Питаје др Михаила Луковића, инфектолога и епидимиолога

[Михаило Луковић]

Хвала и Вама. Надам се да ћу успети да допринесем добром раду форума.

[Тања1]

Поштовање! Пошто сте стручњак у својој области, чињеница је да нам можете рећи који су најсмртоноснији бацили или опасне бактерије у Србији и отпорне на антибиотике. Друго питање се односи на научно доказану снагу крсног знака и на бактериолошка својства, која вода поседује после освећења молитвом и крсним знаком. Да ли та освећена вода убија бактерије, постаје исцељитељска? Желим да чујем ваше мишљење о овоме. Хвала.

[александар живаљев]

7 hours ago, Тања1 рече

Да ли та освећена вода убија бактерије, постаје исцељитељска?

Врло занимљиво питање. Ми љекари смо се највише огријешили о "Богојављенску водицу". Наиме, у жаргону, кад хоћемо да кажемо да неки лијек не дјелује, говоримо:"Ма, то ти је Богојављенска водица". Онда се сваком у каријери деси да пуно лијекова које је преписивао, постану, у том смислу, "Богојављенска водица".

Иначе, научно засновану причу о чуду воде као такве, врло је умјешно написао Филип Бол у књизи "Биографија воде", код нас објављеној од агилног издавача научнопопуларне литературе из Смедерева "Хеликса" (2013). Има једно чудо и у Београду, које стручњаци за народно здравље никако да објасне: како то да је једини преостали незагађени извор на широј територији града, остао онај код Капеле Свете Петке на Калемегдану?

[Михаило Луковић]

Уважена Тања,

Мала непрецизност у питању (бацили, бактерије), али нема везе. Ствари у инфектологији не постављају се сензационалистички. Ко је нај...., отпорнији, смртоноснији, чији је отров најјачи.  и тако даље. Ако питате од којих се бактеријских инфекција најчешће оболева у Србији, тешко да би неко могао да Вам да истинит одговор из више разлога:

- Велики број инфекција нарочито код старијих лица се не испрати бактериолошки (упале плућа или уринарних путева), што због услова лечења (у кућним условима или амбуланти), што због датих антибиотика без претходног засејавања материјала, што због немарности оних који негују та лица...

- У домену класичних инфективних болести имамо коректне статистичке податке, али је тај број болести занемарљиво мали у односу на групу из претходног става. Међу њима у зависности од сезоне и године ипак у задње време највише доминирају инфекције изазване Салмонелама животињског порекла.

- Морали би да прихватите чињеницу да је однос између човека и бактерија веома специфичан. Постоје бактерије које су на људском организму и које му апсолутно не штете. Постоје друге које су у условима када је здрав организам оне не штете организму, али кад је оболео због неке друге болести или смањене способности да се брани, рецимо због прехладе, стреса или неких других фактора, оне постану патогене и могу да му штете. Трећа група бактерија је при сваком контакту патогена и изазива болест.

- Наша кожа је прекривена бактеријама. У устима и гуши их има у великом броју, а људски ујед је заразнији рецимо од пацовског. Нешто мање их има у душнику, а веома мали број доспева до алвеола. У желуцу их има и ако је је средина ПХ око 1 (значи веома кисела). Мало их има у танком цреву, али их зато има много у дебелом. Две трећине измета чине бактерије. Неке од њих помажу у ресорпцији Б и К витамина. У нормалним околностима у мокраћном систему их има најмање. Како се организам носи са њима посебна је прича и о томе могу неком другом приликом да кажем неколико речи.

- Даље, пуно пута се и ако је узет брис или неки други материјал за анализу, не изолују бактерије и ако је по клиничком прегледу и по лабораторијским резултатима прегледа крви очигледно да је инфекција изазвана бактеријама. Бројни су разлози за то, од лошег узимања материјала, па преко проблема са подлогама,  до тога да ли је особа претходно третирана антибиотицима.

- Како сам разумео Ви под бацилима подразумевате и вирусе и бактерије и друге заразне микроорганизе укључујући и паразите и гљивице. Међу вирусним заразним болестима које се региструју по нашем Закону о борби против заразних и паразитарних болести, две најчешће вирусне болести су Овчије богиње (против којих се код нас не спроводи вакцинација) и Грип. Што се тиче паразитарних болести треба бити обазрив кад се говори о присуству паразита у цревима ( а то је рецимо по једном истраживању Академика Проф. Златибора Петровића из 1985-1986 на територији општине Чачак и Сјеница код деце школског узраста износио од 29-48%) и болести коју ти паразити изазивају кад се намноже у јако великом броју. Гљиве су све више присутне у храни па и у организму, али су слабо патогене.

- Нека сазнања из области бактеријских болести су релативно новијег датума, као што је Легионарска болест (крај седамдесетих прошлог века) или Лајмска болест (осамдесетих година), а што се тиче вируса, сазнања се гомилају невероватном брзином. Кад сам био студент знало се за А вирус жутице, а само наговештавало о Б. Кад сам био на специјализацији била је актуелна прича о нонАнонБ вирусу, који је касније подељен на Ц и Д. Од тада па до данас (за око тридесетак година) накупило се мало више тих слова (типова и варијетета вируса заразне жутице). 

- Да Вам изађем у сусрет и кажем да је на нашем простору што се тиче бактеријских болести једна од најопаснијих Ботулизам, чији је токсин јако отрован. Ова болест се ретко јавља (по неколико година се не региструје, али има година кад се јави у виду епидемије која носи и смртне исходе. Међу паразитним болестима једна од најопаснијих на нашем подручју је трихинелоза, а међу вирусним беснило, мада га дуго нема.

- Овде долазимо до једне ствари коју бих желео да подвучем: дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе нема, јер су пресељени у историју захваљујући обавезним вакцинацијама. Одлучујући ударци задају се и заушцима, малим богињама, рубеоли и Хемофилусу инфлуенце Б, такође захваљујући обавезним вакцинама.

Надам се да сам бар мало успео да Вам изађем у сусрет.

[Тања1]

Хвала Вам на опширном одговору и труду, слава и хвала Богу вавек.

Живимо у свету који је испуњен бактеријама. Стручњаци тврде да су већина безопасне, али да међу тим малим ђавлима постоје које су смртоносне за људе, да могу изазвати мноштво поремећаја, који више или мање имају утицај на наше здравље, па не мислим да је моје питање било 'сензационалистичко', већ да можда није лако, јер је чињеница да се користе многи критеријуми да се пронађе најсмртоноснији бацил на свету. Поштовани др Луковић, истина, у питању је намерна непрецизност, како би скратила питање и укључила све што сте навели да подразумевам. Ви сте то препознали и успели да ми комплетно изађете у сусрет, хвала Вам од срца. Признајем, прошла ме је језа кроз кичму када сам прочитала да доминирају Саламонелла инфекције.

Моја друга два кратка питања односе се на прање руку, па ми одговорите, ако нађете времена. Сапун или алкохол (суво прање руку)? Јесен и зима су време када су многи од нас у кревету са прехладом или грипом, и добрим саветима да често перемо руке и не кијамо у рукав.  Шта хигијена руку и грип имају заједничко? Хвала Вам. Период кроз који пролазим сада најгори ми је у животу - здравље ближњег је у питању, тражим праве људе, и праве одговоре. Не ропћем, то је мој крст. Мој став је никада се не предај.

[Јелена011]

Iako nisam infektolog, nekako mi savest nalaze da nesto kazem s obzirom da sam pacijent poduzi niz godina.

- Jako je niska svet lekara, medicinskog i pomocnog osoblja o infektivnim bolestima uopste. Da ne pricam o doktorima stomatologije i higijenskim i ostalim uslovima po mestima gde se vrse razne kozmeticke i ine usluge. Ja sam licno dozivela od jednog poznatog beogradskog zubara, kada sam sela u njegovu stolicu i rekla mu da imam tu i tu infekciju, da se covrk prenerazio, i kako je vec (idiot) imao dva para rukavica na sebi krenuo da pere rukavice sapunom kao jelte jel se upladio zaraze. Zaraze koja se iskljucivo prenosi putem krvi. On kao neko ko je zavrsio stomatologiju bio je duzan to da zna.

- Sestre, tehnicari pa i lekari duzni su sami da se stite od infekcija. Mislim, ja sam bolesna i stvarno ne zelim nikog da nosim na dusi, ali ja po zakonu osim svom lekaru opste prakse i jos pojedinima nisam duzna da stavljam do znanja od cega bolujem. I stvarno mi ponekad iz ljutnje dođe da kad odem negde i vade mi krv a ne stave rukavice da ih prvo prebijem, pa posle da im objasnim da su ludaci koji rizikuju svoj zivot iz potpunog nerazmisljanja i stava "nece to meni", ali mi bude zao pa uvek napomenem, nakasljem se i zamolim da zbog njih stave rukavice jer je takva i takva situacija. Ali ja to kao pacijent nisam duzna da radim i oni mi se posle ne znam koliko zahvaljuju, al dzabe, koliko njih i ne zna da je necim inficirano, malo vise svesti da sva ta pravila o zastiti nisu izmisljena da ih smaraju nego da ih zastite.

- Glede bolnica, mi eto igrom slucaja jelte ili Bozijom voljom sada imamo baku koju upravo operisu, i neki dan je posao nas klinac sa nama. Medjutim on i tata su ostali da se igraju u dvoristu. Institut za kardiovaskularne bolesti je najcistija bolnica koju ja videh, i sad pita mene dakle petogodisnje dete sto on ne sme da vidi babu. Pa nije zbog njega, svako ko dođe u posetu bolesniku misli da ce se on zaraziti necim u bolnici, ali je obrnuto. Lezeci pacijenti, pacijenti pre i posle operacija, su najranjiviji, njihov imunitet nema snage da se bori ni sa sobom nekad, i te zabrane poseta koju obicno građani misle da "preveslaju cuvara i smugnu na samo sekund", nisu bez razloga. Tako posete itekako mogu da ugroze pacijente. Jer sta je za obicnog coveka ili dete kijavica il curenje nosa, za nekog ko je operisan il bolestan moze biti smrtonosno. A ljudi obicno misle prvo na sebe -nece meni biti nista, pa da, tebi nece al rizikujes zivote lezecih pacijenata.

-i konacno pitanje, kada ce poceti vise da se vodi racuna o edukaciji medicinara o znacaju sterilizacije? Mnogi nemaju pojma o znacaju iste i duboko su uvereni da ce jedno briskanje alkoholom sve resiti. Ja se secam nekih predavanja profesorke Bozic o svemu tome i virusima, al jok, jos uvek je negde i sam autoklav misaona imenica, nego maltene,sterilisu "ferijem" i misle da je to dovoljno.

 

[Михаило Луковић]

Уважена Јелена,

Жао ми је што имате мало оштрији став него што наше здравство заслужује. Наиме, наше законодавство има исте строге критеријуме као и у другим земљама, па и развијенијим. Стоматолози су посебно осетљиви на то питање, бар већина њих које знам. Непознавање инфективних болести од стране појединих или њихов ирационални страх, углавном је у домену спорадичних случајева. Циљ сваког законодавства, па и у здравству, је да штити нас од других, друге од нас и нас од самих себе. За информацију је да се контрола стеризација од стране недлежних институција (Заводи за здравствену заштиту) спроводи најмање шест пута годишње. Дода ли се томе и контрола од стране инспекције, не само стерилизације, него и површина, инструмената, добија се слика каква у ствари јесте. Заиста ми је жао што сте имали лоше искуство, и можда, ако се оно настави, да промените свог зубара. За ових четрдесет година сам само у једном случају видео компликацију (сепса) као последицу вађења зуба.

[Јелена011]

Postovani doktore, hvala vam na odgovoru pre svega i hvala vam sto ste tu.

Meni je zao, zaista, ali moji stavovi spadaju medju prilicno umerenije i finije. Oprosticete mi, ali vi lekari i mi pacijenti uvek cemo biti odvojeni jednom provalijom. I na vama i na nama je da se ta provalija sto vise smanji i da postane brdasce, da se sto vise razumemo i da razumemo i drugu stranu. 

Ali odnos prema vama kao prema lekaru i odnos prema meni kao obicnom pacijentu nikada i nigde, ali bukvalno nikada i nigde nece biti isti. Ne moraju da vas tretiraju kraljevski, niti morate imati privilegije ne znam kakve, ne mislim pogrdno naravno, ali vi cete uvek biti kolega, a ja cu biti obican pacijent.

Ne, ja, ne jednom, nego mnogo puta smo doziveli takvo nepoznavanje opste medicine, opstih stvari eto recimo bas iz domena infektologije od strane medicinskog kadra, da su moji stavovi jos i ublazeni. Pri ne mislim ja na zakone, pravilnike inspekcije i cuda. Znam iz rada mog udruzenja, da je zakon jos i dobar i kvalitetan, ali dzabe kad ne postoji nesto sto se zove primena u praksi. 

Znate, pricam o onome da nase drustvo ne samo iz medicine, nego iz svih drugih nauka pravi "strucnjake" koji su strucni samo u svojoj uskoj oblasti. Za mene je nedopustivo da jedan ginekolog mora mene da pita kako se recimo prenosi virus hepatitisa, ili da odbiju da me inhaliraju u domu zdravlja jer su za mene potrebni specificni uslovi a njima "trenutno epidemiolog je na odmoru". U 21v u eri kada su makar informacije opste dostupne, to je bruka i sramota za struku. Ja moram kao trudnica tj porodilja u porodiliste da nosim papir profesora infektologije u kojem je podvuceno da ja smem da dojim dete, da bi meni sestra dopustila da vidim svoje rodjeno dete? To nije moja situacija, to je situacija barem pet zena u poslednjih nekoliko godina, za koje licno znam imenom i prezimenom. Razumem jedan ginekolog ili neonatolog ne mora da zna sve o infektivnim bolestima, ali izvinicete, osnovne stvari moraju znati. I onda vecita pitanja, koja su pre svega cak mozda i krivicna dela, da se raspituju za moju porodicu, da ne poznaju puteve prenosa i kao iz brige savetuju nesto i ulaze u domen krsenja mojih prava kao pacijenta. Ako ne znas - ukucaj u gugl u 21v kako se virus prenosi, pa nauci. 

Nisam ja doktore ni mislila na sepsu, mislila sam na to da postoje mnogo virusa i zaraza koje se lako prenose, a koji ne spadaju u cuveni hiv koga se svi boje, a koji ne moze da prezivi u spoljasnjoj sredini, dok ce recimo virus hepatitisa da prezivi na sobnoj temperaturi do tri, pa po nekim studijama i pet dana. 

Ja sam videla kako sepsu dobije covek posle operacije kile u klinickom centru Srbije i umre u roku od sedam dana, isto u 21v, ali Boze moj, i to se desava, i ne mislim da je cesto zato i ne govorim o tome, govorim o mnogo obicnijim stvarima koje se cesce desavaju. 

Ne govorim ja o velikim imenima i sjajnim dijagnosticarima, izuzetnim strucnjacima, takvih je oduvek bilo malo. Recimo vi ste porodicni lekar, i ljudi poput vas Bogu hvala pa se ponovo vracaju u nas sistem, jer mislim da su nekadasnji porodicni lekari mnogo vise znali i mnogo vise imali vremena i znanja i sirine sami za sebe, a imali mogucnost da stvore odnos sa pacijentom. Bilo bi divno da to zaista zazivi, ali kako ide ovaj sistem, mislim da je lekar opste prakse po velikim gradovima samo cinovnik postao koji ispisuje recepte i salje dalje, i ni to ne stize zbog obima posla.

Ja samo pricam iz ugla pacijenta. Sa jedne strane imamo strah od bolesti, zaraza, pa i tih prehlada i cudesa, konzumiraju ljudi antibiotike ko bombonice. Mi imamo srecu sto je nas pedijatar zena vrhunski strucnjak, supruga jednog pokojnog profesora neurohirurgije, i nikad nam za dete nije dala antibiotik bez potvrde da je u pitanju bakterijska infekcija ili kada se virusna bas toliko otegne. Ali drugi nisu takvi. A sa druge, imamo i neznanje, pa odlazak u preteranu krajnost, de se iz silnog straha od "klica", ljudi toliko stite, raznim sapunima specijalnim, od ruku pa do tela i intimnih delova, da potpuno potpuno poremete funkciju koze, ph vrednost sluzokoze, da nacisto ubiju sve one bakterije bez kojih ne mozemo normalno funkcionisati i umesto da se zastite od infekcije, oni naprave jos veci haos. U tom smislu, mislim da je potrebna veca edukacija, da zameni strah koji definitivno vlada i jednu opstu nekulturu po pitanju fizickog i mentalnog zdravlja.

Skoro dok sam lezala u bolnici, u Narodnom frontu, dosla je zena iz jednog manjeg grada u Srbiji, koju je poslao tamosnji gastroenterolog, sa takvim jasnim i iskljucivim stavom da mora da abortira jer je pila pentreksil i jer ima kronovu bolest i navodno ce roditi defektno dete, da su morali da je ubedjuju i nacelnik patologije i jos par lekara i da je posalju i kod geneticara, ne bi li ona i suprug shvatili da je taj gastroenterolog neko ko blage veze s medicinom nema, ali oni mu veruju jer su iz malog mesta i to je "njihov doktor, pa ne bi ih lagao". Ja kad sam ostala u drugom stanju, prvo sam pitala sta od dotadasnje terapije smem da pijem i nisam pitala za pojedine lekove ni profesora ginekologije, nego profesora gastroenterologije koji je sjajan dijagnosticar i koji je seo sa par lekara i nekoliko minuta diskutovao o tome da li da pijem lek ili ne. Pri tom je u pitanju lek koji nije teratogen, koji pripada grupi B tj neskodljiv je u trudnoci, ali oni su procenili da bi meni to donelo vise stete nego koristi i rekli mi da ga ne koristim. Obican ginekolog ili neko ko se toliko za to ne interesuje, ili kad neki drugi pacijent pita svog lekara u dz dobio bi sasvim drugaciji odgovor - ma slobodno pij. Ja sam imala tu srecu da kao sto rekoh jesam prinudni pacijent vec dugi niz godina i da pitam samo strucnjake za misljenje, sto kazu da budem na izvoru informacija, pa je meni lako. A sta da radi onaj ko nema te srece?

To su svakodnevne stvari, da ne moram ja kao pacijent da podsecam medicinsko osoblje da su rukavice obavezne u svakom slucaju, a ne samo ako im neko naglasi da je bolestan, da lekari znaju osnovne puteve prenosa i barem osnovno (iz skripti) o zaraznim bolestima, da i sve tako redom.

Nazalost, ova prica je ispala mozda i previse tmurna. Jer je to samo jedan deo, jedna strana medalje. Mnogo je vise onih pozrtvovanih lekara, mnogo je vise i sve ih je vise jako obrazovanih, siroko obrazovanih koji nekako tesko i pronalaze svoje mesto jer nemaju zaledjinu, u nasem domu zdravlja u centru beograda, nasa doktorka opste prakse vecinu dana jadna ni ne koristi pauzu, osim na pet do deset minuta da bi stigla da posveti makar malo vremena svakom pacijentu, moja doktorka ginekologije prima pacijente od sedam ujutru tj od jedan popodne, dakle pola sata pre pocetka njenog radnog vremena i radi bez pauze, jer je takva sistematizacija i ukinuli su sve one sitne punktove gde je bilo specijalista i sve je palo na njih, a zena je izuzetna i ne zeli da osteti pacijente...

Pozitivnih i divnih primera zaista ima. Ne mislim ja lose ni o lekarima ni o medicinskom osoblju u globalu, mislim samo da ste prilicno lose placeni za tako odgovorne poslove koje obavljate, posebno medicinske sestre i da je jako tesko raditi u uslovima bez osnovnih uslova kako po unutrasnjosti cesto jeste, a od svoje plate treba prehraniti porodicu. Mnogo je tereta na vama i taj posao stvarno rade ljudi koji to vole, ili ga jednostavno napuste ako to ne mogu izdrzati. Ali da nam svima generalno fali edukacije i nekog opsteg znanja, fali nam.

 

 

 

[Михаило Луковић]

Уважена Јелена,

Моја слика струке је можда и помало тамнија од Ваше, али не у сфери знања и едукације, већ у сфери потпуне деперсонализације процеса лечења, за коју не бих могао да кривим колеге и ако тако не бих могао да радим. Сами сте рекли да има коректних и некоректних лекара. Све остало је ствар искуства и тога да ли је чаша до пола пуна или до пола празна. У атачменту ћу Вам послати моју причу "Није наш" и мислим да ћете ме после тога разумети мало боље.

Nije nas - GOTOVO.docx

[александар живаљев]

Одлична приповјетка, др Луковићу, достојна неког савременог др Лазе Лазаревића. Да, сви ми имамо оца, мајку, брата, здравствени систем то не уважава.

Кад смо код реализма, чујем да је у Београду "епидемија" "стомачног грипа"? Да ли бисте били љубазни да нам приближите узроке и адекватан третман у том народном ентитету "стомачни грип"?

 

[Биљана]

Поштовање докторе. Да ли можете нешто више да ми кажете о инфективној мононуклеози? Како се манифестује, да ли има нешто специфично што ће указати да се ради о мононуклеози, а не о грипу? Да ли се то може излијечити, или се сваки пута болест враћа и чиме је најбоље лијечити то, а како превентивно дјеловати? 

 

Хвала унапријед  

[Михаило Луковић]

Уважена Биљана,

Инфективна мононуклеоза је вирусно обољење које изазива вирус инфективне мононуклеозе означен као Епштајн-Бар вирус, бенигног тока и доброг исхода. Та болест траје од две до четири недеље (у случају патње јетре) , све зависи од случаја до случаја. Не ретко се не препознаје одмах већ се често сумња на бактеријску упалу гуше, јер се на крајницима стварају гнојне наслаге. У клиничкој слици често доминирају увећане лимфне жлезде и изражена малаксалост. Понекад може да се јави оспа и оток капака. Савестан лекар ће после узимања крви на преглед да се брзо "орјентише", јер ће број леукоцита да буде повишен, али ће зато за разлику од бактеријске инфекције број лимфоцита да буде знатно повећан. Поред тога код мононуклеозе често имамо проблем и са патњом јетре што ће да се манифестује повишеним трансаминазама. Коначна потврда у највећем броју случајева данас се ради преко анализе ИгМ антитела на инфективну мононуклеозу. Диференцијално дијагностички долазе у обзир леукозе, цитомегаловирус, неки други аденовируси, као и бактеријска упала гуше. У нашем народу готово да се свака акутна респироторна инфекција означава као грип, а грипа углавном имамо у време епидемија. Неколико спорадичних случајева годишње ван епидемије тешко је препознати, али лекар у сваком случају неће да се двоуми између та два обољења, чак и у епидемији грипа. 

Друго је питање излечења. По прележаној болести сви поремећени параметр се враћају у нормалне вредности, па говоримо о потпуном излечењу од ове болести. Да ли организам начисто елиминише вирус сасвим је друга прича и постоје извесне резерве према томе да једна мала количина вируса остаје у организму, као што је већ доказан случај према вирусу грипа или малих богиња.

Обољење углавном даје трајни имунитет. Смртност је непозната на овим просторима, мада неки стари аутори из шездесетих година описују смртност због руптуре слезине. Терапија је углавном у домену симптоматске(сузбијање температуре), мада у почетку може да се "иде" и са антибиотицима, поготову тамо где је пацијент далеко од центара и у рукама неискусног лекара. Саветује се мировање у постељи, поготову у ситуацијама где је изражено оштећење јетриних ћелија, када се предлаже и дијететски режим.

О превенцији се тешко може говорити, јер је заразност оболелих најприсутнија у стадијуму настанка болести и првих неколико дана, када у највећем броју случајева није препозната. Индекс контагиозности је између 20-40% ( 20-40 од сто који раније нису боловали, а дођу у контакт са вирусом ће да оболе). Вакцинација не постоји.

НЕ ПЛАШИТЕ СЕ ИНФЕКТИВНЕ МОНОНУКЛЕОЗЕ.  

[александар живаљев]

Батут: Потврђено 30 случајева оболелих од грознице Западног Нила

Бета | 07. октобар 2016. 14:41

У Србији је регистровано 30 случајева оболевања од грознице Западног Нила, укључујући два смртна исхода, објављено је на сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"

Фото Милена Анђела

У Србији је регистровано 30 случајева оболевања од грознице Западног Нила, укључујући два смртна исхода, објављено је на сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

 

По подацима Института, потврђени случајеви оболевања регистровани су у Београду (17), као и у Јужнобачком (3), Јужнобанатском (6), Подунавском (2), Мачванском (1) и Сремском округу (1).

Од почетка сезоне надзора 2016. године регистрована су и три вероватна случаја оболевања од грознице Западног Нила, наводи се на сајту Института.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом комараца.

 

[мирођија]

     Поштовани докторе Луковићу.

     Јако ми је тешко слушајући и читајући о трагедији, која је мислим препунила чашу жучи, која више не може да се пије.

     И много би ми било драже да нисам имала прилику да вам поставим питање у овом, или било ком дану, о смрти детета из околине Лознице,

     Раденка Никодиновића, од сепсе, након отвореног прелома руке.

     Зашто је ово дете морало да настрада, као и старија жена након лакше операције полипа у истој болници пре неког   времена?

     Питање је болно, а и одговор. Извините унапред.

[Михаило Луковић]

Уважена мирођијо,

Свака реч у оваквим приликама је сувишна. Један невини дечији живот је нестао. Не знам околности ни детаље да бих створио слику шта се стварно дешавало. Истини за вољу, сваки отворени прелом је добра подлога за сепсу. Препустимо званичним органима и етичком комитету Коморе да дају своју реч. Све пре тога би било јако неозбиљно имајући у виду трагедију и чињеницу да у тој установи треба и даље да се збрињавају болесници. Свако треба да одговара за своје пропусте. Зато је мој мото у раду свето правило (Св.Јеванђеље по Матеју): "Уради другом што би волео да он теби учини" у позитивној конотацији, или у негативној : "Немој другоме чинити оно што не би волео да теби други чини". Остаје туга и горак укус у устима, да једног детета нема. Довољно је да свако помисли само на своје дете и на то да је оно могло да буде актер те трагедије у некој сличној околности.

Михаило