Ponosna sam što sam Ciganka

[Милан Ракић]

Selma Selman mlada je romska umjetnica iz Bihaća, i prva romkinja studentica Akademije likovnih umjetnosti u Banja Luci gdje studiraju i njezina polubraća, Mersud i Ferdih. Prije toga zajedno su pohađali Srednju umjetničku školu gdje je njihov talent prepoznala nastavnica Mirza Imbrahimpašić koja ih je i poticala da nastave školovanje.

„Ja sam rođena u kući gdje nitko nije čitao, znači nije bilo knjiga kod nas da se čita i kad ja uzmem nešto da pročitam ja sam već drugačija. I onda nije meni mama govorila svaki dan ajde u školu, nego zašto moraš svaki dan u školu“, govori Selma Selman u reportaži iz serijala „Moj heroj“ koja je objavljena još prije dvije godine, ali je vrijedi ponoviti. Svoju umjetnost, performanse i slike, bazira na svojoj etničkoj pripadnosti.

„Baziram se na sebe, ja se ne sramim reći da sam Ciganka, ja sam ponosna što sam Ciganka. (…) Mi smo obični ljudi samo što smo zadržali istu kulturu, sve ono što smo radili i prije sto godina radimo i danas, nekad je to dobro, nekad je loše, nekad je previše dobro, nekad previše loše“, govori mlada Romkinja koja je 2009. godine u Bihaću imala i prvu svoju samostalnu izložbu.

„Bila je jedna novinarka i pitala te male Romkinje u mojoj mahali što bi one voljele biti kad odrastu i one su one sve rekle da bi željele da budu kao Selma. I to je mene … dosta mi znači to u životu jer ja nisam ništa radila, samo sam imala izložbu i išla u školu, a danas su one sve u srednjim školama“, govori Selma svjesna kako ju s jedne strane obrazovanje udaljava od njezine zajednice, ali istovremeno uvjerena kako obrazovanjem može doprinijeti svojoj zajednici.

„Umjetnost će meni biti sredstvo, zašto da ne, i smisao. Jer kroz taj smisao ja ću izraziti samog sebe, pokazati se svijetu da vrijedim, ne da ne vrijedim, ja mislim da ću vrijediti jednog dana“, govori Mersud Selman, jedan od polubraće iz ove umjetničke obitelji. Kaže, da još nije umjetnik, ali se nada kako će to jednog dana postati. Dosta je ljudi i nastavnika već u osnovnoj školi prepoznalo njegov talent i poticali su ga da ga nastavi razvijati. Bilo je, međutim i takvih koji su sedržali uobičajenih predrasuda o čemu govori Selma, nastavnika koji se nisu željeli oko njih previše angažirati vjerujući kako će i oni prestati dolaziti u školu kao toliko Romske djece prije njih.

„Iako smo mi od početka bili umjetnici, samo to nismo znali“, reći će zvijezda priloga.

Lupiga.com

 

[Ћириличар]

Ево баш да се осврнем на нешто око чега чешем главу већ дуже вријеме. Зашто неки сматрају да је ријеч "Циган" увредљива за..па...Цигане, а "Ром" није? Уосталом, одакле ти називи и потичу?

[Sanja Т.]

Чему...и докле- поносан сам што сан овај, што сам онај...када  ће бити довољно: поносан сам што сам човек?

[Ћириличар]

Управо сада, Сања Т. рече

Чему...и докле- поносан сам што сан овај, што сам онај...када  ће бити довољно: поносан сам што сам човек?

Све док сви не схвате да се појединац нема чега стидјети ако припада неком народу, какав год био тај народ био.

[Милан Ракић]

5 minutes ago, Ћириличар рече

Ево баш да се осврнем на нешто око чега чешем главу већ дуже вријеме. Зашто неки сматрају да је ријеч "Циган" увредљива за..па...Цигане, а "Ром" није? Уосталом, одакле ти називи и потичу?

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1710901-zasto-su-rome-nekad-zvali-cigani-nikada-ne-biste-pogodili-sta-se-krije-iza-tog-imena-i-sta-ono-znaci-foto

[Милан Ракић]

3 minutes ago, Сања Т. рече

Чему...и докле- поносан сам што сан овај, што сам онај...када  ће бити довољно: поносан сам што сам човек?

Dok se ne izborimo sa predrasudom da smo svi Romi u prevodu sa tog jezika... 

[Ћириличар]

7 minutes ago, Милан Ракић рече

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1710901-zasto-su-rome-nekad-zvali-cigani-nikada-ne-biste-pogodili-sta-se-krije-iza-tog-imena-i-sta-ono-znaci-foto

Коментар побједио, истовремено стереотипичан, али и анти-стереотипичан

Ponositi cigan 24.08.2015 - 21:31

 

ŽIVIM U SRBIJI IMAM 6 DECE PET SINA I JEDNU CER U SRB.SAM RODJENDAN I NIKAD NISAM KUKAO ŠTO SAM CIGAN JA ZNAM I TAKOJE KAKO SI VASPITAVAN TAKO TIJE I ŽIVOT MNOGI NEZELE ČUTI ZA CIGANE TOJE NJIHOVO PRAVO JA ZNAM DA SVAKO JEDNO MOJE DETE PRIČA 4 JEZIKA I TO PRVI JEZIK JESTE KAO ŠTO I TREBA JESTE CIGANSKI.PA ONDA. ENGLESKI. NEMACKI. SRPSKI. I SAMO DA KAŽEM DA NIJE ZNATI ČETIRI JEZIKA NABADATI.NEGO PRIČATI I PISATI I CITATI. ZATO KAŽEM CIGAN SAM.I ZATO SAM PONOSAN .JEDINO STO NEMAMO POSLA U SRBIJI PA JE MALO TEZE DAO BOG DASE MI CIGANI ZNAMO SNAĆI NORMALNO TONAM JE U KRVI ODLAZIMO RADITI PO INOSTRANIM ZEMLJAMA I TOBI BILO TO. ZNAM MNOGI SU ZAVIDNI NA NAS ŠKOLOVANE CIGANE…SVAŠTA DANAS IMAŠ U BOŽIJOJ BAŠTI POMAŽE BOG BRAĆO SRBI..

[Dijasporka]

Komentar je kraljevski!

[-Владимир-]

"...ја се не срамим рећи да сам Циганка..., говори ова млада Ромкиња" . Али се зато новинарка очигледно срами. Најежим се кад наиђем на овакве идиотске примере политичке коректности.

[Paradoksologija]

1 hour ago, Сања Т. рече

Чему...и докле- поносан сам што сан овај, што сам онај...када  ће бити довољно: поносан сам што сам човек?

Opravdanost takve izjave ('Ponosan sam što sam...') je u direktnoj srazmeri sa time koliko sredina u kojoj pojedinac koji to izjavljuje živi smatra da je baš to razlog za stid.

[3006]

1 hour ago, Милан Ракић рече

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1710901-zasto-su-rome-nekad-zvali-cigani-nikada-ne-biste-pogodili-sta-se-krije-iza-tog-imena-i-sta-ono-znaci-foto

Колико знам и даље су Цигани. И нема се ту чега стидети сем својих поступака.

Мада, од како је кренуло ово помодарство са поромљавањем почели су и сами да користе реч Циган као увреду.

Присуствовао сам свађи Цигана (ко би рекао) и псовали су једно другом мајку циганску. То су били најнижи ударци.

[Zayron]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Opravdanost takve izjave ('Ponosan sam što sam...') je u direktnoj srazmeri sa time koliko sredina u kojoj pojedinac koji to izjavljuje živi smatra da je baš to razlog za stid.

U Češkoj se sami Romi ogradjuju od "Cigana" u tom smislu da ne žive načinom života koji vodi jedan (nažalost) poveći dio njihove populacije i o kojim se govori da su "neprilagodjeni" ili "neprilagodljivi" a s kojim su vezani svi društveno i socijalno negativno pojmljeni atributi: principijelno izbjegavanje posla, život isključivo od socijalnih pomoći bez pokušaja ličnog angažovanja na tom planu, visok stepen (%) kriminaliteta, neodgovorno ponašanje prema porodici i djeci (kvantitativno i kvalitativno), različit "metar i pojam" kulturnosti i civilizovanosti" u svakodnevnom životu itd. S lingvističke strane Rom autonim ili endoetnonim (riječ ili naziv kojim neki narod označava sam sebe) a Cigan je egzonim ili egzoetnonim (riječ ili naziv kojim odredjenii narod označavaju susjedi ili drugi narodi). dakle oba naziva su ispravna, neutralna i sinonimima, imaju svoj istorijat a zavisi od načina kako ih upotrebljevamo i u kakvom kontekstu. Na primjer specijalitet od sušenog mesa koji se prodava pod nazivom: "cigansko pečenje" je smiješno i besmisleno preimenovavat u "romsko pečenje" ili gipsy, cigansku muzičku kapelu ili folklor, plesove, folklornu odjeću ili i toponime "ciganska poljana, ciganski trg, ciganska tržnica npr" je negdje prikladnije u turističke ili folklorne svrhe nazvat ciganskom nego romskom a tu muziku ciganskom tradicionalnom muzikom. Ali kad neku žensku osobu nazovemo "Cigančura" ili mušku "Cigo(š)" onda se tu radi o uvredljivim nazivima.

https://cs.wikipedia.org/wiki/Etnonymum

[Снежана]

1 hour ago, 3006 рече

Колико знам и даље су Цигани. И нема се ту чега стидети сем својих поступака.

Мада, од како је кренуло ово помодарство са поромљавањем почели су и сами да користе реч Циган као увреду.

Присуствовао сам свађи Цигана (ко би рекао) и псовали су једно другом мајку циганску. То су били најнижи ударци.

Ђоле/Ђорђе (који није Ђоле јер је дечко муслимански циганин, али га тако сви зовемо), када види Цигане да се свађају на улици виче за њима: "Аууу Цигани, мајку вам вашу, што ли вас Хитлер све није побио".Тек тада крену џафтаре на њега, јер се види да је и он Циганин...

 

[Ацо Конатар]

Интересантно како поједини цигани имају бендове трубаша са којима се појављају по свадбама. Такав дар би их требао позицирати на високом рангу у друштву али када се то зачини са грамзивошћу да покупе паре онда се они покажу као дно дна. Сви смо ми у позицији да од себе морамо читавог живота чинити добре људе али смо и сви у ризику да једним испадом све то упропастимо. Битно је да не закопамо таланат који нам је повјерен, а не у којој се позицији налазимо.

[Zayron]

Mjera romske integracije i opšte emancipacije je vrlo različita u Evropi od Turske i Grčke preko Balkana, kroz centralnu Evropu pa do Velike Britanije, Španije a direktno je zavisna od privredno-ekomomskih uslova i njihovog poličkog položaja i nivoa obrazovanja u tim pojedinim zemljama. Na primjer truski, grčki Romi su jedna stvar, balkanski druga, velike razlike su izmedju samih Roma na Balkanu, rumunskih na primjer i i onih u exYU, oni u centralnoj Evropi treća a hispanski u Španiji i Portugalu opet četvrta, ruski peta itd. Što se tiče češkoh Roma oni su u periodu takozvane Prve Republike Československe za Masarika bili neobično dobro integrovani, bavili se zanatima, trgovinom, muzikom, već par stotina godina najmanje nisu kočovali a živjeli u selima i gradovima pomiješano s ostalim u kućama koje se po ničem nisu razlikovale od kuća Čeha, nisu stvarali nikakva geta. Takva situacija je bila u češkom dijelu Československa, u Slovačkom je bila dijametralno različita, tamo ih je više od 80% Roma bilo još kočovalo.  Potom su došli nacisti i za Protektarata su mnogi češki i slovački Romi bili završili u koncentracionim logorima. Poslije 2ww je cijelu tu populaciju čeških Roma kompletno zamijenila populacija slovačkih Roma koja je, kako sam rekao bila još kočovna i koju su komunisti silom prislili promjenit način života s kočovnog na stabilni i naselili ih u naselja i zgrade u kojima su se oni osjećali vrlo loše a zabranili im zakonom pod prijetnjom zatvora živjeti dosadašnjim načinom života i baviti se kočovanjem i prodajom po vašarima svega i svačega, konja, nakita, potrepština, lonaca i raznim sitnijim uslugama (popravljali kišobrane, krpali lonce, oštrili noževe, itd.). Od tada ta populacija tih slovačkih Roma ima problema s tom integracijom, nalaženjem posla itd. Radi se o  narodu koji tek sada posljednih par desetaka godina (od 2000) se pomalo približava onom nivou i stanju na kojem su bili nekadašnji autohtoni češki Romi koji su tu živjeli do 2ww a koji su bili 80-90% integrovani, školovani, pismeni, obrazovani i vodili skoro isti način života (razlike bile minimalne) kao Česi.