„Прихвати ме таквог, какав сам!“ Можемо ли то захтевати од других?

[JESSY]

11 hours ago, Mилена Трифковић рече

 

Ja znam sta je moja losa osobina

 

ok, to je bitno...tu je vec pola problema reseno...

[JESSY]

Вероватно сте не једном чули од својих блиских и познаника: „Прихвати ме таквог какав сам!“ А сасвим је могуће да сте ту фразу и сами произносили у свом срцу. Наравно да  би свако хтео да се људи трпељиво односе према његовим недостацима и да цене његове квалитете, но то не значи да се треба зауставити на путу свог развитка. Ако желите да се према вама људи односе с уважавањем, тада и из вас треба да исходи уважавање  других. Спремност да се мењате водећи рачуна о интересима за вас важних људи – то је у суштини ваша плата за њихову пажњу, за њихову спремност да вам помогну, да живе са вама на једној територији. Коригујући своје недостатке, стичући нове навике, ви ни у ком случају нећете обезличити себе, нећете постати неко други.

Веома често изјаве човека, да га треба прихватити онаквог какав је, јесу само један јефтин начин манипулације. На самом делу та фраза говори само о његовој психолошкој незрелости и неспремности да носи одговорност за своје понашање и поступке. Разуме се, да је неке црте карактера и личности немогуће променити, њих је могуће само прихватити. Но ви нисте дужно да трпите пренебрегавање вашег личног пространства, неуважавање, неосновано неповерење. На пример, неко без питања узима ваше ствари, злоупотребљава ваше поверење, љубоморан је на све или вам иза леђа прави сплетке.

Разуме се, да имате право захтевати уважавање вас! Такође имате право да од човека захтевате испуњавање обећања, поштовање договора, уважавање вашег мишљења. Ако сабеседник као и раније тврди да он не планира да се мења, биће постављен пред избор; да остане такав какав је и прекине односе с вама или ће нешто код себе променити, да би сачувао односе. Тај избор може да вам укаже на многе ствари. У првом реду он ће показати да ли човек заиста цени ваш однос или су му важније угодности које од њега може да добије. Ако вас цени, почеће да ради на себи.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2016/10/16/prihvatite-me-takvog-kakav-sam/

[Zero]

Posledjnje dve rečenice su "povadile stvar" što se tiče teksta (bar za mene). Ne zameri, Jess, vrpoljim se čim vidim "mora" i "treba", a u pitanju su međuljudski odnosi.

12 minutes ago, JESSY рече

У првом реду он ће показати да ли човек заиста цени ваш однос или су му важније угодности које од њега може да добије. Ако вас цени, почеће да ради на себи.

 Jako lepo je rečeno, valjda može da se nadoveže na ono: voleti osobu uprkos njenim manama zato što vidimo potencijal, kakav čovek uistinu može biti. Sad, postoji i druga strana, kad se čovek nađe u situaciji da zbog slabosti teško menja sebe, opet valjda tu ostaje Ljubav (sa obe strane) koja može da izvuče stvar (ako postoji "među ljudima dobra volja"). Tako da (uz dosta bunjenja) jes dobar tekst na kraju  

[JESSY]

32 minutes ago, Zero рече

vrpoljim se čim vidim "mora" i "treba"

ниси једини...свима нам је то тешко...наравно да љубав "вади" све...и управо због те љубави ми се трудимо и желимо да се мењамо...

[florenntina]

Moze svako da prica i zahteva sta hoce. Istina je da ce biti prihvacen u onoj meri u kojoj drugi proceni da mu to prihvacanje manje steti nego potpuni gubitak odnosa.

S druge strane, sam (ultimativni) zahtev za prihvatanjem govori, bar meni, da je ta osoba spremna da te izgubi tj. da joj nije bas puno stalo do odnosa. Ja to nekako vise citam kao "ukoliko prihvatis moje nedostatke, imas sanse da ostanem u odnosu sa tobom". Sve u svemu, poprilican znak nedostatka interesovanja i za drugog i za odnos sa tim drugim. E sad, ko to moze i hoce da trpi, sta reci- good luck

[Биљана 1234]

 Прихвати ме...то некако не мора бити инператив, него некад и потреба за признањем да смо у свету различитости. И  зависи колико смо и сами радознали..ово ја сад веома субјективно из перпективе недавних догађања из реалног живота

Понекад нам се учини да су нас некако закинули за нешто..нису нам задовољили жеље..а ми жеље поставили као потребе...хахаххаа једна књига коју сам прочитала јуче дала ми идеју за ове речи

Уствари ми се стално мењамо, и тешко је очекивати од било кога да насприхвати као једном и неопозиво дефинисане у овом сада...кад је већ тамо негде, иза првог ћошка неки други дан...

Престала сам да очекујем да ме неко прихвати..и трудим се да не скривам оно што мислим, кад могу, наравно..некад је паметније ћутати ...и осетити докле онај други може да прихвати, а да га не повредимо... Све чеће размишљам како некад и добре намере могу да повреде ако нисмо довољно пажљиви

Можда је све у томе..у стрпљењу у међуљудским односима...о једном степену комуникацијске вештине који као да је нестао

 

[Ненад Р.]

Можемо, али само у случају да ми друге прихватамо какви јесу.