7 ideja za DEČIJI ČITALAČKI KUTAK

[JESSY]

Čitanje je aktivnost koja vas obično prenosi na neko drugo mesto, ali važnost izgleda prostora u kome ćete se družiti sa knjigom nije za potcenjivanje. Naročito kad su u pitanju oni koji tek treba da zavole čitanje.

Kako bi obogatili prostor i uredili ga u skladu sa novim navikama koje usvajaju najmlađi čitaoci, roditelji mogu uz malo truda da naprave zanimljivo mesto za čitanje.

Redakcija sajta Detinjarije.com pripremila je galeriju najlepše uređenih kutaka za čitanje, koji svojom atmosferom decu pozivaju na druženje s knjigom. Puno svetla i udobnih jastuka kao i preglednost dečje biblioteke, zajedničke osobine su većini ovih inspirativnih prostora.

Galeriju čitalačkih kutaka za najmlađe pogledajte na stranici >> Detinjarije.com.

http://sinhro.rs/7-ideja-za-deciji-citalacki-kutak/#.V9gNzuFkjIU

[JESSY]

стварно се треба потрудити и на сваки начин подстаћи децу на читање књига...

[JESSY]

Naučno je dokazano da deca kojima su roditelji pre spavanja čitali knjige, na školskim zadacima i testovima opšte inteligencije ostvaruju mnogo bolje rezultate od onih koji su za takve rituale bili uskraćeni. Psiholozi tvrde da se čitanjem priča mališanima od najranijih dana usađuju pozitivne životne vrednosti, povećava koncentracija, razbuktava mašta…

Oni, međutim, napominju da izbor literature nije nebitan, pa imajte na umu da nije važno samo da li, nego i šta im čitate. Vodite računa o sadržaju koji „presipate“ u dečje glavice, a neka vam, za početak, uzrast bude vodilja.

Slikovnice za maštanje

Ako imate bebu, „naoružajte“ se slikovnicima, jer jedino one u tom periodu klincima drže pažnju. Idealne su „pop-ap“ knjige, iz kojih, kada ih otvorite, „izlaze“ trodimenzionalne slike ili one živih boja s kojima deca mogu da se kupaju.

Suština je da ih tako mali registruju, što je za početak dovoljno. Kada napuni dve godine, mališan je spreman za slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, koje ćete mu čitati sve dok sam ne počne da ih „reprodukuje“, pa ćete dobiti povratnu informaciju da je zainteresovan i da mu se memorija razvija.

U tom uzrastu, dete ste već „inficirali“ knjigom, pa sada tu ljubav možete da negujete. Dok je još malo, potrudite se da mu čitate priče sa malo teksta, jer psiholozi kažu da će ga to podsticati da samo smišlja nastavak, čime će razvijati maštu.

Oprezno sa bajkama

Agresivni sadržaji, prikriveni ili otvoreni, nisu dobar izbor ni za jedan uzrast. Naročito su opasni kada se usvajaju pred spavanje, pa ih klinci prenose u san ili se bude sa mračnim idejama. Zato prvo u sebi pročitajte knjigu, pa ako procenite da u njoj nema ničeg škakljivog, podelite je sa detetom.

Psiholozi smatraju da ako se neko od malih nogu „hrani“ slavljenjem nasilja, mržnjom ili ksenofobijom, ne može daleko da odmakne kao zrela osoba. Dobro razmislite i o bajkama na koje ćete ga usmeriti, pošto mnoge od njih ne šalju tako afirmativne poruke. Istraživanje koje je sproveo engleski TV kanal Watch pokazalo je da svaki peti roditelj u toj zemlji izbegava da deci čita „Crvenkapu“, „Ivicu i Maricu“ i slične bajke, jer se posle toga rasplaču. U ispitivanju je učestvovalo 2.000 ljudi, od kojih je četvrtina izjavila da su one dobra razonoda tek za decu stariju od pet godina, kada mogu da razluče dobro od lošeg.

Basne za predškolce

Druženje sa basnama ne bi trebalo rano početi, jer ako dete nešto ne razume, može da stekne odbojnost za sva vremena. Predškolci su zato zreli ne samo da „dešifruju“ pouke basni, nego i uprošćenih priča o prirodi, mitskim ili stvarnim herojima, ali i o antijunacima kakvi, objasnićete im, ne bi trebalo da budu ni sada ni kada odrastu.

Čitanje kao večernji ritual

Psiholozi savetuju da decu animirate knjigom u večernjem terminu. U to vreme su tenzije spuštene, vi ste završili sa obavezama, a mališan je opušten i voljan da sluša. Ukoliko počne da zeva svaki put kada počnete da mu čitate, prebacite taj ritual posle ručka ili pre kupanja.

Autor: T. Loš
Izvor: Večernje novosti

[JESSY]

Ako želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. A, ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još bajki – govorio je Albert Ajnštajn. Međutim, one su nedavno uzrokovale polemiku među univerzitetskim profesorima. Ričard Donkins sa Oksforda tvrdi da su bajke štetne za obrazovanje, jer mališanima usađuje pogrešnu ideju o natprirodnom.

Postoji veoma zanimljiv razlog zašto princ ne može da se pretvori u žabu – statistički je neverovatno – oštro je prokomentarisao profesor Donkins.

Ipak, profesorka Ivon Keli reagovala je na njegov stav, objasnivši da baš taj magični sadržaj utiče na razvoj imaginacije kod najmlađih, dok je Dominik Vajs sa engleskog Instituta za obrazovanje istakao da bajke pomažu deci da savladaju čitanje i bolje razumeju svet.

Posle niza osuda i kritika, Donkins je promenio stav i napisao da su one zaista korisne za razvoj kritičkog mišljenja, jer uče klince da zauzimaju stav. Iako, dodao je, u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se uspostavi ravnoteža, biće korisne za decu i njihovu inteligenciju.

Izvor: Večernje novosti

 

[JESSY]

Stalno pomerajući granice u srpskoj literaturi za decu i mlade, Uroš Petrović stiče veliku popularnost i van granica zemlje. Njegove priče-mozgalice, romani sa zagonetkama i fantastične pustolovine osvajaju i čitaoce u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Češkoj, Makedoniji, a nedavno je ovaj autor svoju raskošnu maštu predstavio i hrvatskoj publici.

U intervjuu za Večernje novosti, iz kojeg prenosimo deo razgovora, Uroš Petrović priča o turneji po Hrvatskoj, romanu “Karavan čudesa”, stanju u kulturi i obrazovanju.

O čemu je reč u novom romanu “Karavan čudesa”, koji ste upravo završili?

– Kada bih pokušao u nekoliko rečenica da opišem temu novog romana, slutim opravdanu bojazan da bi taj skup reči izgledao prilično sumanuto. Već na prvoj stranici, dečak koji je glavni junak biva iznenada uhvaćen za vrat, strpan u vreću i natovaren na misteriozna, grbava leđa. Ne umem da pišem po unapred osmišljenom sinopsisu – mislim da bi to bilo preudobno za moj lutajući način delanja. “Karavan čudesa” je svojim daljim tokom iznenadio i mene, te neka i put te knjige bude poput puta tajanstvene kolske povorke koji je u njoj i opisan – truckav, vijugav i nepredvidljiv. Izlazi uskoro.

Roman objavite na svake tri godine. Da li je toliko vremena potrebno da sazri nova priča?

– Ne promišljam rokove, pišem kada mi se piše – samo sam primetio da je tri godine moj dosadašnji romanopisni manir. Ipak, pri ovakvom tempu koji me je snašao, tri godine je odlično prolazno vreme.

Koji recept treba primeniti da bi današnjoj deci knjige postale jednako zanimljive, uzbudljive i važne kao čarobne elektronske sprave?

– To je veoma važan zadatak, jer deca koja čitaju postaju uspešniji ljudi – rezultat je ozbiljnog istraživanja rađenog u Nemačkoj. Kada pročitam nešto slično, ipak priložene podatke uvek pokušam da preispitam zdravom logikom. Moram priznati da je sve navedeno u tom tekstu sasvim logično – deca koja više čitaju imaju bogatiji rečnik, lepše se izražavaju, mogu više toga da objasne ili opišu. Na kraju, moći će da biraju i zanimanja koja zahtevaju lepršaviju retoriku, a takvih profesija je mnogo. Dakle, naravno da su malim čitaocima šanse i u školovanju i u životu veće! Imamo li pravo da im te procente vezane za uspeh tako rano izmaknemo, pravdajući se manjkom vremena ili tehnološkim novotarijama? Mislim da nemamo.

Koji je, onda, savet?

– Dakle, dragi moji, Ršuma u šake! Za pažnju mališana, neophodan je samo jedan uslov – da ono što im ponudimo bude zanimljivo! U tom slučaju će deca zdušno posegnuti za avanturama u bilo kojoj oblasti – književnosti, hemiji, istoriji, sasvim je svejedno. Nažalost, važi i obratna zakonitost.

Autor: Branislav Đorđević
Izvor: Večernje novosti