговарао на питања која су мучила оне који су од њега тражили савет, а која су и данас актуелна.

Aутор:

Превод са грчког: сестринство Манастира Жиче

Штампа: 291 стр, меки повез, формат Ц8

Цена: 300 дин.

Морам набавити, обавезно!!!!!!