Да ли нам треба Бог који никад није био човек?

[Milan Nikolic]

Ne mogu sve religije podjednako razumeti pojam pakla. Pravoslavna vera tumаči pojam pakla kao nešto vezano sa pojmom ,,nebića'', što je karakteristika pretnje stvorenim bićima (= tvorevini). Jer, tvorevina, sva tvar, postala je iz ,,nebića'', Božijim dejstvom.

Velika je ovde tajna. Nebiće (ili ništavilo) nije stvarnost samo po sebi, već jedino u odnosu prema tvorevini koja je ,,stvorena iz nebića''. Kako najbolje objasniti ovu tešku temu?

Pogledajmo ovako. Pre nego što je Bog stvorio ,,tvorevinu'', apsolutno ništa pored Boga nije postojalo. Nije bilo ,,ništavila'' kao nekakvog šešira iz koga će Bog izvući ,,tvorevinu''. Pre tvorevine nije postojalo ni ,,ništavilo''.

Međutim, od momenta nastanka tvorevine, za tu tvorevinu je ,,ništavilo postalo realnost'', jer, sa jedne strane, tvorevina ima Boga koji ju je stvorio, i sa druge, ima ,,ništavilo'' kao nešto što označava ili predstavlja osobinu i kvalitet tvorevine, iz razloga što tvorevina nekada nije postojala, u apsolutnom smislu reči, i što postoji mogućnost, čak i izvesnost, ukoliko Bog to ne spreči, da se vrati u ,,ništavilo''.

Božija volja je da sve bude večno, po blagodati: cela tvorevina, materijalna, i sve što prihvati Njegovu blagodat. Međutim, postojanje pakla, koje znamo da je zaista realnost - i Bog nas upozoravana na to, predstavlja kategoriju večnog postojanja, u mukama i patnjama, za ona bića koja se slobodnom voljom odvoje od Boga. Među ta bića spadaju ljudi, nepokajani, i đavoli, otpali anđeli.

Prema tome, znajući da sve biva spaseno u Bogu, a jedino što ide u pakao su pojedini ljudi i demoni, to prebivanje u paklu izjednačavamo sa egzistencijom u ,,ništavilu''. To prebivanje u ,,ništavilu'', odnosno u ,,nebiću'', ne može se drugačije objasniti do dobrovoljnim udaljavanjem od zajednice sa Bogom. U tom izdvajanju od Boga, put kojim stvorenje ide je put koji vodi u ,,nebiće''. Međutim, Bog zaista ima Svoj princip, koji je apsolutna volja Božija, da sve što je stvorio nastavi večno da postoji Njegovom blagodaću, upravo zato što Bog ,,ne želi'', niti će ikada poželeti, da promeni Svoju Božansku delatnost, koja je uvek dejstvo ,,ljubavi'' a nikada dejstvo negativnosti ili uništavanja.

Dakle, zaista imamo realnost pakla, ali ta realnost je dobrovoljno čovekovo otpadanje - ili nepokajanje - od Boga. Kakav je to prostor, ili mesto, bivstvovanje, to za nas nije moguće opisati, a izvesno da nije ni moguće izraziti drugačije od ,,ništavila ili pakla koje duša sama sebi stvara hraneći se sopstvenim zlom i grehom'', kao nekakvo večno umiranje, večno mučenje.

[Никола Ђоловић]

Проницљиво, једноставно а дубокоумно, и прецизно речено, Милане...

Сада само још да и "друга страна" разуме проблем...

[Guest ага пије млеко]

Дивно Милане, свака част !   

И мени је нарочито помогла ова реченица коју нисам сретао до сад :

"Međutim, Bog zaista ima Svoj princip, koji je apsolutna volja Božija, da sve što je stvorio nastavi večno da postoji Njegovom blagodaću, upravo zato što Bog ,,ne želi'', niti će ikada poželeti, da promeni Svoju Božansku delatnost, koja je uvek dejstvo ,,ljubavi'' a nikada dejstvo negativnosti ili uništavanja."

Јел си ти ово све написао или си мало пејстовао ? 

Поново свак част за писње.... 0110_hahaha

[selkoba]

Ne mogu sve religije podjednako razumeti pojam pakla. Pravoslavna vera tumаči pojam pakla kao nešto vezano sa pojmom ,,nebića'', što je karakteristika pretnje stvorenim bićima (= tvorevini). Jer, tvorevina, sva tvar, postala je iz ,,nebića'', Božijim dejstvom.

Velika je ovde tajna. Nebiće (ili ništavilo) nije stvarnost samo po sebi, već jedino u odnosu prema tvorevini koja je ,,stvorena iz nebića''. Kako najbolje objasniti ovu tešku temu?

Pogledajmo ovako. Pre nego što je Bog stvorio ,,tvorevinu'', apsolutno ništa pored Boga nije postojalo. Nije bilo ,,ništavila'' kao nekakvog šešira iz koga će Bog izvući ,,tvorevinu''. Pre tvorevine nije postojalo ni ,,ništavilo''.

Međutim, od momenta nastanka tvorevine, za tu tvorevinu je ,,ništavilo postalo realnost'', jer, sa jedne strane, tvorevina ima Boga koji ju je stvorio, i sa druge, ima ,,ništavilo'' kao nešto što označava ili predstavlja osobinu i kvalitet tvorevine, iz razloga što tvorevina nekada nije postojala, u apsolutnom smislu reči, i što postoji mogućnost, čak i izvesnost, ukoliko Bog to ne spreči, da se vrati u ,,ništavilo''.

Božija volja je da sve bude večno, po blagodati: cela tvorevina, materijalna, i sve što prihvati Njegovu blagodat. Međutim, postojanje pakla, koje znamo da je zaista realnost - i Bog nas upozoravana na to, predstavlja kategoriju večnog postojanja, u mukama i patnjama, za ona bića koja se slobodnom voljom odvoje od Boga. Među ta bića spadaju ljudi, nepokajani, i đavoli, otpali anđeli.

Prema tome, znajući da sve biva spaseno u Bogu, a jedino što ide u pakao su pojedini ljudi i demoni, to prebivanje u paklu izjednačavamo sa egzistencijom u ,,ništavilu''. To prebivanje u ,,ništavilu'', odnosno u ,,nebiću'', ne može se drugačije objasniti do dobrovoljnim udaljavanjem od zajednice sa Bogom. U tom izdvajanju od Boga, put kojim stvorenje ide je put koji vodi u ,,nebiće''. Međutim, Bog zaista ima Svoj princip, koji je apsolutna volja Božija, da sve što je stvorio nastavi večno da postoji Njegovom blagodaću, upravo zato što Bog ,,ne želi'', niti će ikada poželeti, da promeni Svoju Božansku delatnost, koja je uvek dejstvo ,,ljubavi'' a nikada dejstvo negativnosti ili uništavanja.

Dakle, zaista imamo realnost pakla, ali ta realnost je dobrovoljno čovekovo otpadanje - ili nepokajanje - od Boga. Kakav je to prostor, ili mesto, bivstvovanje, to za nas nije moguće opisati, a izvesno da nije ni moguće izraziti drugačije od ,,ništavila ili pakla koje duša sama sebi stvara hraneći se sopstvenim zlom i grehom'', kao nekakvo večno umiranje, večno mučenje.

Lijep tekst

ali kao sto rekoh vi trebate da se drzite svetih knjiga kada pojasnjavate te stvari bas kao i mi

A svete Knjge kod vas kazu sta je pakao i ko donosi presudu a to je Bog

Rimokatolicka crkva to jasno definise

Kod vas je sve nekako zakukuljeno ...

A ako nesto stoji u Svetom Predanju (sto slabo ovdje vidjeh) onda se to ne smije kositi sa Biblijom

[Александар Милојков]

Не коси се са Библијом. Ствар је како прилазиш библијском тексту. Буквални приступ није једини приступ. Поготово није када су овакве ствари (стране искуству) у питању.

[selkoba]

Не коси се са Библијом. Ствар је како прилазиш библијском тексту. Буквални приступ није једини приступ. Поготово није када су овакве ствари (стране искуству) у питању.

Znaci svi rimokatolici i njihova crkva bukvalisti?

[Milan Nikolic]

...

Па из главе пишем, али то је последица начитаности.

Заиста, то питање вечне енергије Божије, којом Бог дарује вечно постојање творевини, неизоставно треба понављати. Бог би могао, чак, да промени ту Своју стваралачку и животодавну одрживост и вечност, и да сву творевину уништи, до непостојања, у апсолутном смислу какво је било пре стварања. Међутим, питање је зашто би то Бог урадио, или зашто то не би урадио?

Одговор је у томе што Бог, сам по Себи, живи на начин непрестане љубави, непрестаног дејства једне тројичне енергије, као ,,личносног односа'' Трију Ипостаси. Када би рекли да нешто треба Бог да апсолутно уништи (што је, свакако, љубављу створио), онда би тражили да Бог свој начин постојања остварује мржњом. А то само по себи значи разједињење, рушење животворног тројичног божанства.

Претпоставка је да Бог може уништити апсолутно Своју творевину, без икаквих последица по самога Бога. Међутим, Бог не жели да такво деловање буде Његова пројава (нити било чија) - воља, дејство. Толико јасну и страшну реалност имамо као представу у роману Достојевског, када старац Зосима објашњава постојање пакла, па каже да ће бити и оних који ће тражити од Бога њихово уништење, али то уништење неће добити. И управо се показује узрок тога безумнога захтева, који је мржња према Богу и свему Његовоме. И то што захтевају од Бога неће добити. Не због тога што (Бог) не би могао да им прекине постојање, већ због тога што Бог ,,не жели'' да Своју ,,благодат'' промени у такву негативност, односно мржњу, својствену само ђаволу и његовим следбеницима.

Зато постоји пакао. Вечна мржња - то бисмо рекли да је пакао. Према томе, није празна реч што хришћани непрестано позивају на познање Бога, као ,,љубави'', односно, као Сабора личностй.

[Александар Милојков]

Не коси се са Библијом. Ствар је како прилазиш библијском тексту. Буквални приступ није једини приступ. Поготово није када су овакве ствари (стране искуству) у питању.

Znaci svi rimokatolici i njihova crkva bukvalisti?

Ни код римокатолика, ни код православаца не постоји нека обавезујућа дефиниција пакла, па да бисмо били обавезни да се исте држимо. Нико не спори реалност пакла, али ствар је како ту реалност исказати. За мене је довољно рећи да је пакао одвојеност од Бога, јер овај исказ имплицира низ других, негативних ставки и последица које одвојеност од Бога повлачи за собом. 

[Guest ага пије млеко]

Зamolio biх nekoga od модератора да подели ову теми и да издвоји поруке које ће бити у новој теми : "Правослвно виђење пакла ". Хвала.

[Guest ага пије млеко]

Зamolio biх nekoga od модератора да подели ову теми и да издвоји поруке које ће бити у новој теми : "Правослвно виђење пакла ". Хвала.

или бјош оље : "Шта је Пакао по православном предању ?" ....

или ако колеге имају бољи предлог, нека напишу тако.

[Grizzly Adams]

ali kao sto rekoh vi trebate da se drzite svetih knjiga kada pojasnjavate te stvari bas kao i mi

A svete Knjge kod vas kazu sta je pakao i ko donosi presudu a to je Bog

Нигде то Библија не каже. Већ сам навео цитат из Јована 3 где је јасно речено да Бог жели да се читав "свет спасе", и да Христос "не суди свету" (онако како суде земаљски судови), и да грешници својом вољом беже "од светлости" - што управо представља пакао. Прочитај пажљиво стихове 13 до 21: http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/NoviZavet/NoviZavet04.htm##3

Rimokatolicka crkva to jasno definise

Kod vas je sve nekako zakukuljeno ...

A ako nesto stoji u Svetom Predanju (sto slabo ovdje vidjeh) onda se to ne smije kositi sa Biblijom

Све је код нас у складу са Библијом. "Закукуљено" је зато што људима није лако (нити могуће у потпуности) да разумеју Бога и Божије Царство, то би сваки верник требало да зна.

Znaci svi rimokatolici i njihova crkva bukvalisti?

Нису, и они су у новије време исправили многе грешке које су раније правили. Требало би заиста прочитати нешто више о развоју хришћанске теологије на Истоку и Западу да би могли о томе да разговарамо.

[Grizzly Adams]

Ево и тумачења наведених стихова од о. Јустина Ћелијског:

http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu03.htm

"Који у Њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у Име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више заволеше таму неголи свјетлост; јер њихова дела бијаху зла."

(3:18-19)

Љубав, не суд, - то је сав Богочовек. Ту је и суд, али не суд којим Бог суди човека, већ суд којим сам човек суди себи. И то суди побућен Христовом љубављу, Христовим човекољубљем. Јер шта је вера човекова у Господа Исуса, кроткога, благога и многострадалнога Спаситеља? Ништа друго него човекова осуда својих грехова, своје палости и пропалости, своје смрти и смртности. Поверује ли човек у Богочовека, поверовао је зато и тиме што је осудио своје грехе и своју погибао, и помоћу Њега и Његове љубави спасава себе од греха и погибли.

Ко пак не верује у Богочовека, већ је осудио себе на смрт, осудио грехом и грехољубљем који увек воде у смрт, а тиме осудио себе и на пакао где је вечно царство греха и смрти. Тако је човек сам себи страшни и коначии судија: или вером у Богочовека стиче живот вечни, или неверјем у Њега осуђује себе на вечне муке. То значе Спасове речи: "Који верује у њега не суди му се; а који не верује већ је осућен, јер не верова у Име Јединороднога Сина Божјега" (ст. 18).

Јер Бог Логос = Светлост, дошавши на свет осветљава до дна свако људоко биће, ове његове тмине и дубине, и сваки човек може у светлости Богочовека видети свега себе: све грехе своје, све смрти своје, и у њима и иза њих и сав пакао свој.

А када људи и поред тога, и пошто сагледају сву палост и пропалосг своју, одбацују Богочовека и остају при својим гресима, одбацују Његову светлост и тиме сами остају при својој тами, онда су сами криви и за своју смрт и за свој пакао, јер су већма волели таму него светлост, смрт него бесмртност, пакао него рај.

То јасно благовести Спас: "Ово је суд: светлост доће на свет, и људи заволеше већма таму него ли светлост, јер дела њихова беху зла" (ст. 19).

"Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дела његова, јер су зла."

(3:20)

Који год зло чини себи чини, јер њиме одређује своју вечну судбу, њиме осуђује себе на вечну смрт, на вечни живот у греху и злу. У ствари, нико другоме не може учинити зла, макар му и убио тело, јер само грех убија душу у човеку, и баца је у пакао. Значи: само грех и јесте зло; само грех и јесте "човекоубица од искони" (Јн. 8,44).

Грех пак човек чиии из сластољубља, из грехољубља. А греховне сласти вуку и маме човека из греха у грех, из смрти у смрт, из пакла у пакао (Јак. 1,14-15). Кроз сваки овој грех човек повећаиа у себи грехољубље, јер се оно грехом храни, јача и расге. А грехољубив увек мрзи све оно што му спречава и онемогућава греховне страсти. Грех мрзи врлину; зло мрзи добро; тама мрзи светлост. Отуда грехољубиви људи не трпе Господа Исуса; често неће ни да чују за Њега; и увек Га гоне, тајно или јавно.

За сва времена истинита је реч Спасова: "Сваки који зло чини мрзи светлост и не иде к светлости да се не открију дела његова, јер су зла" (ст. 20). Све док "зло чини", док је "злочинитељ", човек мрзи светлост, мрзи Бога, не иде к Богу, бежи од Њега кроз свако своје зло; јер свако учињено зло - удаљује од Бога; велико зло - удаљује га много - а највеће - највише.

Отуда правило; рђави људи не верују у Бога, мрзе Бога. Ако по каткад и не изгледају рђави, јер - или се тајно у себи боре против зла или зло још није потпуно овладало њиховим срцем и сазнањем, али и у том стадијуму они су добровољни кандидати за рђаве људе, за зле људе, богоборце и ботомрзитеље.

[Milan Nikolic]

У овом тумачењу Еванђеља, Аве Јустина, имамо конкретне изразе о ,,смртности душе'', и то на отворени начин, односно отвореним речима. А смрт се изједначава (по суштини) са злом и грехом.

У читању овога Тумачења можемо ићи дубље, па се може закључити, - а то се исто конкретно, мада тешко разумљиво, спомиње - да је ,,небиће'' ,,суштина'' зла, смрти, греха, ђавола. То је оно што ава Јустин наводи од светог Григорија Ниског: ,,зло има своје биће у небићу''.

Врло је занимљиво, а по мени егзистенцијално важно, разумети ову теологију преподобног оца, која се иста може наћи код других светих Отаца. Јасно, да би разумели ову теологију, прво треба, макар начелно, имати претпоставку тријадолошког учења, кроз које имамо ту формирану теологију о последицама.

[selkoba]

Da razumijem i ovo

Ovo su rimokatolici koji vrde da je Pakao Bozija kazna

Matej 25

41 Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.

Pripravljen od koga?

Marko 9

44 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

45 I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,

46 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

47 Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,

Rim. 8:13, Gal. 5:24

48 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

49 Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.

3 Moj. 2:13, Jezek. 43:24

50 Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte među sobom.

Ko ce baciti njih u pakao ko ce njih "posoliti"?

2 Petrova 2

4 Jer kad Bog ne poštede anđela koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenog, i predade da se čuvaju za sud;

Jov 4:18, Jezek. 7:4, Jezek. 8:18, Jezek. 9:5, Lk. 8:31, Jn. 8:44, Otk. 20:2

5 I prvi svet ne poštede, nego sačuvavši samosmoga Noja, propovednika pravde, navede potop na svet bezbožnički;

1 Moj. 7:1, Jev. 11:7

6 I gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi, i postavi ugled bezbožnicima koji bi postali;

1 Moj. 19:24, 4 Moj. 16:38, Jezek. 23:48, Jezek. 28:18

7 I izbavi pravednog Lota, koga osramotiše bezakonici nečistotom življenja;

8 Jer kad življaše pravednik među njima, gledajući i slušajući bezakona dela, mučaše od dana do dana pravednu dušu;

9 Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti, a nepravednike mučeći čuvati za dan sudni;

1 Moj. 19:12, Ps. 34:17, 2 Tim. 4:17

10 A osobito one koji idu za telesnim željama nečistote, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drhću huleći na slavu.

Pa ko sad ovdje sudi i kaznjava?

Sami sebe?

Ljudi manite lijepih objasnjenja ovo su stvari koje jasno govore o paklu kao kazni Bozijoj

2 Sol. 1

8 U ognju plamenom, koji će dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne slušaju jevanđelja Gospoda našeg Isusa Hrista;

Ps. 79:6, Jev. 10:27, 2 Pet. 3:7, Otk. 21:8

9 Koji će primiti muku, pogibao večnu od lica Gospodnjeg i od slave Njegove,

5 Moj. 33:2, Isa. 2:19

10 Kad dođe da se proslavi u svetima svojim, i divan da bude u svima koji Ga verovaše; jer se primi svedočanstvo naše među vama u onaj dan.

Pa sta je sa ovim stihovima?

Otkrovenje 14

10 I on će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred Jagnjetom.

Ps. 75:8

11 I dim mučenja njihovog izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.

Otkrivenje 20

10 I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć va vek veka.

Na kraju dolazi jos i Sud gdje ce biti sudjeno.Ko ce suditi?Ko ima vlast da presudjuje?Zar nisu ljkudi sami sebi presudili i stvorili sebi sami pakao?zasto onda Sud?

Rimljanima 14

10 A ti zašto osuđuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.

Mt. 25:31, Juda 1:14

11 Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.

Isa. 45:23, Lk. 24:26, 2 Kor. 5:15, 1 Pet. 1:21

12 Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.

[oslonac]

Kada se govori o džehennemu svaki čovjek osjeća odbojnost prema tom mjestu jer-grozno je to boravište. Zato ga ne želi i sve njegove priče su okrenute ka pričama o džennetu (raju) iako mnogi ništa ne čine da bi ga zaslužili. Zato je i razumljivo da džehennem ( pakao ) doživljava kao imaginaciju i nešto što se njemu ne može dogoditi.

Čitajući objašnjenja hrišćanska ne mogu se otrgnuti dojmu da je pakao koji pojme ,u stvari, zatvor u vlastitom tijelu.A, to se dešava upravo onima koji žive na dunjaluku (ovom svijetu), i u tome ima istine,ali samo za dunjaluk;a to upravo vidimo kroz primjer života poznatih ličnosti koji svoju slavu vide kroz svoje kapacitete, misleći da sve što su postigli i što im se dešava da je samo njihovom zaslugom i zalaganjem. (navodim ovo samo kao jedan od primjera,iako i mnogi neznani i obični ljudi doživljavaju pakao kroz bitisanje ovozemaljsko misleći da su prepušteni sami sebi i da niko ne stoji iznad njih. To je ,naravno,zabluda...)

Šta im se dešava dalje? Pakao u duši i tijelu. Posežu za opijatima ne pojmeći da su se udaljili od Boga, i da im upravo treba taj pristup prema Bogu i približavanje ka Njemu...pa i kada postanu svjesni da im fali "nešto" onda to opet traže tamo gdje ne treba. (sotonizam itd. i tsl.)I,završe u krugu pakla iz kojeg nema izlaza,osim da se obrate Gospodaru svih svjetova,dođu do spoznaje i budu spašeni i na dunjaluku i na ahiretu ( vječnom životu).

Pošto je Bog milostiv,slao je poslanike da bi ljudima ukazivali na pravi put i stranputice. Svaki poslanik je dolazio sa jasnim uputama i obraćao se onima koji su razumom obdareni da bi shvatili i primili pouku. Jasno je ukazano na puteve koji vode ka Božijem zadovoljstvu i spasenju,a tako isto je jasno ukazano na puteve koji vode ka propasti i provalijama džehennemskim (paklenim).

Ovdje možemo zaključiti da dio ljudi sam izabire put koji vodi u Džehennem i radi ono što vodi ka Džehennemu,pa kad stignu u njega,počinju s pokušajima izlaska i obećanja da će ,ako budu vraćeni na ovaj svijet,biti vjernici i biti čestiti. A, ne računaju da onaj koji izađe s ovog svijeta nema povratka,a tako isto ko uđe u Džehennem nema izlaska... Tako da niko neće imati opravdanje da nije znao i ,normalno, neka očekuje zasluženu kaznu koju sigurno neće dobrovoljno prihvatiti, pokušavajući slagati i Stvoritelja Koji sve zna i Koji je o svemu obaviješten.

Dakle,ako je ukazano na put spasa i sreće,te na put propasti...i ako je veoma dobro razumljiva zabrana i dozvola...ko je kriv za sunovrat ako ne izabere put spasa?

Ako vidiš čovjeka koji vozi bicikl u mračnoj noći,a ti znaš da je klizište otkinulo dio puta tvoreći ambis, dok to biciklista nezna,te ga upozoriš da ne ide tim putem,a on se ogluši na dobru namjeru tvoju i završi svoj život u ambisu. Ko je kriv?

Da li serijski ubica koji se nikada ne otkrije da bi odgovarao za svoja nedjela na ovom svijetu ima satisfakciju kada napusti ovozemaljski život? Je li njegov pakao samo ovozemaljsko nepoznavanje i neprihvatanje Boga?(pojedini nemaju čak ni grižnju savjesti prema ubijenima,tzv.sociopati).

Postavlja se i pitanje zašto ljudi traže opravdanja za one koji svjesno čine zlo i generišu ga radi svoje nevjere,te sticanja imetka,slave ,vlasti ili čisto iz nekih svojih hirova? Tu nema opravdanja,osim iskrenog pokajanja i povratka svome Gospodaru.

Oni koji shvate i spoznaju trebaju biti upućivači i oni koji ispravljaju skretanja,te da opominju i ukazuju na stranputice,a Bog je taj koji daje uputu...

Za propast i pakao kriv je onaj koji ga i traži...

A,evo nešto od opisa Džehennema:

piše: Hajruddin Tahir Ahmetović, prof.

Abdullah b. Umejr, rahimehullahu te'ala, bi govorio: „Kada bi se stanovnici Džehennema izveli iz džehennemske vatre i uveli u dunjalučku vatru, mirno bi spavali.“ Stanovnici Džehennema će imati odjeću od vatre: „Onima koji neće da vjeruju odjela će od vatre biti skrojena, a ključala voda biće na glave njihove sipana.“ (Prijevod značenja El-Hadždž, 19.) Košulje će im biti od katrana. Dakle, hrana, piće, odjeća, pa čak i postelja i pokrivači, sve će im biti od vatre: „U Džehennemu će im ležaji i pokrivači od vatre biti. Eto tako ćemo Mi nevjernike nagraditi.“ (Prijevod značenja El-E'araf, 41.) Gdje će pobjeći? Iznad njih vatra! Ispod njih vatra! Oko njih vatra, pa i na njima i u njima samima vatra...

Na Sudnjem Danu, Danu istinske podjele i razdvajanja, ljudi će se razdvojiti jedni od drugih. Razdvojiće se nevjernici od vjernika i licemjera. Nevjernici će na Sudnjem Danu slijediti svoja božanstva koja su obožavali na Dunjaluku i zajedno sa njima će biti odvedeni do Džehennema. Za vrijeme stajanja na Mahšeru, na Sudnjem Danu, što će potrajati njima pedeset hiljada godina, mnogo će ožedniti. Tako žedni, povezani u lance i okove, bit će povedeni do Džehennema: „A kad u Džehennem žedne nevjernike potjeramo.“ (Prijevod značenja Merjem, 86.) S velikim i teškim okovima, dugim i preteškim lancima, odvodiće se i bacati u Džehennem. Toga Dana, doći će se sa Džehennemom koji će imati 70.000 povodaca, tj. krajeva. Svaki povodac ili kraj držat će 70.000 meleka. Naši prethodnici bi govorili: „Kada se Džehennem ne bi držao sa ovolikim brojem povodaca, otrgnuo bi se, a kada bi se otrgnuo, spalio bi sve, i dobre i loše.“

Allah, subhanehu ve te'ala, kaže, kako stoji u prijevodu značenja: „I kad se tog Dana dođe sa Džehennemom, tada će se čovjek sjetiti – a na šta mu je sjećanje?! Reći će: 'Kamo sreće da sam se za ovaj život pripremao!'“ (Prijevod značenja El-Fedžr, 23-24.) Kada stanovnici Džehennema budu povedeni do Džehennema i kada vide svoju potpunu propast, počet će plakati, međutim, njihove suze neće biti suze već će biti krv. „Oni koji nisu vjerovali u skupinama će u Džehennem biti natjerani.“ (Prijevod značenja Ez-Zumer, 71.)

Kada ih Džehennem vidi iz daljine izrazit će im dobrodošlicu, obradovat će se njihovom dolasku: „Kada ih Džehennem ugleda iz daljine, čut će kako gnjevan huči, ključa i odiše.“ (Prijevod značenja El-Furkan, 12.) Vidjet će Džehennem kako visoko baca iskre: „On će kao kule bacati iskre, kao da su kamile riđe. Teško toga dana poricateljima!“ (Prijevod značenja El-Murselat, 32-34.) Iblis će predvoditi nevjernike do vatre, a iza njega će biti njegovi sljedbenici. Dok se budu Džehennemu približavali, slušat će njegovo hučanje i ključanje, gledaće kako džehennemske iskre visoko u vis lete, pa kada dođu do vrata Džehennema, Iblis će povikati: „O propasti moja! O propasti moja!“

Također i svaki od njegovih sljedbenika, iza njega, će isto povikati: „O propasti moja! O propasti moja!“ Svevišnji Allah kaže: „Ne prizivajte danas jednu propast, već prizivajte mnoge propasti!“ (Prijevod značenja El-Furkan, 14.) Dočekat će ih čuvari Džehennema, meleki strogi i snažni koji izvršavaju sve što im Uzvišeni Allah naredi: „Kada god se koja gomila u njega baci, stražari u njemu će je upitati: 'Zar vam niko nije dolazio da vas opominje?!'“ (Prijevod značenja El-Mulk, 8.) Šta vam je? Zar vam niko nije dolazio i pozivao vas? Zar niste znali, zar niste čuli da postoji vjera u kojoj se samo Allah obožava na način kako ga je samo Muhammed, sallallahu 'alejhi ve sellem, obožavao? Zar vas niko nije opomenuo?

„Odgovorit će: 'Jest. Dolazio nam je onaj koji nas je opominjao a mi smo poricali i govorili: 'Allah nije objavio ništa.' Vi ste u velikoj zabludi! I reći će: 'Da smo slušali i razmišljali, ne bismo među stanovnicima Džehennema u ognju bili!' Priznat će svoje grijehe, pa, stanovnici Džehennema ognjenog daleko bili!“ (Prijevod značenja El-Mulk, 9-11.) Džehennem će ih dočekati, pa će im reći: „Posebno sam obavezan trojici - svakom oholniku i prkosniku, svakom koji je Allahu pripisivao druga i slikarima.“

Dubina i boja Džehennema

Kakav je Džehennem? Dubina Džehennema je sedamdeset godina. Ko bude bačen u njega, dospjet će na njegovo dno nakon sedamdeset godina. Danas kada bi se bacio kamen sa najveće zgrade, za kratko vrijeme, za nekoliko sekundi, našao bi se na tlu. Šta mislite: sedamdeset godina??? Boja Džehennema je crna, potpuna tama. Džehennem se žestio dugi niz godina vatrom dok nije postao crven. Zatim se žestio vatrom dok nije postao bijel, a zatim se žestio dok nije postao crn. „Gospodaru naš, doista, onoga koga Ti budeš u vatru uveo, Ti si ga osramotio, a nevjernici neće imati pomagača!“ (Prijevod značenja Alu Imran, 192.)

Vidimo vatru na Dunjaluku. Vidimo kako zahvati neku kuću i potpuno je sagori. Vatrogasci nisu u stanju ništa da učine. To je dunjalučka vatra, a što se tiče džehennemske vatre, ona je sedamdeset puta jača i žešća od dunjalučke. Abdullah b. Umejr, rahimehullahu te'ala, bi govorio: „Kada bi se stanovnici Džehennema izveli iz džehennemske vatre i uveli u dunjalučku vatru, mirno bi spavali.“

Kako će se džehennemlije bacati u vatru

Kako će se džehennemlije vezati i bacati u vatru? Uzet će se za vrh kose pri čelu i poviti unazad sve dok se njihov potiljak ne sastavi sa njihovim petama! Kičme će im popucati! Tako svezani bit će bačeni u Džehennem: „Nevjernici će se po biljezima svojim poznati, pa će za kike i za noge ščepani biti.“ (Prijevod značenja Er-rahman, 41.)

Hrana i piće stanovnika Džehennema

Kada budu uvedeni u Džehennem i jedno vrijeme u njemu kažnjavani, ogladnit će i snaći će ih glad. Čak, od prevelike gladi osjetit će bolove iste jačine kao i sve druge vrste kažnjavanja u Džehennemu. Govorit će: „Gdje je hrana? Umiremo od gladi! Ima li šta kod vas jesti?“ Ima, ima, kako da nema! Tamo će biti brza i poslušna posluga! Predočit će im se džehennemsko stablo po imenu Zekkum čiji su plodovi poput šejtanskih glava: „To je drvo koje će usred Džehennema rasti, plod će mu poput šejtanskih glava biti.

Oni će se njime hraniti i stomake će svoje njime puniti.“ (Prijevod značenja Es-Saffat, 64-66.) Kaže se da kada bi samo jedan djelić ovoga stabla bio spušten na Zemlju, stanovnicima Zemlje bi sve pokvario i zagorčao bi im život na njoj. Samo jedan djelić, pa, šta mislite šta će biti s onima kojima će ovi plodovi biti hrana?! „Drvo Zekkum bit će hrana griješniku, u stomaku će kao rastopljena kovina vreti kao što voda koja ključa vri.“ (Prijevod značenja Ed-Duhan, 43-46.)

Kada vide gnoj koji izlazi iz njih samih, iz prevelike gladi i žeđi požurit će da ga jedu, jedni sa drugih. To je hrana gislin: „Zato on danas ovdje nema prisna prijatelja, niti drugog jela osim gislina kojeg će samo nevjernici jesti.“ (Prijevod značenja El-Hakka, 35-37.) Ibnu Abbas, radijallahu 'anhuma, kaže da se pod izrazom gislin misli na krv, sukrvicu i gnoj koji će curiti iz tijela stanovnika Džehennema. Također, jedna od vrsti džehennemske hrane je i hrana po imenu dari'i. To su plodovi puni bodljika i trnja.

Džehennemlije će jesti takvu hranu pa će im zastajati u grlu i bosti ih: „Drugog jela osim trnja neće imati, koje neće ugojiti niti glad utoliti.“ (Prijevod značenja El-Gašija, 6-7.) Ništa im neće koristiti, međutim, iz prevelike gladi jesti će ga i neće ni primjećivati da im ništa ne koristi. Kada im zastane u grlu, kada se počnu gušiti, stat će s tom hranom. Neće je moći izvaditi niti će je moći progutati: „Bit će kod Nas, doista, okova i ognja, i jelo koje u grlu zastaje i patnje nesnosne.“ (Prijevod značenja El-Muzzemmil, 12-13.) Zvat će u pomoć. Tražit će pomoć. Sjetit će se kako bi na Dunjaluku kada bi im nešto zastalo u grlu, to potiskivali vodom. Tražit će vodu. Ima li vode? Ima, ima, kako da nema. Ima. Voda će im biti dostavljena sa dna Džehennema. Hamim-ključala voda! Reći će im se: „Hoćete vodu?! Izvolite! Na ovom mjestu mi služimo ovakvu vodu. A sada pijte!“ Brza i sigurna usluga! Ključala voda!!!

Kada se samo približe posudi s ključalom vodom, koža i meso –od vreline te ključale vode- spast će im s lica. Ali, i pored toga, morat će da je piju: „Ako zamole za pomoć, pomoći će im se tekućinom poput rastopljene kovine koja će lica ispeći. Užasna li pića i grozna li boravišta!“ (Prijevod značenja El-Kehf, 29.) Pored uzavrele ključale vode pojeni će biti i gassakom, smrdljivom tekućinom koja će izlaziti iz polnih organa bludnika i bludnica: „Eto toliko! Pa neka okušaju vodu ključalu i kapljevinu smrdljivu!“ (Prijevod značenja Sad, 57.)

Odjeća i postelja stanovnika Džehennema

Imat će odjeću od vatre: „Onima koji neće da vjeruju odjela će od vatre biti skrojena, a ključala voda biće na glave njihove sipana.“ (Prijevod značenja El-Hadždž, 19.) Košulje će im biti od katrana. Dakle, hrana, piće, odjeća, pa čak i postelja i pokrivači, sve će im biti od vatre: „U Džehennemu će im ležaji i pokrivači od vatre biti. Eto tako ćemo Mi nevjernike nagraditi.“ (Prijevod značenja El-E'araf, 41.) Gdje će pobjeći? Iznad njih vatra! Ispod njih vatra! Oko njih vatra, pa i na njima i u njima samima vatra! Plakat će, a suze će im biti sama krv! Lica će im sva pocrniti!

Jedna kazna veća od druge

U Džehennemu neki od njih, ponovo će biti vezani u lance i vođeni. Gdje idete s njima?! Zar nije dovoljno to što se kažnjavaju ovdje, ili ... ili želite da im olakšate, razgalite?! Nikako! „Pa, kušajte patnju, mučenje ćemo vam sve gorim učiniti!“ (Prijevod značenja En.Nebe', 30.) Bit će povezani u lance, odvedeni i na ključaloj vatri prevrtani: „Na Dan kad se njihova lica u vatri budu prevrtala, govorit će: 'Kamo sreće da smo se Allahu pokoravali i da smo Poslanika slušali!'“ (Prijevod značenja El-Ahzab, 66.) Dok se budu lica u vatri pržila, zubi, vilice će im ispasti: „vatra će im lica pržiti i oni će iskešenih zuba u njemu ostati.“ (Prijevod značenja El-Mu'minun, 104.)

Zubi, vilice će im ispasti, meso i koža sletjeti. Pojedini učenjaci kažu da će stanovnicima Džehennema koža sletjeti i da će im se zakvačiti za pete, pa će hodati Džehennemom a njihova koža će im se vući za petama! Tako mi Allaha! Da se samo jedan mali trenutak ubaci u Džehennem osoba koja je najbolje živjela na Dunjaluku, osoba koja na Dunjaluku nije osjetila nikakvu poteškoću, tegobu, nesreću, bol i patnju, kada bi se ubacila u Džehennem samo jedan mali trenutak, sva dunjalučka uživanja bi zaboravila od patnje koju je vidjela i osjetila u tom djeliću vremena.

Allaha Uzvišenog molimo da nas sačuva boravka na Ahiretu u ovakvom mjestu! Molimo Ga da nas podrži u pokornosti Njemu, činjenju djela kojima je On zadovoljan i koja vode do Njegova zadovojstva! Neka je svaka slava i hvala Allahu, subhanehu ve te'ala, na početku i na kraju! Neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, njegovu porodicu, sve ashabe i sve muslimane koji ih slijede u dobru!