(Не)послушност Cветогораца

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 15:14, Humbert Humbert рече

Слажем се.

Истине ради, треба да кажем и ово: на оном сајту који сам линковао, помиње се да их је из манастира избацио о. Серафим и да је он Хрват. И да је, тобоже, онда све јасно и сличне глупости.

Хрват јесте, али је нетачно да их је он избацио, јер за тако нешто један човек нема власт нити у Хиландару, нити на Светој Гори. Већ се све одиграло како сам написао горе. Братство је тражило да они престану да праве хаос по манастиру или да иду. Одстранила их је хиландарска братија која броји преко 50 монаха и искушеника.

Оно што су прећутали на поменутом сајту који је нетачно пренео стање ствари, јесте да је вођа ових несрећних монаха Монах Онуфрије (Димитров) и да је он Бугарин. Онуфрије (пре монашења Данило) је добро познат студентима ПБФ-а који су пре десетак година одлазили у Ковиљ. Он је тамо био искушеник. И еп. Порфирије није хтео да га монаши. Затим је Данило отишао код својих Бугара у Зоргафу, али га ни тамо нису хтели. Нису га хтели ни Грци. На крају га је примио хиландарски игуман Методије. јер Данило није имао где да пребива. Био је искушеник много година и на крају замонашен. Колико знам, а знам јер пишем из прве руке као неко ко је редован гост Хиландара, управо је Онуфрије вођа покрета и разлог одстрањења преосталих монаха (сви Срби). Онуфрије, који није Србин, већ Бугарин. Мислите о томе.

Expand  

Све је тачно што тврдите, свако, ко је имало упознат са ситуацијом у Манастиру Хиландару, то зна. Монах Онуфрије је једва замонашен, после много година искушеништва, а у Хиландару је пракса да се послушници монаше, најкасније, после 3. године. Но, то монашење се, ипак, испоставило као грешка...

[Лазар Нешић]

  On 20. 7. 2016. at 16:16, Дијана. рече

Pitanje za teologe: 

Kako moze neki svestenik da ne pominje svog nadleznog episkopa, ima li to neku dogmatsku, kanonsku, istorijsku, obicajnu pozadinu? Kad se to desavalo, ako se desavalo, u kojim okolnostima? sta to znaci? Je li on samim tim cinom nepostovanja crkvene hijerarhije i remecenja poretka liturgije u raskolu? Jel' ima to neki stvarni znacaj ili samo simbolicki? U kojoj su oni crkvi ako ne postuju episkopa koji je iznad njih, koji ih je i rukopolozio vjerovatno? Sta znaci glas laosa u tome? Da li narod sabran, nekog ko je bio 'aksios', moze da proglasi za 'anaksios'? Ko ima pravo da odlucuje ko je 'jeretik'? Zar nije grijeh raskola veci od jeresi same? (Ako je ekumenizam 'jeres, izdaja pravoslavlja'', itd.)

Expand  

Ово су одлична питања, мислим да се током година доста писало о њима овде на формуму. Треба ископати тај материјал и подсетити се. Мислим да би о. Зоран Ђуровић, о. Сава Јањић или А. Милојков боље одговорили од мене.

Оно што могу да кажем јесте овај посебни, Хиландарски контекст: прича о јереси, сабору, папи и Васељенском патријарху, итд. је овим несрећним монасима био само повод за оно што су припремали месецима унапред, можда чак и годинама. Њихов проблем је много дубљи и тежи, и духовне је природе - што би рекли калуђери. Једноставно речено, четворици Хиландараца је попустило смирење и послушност. Сабор је дошао само као повод за пројаву њиховог иначе проблматичног поимања хришћанства, Цркве и вере.

Колико ја познајем хиландарце, ако икада Православље стварно буде угрожено од било кога (па био он не знам који патријарх или владика или ко год на свету и у Цркви) они ће први устати против њега. Зато, опуштено. Ово је само пар несмирених калуђера. Добро је за манастир - као заједницу - да се с времена на време суочава са проблемима и тако напредује. То значи да на том месту нема учмалости.

 

  On 20. 7. 2016. at 16:45, Васијан рече

Слава Богу што је тако. Ја се уплаших да је, можда, још неко у питању - не дај Боже, о. Савва Хиландарац (по мом мишљењу, један од ретких аутентичних српских монаха и подвижника) у чијем је послушању о.Макарије. Но, мислим да ће Макарије поступити, ипак, разумно (трезвено). Као што кажете, у овом списку од 60-так монаха (истина, списак није готов, већ ће се ширити) не видех ниједног ауторитативног Старца Светогорца, бар мени познатог. 

Мени, за сада није јасно, када би сутра прекинули општење са Васељенском Патријаршијом, под омофор ког Епископа би пришли?

Expand  

Не верујем да ће о. Макарије ићи даље од потписа. Баш би ме чудило да буде супротно. Наравно, тешко је поверовати тако нешто од послушника о. Саве. Видећемо. Можда оду код Акакија Шалим се! Вероватно би нашли неког старокалендарца или слично. Али, ништа од тога неће бити.

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 16:53, Humbert Humbert рече

Ово су одлична питања, мислим да се током година доста писало о њима овде на формуму. Треба ископати тај материјал и подсетити се. Мислим да би о. Зоран Ђуровић, о. Сава Јањић или А. Милојков боље одговорили од мене.

Оно што могу да кажем јесте овај посебни, Хиландарски контекст: прича о јереси, сабору, папи и Васељенском патријарху, итд. је овим несрећним монасима био само повод за оно што су припремали месецима унапред, можда чак и годинама. Њихов проблем је много дубљи и тежи, и духовне је природе - што би рекли калуђери. Једноставно речено, четворици Хиландараца је попустило смирење и послушност. Сабор је дошао само као повод за пројаву њиховог иначе проблматичног поимања хришћанства, Цркве и вере.

Колико ја познајем хиландарце, ако икада Православље стварно буде угрожено од било кога (па био он не знам који патријарх или владика или ко год на свету и у Цркви) они ће први устати против њега. Зато, опуштено. Ово је само пар несмирених калуђера. Добро је за манастир - као заједницу - да се с времена на време суочава са проблемима и тако напредује. То значи да на том месту нема учмалости.

 

Не верујем да ће о. Макарије ићи даље од потписа. Баш би ме чудило да буде супротно. Наравно, тешко је поверовати тако нешто од послушника о. Саве. Видећемо. Можда оду код Акакија Шалим се! Вероватно би нашли неког старокалендарца или слично. Али, ништа од тога неће бити.

Expand  

Да, у праву сте за све. Проблем је чисто духовне природе, а Света Гора је клизав терен који захтева пуну преданост Христу без шале. Тамо се лако човек сурва у провалију ако се не ухвати за Христа као беба за маму. Још ако додамо комплексе, психичку поремећеност, погрешно духовно усмерење, онда добијамо оно што добијамо - монахе са педигреом светогорца, а који у својој личности не носе ништа светогорско. На Светој Гори можемо срести светитеље какве непојмимо да их има на земљи, а са друге стране има таквих прелешћеника, какве не налазимо ни у Патерику и осталим монашким списима. 

Не верујем да ће под омофор било које старокалендарске фракције, јер се међусобно не признају. Старокалендарци не прихватају благодатност њихових монашких пострига, не прихватају савремене светитеље које они поштују итд.. Тако да ме живо интересује под којим Архијерејем би били. Као што ме интересује кога помиње о.Рафаило (Берестов) сада када служи Литургију.

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 6:25, Жика рече

Из ког манастира је о. Гаврило?

Expand  

Монах Гаврило је Старац (настојатељ) Келије Св. Христодула у Кареји (Келија припада Свештеном Манастиру Кутлумуш - који, иначе, има за Игумана једног дивног светог Старца Христодула). Искрен да буден, од једног јеромонаха чух (а њему је причао један врло поштовани старац, сабрат Григоријатског Манастира) неке, заиста, негативне ствари за Геронду Гаврила. Бог зна.

Старац Гаврило 

 

 

Са десне стране, поред Прота, Игуман Манастира Кутлумуш - Геронда Христодул

[Жика]

  On 20. 7. 2016. at 16:16, Дијана. рече

Pitanje za teologe: 

Kako moze neki svestenik da ne pominje svog nadleznog episkopa, ima li to neku dogmatsku, kanonsku, istorijsku, obicajnu pozadinu? Kad se to desavalo, ako se desavalo, u kojim okolnostima? sta to znaci? Je li on samim tim cinom nepostovanja crkvene hijerarhije i remecenja poretka liturgije u raskolu? Jel' ima to neki stvarni znacaj ili samo simbolicki? U kojoj su oni crkvi ako ne postuju episkopa koji je iznad njih, koji ih je i rukopolozio vjerovatno? Sta znaci glas laosa u tome? Da li narod sabran, nekog ko je bio 'aksios', moze da proglasi za 'anaksios'? Ko ima pravo da odlucuje ko je 'jeretik'? Zar nije grijeh raskola veci od jeresi same? (Ako je ekumenizam 'jeres, izdaja pravoslavlja'', itd.)

ZASTO ne razgovaraju i ne dogovaraju se, pocevsi od najvisih nivoa, patrijaraha, zasto nema sabornosti, sloge, postovanja... Strasno je sve ovo sto se desava braco .

Expand  

Они који не помињу свог епископа се позивају на 15 канон Прво-Другог Цариградског сабора. У њему пише да се може одвојити од епископа уколико проповеда неку јерес осуђену од сабора или отаца. Само је проблем што ти епископи нису осуђени од неког сабора, а није ни екуменизам.

Сматрам да немају права да се позивају на тај канон. Одвајају се и не помињу епископа на литургији зато што су умислили да је он јеретик.

Не иде то тако. И ава Јустин је помињао свог епископа, а био је критичар екуменизма. Не може се правити раскол због умишљених ствари.

[Жика]

Пре 7, 8 година су критиковали старокалендарце и оне који се одвајају од Цркве, а сада упадају у исту замку. Кренули су од критиковања епископа, говорили за њих да су јеретици, али да не треба прекидати општење. Сад и они сами прекидају општење и иду у раскол. Погледајте само артемијевце.

Прво су били у Цркви па кренули за Артемијем. Причали да то није раскол, а ево сад проглашавају Православну Цркву за јеретичку. Чуди ме да нису ушли у општење са неком старокалендарском фракцијом. Имају сличне погледе.

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 18:06, Жика рече

Пре 7, 8 година су критиковали старокалендарце и оне који се одвајају од Цркве, а сада упадају у исту замку. Кренули су од критиковања епископа, говорили за њих да су јеретици, али да не треба прекидати општење. Сад и они сами прекидају општење и иду у раскол. Погледајте само артемијевце.

Прво су били у Цркви па кренули за Артемијем. Причали да то није раскол, а ево сад проглашавају Православну Цркву за јеретичку. Чуди ме да нису ушли у општење са неком старокалендарском фракцијом. Имају сличне погледе.

Expand  

Еклисиологија старокалендараца, илити "ИПХ" ("Истинитих Православних Хришћана"), ипак, има неку структуралну и предањску основу. Наши Акакијевци имају еклисиолошку утемељеност (без обзира што су суштински у јереси), док следбеници бив. еп. Артемија немају никакву еклисиологију (Православну). Тачније, њихова еклисиологија је чисто протестанска (Еклисиологија "Светског Савета Црквава). Тако да, први старокалендарци не прихватају "Артемијеве сведоке" /јер сами Артемијевци ни сами не знају шта тврде и шта мисле/ и разобличавају њихов догматско - еклисиолошки бесмисао.

 

Што се тиче 15. Канона (Прво - Другог Сабора) -  богословски семинар у Митрополији Пирејској је донео одређене закључке који се супроте са ставовима ових Светогораца и наших Артемијеваца. Иначе, ово је прво суштинско размимоилажење између Митр. Серафима Пирејског и Артемија.

http://borbazaveru.info/content/view/8768/1/

опростите што је линк ка нецрквеном сајту!

[Васијан]

Ево мало светлости са Свете Горе Атонске  :

http://www.pravoslavie.ru/95403.html

[Жика]

  On 20. 7. 2016. at 18:36, Васијан рече

Еклисиологија старокалендараца, илити "ИПХ" ("Истинитих Православних Хришћана"), ипак, има неку структуралну и предањску основу. Наши Акакијевци имају еклисиолошку утемељеност (без обзира што су суштински у јереси), док следбеници бив. еп. Артемија немају никакву еклисиологију (Православну). Тачније, њихова еклисиологија је чисто протестанска (Еклисиологија "Светског Савета Црквава). Тако да, први старокалендарци не прихватају "Артемијеве сведоке" /јер сами Артемијевци ни сами не знају шта тврде и шта мисле/ и разобличавају њихов догматско - еклисиолошки бесмисао.

 

Што се тиче 15. Канона (Прво - Другог Сабора) -  богословски семинар у Митрополији Пирејској је донео одређене закључке који се супроте са ставовима ових Светогораца и наших Артемијеваца. Иначе, ово је прво суштинско размимоилажење између Митр. Серафима Пирејског и Артемија.

http://borbazaveru.info/content/view/8768/1/

опростите што је линк ка нецрквеном сајту!

Expand  

Читао сам раније доста о старокалендарцима, чак сам пратио и њихове поделе. Акакије је звао Артемија и хтео јединство са њим, али је Артемије одбио. То је било пре неколико година. Артемију је сметало што Акакије сматра да у Православној Цркви нема благодати. Иначе, Акакије је прешао код руских зилота пре неколико година, а био је код Грка-флоринаца. Дуго година су кипријановци имали ставове као Артемије, али су се они сада сјединили са флоринцима. Кипријан је учио да у Православној Цркви има благодати, али се он одвојио из протеста због екуменизма. Флоринци и матејевци не признају благодат Православној Цркви. Матејевци су имали једноручне хиротоније као и артемијевци, а флоринци су једно време били без епископа.

Кад се Кипријан упокојио, његови следбеници су се припојили флоринцима.

 

[Жика]

На шта тачно мислиш кад повезујеш еклисиологију Светског Савета Цркава и артемијевску？

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 18:56, Жика рече

Читао сам раније доста о старокалендарцима, чак сам пратио и њихове поделе. Акакије је звао Артемија и хтео јединство са њим, али је Артемије одбио. То је било пре неколико година. Артемију је сметало што Акакије сматра да у Православној Цркви нема благодати. Иначе, Акакије је прешао код руских зилота пре неколико година, а био је код Грка-флоринаца. Дуго година су кипријановци имали ставове као Артемије, али су се они сада сјединили са флоринцима. Кипријан је учио да у Православној Цркви има благодати, али се он одвојио из протеста због екуменизма. Флоринци и матејевци не признају благодат Православној Цркви. Матејевци су имали једноручне хиротоније као и артемијевци, а флоринци су једно време били без епископа.

Кад се Кипријан упокојио, његови следбеници су се припојили флоринцима.

 

Expand  

Да, све је заиста тако. Но, сама историја старокалендарске цркве у Јелади је, ипак, дубоко комплексна. Архијереји оснивачи, који су се одвојили од новокалендарске Цркве, колико знам, никада нису били рашчињени од стране званичне Цркве. Такође, нису имали ни саборни став о благодатности Тајинстава савршаваних код новокалендараца. Ствари су се касније промениле, када су старокалендарци званично објавили, енцикликом, да званична Црква (и оне које опште са Њом) више не поседује Благодат. Тиме су сами упали у јерес - похуливши на Духа Светога, као и то да су питање календара поставили на ниво Догме. Када је усвојена, званично, та енциклика у којој се тврди да новокалендарци немају Благодат, Преп. Старац Јосиф Пећинар (Исихаста) се вратио под окриље Васељенског Патријарха Атинагоре. Иначе, од Тебе поменути, еп. Матеј (оснивач матејеваца) је чист пример до краја прелешћеног монаха са Св. Горе. У духу су слични матејевци и артемијевци, иако артемијевци не одричу Благодат СПЦ. Мада, ни сами не знају шта мисле, сами себе демантују нон - стоп.

[ИгорМ]

Браћо драга што мени ово све делује конфузно (те поделе, подршке, правилно, није) чему то?!... никако не могу да повежем то са једноставношћу и скромношћу и некако ми није у духу православља. Мада читајући о историји васељенских сабора имао сам шта и читати. Као да ће благодат да бира ко изводи бољи перформанс (опростите на изразу). Зато и ретко испратим овакве теме.

[Васијан]

  On 20. 7. 2016. at 19:07, Жика рече

На шта тачно мислиш кад повезујеш еклисиологију Светског Савета Цркава и артемијевску？

Expand  

Требао би неко озбиљније да се позабави том темом.  Ставови самог бившег Артемија, као и његових духовних чеда, базирају се на некаквој, у Православљу непостојећој, еклисиологији. Они сматрају да припадају Цркви Символа Вере, Светих Отаца итд., притом, занемарују чињеницу да немају никакво Евхаристијско општење са Црквом. Ниједан Епископ у Васељени није у никаквој Литургијској Заједници са њима. Нема никаквог Синода, Сабора са којим општи Артемије. Притом, све Помесне Цркве су озакониле његово рашчињење, што није био случај са Св. Оцима, кроз историју, који су неораведно били рашчињени. Дакле, исто као протестанти, сматрају да припадају Небеској Цркви, а да је Њено земаљско устројство секундарног значаја. Не схватају, у својој несрећи, да нема Небеске Цркве, без ове Земаљске.

Ево, можемо да видимо какву еклисиологију исповедају протестанти у "ССЦ" :

  Цитат

Исповедамо Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву онако како се то каже и у Никејско-цариградском Символу вере (381). Црква је једна по праслици јединства Тројичног Бога у заједници божанских Личности. Божанско Писмо описује заједницу хришћана као Тело Христово, у коме је међусобна различитост [удова] суштаствена да би Тело било једна целина: Различити су дарови, али је Дух исти. И различите су службе, али је Господ исти. И различита су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист (l. Кор. 12,47). Тако се народ Божији, Тело Христово и храм Светога Духа, Црква, позива да пројави своју јединственост у најширој различитости.“"
 

Expand  

Критику на ово, званична Св. Гора, овако образлаже :

  Цитат

Из овог одломка су очигледна следећа основна начела протестантске еклисиологије:
Као прво, начело о „невидљивој“ Цркви. ‘Цркве’ чланице ССЦ-а исповедају Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву из никејско-цариградског Символа вере, али сматрају да та Црква није поистовећена ни са једном од постојећих хришћанских цркава. Црква постоји само као „невидљиво“ Тело Христово (то јест, које није конкретно остварено кроз хришћанску заједницу), а чији су удови сви они који исповедају Исуса Христа као Бога и Спаситеља и крштени су у име Оца и Сина и Светога Духа, независно од црквене групе којој припадају.
Као друго, на то се надовезује начело о прављењу разлике између Цркве (невидљиве) и цркава (видљивих). О тој подели се говори и у 9. параграфу текста који цитира Декларацију из Торонта (1950) која има снагу Статута, а носи наслов „Црква, цркве и ССЦ“. Ту се каже следеће: „Бити члан Цркве Христове исто је што и бити члан сопствене црквене заједнице“. То начело се такође спомиње и у „Завршном извештају Специјалне комисије…“ (параграфи 13 и 16).[32]
И као треће, начело о јединству у различитости (unity in diversity).

Expand  

https://svetosavlje.org/sr/o-pravoslavlju-i-svetskom-savetu-crkava/

Дакле, протестанти и артемијевци, у самој суштини исповедају исту еклисиологију, у којој потенцирају припадност Небеској Цркви, занемаривајући суштинску важност Саборности у Евхаристији Земаљске Цркве.

[Васијан]

Ова два текста, преподобног Геронде Јефрема Аризонског, говоре о старокалендарском расколу. Не би било лоше, када би се неко нашао да их преведе, па да буде постављено на овом Сајту :

http://www.pravoslavie.ru/english/91448.htm

http://classicalchristianity.com/2014/08/21/on-matthewite-ecclesiology/

[Дијана.]

а)

Сабор на Криту усталасао Свету Гору

Шездесет монаха и јеромонаха затражило сазивање седнице управног органа Свете Горе, предлажући доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, јер сматрају да је одступио од учења православне цркве

Аутор: Јелена Чалијапетак, 22.07.2016. у 08:15

Управа манастира Хиландар наложила је тројици монаха и једном искушенику да напусте манастир, што су они и учинили, незванично је речено „Политици“ у црквеним круговима блиским овој светињи.

Разлог томе је што монаси већ неко време одбијају да учествују на богослужењима јер се на њима молитвено помиње васељенски патријарх Вартоломеј. Како незванично сазнајемо, пре него што је монасима речено да напусте манастир, са њима је више пута разговарано и указивано им је на последице које могу сносити због монашке непослушности и нарушавања црквеног поретка. Они су, ипак, остали при свом ставу да не сматрају више васељенског патријарха својим духовним вођом и због тога су и напустили манастир.

Монаси, наводно, сматрају и да је цариградски патријарх одступио од учења православне цркве, између осталог и организовањем и усвајањем појединих докумената Светог и великог Сабора на Криту. Међутим, како сазнајемо, на последњем састанку са њима није се ни разговарало о Криту, већ о монашкој непослушности и пре одржавања Сабора.

Хиландарско братство није једино које се суочило са оваквим ставовима појединих својих монаха. На интернету се пре неколико дана појавило отворено писмо у којем 60 монаха и јеромонаха из светогорских манастира траже сазивање седнице управног органа Свете Горе и предлажу доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха на богослужењима. Како нам је објашњено, ниједан манастир нити његов настојатељ не стоје иза овог захтева. Као што ни четири цркве (руска, антиохијска, бугарска, грузијска) које нису учествовале на заседању и које су отворено изнеле своје неслагање са документима Сабора нису прекинуле канонско општење са Васељенском патријаршијом.

Иначе, Сабор на Криту и документа која су се нашла на његовом дневном реду веома су заинтересовала и монашку заједницу на Светој Гори, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Света заједница Свете Горе упутила је пре заседања своје коментаре на предсаборске документе. Игумани и представници двадесет светогорских манастира предложили су више амандмана на текстове који се тичу мисије цркве у савременом свету и односа православне цркве према осталом хришћанском свету. Они су нарочито истакли да је исправка предсаборских текстова неопходна како би се избегла шизма и поделе. На једној од свакодневних конференција за новинаре током заседања Сабора, као куриозитет је наведено управо то што се и „заједница тишине и молитве“ веома заинтересовала за текстове и рад Сабора. „Монашка држава“ није се још увек званично огласила и изнела свој став о документима који су усвојени на заседању на Криту.

http://www.politika.rs/scc/clanak/359597/Sabor-na-Kritu-ustalasao-Svetu-Goru