Вучићу, партибрејкерсу! Зар одлазиш сад, кад је најбоље?

[Ignjatije]

19 hours ago, florenntina рече

Ja iskreno nemam pojma sta Nikolic radi za svoju platu,

Оно у чему је најискуснији. Сахрањује.... сада Србију.

 

Много досадан председник. Нисмо имали већег смора и мргуда на тој функцији у историји наше земље. Али то га чини правим представником народа који представља. Погледај Тому и јасно ти је у каквом је стању српски народ.

[florenntina]

Ne znam sta bih ti rekla. Ima potencijala ali je i konkurencija(bajnih nam predsednika) bas jaka.

[GeniusAtWork]

19 hours ago, florenntina рече

Ja iskreno nemam pojma sta Nikolic radi za svoju platu

Бламира себе и државу коју представља.

[александар живаљев]

Zidanje Skadra na Vučiću

 

Piše: Mihailo Medenica

Datum: 27/07/2016

---

0 komentara FACEBOOK TWITTER PINTEREST GOOGLE+

 

Dobro, bre, rođače, tebi čovek slagalicu da da raskukao bi se ko Stojanka majka Knežepoljka kako ne možeš da je sastaviš od silnih uticaja sa strane, boka, leđa, Golfske struje, amazonskih kiša, ozonske rupe, ovulacije ženki antilopa Gnu i fakta da Bušmani uslovljavaju nastavak evrointegracija Srbije vraćanjem svetog žbuna plemenu, ovde poznatog pod radnim nazivom Aleksandar Vulin!

Dosta više sa patetikom, šmirom i prenemaganjem- ponašaš se kao da će ti pući vodenjak svakog trenutka, a ne kao kakav vajni državnik!
Ko ti to, avaj, talasa tu plitku vodu i ne dozvoljava da sastaviš vladu po svojoj meri i ukusu?!
Isti oni koji su pomogli oko prethodne?!
Oni koji su se odzvali na “mobu” i 2012.
Oni koji su vas klonirali 2008.
Oni koji su ti previli junačke rane od bedža, umili, popravili šminku, naučili ispraznim propovedima..?
Nisu to, baćo, odavno nikakvi strani faktori u Srbiji, već domaći, autohtoniji od braće Bajić i Teofilović zajedno!
Nisam ja doveo Toni Blera i resto propale belosvetske kamarile da me sjetuju, već ti, pa trpi sad!
Što je najgore, i ne trpiš, već želiš da tako izgleda izigravajući sinjeg kukavca po ko zna koji put!
Da neko hoće da sabere samo trećinu tvojih govora, intervjua i prenemaganja na istorijskim konferencijma za medije kakva bi to zbirka tužbalica bila, pozavideli bi ti i profesionalne narikače, a vala bi mogli da je koriste i kao bukvar: “Lelek mene eto šta nam rade zli dušmani, a i ambasade?! Kuku mene danas i do veka, za ministra nemam ni čoveka...”
Bojim se da je tvoj problem, mandataru jada i čemera, to što sa starima ne možeš u nove opsene i magle, a nove i bolje nemaš, jer je samo za ljubav i svađu potrebno najmanje dvoje, a za laž mnogo, mnoooogo više kako bi delovala kao istina!
Ako te već šta muči izađi pred narod i reci!
I mi koji te nismo glasali staćemo uz princip da Srbijom niko ne može i ne sme da upravlja mimo Nemanjine 11, ali ponavljam, nisu oni u Srbiji skvoteri niti azilanti na proputovanju, već deo inventara kao i Krkobabići, pa više nemoj o tome kako te pritiskaju, jer i mene evo steglo u krstima, al od promaje koju sam sam napravio...
Batali i priče kako će neko drugi biti premijer ako ti ne uspeš da nametneš svoje principe, jer vi političari imate principa koliko i zmija nogu, a ideala onoliko koliko vam glavonoše dojave i razrežu na dan.

Zato, prekini sa ovom šaradom, nismo baš svi Mace Diskrecije, a uloga pokislog mačeta ostavljenog na ulici priliči ti kao Tasovcu razdeljak sa strane!
Ajde, lepo sastavi tu slagalicu više, slika će i onako vazda biti pogrešna, al važno je da se delovi uklope...
Nije fora više da nas obmanjujete u tehničkom mandatu, uželeli smo se da nas lažete u punom kapacitetu!
Mislim, taman smo se saživeli s onim da nam je neprijatno koliko nam dobro ide, gde sad da se prestrojimo na ovo: “Neprijatno mi je koliko je nekim otuđenim centrima moći neprijatno koliko nam dobro ide, pa sve čine da nam više ne ide, ali mi ne pada na pamet da primam bilo čije naredbe- tu je moja sekretarica da ih zapiše, pa ih kasnije pročitam i shvatim da aposlutno isto razmišljamo!

 

U svakom slučaju, Vladu Srbije neće sastavljati ambasadori, oni mogu samo da jave imena a ja ću ih zvanično saopštiti!
Srbija se saginjati neće, bre, kad već manje boli ako legne ko Štefica Cvek...”

[Биљана]

Ја не знам шта вама тај Вучић толико смета!? Прво га пљујете све вријеме његовог првог мандата и не желите га на тој функцији. Затим га опет изаберете на изборима и опет пљујете по њему. Сад кад човјек хоће да оде, ви опет негодујете. Па шта хоћете ви!? 

[александар живаљев]

http://www.politika.rs/scc/clanak/360145/Vucic-Danas-nisam-imao-vremena-da-mislim-ko-ce-biti-ministar

И НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ СВЕ ЗАБРИНУТИЈИ

Притисак или пренемагање

Ако неко, слева или здесна, тако безочно притиска мандатара, његова је обавеза да те притиске обелодани и подели са српском јавношћу. А ако то неће или не жели, онда нека се тој јавности и не жали

Аутор: Ђорђе Вукадиновићсреда, 27.07.2016. у 08:15

„Тражимо несталу владу. Молимо поштеног налазача, способне људе талентоване за проналажење изгубљеног или било коју особу добре воље да помогну да се пронађе наша влада.” (Воја Жанетић)

Изгледа да су политичке и друштвене прилике у Србији такве да их хумористи, карикатуристи и сатиричари далеко боље осликавају од покушаја тзв. озбиљних анализа.

Сви се још сећамо драме са којом су представници власти дочекали прекид конститутивне седнице новог сазива републичке скупштине 3. јуна. Потезале се се тешке речи на рачун председавајућег Драгољуба Мићуновића, помињан је и неизбежни „државни удар” – а све само зато што је после десет сати рада, у петак увече, прекинуо седницу и заказао наставак за понедељак ујутро.

Слушајући тадашње коментаре представника скупштинске већине и провладиних аналитичара, чинило се да ће небо пасти, да се надвила сенка над европски пут Србије, да је угрожена „будућност наше деце” и доведени у питање економска стабилизација и сви реформски успеси у протекле четири године (јер Србија „нема времена да чека”). А онда, наједном, мук. Скоро два месеца од конституисања парламента и чак три месеца од избора на којима је – по сопственим речима и речима поменутих аналитичара – забележио „импресивну и спектакуларну победу”, мандатар не стиже или не успева да дође пред посланике, изложи програм и представи свој предлог за чланове владе. И како се та чињеница може другачије разумети осим да не стиже, не сме, не уме, или неће?

Најпре је влада најављивана до средине јуна („пре посете кинеског председника”), па до почетка јула („пре одласка у Париз”), па пре скупштине ММФ-а („али свакако пре него што Британија добије нову владу”). У међувремену, Британија је, упркос правом политичком земљотресу после „брегзита”, добила новог премијера и владу, а Србија и даље чека. Да би се последњих дана могло чути да ће „све бити у законском року”, али и да „има извесних проблема” и притисака у вези с формирањем владе.

Али „законски рок” је намерно остављен тако широко за случај ванредних ситуација, оних када су карте подељене на пола и до самог краја се не зна ко ће да сакупи већину за формирање владе. (Тако је било више пута у историји српског вишестраначја – последњи пут 2008. и 2012 – а и недавно у Хрватској.) Овде, међутим, сада није тако и никаквих разлога за развлачење и одуговлачење нема.

Ако је његова листа освојила 131 мандат и ако има још најмање двадесетак посланика који су спремни да га подрже (плус СПС и ЈС, досадашњи партнери, који се нуде и једва чекају позив), онда се заиста поставља питање зашто Вучић све ово ради. Поготово што га нико није терао на ванредне изборе, сам их је расписао иако за то није било никакве стварне потребе ни разлога – на шта сам управо указивао у полемици вођеној на овим страницама – све уз егзалтиране коментаре режимских аналитичара како је то „мудар и државотворан потез” и како је то учињено „ради стабилности земље” и да би се „ојачала позиција у односу на евентуалне спољне притиске”. И шта би сада? Је ли позиција ојачана? Је ли влада имунија на притиске? Је ли довољно победио и колико му избора, гласова и посланика треба да би коначно могао да влада и покаже шта уме?

А спољни притисци? Зар је могуће да ико сме да нашем премијеру испоставља неке захтеве, с обзиром на то да је он лично много пута рекао да „сви знају” да је он „мало незгодан” и да његовим саговорницима не пада на памет да га притискају, а камоли да помињу нека имена – јер су свесни да би то било контрапродуктивно. А сада, гле чуда, одједном у провладиним медијима читамо и чујемо како га притискају и једни и други, имају своје жеље и фаворите, па сада, јадан, просто не зна шта би, чак помишља да дигне руке од свега, врати мандат и/или „предложи неког другог”?! (Неког другог може да предложи само председник, али „технички премијер” као да Николићу жели да измакне чак и ту формалну ингеренцију.)

Узгред, зар је то нешто ново? Зар није под притиском – и то мало другачијим и озбиљнијим – био и Слободан Милошевић, па и Коштуница, Ђинђић или Борис Тадић? А што тада млађаним радикалима није сметало да их развлаче и критикују због „капитулантства” и „издаје”. Уосталом, ако неко, слева или здесна, тако безочно притиска мандатара, његова је обавеза да те притиске обелодани и подели са српском јавношћу. А ако то неће или не жели, онда нека се тој јавности и не жали.

Овако можемо само да нагађамо да је у питању или нека тешка мука – или тешко завитлавање.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”

[АлександраВ]