19 година од мучког убиства ромског дечака у Београду

[Милан Ракић]

Душана Јовановића (13) из Београда брутално су на данашњи дан пре 19 година убили припадници ултрадесничарског покрета "скинхедси", само зато што је Ром.

Душана Јовановића (13) из Београда брутално су на данашњи дан пре 19 година убили припадници ултрадесничарског покрета „скинхедси“, само зато што је Ром.

Његови џелати, Милан Чујић и Иштван Фендрик из Земуна, који су тада имали по 17 година, пресрели су Душана 18. октобра 1997. године у Београдској улици, док је ишао ка оближњем маркету да купи сок. Почели су да га ударају песницама, а онда су га оборили на плочник и шутирали по глави све док није престао да даје знаке живота.

Марта 1998. године, пресудом Окружног суда у Београду, они су осуђени на по десет година малолетничког затвора и упућени на издржавање казне у Казнено поправном заводу (КПЗ) за малолетнике у Ваљеву.

Њима је првобитно изречена казна малолетничког затвора најпре умањена за по 18 месеци по основу амнестије, па су они на слободу, уместо 19. октобра 2007, требало да буду пуштени 19. априла 2006. године. Посебним решењем Окружног суда у Београду казна им је додатно умањена, па је Фендрик условно пуштен на слободу 1. априла 2004, док је Ћујић условно ослобођен 30. априла 2004. године.

Решење о условном отпусту донето је после њихове молбе, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку (ЗКП) Србије, уз сагласност окружног јавног тужиоца у Београду. При доношењу таквог решења, у озбир је узето „њихово кајање и добро владање током издржавања казне“.

Убица: Могу да се извиним, али не помаже…

Душанове убице нису се појављивале у јавности након издржавања казне, а у разговору за „НИН“, четири године након злочина, Фендрик је рекао да „Није био симпатизер нити члан ниједне партије, припадник навијача Рада, нити нациста, већ да је у осетљивом добу, на велику несрећу, најближе његовим уверењима била ултрадесничарска оријентација“.

– Био сам сигуран да је цео свет мој. Тада нисам ни размишљао о томе да човек има право на сопствене идеје, идеологију, све док не угрожава друге. Тај период мог живота, који је био заокупљен таквим заносом, оставља траг. Неизбрисив. Доста је тешко то све тотално превазићи, али ја се трудим да превазиђем. Искрено бих волео да немам ниједан проценат старог себе што се тога тиче… Какав је живот Душанових родитеља? Тежак… Не могу да замислим… Односно, могу на свој начин. Ја могу да се извиним и сада и када изађем, али не помаже. Никада нисам планирао да учиним тако нешто. У породици су једно време помињали да ће мој отац да оде код Јовановићевих, али мислим да је најбоље да до тога не дође. Људи као људи су у суштини зли, то кажем и за себе. Схватам због чега су такви према мени и не осуђујем их – рекао је Фендрик пре 15 година за НИН.

Душану је 2007. године откривена спомен плочу у Београдској 33, на месту где је 18. октобра 1997. године убијен.

[GeniusAtWork]

26 minutes ago, Милан Ракић рече

Њима је првобитно изречена казна малолетничког затвора најпре умањена за по 18 месеци по основу амнестије, па су они на слободу, уместо 19. октобра 2007, требало да буду пуштени 19. априла 2006. године. Посебним решењем Окружног суда у Београду казна им је додатно умањена, па је Фендрик условно пуштен на слободу 1. априла 2004, док је Ћујић условно ослобођен 30. априла 2004. године.

 

Добро да им нису дали и Орден заслуга за народ.

[Natasa.]

Koliko je to tužno 

[Grizzly Adams]

Боже сачувај...

Господ да га усели у Царство Небеско.

[Јелена011]

Nikad ga necu zaboraviti...dan pre toga smo imali neke vezbe dodatne iz hemije, muvali se po laboratoriji i secam se da mi je trazio plavi kamen nije mogao da ga nađe...

Skoro negde videh da su se njegovi preselili negde, valjda mu je majka umrla od tuge i svega, a otac je sniman iz kreveta nepokretan...

Nek ga andjemi cuvaju, tuga za citavu porodicu...

[Баба]

Ма нек Фендрик једе гомна, ако је он зао не значи да су сви људи зли!