Зоран Ђуровић: Чистилиште и митарства

[Zayron]

To s odnosom pravde i milosrdja je vrlo složena stvar. I za ovog političara važi ono što je rekao Isus onoj ženi bludnici ḱoju su htjeli ukamenovat. Kad te nisu osudili oni, ne osudjujem te ni ja. „Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi…? – Nitko, Gospodine… Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti!“ (Iv 8, 10-11). No, "oni" njega osudiše! Značlo bi to šta?

Izvor slike

 

[Zayron]

9 hours ago, Zoran Đurović рече

На кратком простору си се много излупетао. Нађи где ја велим да је лимб догма! Не, рекао сам да је био у Катихизису. И то једног светог папе, а онда га је избацио један за кога не знамо да је светац. А ти машеш нон-стоп са тим Катихизисом. То не постоји. Скочио си ми за очи кад кажем да и Катихизис греши, а испостави се да греши. Како си и сам сада признао. Када ћете да прогласите за јеретике Бјанкија и Мађија? И мене уз њих, онако у пакету да идемо у пакао? Да ли схваташ да смо вам у Фиренци отворили очи да огањ не можеда буде материјалан? Зашто си незахвалан?

Твој проблем је што си се усидрио у тридентинском лимбу. То, више не функционише. Зато сада делујеш смешно у нашим очима. Све параболе из Писма, као и логичке апорије су за тебе остале нерешене. Ослободи се! Што каже папа Франциско: Нон лашатеви руваре ла сперанца! Нико теби не каже да си јеретк што верујеш у то неосновано учење о Чистилишту. Али да онда дођеш да мене убеђујеш у бесмислице, човека који сам из друге традиције, и који ти је показао да постоји маса светаца који ису веровали у Ч и ипак су свеци, онда је мало много!

Ја гледам да те опустим, да почнеш да размишљаш. Гледе есхатологије, Рацингер и Ранер су се разликовали, али Рацингеру није пало на памет да анатемише Ранера. Велики духови и светитељи из КЦ су схватили да стварност није тако једноставна, да се не може оповати модерном човеку. Ако не можеш да разговараш, окани се тога. Можда правиш већу штету него корист. Не схватам ту твоју фарисејску гордост. Ти полазиш увек са неке факинг сигурне позиције, знаш све, поседујеш истину и сл. То је монструозно. Зашто се не понизиш пред Богом да би се узвисио? Ти си до сада демонстрирао да си папа над папом! Не заноси се. Замисли се мало над овим дивним гестовима папе Франциска. Размисли зашто је нас папа Бенедикт препознао као цркву... 

Не кажем ја теби да се приватно ослободиш учења о чистилишту. Али ти кажем да се ослободиш идеје да си ухватио Бога за муда. То је лудило мозга. Базично, твоја неупитна позиција је оно што води у пакао, не ни до Чистилишта... Талибанство је пакао.        

To nisam napisao ja. To je citat odavde, već sam vam davao nekoliko puta te linkove jer ih niko ne čita a članak je to Crkvom oficijalno odobrenog časopisa koji nikad nije donio nešto što ne bi bilo u skladu s crkvenim učenjem ili protiv njemu: Tek sad ste ga pročitali kad sam ga djelomično prenio iako sam ga dao već na samom početku rasprave i još par puta ponovo stavio linkove ali niko to nije primjetio.

Zašto katolik mora vjerovati u čistilište i ne mora vjerovati u limb

Što se tiče nauka o čistilištu nije se promjenilo ništa, samo ne postoji više OBAVEZA tumačit si prirodu tog čistilišnog ognja isključivo samo kao filizički  i materijalni fenomen. Niko vam ne brani predstavljat si čistiliše kao fizički oganja ali isto takodjer niko vas na to više ne obavezuje. Pa sve do prošlog i pretprošlog vijeka najveći dometi civilizacije za svih ovih 2000 godina su bili: oganj, vatra i tvrda goriva - drva i ugalj, prevozna sredstva konj i magarac, najveći domet tehnologije kovačka radionica i tavionica novca, dukata i srebra itd. Nije se znalo uopšte da energenti ne moraju biti samo drvo i ugalj, danas imamo naftu, gas, elektriku, atomsku energiju, fotoenergiju solarnih panela itd. itd. Danas imamo plazmu, digitalne svjetove, holograme, pain simulatore bola, halucinogene droge i psihofarmake itd. Dakle ta ljudska predstavljivost se rapidno, naglo promjenila kvalitativno ali poanta je ostala ista, čistilište nije mjesto uživanja kao Raj ali nije ni mjesto vječne propasti kao Pakao. U odnosu na ovo sadašnju ta ljudska predstavljivost je bila objektivno vrlo siromašna, ograničena i primitivna, no, za to postoje objektivni uzroci i razlozi. Drugačija neka i kvalitativno bogatija kao što je ta današnja nije mogla biti.

Sve je podložno promjeni pa i te naše predstave O Bogu se mjenjaju, za to postoje dokazi. Ali na tom našem odnosu da je Bog Bog i da smo mi ljudi se nije promjenilo ništa. Promjenit se bude kad mi otkrijemo da smo takodjer "bogovi" kao Bog  ili veći od Boga, no to se za sada nije desilo, barem ne iu hrišćanstvu.

Ovo su aktualizirana podobenstva, prispodobe, parabole o marnotratnom, izgubljenom sinu:

Aktualizované podobenství o marnotratném synu

 

[Zoran Đurović]

2 minutes ago, Zayron рече

To nisam napisao ja. To je citat odavde, već sam vam davao nekoliko puta te linkove jer ih niko ne čita a članak je to Crkvom oficijalno odobrenog časopisa koji nikad nije donio nešto što ne bi bilo u skladu s crkvenim učenjem ili protiv njemu: Tewk sad ste ga pročitali kad sam ga prenio iako sam am ga nekoliko puta davao i već na samom početku rasprave i još par puta ponovo stavio linkove ali niko to nije primjetio

 

Јесам, прочитао сам чим си га линковао и прокоментарисао. Рекао сам био да је јако лош. Не може да се пореди са оним који си превео.  

[Zayron]

I pojam pravde se razvijao i mjenjao više puta kroz istoriju. Evo kako je izgledalo to u nedavnoj prošlosti. Pravednim se smatralo ovo:

Cirkular (cirkularno pismo, okružnica)

Mjesna organizacija KSČ (Komunistické Strany Československa), organizacija br. 2 u Staroj Vsi saziva tim sastanak na dan 10.12.19487 tačno u 7 sati navečer u zgradi Starog odbora.

Program:

1./ Javiti se ko bi htio raditi kao sudije, profesori i slično.

2./ Članovi koji bi se prijavili kao profesionalni oficiri

3./ Članovi koji bi se javili kao članovi SNB (Sbor národní bezpečnosti) tj. milicije.

Mogu to biti samo radnici ili sitni zemljoradnici, a mogu imati samo osnovnu školu.

Tome se nekad govorilo NARONA PRAVDA!

Dakle bili sudije i profesori sa osnovnom školom.

 

[kopitar]

3 hours ago, Zayron рече

To s odnosom pravde i milosrdja je vrlo složena stvar. I za ovog političara važi ono što je rekao Isus onoj ženi bludnici ḱoju su htjeli ukamenovat. Kad te nisu osudili oni, ne osudjujem te ni ja. „Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi…? – Nitko, Gospodine… Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti!“ (Iv 8, 10-11). No, "oni" njega osudiše! Značlo bi to šta?

Izvor slike

 

Ovo bi dobro došlo i našim političarima.

[kopitar]

17 hours ago, Zoran Đurović рече

Добро, напокон да кажеш! То је из Катихизиса, не из отачког предања. А Катихизис је погрешив. 

То је само још један пример силовања смисла библијског текста (иако је многосмислен библијски текст, барем мени, који сам на томе докторирао, не треба да говориш). Ништа више. 

Не постоји у Предању. Катихизис је научавао лимб који сте успут изгубили... Као што сте изгубили чистилишни огањ. Мало по мало, Бјанки и Мађи неће бити ретка појава у КЦ. Има да се оправославите у већини

Ja  bih rado postao pravoslavaca samo da vi prihvatiti ono : ti si Blek Stena i na toj ...

[Zoran Đurović]

17 hours ago, Zayron рече

No, ali je to proglasio jedan nepogrešiv Santo Padre a drugi isto tako nepogrešivi je to potom dao odstranit, tako to može.

Зајроне, ваљда сам са овим текстом избегао Ч?

 

 

[Zayron]

3 hours ago, kopitar рече

Ja  bih rado postao pravoslavaca samo da vi prihvatiti ono : ti si Blek Stena i na toj ...

Pa možeš napravit takav ekumenistički kompromis kod nas na Moravi. Ovdje mi imamo Petrove kameni nedaleko od mene pa možeš doći i postavit se na te kameni okrenut licem prema Rimu i Vatikanu i izrecitirat Nicejsko-carigradsko Credo bez Filioque a na grčkom i crkvenoslověnskom!

Petrovy kameny

 

[Zoran Đurović]

Зајри, ово је моћно!

[Zayron]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Зајроне, ваљда сам са овим текстом избегао Ч?

Niste! Zato što obtěžujete ctihodné a sváte otce tako da se ne mogu s mirom Božijim posvetiti

stajanju na kameni ispovijedanija kano klisurine i zato vas tamo čeka ovaj naležiti trest Božiji:

Očistcové muke Avy Zorana

 

[Zayron]

33 minutes ago, Zayron рече

Niste! Zato što obtěžujete ctihodné a sváte otce tako da se ne mogu s mirom Božijim posvetiti

stajanju na kameni ispovijedanija kano klisurine i zato vas tamo čeka ovaj naležiti trest Božiji:

Očistcové muke Avy Zorana

 

Tim bili mišljeni oni:

Ctíhodní a svátý otcove

[Zoran Đurović]

On 29/6/2016 at 17:08, Zayron рече

Odmah direktno u Katihizisu KC (KKC) je takva analogija:

Kdo milost posvěcující ztratil těžkým hříchem, je jako „marnotratný syn“. – Utratil nebeskou krásu své duše, zmařil svatební roucho pro nebe, je pro nebe jakoby mrtev. Pozbyl všech zásluh pro nebe, podobá se suché ratolesti. Kdyby takto zemřel, byl by na věky zavržen. Kdo byl tak nešťasten, že ztratil milost posvěcující, má hledět ihned ji získat zase nazpět! Proto má svého hříchu ihned litovat z lásky k Pánu Bohu a co nejdříve se vyzpovídat.

 

Onda su primjeri gdje se u suvislosti sa čistilištem često pominje i ta parabola o marnotratnom sinu:

Nejen milosrdenství, ale Láska. Není jen otcem marnotratného syna, ale Otcem, který dává svého jednorozeného Syna, aby člověk nezahynul, ale měl život věčný.“ (Jan 3,16)

Стани, брате, па овде се ништа не говори о Ч! Говори се да се човек у овом животу покаје, јер ако се не покаје а умре, нема му одласка на Небо! Где то овде видиш Ч?

[Zoran Đurović]

4 minutes ago, poelbuster рече

Ма одавно је све речено, али би Зајро да се некако наставља.

Да, неће да призна да је његово тумачење параболе из Лк плод његових фантазија, да то нигде, чак ни код заштитника доктрине о Ч., није речено. Јер та парабла побија директно Ч.  

[kopitar]

43 minutes ago, Zoran Đurović рече

Да, неће да призна да је његово тумачење параболе из Лк плод његових фантазија, да то нигде, чак ни код заштитника доктрине о Ч., није речено. Јер та парабла побија директно Ч.  

Točno, zato preporučujem meni jednu od najdražih knjiga:

https://g.co/kgs/52zIgU

[Zayron]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Стани, брате, па овде се ништа не говори о Ч! Говори се да се човек у овом животу покаје, јер ако се не покаје а умре, нема му одласка на Небо! Где то овде видиш Ч?

U daljim suvvislostima tj. učenju Katoličke Crkve, ko izgubi milost posvećujuću (ona se gubi grijehom, naročito teškim) ne može u Raj nikako, pogotovu direktno. Osudjen je na Pakao ako se u medjuvremenu ne pokaje, u tom slučaju ga sigurno poslije smrti čeka čistilište ako se ne uspije "isplatiti" od vremenitih kazni. Svaki grijeh povlači sa sobom dvije vrste posljedica ili kazni. Kaznu vječnu koja je deffinitivna a tom je Pakao i kazne vremenite koje zavise od težine grijeha. Po katoličkoj dogmatici Crkva u ispovijesti oprašta kazne vječne ali vremenite ostaju i niko ne može ući direkt u Raj ako ih nije aboslvirao tj. ako nije stigao odčiniti posljedice tih svih zlih djela i pružiti adekvatnu zadovoljštinu, satisfakciju potrebnu za oproštenje tih vremenitih kazni. Taj proces čišćena se može odvijati već za života te osobe, pokajnika a na Zemlji, ukoliko je priveden do časa njegove smrti do kraja ta osoba ide direktno u Raj. Ukoliko nije, ide u Čistilište gdje nastavlja s absoviranjem ostatka tih vremenitih kazni koje nije stigla dovest do konca za života. U tom smislu je odlazak sina od kuće Očeve gubitak te milosti posvećujuće a taj gubitak milosti posvećujuće može tu osobu dovesti do spasonosnog trpljenja a obično i dovodi. Ili što bi rekao Ivo Andrić, Bog kad se smiluje na neku dušu pošalje joj strahote. U tom smislu su takvi koji su se našli u nekim velikim problemima i trpljenjima nakon što su izgubili milost posvećujuću ustvari dobili "bingo" na tomboli ili "Jack.pott" na lutriji. Jer će ih to trpljenje (čišćenje) dovest k pokajanju kao i tog marnotratnog, bludnog sina koji nakon što se srozao na dno sjetio se kuće i Oca i lijepih vremena za Kulina bana i dobrijeh dana. Oni koji živeći u grješnom stanju nakon što su izgubili blagodat Božiju ili milost posvećujući grijesima koje su činili nikakva trpljenja u životu nemaju nego im se još bolje živi, sve su bogatiji, napreduju u karijeri itd. su na tom ustvari subjektivno super ali objektivno duhovno u vrlo teškoj situaciji jer idu ravno u Pakao a da to ni ne primjećuju.