Jump to content

Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

Оцени ову тему


banana

Препоручена порука

  On 23. 7. 2015. at 19:25, marko pavlovic рече

Pa vidi burazeru .. ako cemo posteno,da bude isto,kako si ti jos podvukao ne moze pa taman cela zemlja izgorela!Kad bi to bilo bez razlike onda bi brojcanost opredeljenih za jedno i za drugo bila barem priblizna,tako da meni ta prica ne pije vodu makar sam Hrist rekao da je tako.Monastvo je sustinski razlicit nacin zivota .. ziveo sam u manastiru i posmatrao te ljude i razgovarao sa njima .. onaj zivi stvor koji ti kaze da kad i kad ne pomisli na telesne nagone,pomalo nije iskren da ne upotrebim grublju rec .. postujem monahe i monahinje izuzetno jer to sto oni rade je stvar za koju treba imati poseban dar i biti celicne volje i karaktera dok je zavet "svetovnog braka" ispostovalo more mirjana od Hrista pa do danas,uz manji ili veci napor! 

Expand  

Аххх прејако ти је ово...има људи који су ајде да лепше звучи оперисани од тог нагона...можда је то Божија промисао,стварно не знам...али такви постоје.

Није баш неки параметар бројчаност опредељених за брак или монаштво.

Била сам на предавању Митрополита Порфирија где је рекао да има доста развода,исто тако и доста искушеника који одустану.

Хоћу рећи,није ствар само у нагону.

Да не помињем да је у сали било највише нас који нисмо ни на једном од та два пута.

Било је и то питање. Каже он важно је да се трудимо да себе исправљамо и поправљамо и утврђујемо у вери,и останемо на Христовом путу до самог краја. Јер има и доста људи који ајде да тако кажем посустану и одустану од литургијског живота. 

Ево једног питког поређења, можда помогне.

Монах је,одрекавши се брака и изабравши манастир,сличан планинару који до врха стиже пречицом,стрмијом и опаснијом,верући се по стењу и литицама.

Ожењени се диви монаху,смелом планинару који до врха стиже пречицом,стрмијом и опаснијом,верући се по стењу и литицама.

Ожењен човек иде заобилазним путем,возећи ауто,крај њега су жена и деца.

Ожењени се диви монаху,смелом планинару који ризикује живот по врлетима усамљеништва и одрицања.

Монах пак одаје поштовање ожењеном јер зна да,ако домаћин изгуби контролу над својим домом,ако испусти духовни волан у себи, читава породица бива повређена.

То значи-домаћин одговара и за своју супругу и за своје потомство,док он,монах,одговара само за себе.

 

И једног и другог на врху чека Господ,помажући им да одоле искушењима и уђу у Царство Божије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kada dobijes decu shvatices da su oba puta podjednako teska i uzvisena.  

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 18. 1. 2012. at 14:52, Sasa Kolbas рече

Prota Aleksandar Sargunov:

No postoji jos jedan nacin zivota, kada covek nije ni u monastvu, ni u braku.Ili se on lisava braka,ili ga uopste ne ostvaruje: ne zato sto bi on hteo da citav zivot provede u devstvu, vec zato sto ga Gospod lisava mogucnosti da stupi u brak.Takvih ljudi u nase vreme je sve vise, narocito u Crkvi.Ovde , kao i u svakom podvigu mucenistva, mudrost se sastoji u tome da se bude sposobnim da se ovaj nevoljni krst primi kao voljni, cime lisavanje postaje dobitkom, i da bi odsustvo opstenja koje se daje u braku, nadoknadilo opstenjem koje covek moze ostvariti u Crkvi...

Expand  

Хвала ти за ово!!! Пуно!!!!!!!! facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

Знаш брате.. Једини који мени, теби и свима може одговорити на ово питање јесте Христос. Мртвам сам озбиљан и не мислим да метафоре већ на живога Бога који прича. Слушај срце и знаћеш. Брак или монаштво.. Откуд ја знам... :.mislise. :.mislise. :.mislise.  Уздај се у њега и занћеш :aplauz: 8086.gif 8086.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 19. 7. 2015. at 20:54, marko pavlovic рече

Monastvo je veliki podvig i veliki teret uzet na sebe,pored njega i odgovornost kosmickih razmera,dok je brak nesto gde covek treba daleko manju zrtvu da podnese,imajuci u vidu sam ozakonjen seksualni cin koji je nesumnjivo ogroman stimulans,podsticaj i psihicko rasterecenje .. iz tog' razloga nikada nece moci da se ostvari da svi budu monasi kako neko rece,a ljubav je moguca i na pustom ostrvu ako je covekovo srce dovoljno meko i nesebicno .. reci da Gospod nekome uskracuje ljubav to je isto kao reci da Sotona sprecava coveka da cini bezakonje ..

Благочестив хришћански брак у рангу је са монаштвом.Монаштво се радује и удивљује над таквим хришћанима и сматрају их својим сродним душама :)

Препун је свет оваквих душа и са једне и друге стране.

Не може се рећи да монах на себе узима одговорност ксмичких размера а брачни човек не.А шта је са децом? Зар то није исто тако одговорност космичких размера? Да родиш,одгајаш и васпитаваш? Да родиш род достојан покајања??

С друге стране,световњаку је тешко да узме на себе молитвено правило и живот монашки,вишечасовне молитве,бдења и непрестан труд.То није могуће човеку у свету као ни што монах не би могао један једини дан да издржи да га деца вуку за панталоне,да пере,чисти за њима,да слуша 24 часовну дреку,вику и галаму.Један једини дан не би издржали.

И још једна ствар,

један закључак нашег доброг пријатеља монаха,ево сад је,слава Богу,причаслен заједници манастира Симона-Петра,

он каже,да је приметио,да монаси који су били брачници па се после замонашили,имају једну топлину и велику љубав према људима и велико гостопримство.Лично сам се уверила у то.Кад одемо у Јежевицу,па нас сачека стари отац Макарије и окупа љубављу својом,а човек је био жењен некад,ја сам излечена од свих брига и терета :) Диван један старчић.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što više razmišljam o ovoj temi sve mi više izgleda da nema nikakvih pravila. Ima dobrih monaha i ima loših, kao što ima kvalitetnih supružnika i onih Bože sačuvaj. Ima onih koji odu u manastir pa ga napuste i onih koji to isto urade u braku.

Dve vrste ljudi stvarno cenim - one koji istraju u svom izboru (koji su možda učinili u mladosti) ma kakvi da se usponi i padovi dešavaju. Koji se trude da se iznova podsećaju šta je smisao i cilj načina života koji su izabrali i koji taj rat ratuju do kraja.

Druga vrsta ljudi su oni koji uzdajući se u Gospoda imaju strpljenja i čekaju dok se u životu ne otvore neka vrata za njih. To čekanje ljudima sa strane nekad izgleda besmisleno ali čak i ako kasnije stupe u brak ili monaštvo taj brak ili monaštvo mogu da budu vrlo kvalitetni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uzgred, cuo sam da medju monastvom ima "nebrojeno mnogo" onih koji su na ovaj ili onaj nacin bili ukljuceni u rok scenu Jugoslavije.

 

Znam za vladiku Jovana Culibrka, monaha Arsenija i jeromonaha Kirila. Znate li vi jos nekog? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 7. 2015. at 20:32, Зорица Бубало рече

Није баш неки параметар бројчаност опредељених за брак или монаштво.

Pa ako tebi to nije parametar i neki pokazatelj,onda stvarno ne znam sta bih ti rekao .. ja pokusavam da kazem da je brak prirodnija stvar i svojstvenija prirodi velike vecine ljudi i da za monastvo je potrebno mnogo vise nego za brak .. ali posto vidim da vecina ljudi ovde zastupa tezu da je to fifti-fifti,neka tako bude,da ne bude da ja sad nesto se tu pravim pametan.  :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 7. 2015. at 21:39, Џуманџи рече
Nije mi jasno zasto postoje samo 2 opcije "ili-ili".

Која би то благочестива трећа варијанта одговарала вашем превасходству? :)

Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

 
 
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 7. 2015. at 21:47, Џуманџи рече
Sta fali tome?

Заједница. И брак и монаштво уствари су засновани на заједници кроз коју се човек остварује у правом смислу речи. Могуће је и да неко живи безбрачно а да се ипак спасава, што је најтеже од свега. Зато се само ретким монасима даје благослов да из општежића пређу у испосницу или неки скит. Па и у скитовима постоје заједнице од по неколико монаха који се заједно подвизавају.

"Усамљеници" у свету су, како ми делује у најнезавиднијем положају. Није немогуће спасти се али је најмања вероватноћа услед огромног мноштва искушења / саблазни а уз то и огромног недостатка искуства у духовном животу.

 

 

  On 23. 7. 2015. at 22:06, Deja Vu рече
Ima tu neka tajna veza...

Да није ова? ;) https://www.pouke.org/forum/topic/3044-%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC/page-9?p=1318272#entry1318272

(Забаталисмо тему, па к'о велим да наставимо... :))) )

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brak,razvod pa monaštvo. :D

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...