Inkluzivno obrazovanje

[ivona]

Nek prvi post o ovoj temi bude o relevantnim sajtovima i resursima kao vid podrške inkluzivnom obrazovanju.

1. mreža podrške : resursi

2.prirucnik za pisanje IOP-a

3.http://www.inkluzija.org/

Ovo je odlican prirucnik, knjiga za rad u skoli sa decom kojoj treba dodatna podrška, bilo bi vise nego dobro imati je u stampanom izdanju, ovde cu postovati power point prezentaciju koja pokriva sadržaj knjige kao i p.p o izradi IOP-a koja može da bude od koristi.

 

prez-knjige-rad-sa-decom-sa-pot-u-razvoju.ppt

iop-u-16-koraka.ppt

ZBIRKA-primera-inkluzivne-prakse.pdf

zbirka-alatki-za-planiranje-individualizovanog-obrazovanja (1).pdf

[Дијана.]

Hvala Ivona, važna tema. Spominjali smo već na Aleksandrinoj temi, da nažalost naš sistem uvodi inkluziju kao mjeru bez stvarnih resursa, bez ljudstva koje bi radilo to. Sve se svodi na dodatno opterećenje učitelja/nastavnika, ljudi koji nisu adekvatno pripremljeni za tako zahtjevan zadatak. Jedan predmet na faksu, izborni, sigurno nije dovoljan. I to novija generacija učitelja. Previše je to ad hoc i iimprovizacija. Trebalo bi u najmanju ruku, da svaka škola ima defektologa, plus personalni asistenti. Ali nema ni svijesti, ni sredstava. Možda je nedostatak svijesti i veći problem. Eto premijer Srbije se žali da se previše izdvaja na djecu. Isti nedostatak svijesti se ogleda u činjenici da nema soc.radnika u školi, pa i vrtiću (jer zlostavljanje u porodici ako se dešava, već se itekako manifestovalo do 6.godine), a ključni period kad već ističe vrijeme da se djeluje je period kod učiteljice. Nema prevencije psihopatologije i soc.patologije kod djece i mladih ako nemamo soc.radnika u školi, da upozna svaku porodicu i uđe u svaku porodicu, da riješi sve što se može riješiti za dobrobit djeteta.

[ivona]

Hvala Dijana na tvojoj svakolikoj podršci! 

Sto se tiče inkluzivnog obrazovanja moram ti reći da ljudi sa kojima ja dolazim u kontakt bilo profesionalno putem tih okruglih stolova, kongresa, radionica, sastanaka i ostalih vidova mlacenja prazne slame dozivljavaju moj stav krajnje problematicno. Za svoju struku sam otpadnik koji podržava besmisao inkluzije, a za one koji je planiraju i sporvode na nivou slova zakona najdrskiji kriticar na skoro svim skupovima gde nam se ukrste putevi. Zasto je to tako? Jer naravno stanje stvari u praksi je kako i ti znas uvek sivo. Veoma je to duboka tema sa jednom predivnom ideologijom kao najlepsom stranom cele price. To sto je zloupotrebljena kao i vecina stvari u nasim korpmpiranim kulturama to je vec tuzna strana price. Prvenstveno ja verujem u dete pa onda u roditelje tj. moc njihove ljubavi pa sve ostalo. Moje je da ih podrzim dokle moje moci to mogu i koliko oni od svega toga mogu da iksoriste na svom dugom maratonskom pohodu na kvalitetniji zivot svog deteta. Nikad naravno nece biti nekog idealnog projekta ili porcesa posebno kad je sistemski i zakonski uokviren koji ce kao takav biti implantiran u nase zivote. Koliko god to delovalo neverovatno,verujem da ipak pojedinci menjaju sistem cak i ovakvu diskutabilnu strategiju kojom se primenjuje inkluzivno obrazovanje. Jer vredi. Jer sam iskusila kada deca koja su bili autsajderi  imaju evidentne koristi od toga. Naravno da sam vidjala i agoniju kada previse ometajucih cinilaca ne dozvoljava da takva namera bude sprovodljiva u realnosti. Dakle nema crno bele price, dobra je losa je. Ne verujem u defektologe spasioce inkluzije po fazonu ''rekli smo vam da ce propasti bez nas''. Propasce bez pristojne doze empatije prema drugom ljudskom bicu i bez svesti drustva da nacin na koje tretiramo one kojima treba pomoc i podrska govori temeljno o tome na kom smo stupnju razvoja i koliko vrednujemo sami sebe i najvaznije ljudske vrednosti i aspiracije.

Apro po socijalnih radnika, to je struka koja se obicno stavlja na stub srama , a 120% su joj vezane ruke. I nije vrednovana i prepoznata na nacin koji zasluzuje jer se bavi pitanjima, kao i sve humanisticke nauke , koja su poslednja nazalost u aktuelnom kontekstu, a to je covek i njegova dobrobit . Ali mi jednostavno ne odustajemo 

[АлександраВ]

11 minutes ago, ivona рече

Propasce bez pristojne doze empatije prema drugom ljudskom bicu i bez svesti drustva da nacin na koje tretiramo one kojima treba pomoc i podrska govori temeljno o tome na kom smo stupnju razvoja i koliko vrednujemo sami sebe i najvaznije ljudske vrednosti i aspiracije.

[Биљана 1234]

Hvala Ivona

[ivona]

Hvala Bogu za sve Biljana!

[ivona]

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, učila i obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavlja svoje aktivnosti.  Inkluzivno obrazovanje i socijalna inkluzija biće kao tema zastupljeni 29. oktobra, u periodu od 10,00-14,30.

www.mrezainkluzija.org/589-ucesce-mreze-podrske-io-i-vrsnjacke-mreze-podrske-io-na-sajmu-knjiga-ucila-i-obrazovanja

[Биљана 1234]

Ove školske godine pojavila su se tri sasvim osobena učenika. Njihova porodica je mnogočlana. Došl su odnekud iz Bosne. I sad , nit zbore nit romore..izgleda da neki od njih nikako nisu pohađali školu. A mi ih upisali u peti, šesti i sedmi razred.

Sve je to ok, trudimo se da radimo svoj posao. Kod nas sve neki pravilnici, a realni živort često pravilnike prevazilazi.

I sad, opšte je mišljenje da ta tri učenika treba da pohađaju razrede po IOP2 programu. I to je prihvatljivo. Ali, ako neki učenik nema završen ni prvi razred osnovne, kako je moguće da je upisan u peti razred. Kako da napišem poseban program za njega, ..valjda ga treba prvo uputiti u niže razrede osnovne škole.

Izgleda da se plaćaju ispitivanja stručnih službi vezana za IOP2. Ko to plaća, ako ova konkretna deca pripadaju kategoriji socijalno ugroženih?

Boli me glava već tri dana. Nisam svemoćna, ali odgovorna da.

 

[Биљана 1234]

Hvala ..mene nekako zbunjuje to što je sve na papiru lepo zamišljeno, i potpuno se slažem sa principom inkluzije u nastavi. Imam iskustvo sa tri deteta dosad, i vidim napredak. Forsiram vršnjačku podršku.. Nije uvek isto.

Sad me nervira tendencija da učenike iz socijalno ugrpženih grupa principom najlakše varijante, smeštamo u IOP2 programe. Izolujemo ih...i još..nema empatije prema socijalno ugroženima..to ume da zaboli..

Počeli su ovde temu o Zadruzi...teške su to teme

Teško se držati tih tema

[Млађони]

Lepe se ideje sire ovde. 
Nadam se da ce nekad obrazovanje da kroje po tipu licnosti deteta a ne licnost deteta da pokusavaju da uguraju u univerzalni model obrazovanja. 

[Tavita]

пре 7 часа, ana čarnojević рече

u društvima blagostanja normalno je da ćeš imati snage za drugog kome je to potrebno. mi smo društvo frustriranih i potrošenih ljudi. svako gleda sebe.

a nešto para za sprovođenje ideja pravde i prava idu tamo gde su zahtevi agresivniji.

Потпуно се слажем. Сасвим је разумљиво зашто се ”јагмимо” и гледамо само себе: кад 40 и више посто популације (која има срећу да има посао) није сигурно да ли ће првог да прими плату или отказни лист, а има два школарца, болесне родитеље, кирију за стан итд... И то је, нажалост, слика просјечне породице са варијацијама опција које сам навела.

Кад сам прочитала ”инклузивно образовање” прво сам помислила да је ријеч о образовању дјеце са посебним потребама, а онда сам схватила да јесте, јер је свака особа особа са посебним потребама. Нема двије исте, са истим. Тј:

пре 5 часа, Млађони рече

Nadam se da ce nekad obrazovanje da kroje po tipu licnosti deteta a ne licnost deteta da pokusavaju da uguraju u univerzalni model obrazovanja. 

Кад сам се запослила у (архитектонском) бироу у којем и сад радим, они су већ побиједили на конкурсу за пројекат ”више основне школе” (или ”нижи ступањ гимназије”, за дјецу узраста 10-14 година, по образовном систему Аустрије), при чијем пројектовању су изучавали фински систем образовања (гдје не постоје оцјене за дјецу до 6. разреда, или до 13.године живота и дјеца аутоматски прелазе из нижег разреда у виши, након љетњег распуста, неовисно о успјеху). Тај систем образовања се показао веома успјешним (ако се не варам, најуспјешнији у Европи, или у самом њеном врху), управо зато што је базиран на индивидуалним склоностима дјетета (талентима и интересовањима, које подстиче). Занимљива је просторна организација таквих школа (просторне, визуелне и акустичке баријере: да, не и колико?), али то је већ друга тема.

Одлична тема. Исцрпна и поље на којем свакако има простора да се ради.

[Tavita]

пре 5 минута, ana čarnojević рече

svoj lični odgovor imam. razviti čovekove sposobnosti maksimalno kako bi se obezbedila najkvalitetnija moguća radna snaga i tako uvećao profit. nekome...

Занимљив и тачан закључак из тог угла гледања, али бојим се не и интегралан.

Истина је да у земљи у којој живим (Аустрија) влада капиталистичко друштвено уређење. И да све државе су или у капитализму или му теже. Дијете, будући извор профита некоме, ће неминовно ући у систем и постати његова (без да га ико пита - подржавајућа) карика. Поента оваквог система образовања, по мени, поред стране коју си навела (и са којом се слажем, да не буде забуне), има за циљ и препознавање афинитета дјетета и развијања истих, како би се будући радник бавио послом којег воли. То не само да штити психу особе, већ и (тачно) претпоставља да ће се особа квалитетније и ефикасније (на чему је нажалост акценат) бавити тим послом. Ово је битно у свим занимањима, али, чини ми се, нарочито у области медицине и просвјете.

Мислим да је win-win опција. Сад колико је win за једну, а колико за другу страну, може се дискутовати. АЛи је помак у образовном систему и то, чини ми се, позитиван.

[Tavita]

пре 7 минута, ana čarnojević рече

gledano ovako, iz mog ugla, latentne srpske paranoje...ništa im ja ne verujem. više sam sklona da pripišem to stepenom sofisticiranosti usluge obrazovanja, a usluga je danas važnija nego proizvod, jer ona čini razliku. i vrednost koja prodaje.

Скептицизам је одлика интелигентних људи.

Могу ти касније, ако си заинтересована, ископати студије које су проучавали колеге из бироа при пројектовању школе. И ја сам их мало прелиставала, али је то било прије три године, тако да о њима ипак не бих без обнове градива. Поменути систем траје преко 40 година, тако да је провјерен и поред софистицираности услуге, можемо да оцјењујемо и квалитет производа.

Аустријски систем је централизован и сличан нашем, али последњу деценију постоји тежња ка реформи у смислу децентрализације и индивидуалног приступа дјетету (у смислу и развијања индивидуалних афинитета и уклапања у средину), баш по финском моделу.

 

[Млађони]

 

пре 9 часа, Tavita рече

Кад сам се запослила у (архитектонском) бироу у којем и сад радим, они су већ побиједили на конкурсу за пројекат ”више основне школе” (или ”нижи ступањ гимназије”, за дјецу узраста 10-14 година, по образовном систему Аустрије), при чијем пројектовању су изучавали фински систем образовања (гдје не постоје оцјене за дјецу до 6. разреда, или до 13.године живота и дјеца аутоматски прелазе из нижег разреда у виши, након љетњег распуста, неовисно о успјеху). Тај систем образовања се показао веома успјешним (ако се не варам, најуспјешнији у Европи, или у самом њеном врху), управо зато што је базиран на индивидуалним склоностима дјетета (талентима и интересовањима, које подстиче). Занимљива је просторна организација таквих школа (просторне, визуелне и акустичке баријере: да, не и колико?), али то је већ друга тема.

Одлична тема. Исцрпна и поље на којем свакако има простора да се ради.

Inace za finski sistem obrazovanja najvise su zasluzni ljudi koji su ni manje ni vise nego ekonomisti. Jer su stvorili metode takmicenja medju skolama, te su skole motivisane novcem tezile ka tome da stvore sto bolje uslove za svoje djake.

Ako te zanima vise o tome pogledaj: 

http://www.smithsonianmag.com/innovation/why-are-finlands-schools-successful-49859555/

[Tavita]

пре 8 минута, Млађони рече

metode takmicenja medju skolama,

Што је могло да функционише само (економском) децентрализацијом образовног система. Код њих је то мислим проведено на свим нивоима.

Хвала за јућуб  погледаћу