Konstruktivna i destruktivna kritika

[Снежана]

Konstruktivna i destruktivna kritika

 

 

 

 

U nekim situacijama je korisno a ponekad i neizbežno da iznesemo svoje stavove, mišljenja i kritike. Kritiku upućemo drugima ili sebi, onda kada procenjujemo da nešto nije uredu, da se nešto ne odvija na način na koji mi smatramo da bi bilo dobro da se odvija. Pored toga zašto kritikujemo, veoma važan aspekt kritike je i način na koji to činimo.

Način na koji kritikujemo može biti konstruktivan, koristan ili destruktivan, odnosno štetan. Kritika je konstruktivna kada njome postižemo neki cilj, kada postižemo željenu promenu u ponašanju osobe čije ponašanje kritikujemo. S druge strane destruktivna kritika ne dovodi do promene ponašanja već pre kod druge strane provocira ljutnju, distanciranost, konflikt, otpor i izbegavajuće ponašanje. U tabeli ispod dat je prikaz razlika između konstruktivnog i destruktivnog načina iznošenja kritike.

 

KONSTRUKTIVNA KRITIKA	DESTRUKTIVNA KRITIKA
Uvek se odnosi na ponašanje a nikada na osobu – na taj način se izbegava vređanje, poštuje se druga osoba, njeno pravo da pogreši i daje se mogućnost osobi da promeni dato ponašanje.	Kritikuje se osoba umesto ponašanja – na taj način stvara se prostor za javljanje ljutnje i otpora a smanjuje se mogućnost promene ponašanja, jer ponašanje se može menjati ali ne i osoba koja je predmet kritike. Vređanje predstavlja ujedno i izraz nepoštovanja prava druge osobe.
Upućuje se direktno osobi čije ponašanje je objekat kritike – na taj način izbegavaju se nesporazumi i konflikti.	Ogovaranje kod drugih, pasivna-agresivnost – umesto da kažemo osobi šta nam smeta, osobu ili njeno ponašanje kritikujemo pred drugima i kod drugih ljudi. To može dovesti do ljutnje i otpora.
Direktno iznošenje onoga što smatramo pogrešnim ili onoga što nam smeta – na taj način stavljamo osobi jasno do znanja šta nam smeta u njenom ponašanju i izražavamo stav da očekujemo od njega/nje da to i promeni.	Kritikujemo sporedne stvari umesto ono što nam zaista smeta – kritika nije konkretna, otvorena i jasna, kritika je u toj meri okrenuta ka vređanju da se ne uočava u čemu je osoba pogrešila i šta bi bilo poželjno da promeni.
Nuđenje rešenja – podrazumeva iznošenje konkretnih sugestija na koji se način problem može prevazići ili u kom smeru i kako bi bilo dobro menjati ponašanje koje je predmet kritike.	Naglasak je samo na kritici i zamerkama – ne iznose se mogući načini za menjanje situacije ili rešavanje problema, već je ceo fokus na onome što se smatra negativnim, pogrešnim.
Kritika se iznosi bez agresije, besa i svađalačkog tona ili težnje da se unizi drugi	Kritikuje se na agresivan ili ponižavajući način (vika, svađa, bes i vređanje)
Naglašava se i ono što je pozitivno a ne samo ono što je negativno u datoj situaciji ili problemu	Naglasak je samo na negativnom, osobi se ne priznaju nikakvi uspesi ili kvaliteti
Implicira očekivanje – očekuje se da osoba promeni ponašanje koje je predmet kritike ali se ujedno zna i da se to ne mora desiti	Implicira zahtev – od druge osobe se zahteva da nužno promeni svoje ponašanje, to podrazumeva zaboravljenje da drugi ljudi imaju slobodu odlučivanja
Ne provocira nužno kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti ili odbacivanja	Provocira kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti, odbacivanja i nepoštovanja

Ako želite da utičete na druge, da oni promene ponašanja koja vam neprijaju ili čak smetaju, primenite konstruktivni stil kritike. Jedino na taj način izbegavate da kod druge osobe provocirate negativna osećanja i ponašanja (kao što su ljutnja, bes, svađe, distanciranje, izbegavanje i sl. ).

Kako možete uticati na druge ako se oni osećaju napadnuto, uvređeno, poniženo?

Ta osećanja mogu izazvati samo kontra-napad, agresiju ili povlačanje. Drugi će možda prihvatiti vašu kritiku samo ako osete da niste onaj koji vređa, napad i pokušava da kontroliše. Kao što je u tabeli izneto, predlaganje rešenja i isticanje pozitivnih strana situacije (a ne samo isticanje nečijih grešaka) može ublažiti negativni ton i osobu navesti na razmišljanje.

Dr Vladimir Mišić

 

[JESSY]

О реакцији на критику

 

… Џек је на мало грубом примеру приказао како и зашто ми реагујемо на критику.
Пришао је једној од учесница и рекао: „Проводим много семинара и лекција, но први пут међу слушаоцима видим толико глупих људи“. Јасна је ствар да је то девојку веома увредило. Но Џек ју је успокојио тиме што је све то само вежба и има свој наставак.
Опет је погледао на њу и рекао рекао јој: „Проводим много семинара и лекција, но први пут међу слушаоцима видим неког са зеленом косом“. Девојка се сада насмејала.
– Зашто се смејете, – питао је Џек?
– Зато што моја коса уопште није залена.
– А зашто сте се малопре на мене љутили?
– …
Критика нас вређа само ако ми сами мислимо о себи то, што говори онај који нас критикује. Ако смо сигурни у себе и тачно знамо, да смо паметни, лепи, згодни, добри, тада, ма шта нам говорили други! – ми знамо да то није истина.
Људи налазе критику у чланцима, песмама, погледима, шалама и др. Налазе је тамо, где је најчешће уопште нема.

Зато сваки пут када се осећате растројени због оног шта је о вама рекао други, просто задајте себи питање: није ли то моја „зелена коса?“ А ако у том што говоре већ постоји део истине, погледајте на то као на неку нову могућност, благодарећи којој можете да се развијате

.https://poznajsebe.wordpress.com/2016/12/24/o_reakciji_na_kritiku/

[Иван ♪♫]

пре 39 минута, JESSY рече

Критика нас вређа само ако ми сами мислимо о себи то, што говори онај који нас критикује.

Samo treba napraviti razliku između osećanja uvređenosti i osećanja ugroženosti.

 

[JESSY]

 Када вас неко критикује, онда сагледајте тог свог критичара као личност.

Урадите то пажљивије, посебно анализирајте личност критичара. Упитајте себе да ли је то човек на кога желите да се угледате, да му будете слични. Поставите неколико питања о њему и пронађите одговоре на та питања.

Да ли је тај човек прешао ваш пут?

Да ли је испунио све оне циљеве које сте својевремено себи постављали?

Да ли он том својом критиком жели да вам помогне?

Ако критикује ваш посао, онда треба да сазнате да ли је он радио тај ваш посао и да ли је у њему био успешнији него ви?

Ако су одговори потврдни, онда тај човек зна шта говори. Тада треба размислити о његовим предлозима. Верујем да заслужују пажњу.

Добра критика је могућа од оних који су прешли ваш пут, који су на том путу били бољи од вас или бар добри колико и ви и који немају никаквих претензија према вама. А такве ћете у својој околини на прсте једне руке избројати.

Сви остали иду у смеће. За критику ради критике – није потребно много памети.

Није тешко човеку огадити добру намеру, лепу идеју, доброг човека.

Ваља имати довољно добрих мисли и жеља за друге, умети се радовати туђим успесима, онда ће и критике бити праве, јер критика ради критике звала се (зове се и даље) критизерство.

 

https://odknjigedoduse.com/2019/08/16/критика-димитрије-јаничић/#more-47801