ВЕЛИКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ У БАНАТСКОЈ БЕЛОЈ ЦРКВИ

[александар живаљев]

ТОЛИКО ВОЛИМО СУПРУГА И ЈА БАНАТСКИ БИСЕР - БЕЛУ ЦРКВУ ДА СМО ВИШЕ ПУТА У ЊОЈ ЉЕТОВАЛИ. УТОЛИКО ВИШЕ ОСЈЕЋАМ ПОТРЕБУ ДА ВАС УПОЗНАМ СА ОВИМ АКУТНИМ ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМОМ НА КОЈИ НА СВОЈОЈ ФБ СТРАНИ УКАЗУЈЕ Г. ЗОРАН СЕЛАКОВИЋ ОДБОРНИК У ОПШТИНИ БЕЛА ЦРКВА:

ВАЖНО! ВАЖНО! ВАЖНО!
Поштовани пријатељи, обраћам се свима који могу да помогну, посебно Белоцркванима.
Бела Црква се налази у великом еколошком проблему! Неко је некоме некада дозволио да складишти опасан хемијски отпад, јаке токсичности, у старом, напуштеном здању бивше фабрике ,,25.мај" на неадекватном месту, у неадекватним условима на мање од сто метара од Градског језера, и мање од два километра од државне границе са Румунијом.
За то су грађани сазнали тек пре пар месеци, када су зликовци који су то урадили, покушали на недозвољен начин да се ослобађају отрова натапајући угаљ и спаљујући га у вечерњим часовима. Тако се течни отров претварао у гасовите отрове, па су грађани почели да осећају смрад, глевобоље, мучнину... Тако се дошло до ужасног открића!
Позивам све људе у институцијама и све људе који могу да врше притисак на институције, без обзира на политичку припадност да помогну да се ова еколошка криза реши, јер овде су у питању људски животи који су угрожени сада, али и у будућности, ако овај отров остане ту где јесте!
Ко је коме, када и како дозволио да то зло учини, нека утврђује полиција, грађанима Беле Цркве је потребно да се отров елиминише и изврши санација земљишта и ближе околине.
Молим све који могу да помогну да се укључе у борбу против овог зла!
Председник удружења грађана ,,Сизифова посла" и одборник у СО Бела Црква
Зоран Селаковић

 

[александар живаљев]

Opet problem s otpadom, građani prijavljuju neprijatan miris

Izvor: N1

Autor teksta:

Miodrag Sovilj

 

Problem opasnog otpada u Beloj Crkvi i dalje je aktuelan - građani prijavljuju da se neprijatan miris ponovo širi iz fabričke hale u kojoj je firma "EKO21" radila sa takvim materijama.

To direktor firme za N1 potvrđuje, tačnije, da se one u hali pretvaraju u bezbedan otpad i tvrdi da nema opasnosti po građane. Ipak, taj slučaj ponovo je otvorio pitanje zakonske regulacije te oblasti, koja je trenutno prepuna manjkavosti.

Svi oni koji su mislili da je opasan otpad iz Bele Crkve prevezen na bezbednu lokaciju, prevarili su se. Opasne materije prebačene su u Novi Sad, u skladište za koje, takođe, ne postoji dozvola, pa je i tamo zabranjen dalji prijem otpada. Direktor firme priznaje – u Beloj Crkvi se opasne supstance još tretiraju, ali onima koji se žale na neprijatan miris poručuje – to je subjektivni utisak.

"Niko od nas nije nosio masku i niko neće osećati, niti ja osećam ikakve posledice. Samo što nekima smrdi, a nama – miriše", kaže vlasnik firme "EKO 21" Ljubomir Milićević.

PROČITAJTE I:

• Opasan otpad u Beloj Crkvi skladišten bez ikakvih dozvola

 Međutim, druge stvari u ovoj priči smrde - kako je uopšte došlo do toga da se otpad nalazi u napuštenoj hali, a da niko za to nije dao odobrenje? Ministar kaže – problem je u komunikaciji između lokalnih i viših nivoa vlasti.

"Moramo imati komplementarnost svih ovih aktera, inače – desiće nam se da, na primer, predsednik opštine Žitorađa ne zna šta mu se dešava u ovom prostoru. To ne smemo da dozvolimo", navodi ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

Međutim, upravo to su dozvolili. Naime, država je u februaru izmenila Zakon o upravljanju otpadom, gde je izbačen deo koji obavezuje operatera da pribavi dozvolu od lokalne samouprave. U prevodu, država im je omogućila da otpad tretiraju gde god zakupe prostor.

Izvor: N1

"Najverovatnije je zakonodavac uvideo da se mi operateri susrećemo sa poteškoćama i da nama, operaterima i generatorima otpada olakšaju", smatra Milićević.

Da li je zakon izmenjen kako bi se izašlo u susret ovim kompanijama, ministar nije komentarisao, ali obećava - problem će biti rešen.

"Postoje niža pravna akta koja moramo da donosimo i kojima možemo da izvršimo usmeravanje u pravcu u kom je nama potrebno da bi stvari funkcionisale onako kako treba", kaže ministar Nedimović.

Da bi stvari funkcionisale kako treba, navode stručnjaci, Srbija bi morala da ima deponiju za trajno odlaganje otpada, koju nema, pa se najveći deo ovih materija izvozi u zemlje koje je imaju, što je skupa operacija.

"Pa naravno da onda pribegavaju svim onim manje, da kažemo, moralnim i zakonskim opcijama – da odlože tamo gde niko ne vidi, dok ih neko ne uhvati u tome i na neki način ne kazni", kaže Snežana Maletić sa Prirodno-matematičkog fakulteta.

Inače, srpski zakon o upravljanju otpadom prepisan je iz evropske prakse, ali stručnjaci napominju da je baš zato nedorečen u vezi s onim stvarima u kojima Srbija zaostaje za zapadnim zemljama. Odlaganje opasnog otpada - jedna je od njih.

 

Izvor: N1