Психологија учења

[Juanito]

Да не буде да само шетам, сликам и не радим ништа, мало са предавања о трансферу знања. Кад научиш једну ствар, колико се то знање преноси на друге, различите, области? Одговор - врло мало и врло тешко, бар не само по себи. Неки мисле да ће, на пример, играње шаха да побољша учење програмирања, рецимо, да ће да омогући да се програмирање научи брже. Неће. Програмирање мора посебно да се научи и то подједнако дуго мора да се учи било да смо пре тога играли шах или не. Људи не генерализују лако оно што науче. Могуће да је да за то постоји еволутивни разлог. Превише генерално знање некада није баш било најповољније за преживљавање. С друге стране, генерално и преносиво знање јесте корисно у многим пољима и један је од циљева образовања. Нарочито данас, када људи често морају да промене занимање, важно је да могу своја стара знања да искористе за учење и рад у новој области. Али пошто се то не дешава аутоматски, један од главних изазова за нас који истражујемо и правимо софтвер за учење је како дизајнирати когнитивни модел проблема и интерфејс тако да некако подстакнемо трансфер. 

[Јелена011]

Juan...hajde malo o tome, ja sam uvek mislila da to ima veze sa inteligencijom, sa sposobnoscu logickog povezivanja stvari. Kada mozemo logiku koja stoji iza jednog da primenimo, prepoznamo i utisnemo u drugo, svesni slicnosti i razlika...

[Juanito]

7 hours ago, Јелена011 рече

Juan...hajde malo o tome, ja sam uvek mislila da to ima veze sa inteligencijom, sa sposobnoscu logickog povezivanja stvari. Kada mozemo logiku koja stoji iza jednog da primenimo, prepoznamo i utisnemo u drugo, svesni slicnosti i razlika...

Није ствар у логици, него у томе како је дати проблем ментално репрезентован у глави. Да би се десио трансфер знања између два домена, онда та два домена морају да имају исту апстрактну репрезентацију (исти формални језик, дефинисан граматиком и семантиком). То се не дешава ни лако ни аутоматски. У једном познатом истраживању су дали почетницима и стручњацима да класификују задатке из физике на који год желе начин. Стручњаци су их класификовали у групе као што су ”задаци који се решавају применом њутнових закона”. Почетници су их класификовали у групе као што су ”задаци са авионима” и ”задаци са бродовима”. Другим речима, експерт има један језик за све објекте, а почетници имају засебан језик за сваки објекат. Когнитивна вештина стручњака за решавање проблема је отприлике оваква: ”ако је циљ да одредим где ће објекат бити у датом тренутку у будућности и ако је дат објекат те и те масе и почетног положаја на кога делују те и те силе, онда примењујем тај и тај закон да решим проблем.” Почетници отприлике имају оваква правила: ”Ако је циљ да решим где ће ауто бити у будућности и ако је дат ауто са тим и тим параметрима, онда ћу да пронађем једначину која може да се примени и да ми да неки резултат, па ћу онда да проверим да ли је тај резултат решење. Ако није испробаћу следећу једначину.” Ово знање је очигледно слабо и не да се пренети на нове домене, па чак понекад ни на нове објекте (у глави су ауто и брод две различите менталне репрезентације). Као што рекох, из неког разлога код већине људи не долази до аутоматске генерализације, већ је потребна пажљива педагошка интервенција да би нешто у глави кврцнуло, што би реко Јоил, и формирало апстракцију у којој су ауто и брод само физички објекти чије конкретне особине, осим масе и положаја, нису битне за решавање проблема из механике. Скоро сам поставио предавање једног лика који је објашњавао зашто генерација наших родитеља има значајно виши скор на IQ тестовима од генерације наших дека и бака. Због тога што деке и баке уопште нису умели да размишљају апстракно, изван веома конкретних догађаја, док од наших родитеља па на овамо, све више размишљамо апстрактно. Нисам сигуран шта се тачно десило после тих неких педесетих година. И да, то наравно показује да је IQ булшит. Права мера когнитивног развоја мора да буде далеко компликованија и, што је још важније, није нешто урођено, дато и непроменљиво, већ се мора развити адекватним вежбањем.

[Juanito]

Занимљиво је још и то да је већина такозваног процедуралног знања заправо несвесна. Стручњаци не могу лако да артикулишу оно што знају на нивоу елементарних когнитивних процеса, те је одатле преношење знања често слабије од оптималног.

[Јелена011]

Bas zanimljivo, al potpuno pretesko za mene. Ono sto sam ja intuitivno zakljucila je da logika je potrebna al nije dovoljna, osim za nivo do,kraja srednje skole. Posle sam naucila da da bi nesto usvojila i savladala tako da mogu da znanje iz jednog domena primenim drugde, osim razumevanja mi je bilo potrebno puno ponavljanja i vezbe, da mi to udje u ruku odnosno glavu. Dakle da bi mi bilo sve jedno da li su brodovi, avioni kamioni ili bilo sta drugo, morala sam da prodjem puno zadataka, ma koliko isti a razliciti bili. Ne znam uopste objasnjenje i potpuno cu verovatno lupiti, ali kao da je za takvo povezivanje potrebno da povezes obe hemisfere mozga, i levu i desnu a kako na to mozak nije navikao moras ga nauciti da tako funkcionise. Kao onaj pavlovljev refleks primenjen na mozak, da pinavljanje sa razumevanjem bude zvono i znak da se poveze mozak i na drugaciji nacin uskladi te informacije. I mogu ti reci da mi je nekako to znanje ostalo za sad trajno i da mi je sad to sto sam na taj nacin usvojila lako da koristim u vise razlicitih domena, bukvalno od ekonomije, statistike, psihologije. ,ije svo znanje takvo, al ta kombinacija analitickog razumevanja i puno ponavljanja do rutine mi se cini uspesnom.

Al ovo je samo moje iskustvo mozda blage veze nema s pamecu

[Juanito]

16 minutes ago, Јелена011 рече

Posle sam naucila da da bi nesto usvojila i savladala tako da mogu da znanje iz jednog domena primenim drugde, osim razumevanja mi je bilo potrebno puno ponavljanja i vezbe, da mi to udje u ruku odnosno glavu. Dakle da bi mi bilo sve jedno da li su brodovi, avioni kamioni ili bilo sta drugo, morala sam da prodjem puno zadataka, ma koliko isti a razliciti bili.

 

16 minutes ago, Јелена011 рече

al ta kombinacija analitickog razumevanja i puno ponavljanja do rutine mi se cini uspesnom.

Ово се од речи до речи слаже с оним што знам, тј. са предвиђањима когнитивних теорија и експерименталним резултатима. 

Што се тиче твог објашњења о активности мозга, нисам сигуран да су у питању баш ”лева и десна хемисфера”, али рађени су неки експерименти у којима су снимали активност мозга пре, после и у току једног малог догађаја учења, конкретно решавање просте једначине у глави. На почетку се споро напредује и читају се и интерпретирају упутства корак по корак, да би се на крају развило правило и убрзало решавање без потребе за интерпретирањем упутстава. Такође, постоји когнитивна архитектура која може за дати модел решавања проблема да предвиди активност мозга током рада и учења. Наравно, цела та неурална страна приче још увек у повоју, али је јако занимљива и сигуран сам да ћемо у релативно блиској будућности да видимо много добре ствари на том пољу.

[Јелена011]

Sjajno! Da, ja to po navici leva i desna, to je ono znanje iz srednje. S neuronaukama nemam dodirnih tacaka bas ni malo. Dosla sam do onog monkey see monkey do, koje koristimo u objasnjavanju i razvijanju empatije odnosno to se sad zovu mirror neuroni, na osnovu kojih prepoznajemo osecanja, postuoke itd drugog pa se povezujemo tako s nepoznatima. I ona klasika amigdala za stres tj panik taster, i novi mozak, koji sluzi da mozemo da analiticki procenimo plan alcije a ne da se ponasamo kao da nas juri lav. Tako da kontam da je mozak mnogo vise od leve desne strane i da verovatno u tom procesu dolazi do aktiviranja raznih delova. Al sam kazem ti potpuni laik.

To sto radis deluje bas zanimljivo i sjajno! Bas mi je drago!

[Aquilius Cratus]

2 hours ago, Juan рече

Скоро сам поставио предавање једног лика који је објашњавао зашто генерација наших родитеља има значајно виши скор на IQ тестовима од генерације наших дека и бака. Због тога што деке и баке уопште нису умели да размишљају апстракно, изван веома конкретних догађаја, док од наших родитеља па на овамо, све више размишљамо апстрактно. Нисам сигуран шта се тачно десило после тих неких педесетих година. И да, то наравно показује да је IQ булшит. Права мера когнитивног развоја мора да буде далеко компликованија и, што је још важније, није нешто урођено, дато и непроменљиво, већ се мора развити адекватним вежбањем.

I zbog toga je bullshit a i zbog toga sto uopste ne uzima u obzir fenomen zakljucivanja nad nekim novim problemom nego polazi od neosnovna pretpostavke da je moc zakljucivanja totalno fiksna i da proces i brzina ucenja na mogu da variraju nego se sve vrti oko brzine zakljucivanja. A drugo sto je jos katastrofalnije je da ispituje sam moc predvidjanja u najasptraktnijim kategorijama. A kako vec sad znamo neokorteks je funkcionalno, ne prostorno, podeljen na hijerehijske grupe sinapsi. One sa najvisljim hijerahiskim funkcijama, koje nisu nuzno iznad u fizickom smislu, okidaju tek kad dobij protok podatak od nizih hijerhija a predvidjanja koje ispituje IQ test se odigravaju samo u najvisljoj hijerahiji. Medjutim mi kada ucimo nesto bilo fiziku ili muziku kod nas su u igiri bukvalno svi sli svi hijerhijhski slojevi. Samo naravno mi nismo svesni onih fenomena zbog kojih okidaju sinapse u najnizim hijejrahiskim slojevima i onda mi "zamisljajuci" mislimo da to ne postoji i da tako nesto ne moze igrati ulogu u brzini ucenja i necemu sto bi smo zvali generalna inteligencija.