ЦРКВА У ГРЧКОЈ ЈЕ У СТАТУСУ ГОЊЕНЕ ЗБОГ РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА СИРИЗИНЕ ВЛАДЕ

[александар живаљев]

Сиризин министар просвјете Грчке, Филис, пошто је измјенио садржаје наставе вјеронауке у грчким школама, планира чишћење наставе историје од "националистичких предрасуда" и увођење сексуалног образовања за које припрема наставни материјал.

Поред тога јавно је оптужио Грчку православну цркву за "лоше држање" током Другог свјетског рата.

Овим поводима оглашавају се бројни митрополити Атинске архиепископије.

Серски митрополит Теологос је на националној телевизији рекао да министар води рат против Цркве која му не жели зло, али не може да ћути на прекрајање историјске истине.

Ливадијски митрополит Георгије позвао је владу да одустане од једностраних промјена у школском образовању.

Сидерократски митрополит Макарије рекао је да се све промјене у школству раде због "дехристијанизације друштва" те да због тога представљају "катастрофу за јелинску нацију".

Митрополит неапољски Прокопије рекао је да овакви беспотребни, антиправославни експерименти у образовању, не могу да остану без реакције Цркве.

"Јелада, Православље и Јелинска Црква налазе се у стању гоњења", изјавио је калавритски митрополит Амвросије. Он је затражио смјену министра Филаса.

ЗБОГ СКАНДАЛОЗНЕ ИЗЈАВЕ МИНИСТРА ПРОСВЈЕТЕ, БЛАЖЕЊЕЈШИ АРХИЕПИСКОП АТИНСКИ И СВЕ ЈЕЛАДЕ ЈЕРОНИМ, ИЗДАО ЈЕ САОПШТЕЊЕ ДА ДО ДАЉЕГ, ПРЕКИДА СВЕ КОНТАКТЕ СА ГРЧКОМ ВЛАДОМ.

По материјалима ромфеа.гр, приређено на: http://www.pravoslavie.ru/97340.html

[zlaja]

Kakve su to promene sadržaja nastave veronauke u Grčkoj?

[александар живаљев]

5 minutes ago, zlaja рече

 

Kakve su to promene sadržaja nastave veronauke u Grčkoj?

Нажалост, не знам јелински, а Русима је то мало психолошки тешко да преводе, јер вјеронауку још увијек немају. Тако да би по руском преводу испало да се вјеронаука претвара у Грчкој у "упознавање са религијом". Али, кажем, не знам колико је овај руски превод поуздан.

[zlaja]

Ako je tako, onda je to ozbiljna reforma programa. Pretpostavljam da ne znaš ni da li je to tek predlog ili gotova stvar?

[andjelkaradulovic]

16 hours ago, zlaja рече

 

Kakve su to promene sadržaja nastave veronauke u Grčkoj?

Ради се о томе да се садржај потпуно промијенио. Дакле, више нема изучавања православне вјере, Старог и Новог завјета и свих тема о којима се нпр. говори код нас, него се вјеронаука претвара у упознавање и изучавање свјетских религија. То је већ готова ствар. Такође, у свакој школи, Јелинска дјеца су започињали радни дан са заједничком  молитвом до ове школске године. Сада је то ова влада забранила, неке школе још увијек поштују ову традицију, мада је питање до када ће моћи... У Атини сам већ неколико година, тако да знам од мојих пријатеља којима дјеца иду у школу.

 

[александар живаљев]

13 minutes ago, andjelkaradulovic рече

Ради се о томе да се садржај потпуно промијенио. Дакле, више нема изучавања православне вјере, Старог и Новог завјета и свих тема о којима се нпр. говори код нас, него се вјеронаука претвара у упознавање и изучавање свјетских религија. То је већ готова ствар. Такође, у свакој школи, Јелинска дјеца су започињали радни дан са заједничком  молитвом до ове школске године. Сада је то ова влада забранила, неке школе још увијек поштују ову традицију, мада је питање до када ће моћи... У Атини сам већ неколико година, тако да знам од мојих пријатеља којима дјеца иду у школу.

 

Много хвала, на овим значајним информацијама.

[Paradoksologija]

Ja sam od Grka srednjoškolaca još devedesetih čula da su oni na veronauci u stvari izučavali svetske religije i da su im profesori u velikom broju bili diplomirani filozofi. Baš zbog ovog otvorenog pristupa su mnogo voleli taj predmet. Možda se ovim ozvaničava bar delimično postojeća situacija na terenu.

Lično bih za svoju decu najpre birala ovakav predmet.

[александар живаљев]

Godišnjica druge Ciprasove vlade i razočarenje Grka

Aleksandar Manić, Pariz

utorak, 27. septembar 2016 00:02

 

Nekadašnji Sirizini glasači podeljeni su na dva tabora od kojih jedan smatra da Cipras čini ono što može u borbi sa "Trojkom", dok drugi deo smatra da je Cipras prevario narod i nije poštovao sopstvena obećanja. Ova druga struja je, trenutno, brojnija u Grčkoj
(foto, Aleksis Cipras, lider Sirize i šef grčke vlade – izmedju čekića ("Trojke") i nakovnja (grčkog naroda)

"Ove godine imamo puno turista i vrlo smo zadovoljni zbog toga, međutim zarade su male, jer su svi porezi i dažbine neverovatno povećani", kaže Stela, ugostitelj sa grčkog ostrva Hidre. Turistička sezona u Grčkoj još uvek nije završena, a prošlogodišnji rekord od 23,6 miliona posetilaca je već prevaziđen. Uprkos rekordu, zarade ne rastu zbog novih ekonomskih mera. Porez na dodatnu vrednost (PDV) je ponovo povećan i dostigao je 24 odsto. Povećani su i porezi na gorivo, a stvorena je i nova taksa na kafu i na elektronske cigarete. Povećan je porez na preduzeća, povećan je porez na zaradu i uvedene su nove takse na hotelijerstvo. Najviše su pogođene mala privreda i poljoprivreda, najvažniji segmenti grčkog ekonomskog života, a već osiromašena srednja klasa krenula ka novom siromašenju.

U tako gorkim uslovima grčki narod slavi godinu dana druge Ciprasove vlade. Naime, Siriza je, 20 septembra 2015. pobedila na izborima raspisanim posle ostavke šefa vlade Aleksisa Ciprasa koji je imao teškoća da se povinuje zahtevima "Trojke" (Međunarodni monetarni fond, Evropska banka, Evropska unija). Prilikom formiranja nove vlade, Cipras je izbegao učešće tvrdog levog krila Sirize, te je u koaliciju pozvao desničarsku partiju Nezavisni Grci. Uprkos novoj vladi i novim merama, dnevne obaveze i dalje su ritmizirane planovima ekonomskog stezanja kaiša, zbog čega je Cipras i dao ostavku prošle godine.

Pirej, najveća grčka luka, prodata kineskoj korporaciji Cosco Shipping za 368 miliona evra

Ciprasova borba sa evropskim institucijama

Izabrani, prvi put, janura prošle godine, Cipras i Siriza su, tokom istorijske kampanje, narodu obećali brzi prekid strogih ekonomskih mera koje su im nametnuli MMF, Evropska banka i Evropska unija. Po dolasku na vlast, Cipras je pokušao da se bori sa evropskim institucijama, pa je čak 5. jula prošle godine organizovan referendum o planovima koje su poverioci pripremili za Grčku. Glasači su većinski odbili planove "Trojke" (61 %), ali je Cipras morao da poklekne ne pred narodom, nego pred evropskim institucijama i MMF-om koji su tražili 220 novih restrikcija.

Novi plan je stavljen na noge oktobra 2015, te je odlazak u penziju pomeren na 67. godinu života, a odlučeno je da se zakon primeni retroaktivno. Penzije državnih službenika su smanjene za 10 odsto, dok su im fondovi za dodatnu penziju, jednostavno, ukinuti. Šest meseci kasnije, njihove penzije su smanjene još jednom.

Trinaest političkih i strukturalnih promena koje su u Grčkoj sprovedene od 2010. godine, nisu dale rezultate koje je "Trojka" napisala na papiru. Grčka je u recesiji (-0,7 %), nezaposlenost je 23,1 % (24,5 % tokom 2014. godine, 9,6 % tokom 2009. godine), dok je javni dug porastao za 33 % u odnosu na 2010. godinu. Milioni Grka pronašli su se bez osnovnih sredstava za život, a broj samoubistava se drastično povećao.

Među ekonomskim planovima stezanja kaiša, četiri su sprovedena pod upravom Ciprasa, što je dovelo do njegove nepopularnosti. Prema jednom istraživanju javnog mnjenja Univerziteta grčke Makedonije, objavljenog letos, opoziciona stranka Nova demokratija imala je 11,5 poena više od Sirize. Sredinom septembra, nova sondaža je ukazala na 7 poena razlike.

Nekadašnji Sirizini glasači podeljeni su na dva tabora od kojih jedan smatra da Cipras čini ono što može u borbi sa "Trojkom", dok drugi deo smatra da je Cipras prevario narod i nije poštovao sopstvena obećanja. Ova druga struja je, trenutno, brojnija u Grčkoj, smatrajući da Cipras jednom rukom daje ono što je drugom rukom uzeo.

Grafit u atinskoj opštini Egzarhija u kojoj se nalaze atinski univerziteti

Uvođenje Grčke u dužničko ropstvo

Ipak, ovakve prilike nisu obeshrabrile Ciprasa. On je, letos, čak predložio ustavnu promenu kojom bi Grčka dobila "neposrednu demokratiju". Ovakva promena dozvolila bi narodu da bira predsednika republike i da zakone stavlja na referendum. Istovremeno, on je predložio da Grčka postane svetovna država, bez oslanjanja na principe pravoslavlja. Međutim, takve promene mogu da se uvedu tek posle formiranja novog Parlamenta 2019. godine. Istovremeno, Cipras se i dalje bori za olakšavanje grčkog duga u zamenu za reforme. Međutim, njegovi predlozi ne zadovoljavaju poverioce koji traže sve strožije i sve teže ekonomske mere.

Cipras zna da su prave reforme nemoguće, jer ih je "Trojka" zabranila. U svom prvom programu prošle godine, Siriza je predvidela da privremeno zaustavi proces ekonomskog pritezanja i da reformiše državu bez pritiska. Međutim, "Trojka" je isključivo tražila da se smanjuju troškovi, što je onemogućilo bilo kakvu reformu. Taj princip je učinio da je grčka administracija postala još manje efikasna, dok se izlazak iz ekonomske krize opet udaljio.

Može se primetiti da je u pitanju, sa jedne strane, velika laboratorija u kojoj evropski i svetski moćnici ispituju najstrožije ekonomske mere protiv jedne prijateljske države. S druge strane, takve prilike im omogućavaju da lagano preuzimaju u svoje ruke čitav ekonomski sistem Grčke i da na taj način Grke uvedu u dužničko ropstvo. Poverioci od Grčke traže da proda državna dobra i da time isplaćuju dugove, pa su tako rentabilne luke i aerodromi, za male pare, prešli u ruke poverilaca, što je Grčku dodatno osiromašilo.

Atinska manifestacija protiv Merkelove političke strategije u Grčkoj

Grčka kao kolateralna šteta Merkelove borbe za vlast u Nemačkoj

MMF je proletos predložio nove mere za grčki dug. Napuštena je ideja moratorijuma do 2040. godine, ali je predloženo produžavanje vraćanja duga izmedju 10 i 40 godina u zavisnosti od tipa zajma. Na taj način bi vraćanje duga bilo izdrživo za Grčku, ukoliko bi se privreda normalizovala. Međutim, Grčka bi ostala vrlo osetljiva na vanjske šokove.

Problem je što evrogrupa, predvođena Nemačkom, ne želi da odobri ikakve olakšice za Grčku. Naime, najveća kočnica u razumnijem rešavanju grčke krize su izborne brige Angele Merkel tokom ove i naredne godine. Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Merkelova partija, nalazi se u lošoj poziciji i glasači joj izmiču, odlazeći ka Alternativi za Nemačku (AfD), desničarskim evroskepticima. Trudeći se da sačuva vlast, Merkelova ne dozvoljava da se za Grčku predlože ikakve olakšice, smatrajući da će to razljutiti glasače. Zato je i predložila da se grčka problematika rešava 2018. godine, posle svih nemačkih izbora. Naravno, prilike će tada, verovatno, biti još teže za Merkelovu, jer se ima utisak da će AfD, zbog imigracione krize, imati sve više glasača.

Aleksis Cipras i Angela Merkel

Osiromašeni i poniženi grčki narod nema poverenja u Ciprasa

Grčka danas nema nikakav politički i ekonomski značaj u Evropskoj uniji. Međutim, nove prilike prouzrokavane neorganizovanim dolaskom izbeglica sa Bliskog istoka i iz Azije, kao i sve većim odbacivanjem trendova globalizacije, dovode, u Evropi, na vlast populističke partije nacionalnog ili altermondijalističkog opredeljenja. Ako bi jedna od tih političkih formacija osvojila glasačku većinu i vlast, Grčka bi mogla da dobije saveznika u borbi protiv drakonskih ekonomskih mera.

Grčkom danas diriguju poverioci i njihov jedini cilj je da iz toga izvuku što veće dobiti. Koliko god da Grci čine napore, poverioci automatski kažu da je nedovoljno i traže još. Osiromašeni, poniženi i zamoreni, Grci sve manje imaju poverenja u Ciprasa, Sirizu, evropske institucije i banke. Nedavna sondaža je pokazala da sve veći broj Grka ima negativno viđenje evra i sve veću želju da izađu iz evro-zone. Posle Bregzita, izlazak Grčke iz evro-zone mogao bi da bude fatalan za Evropsku uniju.

http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-146067/godisnjica-druge-ciprasove-vlade-i-razocarenje-grka

 

[александар живаљев]

СВЕТИ СИНОД ЈЕЛИНСКЕ ЦРКВЕ РАЗМАТРА ВЛАДИН ПРИЈЕДЛОГ ПРОМЈЕНЕ УСТАВА У СМИСЛУ ОДВАЈАЊА ЦРКВЕ ОД ДРЖАВЕ

У четвртак, 6. октобра почело је засједање Свештеног Синода Грчке православне цркве у Атини.

На дневном реду првог радног дана била је тема владиног приједлога пројекта Устава које би поразумјевале "одвајање цркве од државе".

Архиепископ атински и све Јеладе, Блажењејши господин г. Јероним рекао је да питање промјене устава земље није питање само једне политичке партије, него читавог парламента, због чега ће Црква комуницирати искључиво са надлежном парламентарном комисијом. Он је садашњи положај Цркве у Грчкој означио као ново "вавилонско ропство".

На јучерашњем дјелу засједања расправљало се о промјенама вјернауке, која се по министру образовања претвара у "упознавање са религијама".

http://www.pravoslavie.ru/97600.html

[александар живаљев]

Архиепископ Јероним критикује политику дехристијанизације Грчке

 

Атина, 21. октобар 2016 г.

 

    

 

Атински архиепископ Јероним је у свом наступу у граду Ливадији оштро критиковао политику владе која дехристијанизује Грчку: „Продали сте и настављате да продајете благо Грчке, дајете наше железнице, наше луке. Домовину и Православље вам не дамо“, извештава портал Agionoros.

Осврћући се на улогу политичке партије у савременој кризи, архиепископ је рекао: «Морамо да разјаснимо шта нам је потребно, како видимо нашу децу и породице у будућности, чему тежимо. Дошло је време да поставимо питање: „Можда има смисла подржавати конкретне људе, а не партије?“ »

Речи поглавара Грчке Цркве блиске су поукама Пајсија Светогорца. На питање „за кога треба гласати“ преподобни је одговорио: „За оног ко је ближи Цркви. Не гласајте за партије које за себе кажу да су хришћанске...Не би требало да се делимо према партијском опредељењу. Пре свега, треба да волимо нашу Цркву, а после-отаџбину и да гласамо за оне који дају све од себе у борби за Цркву и Отаџбину.“

Са руског Ива Бендеља

 

 

22 / 10 / 2016

 

[александар живаљев]

Атински архиепископ: У току је планско уништење грчког православног и националног идентитета

 

 

    

 

Атински архиепископ је још једном истакао, да је на састанку између представника Грчке православне цркве и представника грчке владе, премијер Грчке Алексис Ципрас гарантовао да се у текућој школској години веронаука неће предавати из нових уџбеника и да ће свака измена тог предмета бити усаглашена с Црквом, преноси православна агенција „Агионорос“.

Министар образовања Филис, који је такође присуствовао на састанку, такође је потврдио да ће се придржавати исте позиције. „Проблем је у томе што је господин Филис недоследан: једно говори, друго мисли. Очигледно да се од сарадње са њим ништа добро не може очекивати“, изјавио је архиепископ.

Поглавар Грчке православне цркве је подвукао да у време када се „подривају темељи система образовања, традиције и историје Грчке“, Црква има пуно право да заступа и брани своје ставове.

Коментаришући изградњу џамија у Атини, архиепископ је рекао: „Чему ће служити те џамије? Да ли ће то бити места молитве или учења? То ће само бити повод за распламсавање сукоба међу муслиманима у Грчкој. Морамо бити врло опрезни“.

Говорећи о опасности исламизације Грчке, поглавар грчке Цркве је изјавио: „То је покушај промене идентитета Грчке од стране центара моћи, који су нам свима јако добро познати. Наша држава иде путем дехристијанизације и уништења грчког идентитета. Они који не осећају ту опасност, живе у тами незнања, а они који остварују те планове радосно трљају руке“.

С руског Александар Ђокић

 

                                                                                                                                                                                                                                            04 / 11 / 2016

СМИЈЕЊЕН МИНИСТАР ОБРАЗОВАЊА ГРЧКЕ НИКОС ФИЛИС

Током реконструкције своје владе, коју опозиција назива "редизајном", премијер Ципрас смијенио је контроверзног екстремног љевичара Никоса Филиса са мјеста министра просвјете, чији су потези довели до најновије дубоке кризе у односима између владе и Православне цркве.

Опширније: http://www.novosti.rs/вести/планета.479.html:633568-Ципрас-прекројио-Владу